Vreme gašenja šećerana!

• Evropska unija je 2000. godine imala 257, a 2020. godine 96 šećerana. Dakle, za 20 godina ugašen je 161 pogon. Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra i neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra; 
• Pre tri decenije bilo je čak 14 šećerana u Srbiji, četiri u Hrvatskoj, dve u BiH i jedna u Sloveniji. Danas ih na ovim prostorima ima ih samo šest!
• Prosečna proizvodnja šećera na prostorima Jugoslavije bila je oko 400.000 tona od čega je kvota za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako u Srbiji 2025. godine pod repom bilo oko 31.000 hektara, a proizvedeno je oko 300.000 tona šećera; 
• Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde prosečno oko 40.000 hektara; 
• U 2025. godini ,,slatki koren’’ se vadi sa 31.000 hektara. Kompanija ,,Sunoko’’ imala je repu zasejanu na 22.000 hektara i od 1,2 miliona tona proizvedeno je oko 170.000 tona šećera;

Branislav GULAN

Šećerna repa je gajena biljka sa visokom koncentracijom saharoze u korenu. Ona je dvogodišnja biljka ali se u povrtarstvu gaji kao jednogodišnja. Gaji se kako bi se iz nje dobio šećer.

Koren repe sadrži 75 odsto vode, oko 20 odsto šećera, i pet odsto pulpe. Sadržaj šećera može da varira između 12  i 21 odsto, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Šećer se u korenu nalazi u vidu pulpe i nije rastvorljiv u vodi, uglavnom se sastoji od celuloze, hemiceluloze, lignina i pektina. Šećerna repa raste isključivo u umerenoj zoni, za razliku od šećerne trske, koja raste isključivo u tropskim i suptropskim predelima. Prosečna težina korena šećerne repe iznosi između 0,5 do jednog kilograma. Listovi šećerne repe su brojni i široki, imaju sjajnu zelenu boju i narastu do visine od oko 35 santimetara. 

Istorija šećerne repe

Moderna šećerna repa datira iz sredine 18. veka iz pokrajine Šleska gde je kralj Prusije podsticao naučnike da pronađu novi način za ekstrakciju šećera. Andreas Margraf je 1747. godine izolovao šećer iz korena šećerne repe. Takođe je pokazao da se šećer može ekstrahovati iz šećerne repe u istoj količini kao kad se ekstrahuje iz šećerne trske. Utvrđeno je da bela šećerna repa ima najbolje osobine za gajenje, a vremenom je kroz selekciju količina šećera raslado današnjih 20 odsto. Zahtevom kralja dolazi do otvaranja prve fabrike za proizvodnju šećera od korena šećerne repe. Fabrika se otvara u Kunernu 1801. godine.

Potom se šećerna repa prenosi i u Francusku, gde je Napoleon otvorio posebne škole za proučavanje postrojenja za preradu šećera iz šećerne repe. On je takođe naredio da se poseje 28.000 hektara koji bi služili proizvodnji novih vrsta pri selekciji šećerne repe. Ovo je bio odgovor na britanske blokade šećerne trske tokom Napoleonovih ratova, koji je na kraju stimulisao brz rast industrije za proizvodnju šećerne repe u Evropi. Od 1840. godine oko pet odsto proizvodnje svetskog šećera potiče od šećerne repe, a od 1880. taj broj je porastao više od deset puta na preko 50 odsto. Šećerna repa je uvedena u Severnu Ameriku posle 1830. godine, a prva komercijalna proizvodnja početkom 1879. godine na farmi u Alvaradu, Kalifornija. Šećerna repa je takođe uvedena i u Čile preko nemačkih doseljenika oko 1850. godine.

Stvaranje

Upotreba šećerne repe za ekstrakciju šećera kreće od 1747. godine, kada je Andreas Sigismund Marggraf, profesor fizike u Akademiji nauka u Berlinu, otkrio postojanje šećera u povrću sličnim u svojim svojstvima šećernoj trsci. Istraživanjem raznih vrsta povrća našao da je najbolji izvor za dobijanje šećera od nekog povrća bio koren šećerne repe. Uprkos uspehu Marggraf u izolaciji čistog šećera iz korena repe, njihova komercijalna proizvodnja šećera nije krenula sve do početka 19. veka. Pod pokroviteljstvom Fridriha Vilhelma III, otvorena je prva fabrika šećera na svetu, 1801. godine u Cunern (Polish: Konari), čijaje glavna sirovina za preradu bila šećerna repa.

Francuska

Foto lična dokumentacija autora: Francusko postrojenje za preradu šećerne repe, 1843. godina

Francusko postrojenje za preradu šećerne repe je u funkciji od 1840. godine. Prvo su izgrađene su dve male fabrike u blizini Pariza. Iako ove fabrike nisu bile u potpunosti uspešne, postignuti rezultati veoma su zainteresovali Napoleona. Zbog ratova sa Engleskom i njihove blokade i revolucije na Haitiju protiv njegovog brata doveo je do toga da uvoz šećerne trske postane neodrživ. Napoleon je iskoristio priliku koju je nudila prerada šećerne repe da se nadomesti manjak. On je 1811. izdao zakon o namenskom izdvajanju milion franaka za osnivanje škola o šećernoj repi i uverio poljoprivrednike da zasade velike zasade šećerne repe.On je takođe zabranio dalji uvoz šećera sa Haitija. 

• Broj mlinova značajno je porastao tokom 1820. godine i 1830, dostiže vrhunac od 543 mlina u 1837.godini, a broj je pao na 382 mlina u 1842.godini, uprkos tome te godine se proizvelo oko 22,5 miliona kilograma šećera.

Zapadna Evropa

Kao rezultat francuskog napretka u proizvodnji šećera i preradi repe nastalih tokom Napoleonovih ratova, industrija šećera u Evropi se brzo razvija. U Nemačkoj 1810. godine zatraženo je eksperimentisanje da bi se povećao sadržaj šećera u repi. Francuz Žan-Batist Kueruel je 1812. godine radeći za industrijalca Benjamin Delessert, osmislio proces ekstrakcije šećera pogodnim za industrijsku primenu. 

