Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, 2023/2024, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720 sela, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije!

• Van gradskih sredina živi oko 40, odsto žitelja Srbije;
• Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;
• Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od šest milijardi dolara!
• Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane! 
• Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u selima Srbije živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
• U 600 sela danas nema više nijedne krave!
• Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!

Branislav GULAN

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine prošla je važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. To je bial socjana straeghija, a sad se priprema rayvojna. Jer, umesto strategiej rasta imali smo stareteigju skoro pada. To je bila socijalna strategija. Zato taj Ustav poljoprivrede sad zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja” agrara u poslednje tri i po decenije, nakon obavljenog popisa 2023/24. godine!

• Za celu deceniju, od 2014. do kraja 2024. godine agraru Srbije bilo je obećano da će godišnji rast biti 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto! Ali, to je bilo samo obećanje. Jer, rast proizvodnje u agararu za celu deceniju bio je samo 1,7 odsto, dok je godišnji rast bio tek 0,17 odsto!

Nema odgovornih za neodgovornost!

Pre jednu deceniju, 2014. godine doneta je strategija, koja umesto rasta, predstavljala pad proizvodnje u agraru Srbije. To je bio štetan dokument po državu za čiju kreaciju i posledice koje je ona donela niko još uvek nije odgovarao. Zato – zna samo vlast! Zbog njene štetnosti vrednost prihoda po hektaru u Srbiji je samo bila je samo 1.200 evra, dok godišnja vrednost proizvodnje nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara! U svetu je to najmanje 10 puta više! O rastu proizvodnje, koji je bio obećan, to su bile su samo naše želje! Dakle, u Srbiji 12 godina posle donošenja tog štetnog dokumenta po državu i narod, nema odgovornih za takav neodgovoran i štetan rad! Njeni tvorci, njih 240, su sami sebe čak i nagradili sa 8,2 miliona evra pristiglih donacija iz tri evropske zemlje za taj posao!

Foto arhiva Goran Mulić: U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva. One su rascepkane u 19 miliona parcela. Cene njiva sad su otišle u nebo. Viša cena im je nego u EU!

Neostvarena Strategija razvoja poljoprivrede Srbije!

• KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 – 2024.g.

Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

,,Autori Strategije koristili su netačne podatke, te su otuda i projekcije i pa je i vizija razvoja poljoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazale su da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvarilo’’, ovo je sredinjomk 2014. Gfodine o ovoj sad ve’ pro[loj sttrategiji o obe’[ahnom rayuvoju poljorpvirede prof dr Koviljko Lovre, recenenyent tog dokumenta. Njegova upozorenaj vlast  niej slui[aja I – ona su se ostvarila. 

• Naavno, jer je ona na posnovlu rezultata te sad biv[e straegtiej iyugubila prehrambeni suverenitet!

Naime, autori su te 2014. godine, projektovali da će udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto značilo je da je poljoprivreda do 2023. godine trebala da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo je da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori su projektovali rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

• Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. Jer one u strukturi ukupnih sdi u Srbiji od 2004. do 2012. godine učestvuju samo sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva ne bi bila ni približno dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 hektara). Što je bio čisti promašaj. Jer, u 2023. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 47.259 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih njiva. U 2024. godini to je bilo 48.668 hektara… U 2025. godini u Srbiji se navodanvjalo 47.543 hektara, [to je bilo manej od prethodne godien ya 2,3 odsto.  A, šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključivši i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori su ispustili iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznosio 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze bio je u potpuno nerealan. Jer,, autori su predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je bila precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden” na 2014. godinu (262).

• Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti ove sad već prošle Strategije. Najžalosnije je što su  autori celokupnu Strategiju zasnivali na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje!

Izvor: Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima”.

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivali su na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa. Prva pretpostavka na kojoj se zasnivala ta strategija pada, o obilju agrarnih resursa bila je potpuno neosnovana. 

• Srbija raspolaže sa ispod prosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevenost sveta u proseku za 2012. g. iznosilaje  0,704 hektara, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu);

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije nisu razumeli distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj bio uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja je svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina. 

• Posle demokratskih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija agrara, uz pomoć države. U toj akciji nestala je prerađivačka industrija iz sela, koja je opljačkana. U tome treba i tražiti uzroke nestajanja sela i godi[nejg ga[enaj po 100 zadruga u Srbiji! Isti ljudi nekada su se zalagali za nestajanje sela i gašenje zadruga, a posle 2000.godine, poromenili su mišljenje i zalagali se xa ravvoj sela i  osnivanje novih zadruga!

