• Srbija sirovine za hranu proivodi u fabrici pod otvorenim nebom na njivama koje koristi od 3.257.100 hektara.  Na njima se godišnje proizvede sirovina za  hranu, u količini od oko 21,6 miliona tona, koliko je bilo 2021. godine!
• Pošto Srbija sad nema kupce za proizvedene količine tržižnih viđkova roba, a ni skladišni prostor, problem,  je šta je da se radi za viškovima? Jer, u seliam nema malihprerradnkih kapacita!
• Da bi se ovaj problem rešio, pedlaže se da se za prvo veme formifaju specijalizovand izvozna zadruga za sve kulture. Treba pronaći prostor i kadrove koji su se nekada bavili tim poslovimja u velikiim jugoslvoenskim izoznim firmama i koji su sa uspehom prodavali tržišne viškove! 
• Jer, ljudi i iskustvo koje su imali u ,,Geneksu’’, ,,Progresu’’ i drugim sličnim firmama, pa su uspešno to radili još uvek postoje i u Srbiji. Samo ih treba pronaći i privući da to rade, za državu i narod. Jer, su se već dokazali  u obavljanju tih poslova, kako sa razvijenim svetom, tako i nesvrstanim i drugim zemljama.
• Velika šansa i sad je tržižte zemalja bivšeg nezavisngo sveta!

Branislav GULAN 

U skladištima oko 4,5 miliona tona pšenice, transport i cene su upitni! Srbija ima i sad na zalihana viškova pšenice, ali nema firmi ni kadrova da bi prodali te tržišne viškove.Pored  3.620.000 tona roda iz 2025. godine,  ovu pšenicu dočekale i stare zalihe neprodate pšenice od preko million tona.N emogućnosti izvoza prethdonih godina zbog zabrane i izvoza u režimu kvota, i korone, kad aje počeka intervenckija Rusije u Ukrajini, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju. Jesenaj setva u 2025. godini u Sribji je obavljena na 842.347 hektara. Povećane površine pod pšenicom za 5,2 odsto!

Foto: Goran Mulić – U Srbiji je 2025 godine bilo  požnjeveno 3,62  miliona tona pšenice, dok je novi rod na zalihama dočekalo i million  tona stare, neprodate pšenice!

Posle žetve pšenice u 2025. godini u Srbiji je u skladištima bilo smešteno oko 4,5 miliona tona pšenice. Jer, novi rod je dočekalo i više od million tona zaliha stare, neprodate pšenice. Kako Srbija godišnje za sve potrebe,  treba najviše do  1,2 miliona tona pšenice jasno je da žita i te kako imamo za izvoz. Cena pšenice sad se kreće oko 19 do 20 dinara po kilogramu, ako se nađe kupac.  Jer, došlo je vreme da je teže prodati nego proizvesti!  Iako ova cena nepokriva ni troškvoe, koji su prema računici Zadružngpo saveza Vojvodine bili više od 30 dinara po kilogramu. 

Pšenica je u Srbiji  u poslednjij setvi, 2025. godine, zauzela više povšrina nego pethjdhnje godiejn za  6,7 odsto. to zu načoi da je zu jesne 2025. godine zasejano blizu 700.000 hektara. Jer, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna jesenja setva 2025. godine obavljena je na 842.347 hektara. To je bilo više u odnosu na prethodnu godinu za 5,5 odsto. Prema podacima  RZS  posmatano po kulturama povećane su površine pod pšenicom, za 5,2 odsto, ječmom za osam odsto, raži za 8,5 odsto i uljanom repicom za 5,7 odsto. S druge stane, ovas je zasejan na manjim površinamna, uz pad od 5,7 odsto. Prema preliminarnim podaocima RZS u strukturi jesenje setve najveći deo i dalje zauzima pšenica, dok su ječam i uljana repicica, među kulturama koje beleže najizraženiji rast u odnosu na 2024. godinu. U poređenju  sa dessetogišnjim prosekom jesenje setve (2015-2024.), površine pod pšenicom povećane su  za 6,7 odsto… Cena ove žitarice kreće se oko 19 do 20-ak dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika,Svetozara Murgaškog sa Čeneja kod Novog Sada, ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica. Sa oko  620.000 hektara 2025. godne požnjeveno je 3,62 miliona tona pšenice. To što je bio dobar rod, ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni u žetvi, a ni danas.

-Pored  3.620.000 tona roda iz 2025. godine,  ovu pšenicu dočekale i stare zalihe neprodate pšenice od preko million tona. Nemogućnosti izvoza prethdonih godina zbog zabrane i izvoza u režimu kvota, u vrme bolesti korone, kada je počela intervencija Rusije u Ukrajini, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju. Momenti da se pšenica proda po ceni od 32 do 40 dinara završili su se u februaru i zato se nova tržišna godinu započela sa istorijskim zalihama pšenice i tada počela od preko milion tona, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“.