• Francuska je 1837. godine postala najveći proizvođač šećerne repe u svetu!U Francuskoj 1837. godine 542 fabrike su proizvodile 35.000 tona šećera. Međutim, 1880. godine, Nemačka je postala najveći proizvođač šećerne repe u svetu, pošto su nemačke fabrike počele da obrađuje većinu šećerne repe gajene u istočnoj Francuskoj. Do 1850-ih, proizvodnja šećerne repe je dospela u Rusiju i Ukrajinu. Ovo je bilo moguće zahvaljujući zaštiti proizvođača šećerne repe i industrije šećera bonusima i subvencijama, koje se isplaćuju proizvođačima šećerne repe za izvoz šećera. Zaštita koja se pružala proizvođačima šećerne repe i industrije šećera izazvala je drastičnu štetu industriji šećera proizvedenog od šećerne trske i njihov stagnaciju na britanskom tržištu šećera. Rezultat je bio smanjenje u proizvodnji šećerne trske, melase i ruma do 1915. godine. Tokom Prvog svetskog rata, u sukobima uništene su velike površine zemlje koja je služila proizvođačima šećerne repe.Tako da je promenjena svrha preostalog zemljišta za proizvodnju žitarica. To je dovelo do nestašice šećera od šećerne repe i obnovilo industriju šećera od šećerne trske;

Sjedinjene Američke Države

Prvi pokušaji gajenja šećerne repe bilu su pogoni u Novoj Engleskoj. Udruženje “Beet Sugar Society of Philadelphia ” je osnovan 1836. godine, ono je promovisalo proizvodnju domaće šećerne repe kao alternativni proizvod šećera od šećerne trske koji je uvezen iz zapadne Indije i šećera uvezenog iz Azije, ali koji je bio užasnog ukusa. Prvo, seme šećerne repe koje je uvezeno iz Francuske nije moglo da da mnogo šećera na slanom tlu Utah-a. Drugo, troškovi uvoza semena repe iz Francuske su progutali svaku mogućnost za profit. Na kraju, niko od ljudi koji rade u fabrici nije znao kako da pravilno koristi hemikalije za odvajanje šećera od rezanaca. Prvu uspešnu fabriku šećerne repe je podigao EH Dier u Alvarado, California (sada Union Citi), 1870, ali je poslovala bez profita do 1879. godine fabrika je preživela zahvaljujući subvencijama koje je dobila. Ali je kasnije postaje profitabilna. Posle ovog prvog uspeha u Alvaradu, industrija šećerne repe se brzo proširila. 

Industrija šećerne repe u Sjedinjenim Američkim Državama je do 1914. godine postigla skoro isti nivo proizvodnje kao i njihove evropske kolege. Najveći proizvođači šećerne repe u Sjedinjenim Državama će ostati Kalifornija, Juta, a Nebraska će ostati sve do izbijanja Drugog svetskog rata. Većina proizvođača šećerne repe su japanski Amerikanci koji su bili internirani u toku Drugog svetskog rata. Proizvodnja šećerne repe u Kaliforniji takođe je prebačena u unutrašnjost države kao što su i Ajdaho, Montana, Severna Dakota i Juta. U mnogim regionima gde su počele nove farme šećerne repe u toku rata, poljoprivrednici nisu bili upoznati sa gajenjem šećerne repe, pa su unajmljeni japanski radnici iz koncentracionih logora koji su bili upoznati sa proizvodnjom šećerne repe i sa radom na farmama!

Velika Britanija

• Šećerna repa se u Velikoj Britaniji nije gajila u velikoj meri do sredine 1920. godine, kada je izgrađeno 17 fabrika za preradu, nakon ratnih nestašica i problema sa uvozom šećerne trske. Pre Prvog svetskog rata, sa svojim širokim carstvima, Velika Britanija jednostavno je uvozila šećer koji je bio najjeftiniji na tržištu. Međutim, svetski rat je stvorio manjak šećera, zbog čega je razvoj domaćeg tržišta stao. Prva fabrika za preradu šećerne repe je podignuta na Lavenham u Suffolku u 1860. godine, ali su doživeli procvat nakon nekoliko godina bez vladine podrške. Dvanaest godina kasnije, 1927. godine, oni su uspeli. Industrija šećerne repe u Velikoj Britaniji je konačno subvencionisana, i tada se obezbedila stabilnost domaće industrije koja je prolazila kroz periode dobitaka i gubitaka u godinama 1915. godine;

Rusija

• U Rusiju šećerna repa stiže 1850. godine kao deo opšte ekspanzije popularnost šećerne repe na istoku. Ruskoj industriji šećerne repe nisu potrebne subvencije da bi parirali ceni šećerne trske. Tokom sovjetske vlade, poljoprivredna proizvodnja Rusije prilično je stagnirala, međutim, proizvodnja šećerne repe je malo porasla. Uprkos niskoj stopi rasta u proizvodnji tokom sovjetskog perioda, posebno impresivan napredak je napravljen u razvoju semena, od kojih je najkorisniji bio razvoj šećerne repe otporne na niske temperature;

Šećernoj repi, kao i šećernoj trsci, potrebna je odgovarajuća zemlja i jedinstvena klima za uspešno gajenje. Najvažniji uslovi su da zemlja mora da sadrži veliku količinu hrane za biljku, mora biti bogata humusom i zadržavati mnogo vlage. Zemljište koje je poželjno za rast repe je peščana ilovača, to jest, mešavina organske materije, gline i peska. Klimatski uslovi, temperatura, sunce, kiše i vetrovi imaju važan uticaj na uspeh šećerne repe. Temperatura u rasponu od 15 do 21°C tokom vegetacionog meseca je najpovoljnija. Najbolji rezultati se postižu duž obale južne Kalifornije, gde posle toplih i sunčanih dana slede hladne i maglovite noći, tako da se ispunjavaju osnovni uslovi za rast šećerna repe. Dugodnevno sijanje sunca, ali ne velikog intenziteta, jeste najvažniji faktor u uspešnom gajenju šećerne repe. Blizu ekvatora, kratki dani sa visokim temperaturama naglo smanjuju sadržaj šećera u repi.