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija je ostala potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač” na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to se pokazalo 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata” cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove”. Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno” i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi” Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija, bio je potpuno neutemeljen!

• Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa dala je i niz netačnih podataka! Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavljalo da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz tadašnjih zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori tada koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u istoriji Srbije da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasnivala ta štetna Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči bile potpuno ekonomski nelogične i besmislene!

Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi”

• Nema sumnje da je prvi strateški cilj bio adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to bio samo deklarativni cilj! Jer je to bila socijalan strategija!  

Sklop mera i instrumenata koji se predlagao nije obezbeđivao rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezerve nisu obezbeđivale stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike bio je „siromašniji” nego što je bio u prošlosti, te su i proizvodni i tržišni poremećaji bili izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, bio je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjiao ovaj mehanizam, zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6 odsto, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače.

• Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju” razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja” cena je potpuno neefikasan mehanizam!
• Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede bila je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno da je trebalo primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

• A, Srbiji iako je blla osnivač, STO, još nije postala zvanično njena članica, posle osamostaljivanja. Kada će?  Čak se to ni ne pominječ. A, zan se da nema ulaska u EU, dok se ne uđe u STO!

Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva”

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljama iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries”. Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

• Konačno, iz strategije se nazirali ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora. I njega u ovoj socijaolnoj strategiji nije ni bilo!
• I pored ovakvih upozorenja na štetnost donošenja predložene strategije od tadašnjih trustova mozgova agrara u Srbiji, vlada ništa nije usvojila od primedbi na javnim raspravama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao ni iz ove recenzije, koju je radio nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, prof dr Koviljko Lovre, ništa nije prihvatila usvojila! 

Vlada je donela Strategiju, koja je važila, do 31. jula 2024. godine.

Važnost je bila produžena do kraja 2024. godine. Posle toga Srbija je bila retka zemlja na svetu koja nije imala straegiju, koja je izrađena tek početkom 2026. godine. Razlika je u tome što je to bila umesto strategije rasta, u praksi se dokazala kao strategija pada! I nema odgovornih za tako loše urađen i štetan dokument. Najveće štete su po državu Srbiju i njenu proizvodnju hranu. Jer, je u zemlji je svako dana gladno više od 500.000 žitelja, opada izvoz hrane, a zemlje je od izvoznika postala zavisna od uvoza hrane! Pre svega, mesa!

• Posledica te strategije je izgubljeni prehrambeni suverentiet zemlje jer je morlaa da uvozi blizu 100.000 to+na toan mesa za zemlju u kojij je tad abporj stanvonhiak već bio manji za 500.000 žitelja!

Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, krajme jula 2014. godine koja je važila narednih 10,5  godina. Neostvarnei cilj tog dokumenta bio je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

(Suša je u 2022. godini smanjila proizvodnju najmanje za trećinu ili 30 odsto, prema procena sredinom avgusta 2022. godine. Vrednost agrarne proizvodnje se decenijama godišnje procenjivala se u Srbiji između četiri i pet milijardi dolara. U toj godini nezadovoljni seljaci, posle niza upozorenja aktuelnih vlasti, kod kojih nisu naišli na razumevanje, izašli su na ulice da traže pravdu i nadoknadu. Teško je poverovati da država mogla da prizna elementarnu nepogodu jer za to niakd aniej imala nvoac. Posle toga bilo je devet suša i u svakoj godini su bile štete od po 1,5 milijardi evra. to je do 2026. godine bilo ukupno 10,5 milijardi evra! Posle toga izlazak seljaka na ulice bivao je sve češći jer se tamo jedino čuje njihov glas.

• Dakle obećana procena autora Strategije da će agarau da tećče ,,med i mleko’’ (nju je pisalo 240 eksperata iz Srbije na 145 strana), nije ostvarena! Na žalost ništa na šta je upozoravao prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji, nije prihvaćeno? Zašto, to znaju samo oni koji su vodili zemlju i kreirali agrarnu politiku tih godina!
• Inače agrarna proizvodnja u Srbiji za protekle tri i po decenije, do pojave bolesti Korone 19, imala je skroman rast od samo 0,45 odsto!
• Posle ove Strategije desetogodišnji rast agrara bipo je smao 1,7 odsto, a godišnji samo 0,l7 odsto!