 U regionima sa velikm nadmorskim visinama poput onih u Koloradu i Juti, gde je temperatura visoka u toku dana, ali su noći maglovite, kvalitet šećerne repe je odličan. Šećerna repa brzo iscrpljuje zemlju. Plodored se preporučuje i čak štaviše, neophodan je. Cvekla se uzgaja istim principom svake treće godine, dok se grašak i pasulj seju svake druge godine. U umerenim klimatskim uslovima repa se seje u proleće i bere u jesen. Na severnoj hemisferi rastuća sezona je kratka: za 100 dana može da se proizvede komercijalno isplativa šećerna repa. U toplijim predelima, kao što je u Kaliforniji, šećerna repa je zimski usev, seje se u jesen i bere se u proleće.

 Poslednjih nekoliko godina, ,,Singenta’’ je razvio takozvanu tropsku sortu šećerne repe. Ona omogućava biljkama da rastu i u tropskim i suptropskim regionima. Repa se seje od malog semena; jedan kilogram semena šećerne repe sadrži 100.000 semenki i sa tom količinom se može posejati oko 2,5 hektara. Žetva takođe zahteva veliki broj radnika. Danas je sve automatizovano, tj. koriste se razne poljoprivredne mašine. U SAD početak žetve počinje sa prvim mrazevima, koji zaustavljaju fotosintezu i dalji rast korena. 

Proizvodna statistika

Deset država sa najvećom proizvodnjom šećerne repe 2013. god.
Br.	Zemlja	Proizvodnja (miliona tona)
1.	Rusija	39.2
2.	Francuska	33.6
3.	SAD	29.8
4.	Nemačka	22.8
5.	Turska	16.5
6.	Kina	12.1
7.	Ukrajina	10.8
8.	Poljska	10.6
9.	Egipat	10.0
10.	Velika Britanija	8.0
Ukupno	Svet	250.2
Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)

Gašenje fabrika!

• Svet je proizveo 250.191.362 tona šećera od šećerne repe u 2013. godine. Najveći proizvođač na svetu je Rusija, sa 39.321.161 tona. Prosečan prinos šećerne repe u svetu je 58,2 tona po hektaru. U 2011. godini, Francuska, SAD, Nemačka, Rusija i Ukrajina su prvih pet najvećih proizvođača šećerne repe po masi. Najproduktivnija farma šećerne repe u svetu 2010. godine bila je u Čileu, sa nacionalnim prosečnim prinosom od 87,3 tona po hektaru. Industrija šećera u EU je pod birokratskim pritiskom u 2006. godini zatvorila dosta fabrika sto je rezultiralo gubitkom 20.000 radnih mesta, iako su mnoge fabrike, kako se u kasnijoj reviziji EU utvrdilo, greškom ugašene, a su bile profitabilne i bez državne intervencije. Zapadna i Istočna Evropa nisu proizvele dovoljno šećera od šećerne repe da bi zadovolji ukupnu tražnju za šećerom u periodu 2010-2011, pa su bili uvoznici šećera; 

Genetske modifikacije

U Sjedinjenim Američkim Državama, genetski modifikovana šećerna repa, poseduje tehničke otpornosti na glifosat, herbicid je na tržištu poznat kao Roundup, je razvio Monsanto kao genetski modifikovani usev. Šećer proizveden od genetski modifikovane šećerne repe otporne na glifosat odobren je za ljudsku i životinjsku ishranu u više zemalja, ali komercijalna proizvodnja biotehnološke repe odobreno je samo u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Istraživanja su zaključila da šećer iz glifosatno-otporne šećerne repe ima istu hranljivu vrednost kao šećer iz konvencionalnih šećernih repa. Posle rasprave 2005. godine šećerna repa otporna na glifosat odobrena je intenzivna proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama. Oko 95 odsto šećerne repe u SAD zasejane su sa glifosatno-otpornim semena u 2011. godini. 

Šećer, važan proizvod privrede, neophodan za ljudsku ishranu!

• “Šećerna repa je pored suncokreta naša najvažnija industrijska biljka, a šećer je važan proizvod privrede i neophodan artikal ljudske ishrane”, pisalo je u nekadašnjem priručniku Šećerna repa 1979. godine pok prof dr Sredoja Stanaćeva iz novosadskog Poljoprivrednog fakulteta,  koji  je tada isticao  višestruku korist njenog uzgoja – od ishrane stanovništva, razvoja prehrambene industrije, pozitivnog uticaja na ratarsku i stočarsku proizvodnju do razvoja agroindustrije i privrede u celini. Tadašnju industriju šećera u Srbiji vodio je i gradio nove šećerane u Srbiji u to vreme tadašnji predsednik  Izvšrnog  veća Vojvodine  pok Nikola Kmezić;

Kampanja prerade šećerne repe u Šećerani u Vrbasu, koja posluje u sastavu kompanije ,,Sunoko’’,koja ke člancia MK Group, u svojim perađivačkim centrima je u toku 2025. godine preradila oko 1,2 miliona tona šećerne repe kja je dobijena na 22.000 hektara i proizvela oko 170.000 tona šećera. Kampanja prerade protekla je brže i efikasnije nego ranijih godina, pre svega, zahvaljujući velikim ulaganjima u modernizaciju fabrike i unapređenje tehnoloških procesa. Iako je ovo bila druga uzastopna godina sa visokim temperaturama i malom količinom padavina, najbolji prinisi su ostarnei u Sremu sa 61 tonom repe po hektaru, u Bačkoj 53 tone, dok je u Banatu prinos bio 46 tona po hektaru. 

,,Klimatske promene donose sve neizvesnije uslove za proizvodnju većinr ratarskih kultura. Od početka  njegovog kraja maja do sredine jula 2025.godine poljoprivedni proiuvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima. Uprskom nepovoljnim vremenskim uslovima, šećerna repa se pokazala tolerantnijom od drugih kultura i opravdala svoju titulu kraljice polja, pa se očekuje prosečna prinos od oko 54 tone po hektaru, sa sadržajem šećera od oko 16,5 osto, što je na nivou petogodišnjeg proseka,kaže direktor kompanije ,,Sunoko’’ Slobodan Košutić. Po njegovim rečima veliki problem su niske cene šećera sa kojima se proizvođači suočavaju već duži vremenski period.

• Na godišnjem nivou potrošači u Srbiji troše oko 200.000 tona šećera, dok je samo kompanija. ,,Sunoko’’  je u poslednnjkij kampanji šećerfne repe proizvela  više od 170.000 tona. Uz proizvodne bilanse ostalih prerađivača šećerne repe, to znači da će domaće proizvodnje biti dovoljno ne samo za domaće tržište, već i za izvoz!

Šerna repa u Srbiji

Površine pod šećernom repu u Sribji smanjene sui sa 64.110 hektara u 2014. godini na 41.673 hektara u 2023. godini. Posmatrajući višegodišnje proseke može se kosntatovai das u prinosi ostali na iistom nivou i iznose približno oko 51 tonu po hektaru, štije značajno niđe u odnsou na evropski prosek koji iznosi 73,3 tone po hektaru.Dakle, prinsoi kukuruza, pšenice, soje i šećerne repe u Srbiji zysotaju za prosečnim prinosiam u EU. Dakle, znalčajne oscilacije u prinosima pojedinih ratarskih kultura ukazuju na veliku zavisnoist od vremenskih uslova i na nedostatak aktivnmsoti na uglažavanje posledkica klimatskih promenan. Dosadašnje podsticajne mere, iako su obuhvatile značajna sredstva, nisu bile dovoljno ciljane ili efikasne za  dostizanje prinosa konkurentnih na evropskom nivou. U cilju povećanja produktivnsoti i konkurentnosti poljoprivrede, neophodno je revidirati postojeće mere podrške, unaprediti  dosadašnje mere, efiaksnije koristiti raspoložive resurse i uvesti inovacije u ratarsku proizvodnju. Posebnu pažnju treba usmeriti na uvpodjenje novih tehnologija koje doprinose prilagođavanju ekomskim promenema, kao i na edukaciju proizvođača.

Foto Arhia šećerana u Vojvodini: U 2025. godini šećerna repa bila je zasejana na 31.000 hektara…

Na strani ponude na tržištu otkupa šećerne repe nalazi se veliki broj poljoprivrednih proizvođača, uključujuči individualne poljoprivredne proizvođače, zemljoradničke zadruge, kooperacije i druga udruženja proizvođača. Na strani tražnje nalazue se šećerane koje su vlasništvu dva privredna društva ,,SUNOKO’’  ( u okviru koga posluju šećerane u Kovačici, Pećincima i Vrbasu) i ,,HELENIK SUGAR’’  ( okviru koje posluju šećernki u Crvenki i Šajkaš). Činjencia da na ovom tržištu posluju dva proizvođača šećera svakako otvara pitanje monopola, kako na tržištu otkupa sirovina, tako i na tržištu prodaje gotove robe.

Prema desetogodišnjem proseku u Srbiji se proizvodi oko 359.000 tona šećera godišnje. Bez obzira na nestabilnost proizvodnje sa značajnim oscilacijama i postepenim padom proizvodnje u poslednjim godinama, domača industrija proizvodi šećera u znatno većim količinama od količina potrebnih za snabdeganje domaćeg tržišta. Glavni motive za povećanu proizvodnju je izvoz šećera u države regina koje nemaju sospstvene šećerane – Bugarsku, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Rumuniju i Severnu Makedoniju.

• Vrednost izvoza šećera iz Srbije je opala sa oko 110 miliona evra, koliko je to iznosilo  u 2014. godini na približno 71 miliona evra u 2023. godini, pre svega,  posledica ukidanja proizvodnih kvota u EU, našem najznačajnijem trgovinsklom partneeru 2017. godine. Ovaj pad ukazuje na strukturne izazove sa kojim se industrija suočava, uključujuči smanjenu konkurentnost na globalnom tržištu, manje proizvodne kapacitete i primenu tržišnih uslova;

U novonastalim okolnostim na evropskom tržištu šećera, koje karaktesrišu hiperprodukcija usled ukidanja proizvodnuih kvota, pad cena i povećana konkurencija, domaći proizvođači moaju unaprediti proiduktivnost kako bi uspešno odgovorili na izazove koje postavljaju evropski i svetski konkurenti. S obirom na značajan potencijal za izvoz na regionalna tržišta, ključno je očuvati postojeće kapacitete i sprečiti dalji trend zatvaranja šećerana u Republci Srbiji. Uz odgovarajuće mere – od modernzacije proizvodnje do jačanja izvozne strategije – ovaj sektor može zadržati svoju ulogu kao važan deo domaće privrede i izvoza. Očuvanje proizvodnih  kapaciteta i prilagođavanje novim uslovima na evropskom tržištu predstavljaju ključne korake ka stabilnosti i rastu.Pored toga, podsticaji za proizvođače šećerne repe i jačanje udruživanja proizvođača mogu doprinti stgabilnijoj snabdevdensoti sirovinama i održivijoj proizvodnji.

Konditorska industrija

Konditorska indusrija predstavlja važan segment prehrambene industrije Republike Srbije, kako po broju privrednih društava (287), tako i po  proiuvodnim kapacitetima, obimu proizvodnje, izvoznom potencijalu i broju zaposlenih. S obzirom na intenzhivnju aktivnost u ovoj grani, koja uključuje širenje asortimana, uvođenje novih proizvodnih linja i izgradnju novih fabrika, kapaciteti se kontinuirano povećavaju. 

• Na osnovu petogodišnjeg proseka (2019-2023) prosečna godišnja proizvodnja konditorske industrije iznosi oko 156.000 tona, a oko trećine se izvozi. U strukturi proizvodnje dominira proizvodnja finih pekarskih proivzvoda (oko 64 odsto od ukupne proizvodnje) i proizvodnja čokolade  i proizvoda od čokolade, a to je oko 25 odsto;
• Izvoz konditorskih proizvoda iz Srbije ya vreme od (2019-2023) beleži manje oscilacije tokom  poslednjih godina. Prosečan godišnji izvoz konditora u navedenom periodu izbnosio je oko 60.000 tona, sa ostvarenom vrednošću izvoza od 181,5 miliona evra. U 2023.godini izvezeno je 70.276 tona konditorskih proizvoda što je bilo 5,6 odsto više u odnosu na izvoz ostvaren u 2022. godini, dok je posmatano vrednosno, izvoz povećanan za 24,2 odsto, odnosno na 265,2 mliona evrač

Ukupna uvoz konditorskih proizvdao,uključujuči i sirovine za proizvodnju (kako u prahu, kakao masa i kakao maslac) u proteklih pet godina ima trend rasta. 