To znači da je ostarneo upozorenje  recenzenta profess dr Kovljla Lovre. Ipak, za tu loše urađšenui ištetnui strategiju za koju se i dans snose posledice autorima razvoja agrara Srbije isplaćeno je nagrada za loš rad od oko 8,2 miliona evra. To je bio novac za trud koji je Srbiju odveo na nivo od pre Prvog svetskog rata, a to značli da nema prehrambeni suverentiet. I sve što je loše u tokj prošloj straregiji, a ima toga mnogo,  treba da ispravlja nova strategija od 2025. do 2034. godine!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su bile namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da je od dodeljenih subvencija 70 odsto pripadalo poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzimao od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže reklo gde je taj ukradeni novac potrošen! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlačila ruka u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nije bilo velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar u tomvremenu godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. (Istraživanje je obavio Ekonomski fakultet u Subotici).

Vlada obećala med i mleko!

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te strategije, Vlada, čiji je premijer tad bio današnji predsednik Srbije, obećala je poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, u kojoj je pisalo da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Jer, posle jedne decenjiej ona je imala rast od samo 1,7 osto, odnosno godi’šnii je  ibo tek 0,17 odsto! 

• Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe sa 8,2 miliona evra, koji su stigli od tri evropske zemlje za te namene!

Bitno je istaći da Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Mada je to obećano prilikom usvajanja na sednici Vlade Srbije. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.

U Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naseljenih mesta, kako to piše (u Ustavu) jer po njemu nema nijednog sela! Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku budućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2052. godine. Ovo ističe za javnost demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavljenog popisa poljoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

• Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak.
• Sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela koja nestaju!
• U 2000 naseljenih mesta nema  ni pošte ni bankomata!
• U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;

U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žene vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina!

Navodnjavanje u Srbiji 2025. godine

• U Srbiji je tokom 2025. navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina, od strane poslvonih subjekta i zemljoradničkih zadruga, što je bilo 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS);

Foto: RZS – U Srbiji je u 2024. godini navodnjavano samo 48.668 hektara  od 3.257.100 hektara raspoloživih polјoprivrednih površina. To je samo 2,3 odsto više nego u 2023. godini!

Oranice i bašte, sa 92,9 odsto, imale su najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, potom slede voćnjaci, sa 6,5 odto i ostale poljoprivredne površine, sa udelom od 0,6%, navedeno je u saopštenju.

Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge, koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi, ukupno su zahvatili 78.717 hiljada metara kubnih vode, što je bilo za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini.

Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Kako je navedeno, najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje.

Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto, sistemom kap po kap 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto zemljišta.

• Prema proceni RZS posle popisa naseljenkih mesta, sa mape uSrbijiće do 2052. godine nenestati oko 3.000 sela!
• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
• U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
• Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou;
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja mesa u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje ima i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

• Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.

Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

• Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto seoskih puteva nema asfaltirane ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima;
• Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima blizu 1,7 miliona hektara oranica;
• Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na blizu 18.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!
• U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popopis poljoprivrede, a to je više od 60.000 gazdinstava manje nego što je bilo;
• Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. A, Srbija je  u 2025. godini izugubila prehrambenisuverenitet. Jer, je tad aveć moral ada uvozui oko blzu 100.000 tona mesa i preraševina! Sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku).
• Prema podacima PKS u 1.000 sela Srboje nema ni prodavnice!
• Istovremeno je i potrošnja hleba u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 49 kilograma po jednom stanovniku! Toj potro[nji treba dodaqti jo[p 15 kilograma peci,a pa ukuipnjo iynosi oko 64 kilograma hleba

Foto: Arhiva TOS – Kameno selo na jugu Srbije privlači samo turiste! Vise od 1.200 sela Srbije ima manje od po 100 stanovnika. Sve ona su u fazi nestanja za jednu i deceniju!

Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija” poljoprivrede!

Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je broj grla svinja manji za trećinu nego pre tri decneije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata!

Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za 1,5 miliona hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!

• Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih oranica za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteve, fabrike… U svetu na taj način nestane čak 30 miliona hektara godišnje. To je – veličina jedne Italije”!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Analize pokazuju da se tu, gde nestaju sela i gazdinstva, mahom radi, o zaseocima i naseljenim mestima, o selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje od 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! Tada je ugašeno čak 62.000 stočarskih farmi! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Sad je vreme da se spasavaju i varošice! 

Na osnovui popisa agrara iz 2023/24 godine:

Programi ministarstva za Brigu o selu

Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o programima koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa ciljem oživljavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, popravljanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 150 evra. 