• Prosečan godišnji uvoz u navedenom periodu bio je oko 66.000 tona, sa ostvarenom prosečnm vrednošću od  oko 223 miliona evra. U 2023. godini uvezeno je 74.662 tone konditorskih proizvoda, što je bilo na nkivou 2022. godine, dok je  vrednosno, u odnosu na 2022.godinu, uvoz povećan na 18,2 odsto ili 314,3 miliona tona; 

Za održavanje i unapređenje ovog trenda neophodno je nastaviti sa ulaganjima u inovacije, proširenje tržišta i jačanje konkurentnkisti kako bi ovaj sektor postao još značajniji na međunarodnoj secni.      

Šećerna repa u 2025. godini: Stabilan prinos od 55 tona po hektaru uprkos suši i izazovima!

Repa bolja od drugih kultura

Za razliku od većine prolećnih kultura koje je suša desetkovala, šećerna repa je i  2025.godine pokazala otpornost i prilagodljivost. Površine zasejane ovom kulturom iznose oko 31.000 hektara, što je za četvrtinu manje nego prethodne godine, ali prinos ostaje stabilan – oko 55 tona po hektaru, što je u nivou višegodišnjeg proseka.

Iskustvo Matijević Agrara – mraz, suša i navodnjavanje…

Na parcelama kompanije ,,Matijević Agrar’’  u Mihajlovu, pre dve godine šećerna repa zauzimala je 189 hektara, dok je 2025. godine površina smanjena na 113 hektara.

• Setva i mraz – proleće je bilo kišno, što je omogućilo kvalitetnu setvu, ali je mraz početkom aprila naterao proizvođače da preseju sve površine;
• Suša i navodnjavanje – od maja je krenulo intenzivno zalivanje, jer je kiše bilo svega nekoliko litara. Tokom leta navodnjavanje je bilo presudno, a 70 odsto površina je bilo pokriveno sistemima;
• Razlika u prinosu – šećerna repa pod navodnjavanjem razvija krupan koren, dok je van sistema za zalivanje koren čak trećinu manji;

Po rečima Nemanje Racića, upravnika ,,Matijević Agrara’’, 2025 godine se očekivalo oko 60 tona  po hetkaru  prinosa uz dobru digestiju od 17,5 odstoi manji pritisak bolesti i štetočina u poređenju s prethodnom sezonom.

Uticaj klimatskih prilika i bolesti

Visoke temperature tokom leta imale su i jednu prednost – sprečile su razvoj najtežih bolesti šećerne repe.

• Trulež i korenaste vaši – prošle godine su nanele velike štete, ali ove godine gotovo da ih nije bilo;
• Cerkospora – bila je prisutna u talasima, ali pod kontrolom zahvaljujući visokim temperaturama i fungicidnim tretmanima;
• Fitoplazma – dugogodišnji problem koji prenose cikade, ali je njen intenzitet ove godine značajno smanjen pravovremenim tretmanima;

Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin navodi da su usevi u Srednjem Banatu pokazali stabilan rast, bez ozbiljnih patogenih promena, uz povremene fiziološke probleme u suvom ratarenju.

Perspektiva šećerne repe u Srbiji

Stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ističu da klimatske promene predstavljaju najveći izazov za proizvodnju. Zato se sprovode brojni ogledi u cilju:

• optimizacije dužine vegetacionog perioda,
• racionalne upotrebe mineralnih hraniva,
• unapređenja zaštite od bolesti i štetočina.

Jedna od prednosti šećerne repe u odnosu na kukuruz ili soju jeste stabilnost otkupne cene, koja je poznata unapred i omogućava sigurniju kalkulaciju proizvođačima. To je razlog zbog kojeg se očekuje da će se površine u budućnosti stabilizovati na oko 30.000 hektara.

Ekonomska i tržišna važnost

Šećerna repa ne samo da obezbeđuje šećer za domaće i strano tržište, već i otvara prostor za proizvodnju bioetanola i drugih derivata. Stabilan prinos u teškim godinama pokazuje da ova kultura ima stratešku važnost u poljoprivredi Srbije. Alki, je probl3em ]tpo poljopriveda njuiej stratepka grana u Srbiji!

Ključne informacije o šećernoj repi 2025.

• Oekuje se stabilizovanje prinosa na: oko 55–60 t/ha, što je stabilno i u nivou višegodišnjeg proseka;
• Otpornost: šećerna repa je bolje podnela sušu od drugih kultura, naročito uz sisteme za navodnjavanje;
• Izazovi: mraz u aprilu, nedostatak padavina, ali manji pritisak bolesti i štetočina nego prethodnih godina;
• Struka: digestija i sadržaj šećera u korenu su iznad proseka, što obećava uspešnu kampanju prerade.
• Perspektiva: očekuje se stabilizacija površina na oko 30.000 ha zahvaljujući unapred poznatoj ceni i sigurnijoj proizvodnji;
• Šećerna repa je i 2025. godine potvrdila svoju izdržljivost i strateški značaj za domaću poljoprivredu. Uprkos klimatskim izazovima, proizvođači mogu računati na stabilne prinose i sigurnije prihode nego kod drugih ratarskih kultura;

Vremena se menjaju, a kako je reč o sirovini s kojom se danas globalno trguje, valja njenu proizvodnju i budućnost posmatrati na širem nivou. 

• Indija je sad najveći proizvođač šećera na svetu i očekuje rekordnu proizvodnju i povećanje izvoza u narednoj tržišnoj godini, dok Brazil, najveći proizvođač, takođe planira obilnu žetvu, što će globalno tržište šećera dovesti u višak ponude i pritisnuti cene naniže; Indija je lane  zabeležila oporavak proizvodnje nakon dve godine sa smanjenom proizvodnjom. Poljoprivrednici su povećali zasade šećerne trske vođeni obilnim monsunskim kišama koje su obezbedile dobre zalihe vode, pa se očekivala i rekordna proizvodnja šećera i rast izvoza počev od oktobra 2025. godine;
• Brazil je i dalje vodeći proizvođač šećerne trske i šećera od nje u svetu! Bila je to uspešna žetva zahvaljujući povoljnom vremenu i obilnim kišama, što je doprinelovelikoj proizvodnji šećera u 2025. godini;

Globalni efekti i tržište

• Zbog velikog rasta proizvodnje, posebno vraćanjem Indije na globalno tržište sa ukidanjem izvoznih kvota, očekuje se značajan višak šećera u narednoj sezoni, što će dovesti do pada cena šećera na svetskim berzama;
• Cene šećera su već pale, i u poslednjih nekoliko godina beleži se deflacija cena u većem delu Evrope, uključujući i region Adrije, sa padom cena i do 7,5 odsto  u nekim zemljama;
• Prema analitičarima, viškovi u proizvodnji i očekivanja velike ponude dodatno će pritisnuti cene naniže u 2025. godin;.

Potrošnja šećera

Iako najveći proizvođači povećavaju proizvodnju, potrošnja šećera prati trendove tržišta hrane i pića, kao i promene u potrošačkim navikama, ali globalno potrošnja šećera još uvek ostaje na značajnom nivou zbog široke upotrebe u prehrambenoj industriji, što čini šećer ključnim agrarnim proizvodom u svetu.

Zaključak je da Indija i Brazil dominiraju svetskom proizvodnjom šećera, a očekivanja za naredne gpodine su kao da će proizvodnja biti na rekordnim nivoima sa viškovima na tržištu. To će verovatno uticati na pad cena i povećanje izvoza, naročito iz Indije koja se oporavila kao snažan globalni igrač. Ovi trendovi direktno utiču kako na proizvođače, tako i na potrošače širom sveta, uključujući i region Evrope.

Ove informacije su zasnovane na najnovijim analizama i izveštajima iz 2024. i 2025. godine. Nakon dve godine, Indija očekuje rekordnu proizvodnju šećera i rast prodaje narednih godina…

Evropska unija vodeći je globalni proizvođač šećera od šećerne repe, ali tek 20 odsto ove namirnice na svetu dolazi od te kulture, dok je ostatak poreklom od glavnog konkurenta, šećerne trske čiji su najveći ambasadori Brazil i Indija. Podaci govore kako se većina repe uzgaja u severnoj Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, ali ona ima itekako bogatu istoriju na našim prostorima. 

Sistem EU kvota i domaćih podsticaja menjao se kroz decenije njenog uzgoja, a što je itekako uticalo na poslovanje i naših prerađivača slatkog korena. Nakon deregulacije (ukidanja kvota) i liberalizacije EU uvoza) kada je Srbija imala kvotu izvoza šećera od 181.000 tona). Danas na području Evrope na njenu proizvodnju negativno utiče niz faktora: od same povećane proizvodnje u državama članicama, uvoza jeftinijeg trščanog šećera,, preko klimatskih promena, do značajnih dizanja ekoloških standarda i sve manje mogućnosti primena određenih pesticida. 

• Tržišni analitičari EU proizvodnju šećera procenjivali su na 20 miliona tona (2017.godine), što za zajedničko tržište, što za izvoz u Izrael, Norvešku, Albaniju i druge zemlje. S druge strane, uvozni dolazi iz brojnih zemalja poput Brazila, Kolumbije, Kube i ostalih egzotičnih karipskih, pacifičkih i afričkih destinacija; 

Šećerni divovi

• Evropska unija je 2000. godine imala 257, a 2020. godine 96 šećerana. Dakle, u 20 godina ugašen je 161 pogon! Pre osam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra;

Domaći i inostrani uzgajivači i fabrike su pod sve većim pritiskom. Primera radi, samo pre nekoliko godina je 20 odsto nemačkih proizvođača odustalo od uzgoja ove kulture. Cene su tada pale na istorijski minimum od oko 312 evra po toni, što otvara brojna pitanja o perspektivi.

Sektor je u konstantnoj promeni, čitavom nizu preuzimanja s ciljem optimizacije i opstanka, koja tako odgovara na daleko niže cene rada i sirovina uvezenog šećera. Danas na području Evrope vladaju veliki igrači, konglomerati, poput nemačkih “Südzucker” i “Nordzucker”, francuskih “Tereos” i “Cristalco” ili holandskog “Louis Dreyfus”. Delom “Südzuckera” jeste i austrijska “Agrana” koja je preuzela “Magyar Cukor Zrt” u susednoj Mađarskoj.

U Srbiji sa 14 na tri šećerane u pogonu!

• U Srbiji je trend promena u ovom sektoru takođe očigledan, gde je pre dve decenije bilo 14 šećerana ukupnog kapaciteta prerade do 700.000 tona šećera na godinu. Nakon međunarodnog tendera Agencije za privatizaciju 2002. godine za prodaju šećerana započeo je proces privatizacije onih u Crvenki, Kovačici, Baču, Žablju i Pećincima i najavljen onih u Senti, Novoj Crnji, Sremskoj Mitrovici i Kovinu;
• Danas je ta proizvodnja pala na njih tri! Onu u Crvenki u vlasništvu grčke kompanije “Hellenic Sugar” (6.500 tona šećerne repe dnevno) i tri “Sunoko” u Vrbasu (6.000 t/dan), Pećinicama (8.000 t/dan) i Kovačici (koja je do pre nekoliko  godina prera]iala 7.000 tona, ali ni ona vise) koje posluju u okviru “MK grupe” pokojnog Miodraga Kostića; 
• Prosečna proizvodnja šećera posklednjih godina dostiže  oko 400.000 tona od čega je nekada, za vreme postojanja vota, ona za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako u Srbiji lani pod repom bilo oko 31.000 hektara,a dpomaćem tržištu potrebno je oko 200.000 tona šećera. Kada je reč o prosečnom “prinosu” šećera po hektaru, on je između šest i sedam tona. 

Hrvatske šećerane

Na području Evrope unazad tridesetak godina ugašen je velik broj šećerana, a poslednja u tom nizu je “Tvornica šećera Osijek” čiji je dnevni kapacitet prerade bio 7.500 tona. Dve nedelje pre nje proizvodnju je ugasila virovitička šećerana ,,Viroć’’ s kapacitetom prerade od 4.000 tona repe dnevno. Tako je u Hrvatskoj ostala još samo ona u Županji, kapaciteta prerade od oko 6.000 tona na dan? 