• Za četiri godine je 207 zadruga dobilo bespovratnu pomoć od 2,2 mlijardi evra;
• Za isto vreme u selima je onima koji prvi put rešavaju stamene probleme  dodeljeno je 4.000 kuća! Tako su sela dobila oko 17.500 novih stanovnika!

“Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Bez sela neće biti ni države! Ali, sva sela ne mogu biti održiva! Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade ljude koje useljavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 4.000 ukupno sa 17.500 ljudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan, a 3.000 učenika su dobila sela, do početka 2026. godine”, rekao je Krkobabić za javnost. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti. “Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica… Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje”, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državljanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina.

Misija za izmenu demografske slike!

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. “Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda ljudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe”, kaže ministar. U 207 sela finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su sagrađeni i mali poljoprivredni pogoni.

Uz sve to organizovani su ,,Miholjski susreti sela’’ pa je i 450.000 učesnika bilo na tim susretima. Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku Srbije i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Foto arhiva MBS: U selima Srbije do sada je dodeljeno oko 4.000 kuća novim žiteljima koji su rešili stambeni problem. Tako su sela dobila i 17.500 novih stanovnika!

Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 17.500 ljudi dobilo “krov nad glavom” u selima Srbije, dodeljeno je više desetina mini minibuseva za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava. Oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara!

,,Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. ,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. “puste zemlje”. Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni”, navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.

• Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah se menja demografska slika Srbije. Podmlađuju se seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajno je da se do početka 2026. godine dodelilo ukupno 4.000 kuća u koje se uselilo više od 17.500 ljudi. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, kao što je Rekovac!

Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne generacije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Sve ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.

• Ministasrstov za brigu o selu planrai da u 2026. Godini za kupvon kuča uonima koji žele da idu u selo da žive potrošiti oko 750 miliona dinara  To znači da će se pojedinačno za dodleu kuća dodečljvaiti po 13.000 dinara! To znači da će u tekućoj godini oko 500 koji ispunvjaju uslvoe konkrusa dobiti kuće nasleu”

Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna područja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do  lekara, do prodavnice, do drugo sela. Zato je osmišljena kupovina mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalo dobrim, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je više od 70 minibueva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost. Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija “Miholjski susreti sela”, koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za četiri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo poljoprivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.

Sela, najvitalniji deo Srbije

U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

• Ali, uvek se mora imati u vidu da selo i poljoprivreda nisu isto!

Sve to je značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, ona su i najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal.

Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemljama. Jer, problemi sela su zajednički – i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi u MBS razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana.

Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A, to je najteže. Akcija se nastavlja, a prvi veći rezultati će se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštena više od sedam i po decenija.

,,Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta”, navode u Ministarstvu za brigu o selu Vlade Srbije.

Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se MBS i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A sredstva za realizaciju, svega toga, mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera.

Slika sela, danas!

Pravu, ali još uvek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Jer, mnoga sela liče na ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik! Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilograma. Sad je proizvodnja smanjena za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godišnje u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Ne da nijr prodat, nego već više decenija nije dozvoljen ni njegov transprot preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši samo oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. 

Nekada sirotinjska hrana čvarci su najjeftiniji 1.700 dinara po kilogramu. Nema ih i skupi su, jer u Srbiji nema svinja. A, srednje razvijena zemlja bi trebalo da ima svinja koliko i stanovnika! A Srbija mora da ih uvozi! A nekada davno 1866. godine na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja, a u SAD samo 800. Bili smo razvijeniji od njih! Slično je i sa junetinom. Proizvodi se oko 80.000 tona godišnje, a troši po stanovniku manje od četiri kilograma godišnje. Slično je i sa ribama koja se uvozi, više od 35.000 tona godišnje i troši po stanovniku tek 3,1 kilograma godišnje. Najupečatljivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 do 400 tona! Jedan stanovnik  Srbije danas godišnje potorši i 49 kilogama hlega a tome rtrea dodati u proseku još i 15 kilograma peciva!

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Da bi se stigalta pšotoršnaj potrebno jde najmanje pola veka! Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,2 miliona – jedna svinja na tri stanovnika. 

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 32 miliona svinja. U Srbiji nekada trošilo 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to je tada na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Ali, sad se troši samo 649 kilograma hleba sa pecivom. Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Sad je to još mnogo manje. Delom je to znak siromaštva i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, tek 200 kilograma godišnje, sa sirevima. To je najmanje u EU. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Rezultati popisa

• Prema rezultatima agrarnog popisa, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.