Sve tri su do privatizacije ’90-ih bile u sastavu nekadašnjih industrijsko-poljoprivrednih kombinata (IPK), kasnije osječka u vlasništvu Žito Grupe Marka Pipunića, a druge dve pod kapom Viro grupacije Željka Zadre. Iste su se pod teretom otežanih uslova poslovanja 2019. udružile u jedinstvenu Hrvatsku industriju šećera. Treba istaći i nekadašnju baranjsku Tvornicu šećera kod Belog Manastira, koja je do zatvaranja bila u sastavu kombinata PIK ,,Belje’’. 

Prodaja šećerane u Bjeljini!

Ne možemo, a da ne spomenemo Fabriku šećera Bijeljina, koja se smatrala najvećom prehrambenom fabrikom u čitavoj Bosni i Hercegovini, privatizovanu 2010. godine. U istoj je, pet godina kasnije, bio pokrenut stečajni postupak, a ona se od tada bezuspešno prodaje. Nekada davno, šećerana u Baču, bila ke jedna od novijih modernih šećerana u regionu.. Kada je privatizovana i postala vlasništvo MK Grupe, veoma brzo je u njoj zaustavljena proizvodnja šećera. Mašine su iz Bača prenete u šećeranu u Vrbasu. I danas kod Bača postoje zidine te jedne od najnovijih šećerana u vreme njihove gradnje u Vojvodini. Autor ovih redova, kada je nekada davno igrađrena ova šećenara, a najveći deo sirovina je dobijala sa njiva tadašnje vojne ustanove Karađorđevo iz istoimenog mesta od koga je šećerana udaljena samo nekoliko kilometara.  I to je nekoliko godina veoam dobro funkcionisalo. 

Međutim,  jednog dana, tog vremena, došlo je do nesporazuma između direktora tadašnje proizvodnje u Vojnoj ustanovi sa direktorom šećeraneu Baču…. Nesporazum je rešen tako, što je ,,slatki koren’’ proizveden u Vojnoj ustanovi Karađorđevo, umesto u Bač, transporotovan na preradu u šećeranu u Bjeljini. Iako je ona bila mnogo dalje i u drugoj republici, odnosno Bosni i Hercegovini. To je bilo mnogo skuplje, ali je tako ostalo sve dok nije ugašena šećerana u Baču! Posle toga menjala su se rukvodstva u obe šećerane,  a odluke i nesporazumi nisu rešeni, kako je trebalo. Javnost je o tome govorila, mediji su pisali… Ali je ,,jeftinija proizvodnja šećera od repe” bila kada je ona transportovana u Bjeljinu. Takj šećer je tada za javnost bio jeftiniji od nego da se, repša transporotvala u občližnju šećeranu u Baču… Kdeftomoijije transport korena bio od predavanja samo nekoloiko kilometara udaljenoj šećerani u ataru Bača. Posle toga došle su razne krize ratovi, sankcije, privatizacije, pa se gasila jedna po jedna šećerana na području eks Jugoslavije!

Danas u toj zemlji, članici bivše Jugoslavije,  kada je o šećeru reč, od 2008. godine, posluje posluje rafinerija u Brčkom iz Agran-Studen grupe, u vlasništvu međunarodne korporacije sa sedištem u Beču, dijelom “Südzucker”-a. 

Slovenija ostala bez šećerane

• Tu je i nekadašnja slovenska fabrika šećera iz okoline Ormoža, koja je bila u većinskom vlasništvu holandskog koncerna ,,Consum’’ i italijanske kompanije SFIR. Ona je svoje pogone ugasila još 2006. godine, nakon 27 godina rada. Iako je bilo nastojanja, proizvodnja u njoj kasnije nije vraćena, ali se koriste skladišni i logistički kapaciteti;

Iz krugova proizvođača dolazi informacija kako je Evropska unija kroz mere restrukturiranja uložila značajna sredstva, tačnije, 5,6 milijardi evra, u velike šećerane. Kako se navodi, upravo zato veliki mogu preživeti udare na tržištu. Legitimno je zato zapitati se – da li postoji mogućnost da naše šećerane i naš šećer bez ovakvih ulaganja uopšte budu konkurentni?

,,Sunoko’’ sad proizvodi 170.000 tona šećera!

• Kompanija “Sunoko”je u poslednjkij kamoab juui, 2025. godine,e preraditla oko 1,2 miliona tona šećerne repe sa blizu 22.000 hektara, što je rezultirati proizvodnjom od oko 170.000 tona šećera, saopštila je MK group. Kompanija “Sunoko”, članica MK Group, započela je ovogodišnju kampanju prerade šećerne repe u prerađivačkim centrima u Vrbasu i Pećincima, a palјenju peći u šećeranama tradicionalno su prisustvovali zaposleni.

Zbog kišovitog marta 2025. godine setva repe je počela kasnije nego što je planirano, a čak 12 odsto posejanih površina moralo je da bude presejano zbog šteta od mraza, pokorice i vetra. Kako je istaknuto, od kraja maja do sredine jula polјoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima.

Generalni direktor “Sunoka” Slobodan Košutić ističe je da se uprkos nepovolјnim vremenskim uslovima, šećerna repa pokazala otpornijom od drugih ratarskih kultura i opravdala svoju titulu kralјice polјa, pa se na većini površina očekuje prinos na nivou petogodišnjeg proseka. “Uprkos manjoj površini koja je zasejana šećernom repom, poslednja kampanja je obezbedila stabilno snabdevanje domaćeg tržišta šećerom, a određene količine biće i za izvoz. Nastavlјamo sa kontinuiranim ulaganjima, saradnjom i pružanjem pomoći polјoprivrednim proizvođačima, kao i razvojem novih tehnologija, jer je to jedini način da obezbedimo održivu proizvodnju i zadržimo lidersku poziciju Srbije na regionalnom tržištu šećera”, izjavio je Košutić.

Svoj doprinos poslednje godine imao je Istraživačko-razvojni centar “Sunoka”, koji je kroz praćenje bolesti i pojave štetočina davao preporuke uzgajivačima šećerne repe kako da zaštite useve na najbolјi način, predlagao sortimente otpornije na sušne uslove i pružao agrotehničke mere za bolјu konzervaciju vlage u zemlјištu. Na ovaj način omogućeno je da list šećerne repe bude dobro zaštićen od bolesti uz manji broj fungicidnih tretmana, a usevi su očuvani u uslovima suše, navedeno je u saopštenju. “Sunoko” će svojim kooperantima i ove godine ponuditi najbolјe uslove ugovaranja za proizvodnju šećerne repe koji će za 2026. godinu biti poznati u septembru!

Izvor: Printskrin, You Tube, ilustracija

U 2025. godine u Srbiji je šećerna repa posejana na 31.000 hektara, a zbog klimatskih uslova donela je brojne izazove, navedeno je u saopštenju. U organizaciji Kompanije ,,Sunoko’’ bilo oorganizoana proizvudonaj repe naoko 22.000 hetkara, pa je od 1,2 miliona korena proizvedeno oko 170.000 tona slatkog kristala…

Suša prepolovial prinose

Zbog suše u Srbiji prinosi šećerne repe više su nego prepolovljeni, a kako za javnost ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran, svi prolećni usevi zbog visokih temperatura doživeli su ozbiljno smanjenje proizvodnje, naročito kukuruz i soja.

“Iako je još uvek teško govoriti o tačnim podacima jer se štete razlikuju od njive do njive – u zavisnosti od toga da li su sejani rani ili kasni hibridi, kao i da li je setva bila rana ili kasna – štete su ozbiljne. Posebno kada uzmemo u obzir da je kukuruz vodeća ratarska kultura, koja u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede učestvuje sa oko 15 do 17 odsto. Kada kukuruz podbaci, to se odražava na celokupnu poljoprivredu“, ističe Prostran i procenjuje da će šteta u vidu smanjenog prinosa 2025. godineiznositi više od 50 do 60 odsto, što će se preciznije znati kada počne berba ili žetva. Umesto o;ekvkiankjih oko [est mkiloioan toan, u 20025. Godinei u Srkibji jerodialo samo 4,4 miliona tona kukuruza. Ali ybog smanjengo sto;nog fodna, Srkibjai ja sad dovoljnoi  ya sve potreb eoko 3,5 miliona tona kukuruya. To je  za mkilion toanjmanejnego lipre nekokliko godian kad asu saje bile puengodina ioborima svinja. A, sad u stajam akjima samo 698.605 goveda, što je najmanje u ovom veku, i oko 2.249.176 svinja, što je na nivou posle Drugog svetskog rata ili 1947. godine! To je i doveo i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srobije. On trega sad da se vraća sa novom kroz primenu nove Strategroiej po rauvoju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2025.do 20234. Godine.

• Protekloj godina, kada su bile suše u Srbiji, soja je ponajviše stradala, zatim i kukuruz, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao.  Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina bilo pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde prosečno oko 40.000 hektara. U ovoj 2025. godini ,,slatki koren’’ se vadio sa 31.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati;

Kada je reč o cenama krajnjih proizvoda na rafovima, naš sagovornik kaže da se mogu praviti razne računice i da veliki uticaj imaju cene na svetskim berzama.

“Ako se ostvare određeni benefiti – bilo kroz poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita – moguće je da cena ulja ne poraste značajno. Međutim, ako pođemo od stvarnih činjenica – roda i cene na svetskom tržištu, doći će prvo do povećanja cene suncokreta kao zrna, a po toj analogiji sve govori u prilog rasta cena. Ali ostaje da vidimo i kolike su nam trenutne zalihe, da li se njima može malo amortizovati i cena”, napominje Milan Prostran, višedecenijski analitičar. Kada je reč o cenama šećera, on smatra da će na njegovu cenu više uticati tražnja od strane prerađivačke industrije, nego od samih potrošača. A velika je korelacija i između cena voća i šećera.

Domaćice će se ove godine zbog visokih cena voća, ali i ukoliko šećer poskupi, manje odlučivati za preradu, čak i za svoje potrebe. Ako pođemo samo od prinosa i količine šećerne repe, pada proizvodnje, moguće je naslutiti povećanje cene, ali će one zavisiti i od berzanskih cena i tražnje, ocenjuju analitičari i dodaju da je šećerna repa kultura koja ima najmanju takozvanu elastičnost tražnje.

Pšenica se može čuvati dve godine, a da ne promeni svoju vrednost, ista je situacija i sa kukuruzom, može se i suncokret čuvati, ali šećernu repu ne može. Ili ćete je odmah predavati ili ćete praktično bankrotirati, ako ste ušli samo u tu proizvodnju. Zato se kaže da ona ima jako malu elastičnost tražnje, koja traje od vađenja do isporuke. Ona u takozvanim kupama može da stoji najviše od 20 do mesec dana, navode vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar.

Ukupan rod i proizvodnja biti smanjeni,  pre svega, zbog suša, ali ukazuje da su svi ovi proizvodi berzanski, od šećera, soje, do kukuruza i pšenice. Šećer je berzanski proizvod i on, pre svega, zavisi od cene na Londonskoj berzi. Ove cene imaju veoma veliki uticaj na sve pomenute proizvode i od berzi u svetu, koje praktično diktiraju cene i kod nas. Imate proizvode bez kojih ne možete, ali i onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je slučaj sa šećerom i uljem. Ako povećate cenu, doći će do smanjenja potrošnje.

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše bilki više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici. Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na “normalne godine”.

“Prethodne godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra.Lane sam imao repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje jer ne možemo da radimo za ‘ništa'”, rekao je Periša. Po njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju. Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo. On je kazao da su  2023. godine dva mlada meštanina dala svoju zemlju u zakup i otišla u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati. “Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu”, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište pre nekoliko godina repom bilo zasejano  500 hektara, oko 50 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Proizvođači repe ističu da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za   

navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

“Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje bilo potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema”, rekao je Periša.

• Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva.  Godinui dana kasnije, još manje, I to oko 47.000 hetktara. Obrađije se 3.257.100 hektara; 

Nemoguće je,  odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, a psolednej dve godine gubitke. U 2025. godini “minus” je bio oko 20.000 evra. 

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je prinos 2025. godine imao najma nanji prinos po hektaru.  “Repa je posle majskih kiša 2025. godine bila dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja bila tvrda”, rekao je Filipović. Dakle, mi vi[e ne govporio o repi kao ,,slatkom korenu’’ jer je on yanas gorak!

                                         (Autor je publicista i analitičar)