Prvi rezltati Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti. Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju ne postoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ‘ ovo malo tova je – afrička kuga!

Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima, prema podacima RZS, oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023.Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

Povratak zadrugarstva

• Programom obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” vratilo se poverenje u udruživanje. Sve do 2017. godine gasilo se i po 100 zadruga godišnje. Sad je osnovano oko 1.l00 novih, a opstalo je oko 1.000 zadruga!  

Ali, nije još vraćena neopravdano oduzeta zadružna imovina posle Drugog svetskog rata. Jer, to je vrednost od nekoliko milijardi sad evra. Ali, siromašna država nema toliko para da sad vrati njive i imovinu. Da bi ljudi počeli da se u većem broju vraćaju u sela potrebno je da u svakom tom selu gde se osniva zadruga postoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka i kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposleni seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruženja, a zadruga će im obezbeđivati jeftiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! 

Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata. Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to ne učine poješće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od čega i tri na Kosovu i Metohiji.

Prehrambeni suverenitet u fokusu nove straegije poljoprivrede Srbije!

Obnova prehrambenog suverenitete biće ključlni  cilj novfe desetogodišnje  strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 20234. Godine. Sad se očeuijeu da Vlada Sribje usvoji ekspertski predlog straegije. Među nahjavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske uživne sa dpomaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana cena hrane, kao i povećana izdvajanaj za ruralni razvoj. Kako je za javnostg potvrdila autorka strategije i posebna savestnica ministra poljoprivrede profesor Ekonoimskog fakulteta u Subotici  dr Tatjana Brankov. Dokument predviđa promenu pravcda razvoja agrara I jačanje najsčabijih karika – svinjarstva, mlekarstva I proizvodnje inputa.

,,Radimo na obnavljanju prerhambengo suverentieta krou podsticanje invoacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agraranim propisima. Promeniće se način na koji se subvencioniše poljoprivreda’’, navodi Brankov. Po njenim rečima, do sad aje čak 88 odsto agrarnog budžeta išlona direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdajalo svega nekoliko procenata. Strategoija prepporučuije značlajno povešanje sredstava za ru ralni razvoj. Posebamn akcenta straegija stavlja na mlade i ozbazovanje, kroz uvpdjenje ,,zelenih stipendija’’ i poboljšanje ishrane dece i omadline. U ovoj  2026.godini Agrarmni budžet u Srbiji iznosiće 147,5 milijardi dinara.

Planirana j ešema školskih užina koja će omogućiti  plasman domaćih proizvdoa – voću, povrću, mleka i mesa, direktno u škole. Tiem nesamo da podižemokalitet ishrane, več i smanjuje viškove na tržištu. Organiyovaćemo u eukativne radionice za decu, jer je primećećeno da školska ishrane često sadrži previše soli, tamns masti I drugih štetnih sastojaka, kaže Brankov.

Zelene stipencije, kako objašnjava, namenkjne su deci registrovanih poljoprivrednjih proizvođača, koja studiraju veterinu, agronimiju i sličlen oblasti, kako bi se očiao kontinuitet na gazdinstvima. Strategija takođe predviđa usposavljanje instituticje ombdusmana za hranu, koajbi se bavila zaštitomk prava potoršača oi kontorloma tržišnhcena. ,,To je jedno od rešenja koje će biti ponuđeno javnosti. I druge zemlje regiona uvode modele kontrorle cena. Srbije ,mora uvesti red u ovo pitanje’’, poručuje Tatjana Brankov. Ovaj dokument donosi promenu konceptualngo okvira poljoprivredne politike. Oa proemjhntqa koncepta niej kozmetička, već suštinaska. Jer, do sada je poljoprivrfedna politika, u velikoj meri bila usmerena bna kratkorčne mere i reagovala na krize. Novi agrarni sistem se transformiše da istovrmeno obezubeđuje dovoljen količine zdavstvgeno bezbedne rhane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnjih resursa i pozitivnje ishode po zdravlje stqnaovništva, uzjačanej otpronsoti sisema na klimatske i druge spoljne šokove. Strategija omogućava i modernizaciju oko 10.000 pijaca koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda doamaćeg porekla, kao i uspostavljanje za  mehanizama  za veću trwnsrparentogno i formiranja cena, uključujući imenovanje zaštitnika građana na hranu. Takođe strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim gazdinstvima i primenu ,,de-minimis podrške poljoprivrednicima, kaofleksibilnog instrumentta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

                                                                                                       (Autor je analitičar i publicista)