Čak i da nismo imali na zalihama tako velike količine hlebnog zrna, jasno je da bi nam za izvoz ostala polovina tadašnjeg roda. I sadašnje količine pšenice donose probleme vezano za skladištenje.  Jer, i psle slabe rodne, 2025. godien od 4,4 miliona kada je kukuruz u pitanju, uz slabe prinose soje, imali smo krcata skladišta i silose. Mi  i sad imamo na raspolaganju oko dva miliona tona pšenice za izvoz! Zbog nezadovoljavajućih cena prodaja ide jako sporo. U ovom trenutku teško je predvideti šta će se dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu. Eto, ovih dana je u klasična ,,Sava hleb’’ u Srbiji poskupeo tri dinara. 

U strukturi izvoza žitarica pšenica se nalazi na drugom mestu, iza kukuruza. Iz godine u godinu pada izvoz pšenice. 

– Izvoz je u 2021. iznosio 1,071 hiljada tona, a prošle 2025.godine 789.000  tona, što je za četvrtinu manje u odnosu na godinu ranije. Od ukupnog izvoza dve trećine se odnosi na izvoz u zemlje Evropske unije, a značajno manji deo, 32 odsto u zemlje CEFTA grupacije, kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Najveći izvoz realizuje se u Italiju u količini od 306.000 hiljada tona, što čini 38 odsto ukupnog izvoza. Slede Rumunija sa 186.000 tona, Bosna i Hercegovina sa 100.000  tona, Severna Makedonija sa 86.000 hiljada tona i Albanija sa 57.000 tona. Najznačajnija tržišta su, evidentno zemlje okruženja, dok je u 2023. značajno manji izvoz u Rumuniju, koja je ranijih godina bila daleko veći uvoznik pšenice iz Srbije, dodaje Vlahović.

Na regionalnom tržištu suočavamo se sa konkurencijom. Kada je u pitanju tržište Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i Italije, naši konkurenti su Mađarska i Hrvatska i u svakom trenutku kada je cena pšenice tamo niža nego kod nas kupci će se njima okrenuti. Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.

– Najveći evropski izvoznik pšenice je Rusija sa preko 27 miliona tona što predstavlja nešto više od četvrtine evropskog izvoza. Na ostvareni izvoz utiče stanje na svetskom tržištu, odnos domaćih i svetskih cena, uslova i troškova prevoza, a danas i oružani sukob između velikih svetskih proizvođača i izvoznika Rusije i Ukrajine. Dešavanja vezano za crnomorski koridor odrazila su se i na prodaju pšenice proizvedene u Srbiji!

Uticaj geopolitičkih dešavanja na tržište žitarica

Velika količina robe na stanju, čini se zadaje iste glavobolje i brige kao kada žito ne rodi. Geopolitička dešavanja u velikoj meri su uticala na smanjenje tražnje za domaćom pšenicom.  Od početka intgervencije Rusije u Ukrajini mi imamo veliki problem u izvozu naše pšenice, pre svega, zato što je nama glavno tržište Rumunija, odnosno luka Konstanca. Možemo reći da se najveći deo našeg izvoza svodi na dopremanje baržama, budući da je to najjeftiniji transport, do Konstance. Odatle dalje tu pšenicu prodaju velike multinacionalne kompanije. Dešavanja vezano za crnomorski koridor odrazila su se i na prodaju pšenice proizvedene u Srbiji. Različita situacija je bila kada je crnomorski koridor bio otvoren i sada.  Ono što se dešavalo dok je bio otvoren je da je velika količina žitarica iz Rusije i Ukrajine uspela da dođe na međunarodno tržište po izuzetno niskim cenama što je dovelo do pada cena na berzama, pa samim tim i kod nas.

,,Zatvaranjem koridora, dolazi do nove problematike. Problemi su izazvani zbog drugih načina transporta, pre svega, orijentacije na suvozemni put preko Poljske i dalje prema zemljama EU, ali drugim koridorom, a to je Dunav. Ukrajinsko žito je, tako, s jedne strane bilo preplavilo silose u Konstanci, a sa druge strane je odvuklo najveći deo barži tj. brodara da posluju sa transportom robe iz Ukrajine, onemogućavajući nama lakši transport i dižući troškove transporta našim izvoznicim. U trenutnoj situaciji nama su povećani troškovi transporta i potražnja za pšenicom iz Srbije je manja, tako da izvoza skoro i nema. Na nama je samo da se nadamo da će cene da se pokrenu na gore i da će se prostor u Konstancu osloboditi i za našu robu.

Ograničenja u kopnenom prevozu žitarica

U novonastaloj situaciji naši izvoznici moraju da traže alternativne načine da prevezu robu. Od početka  intervencije sukoba u Ukrajini, ukrajinska pšenica ima tretman da se može bez carine uvoziti u zemlje EU, a to je nama zbog konkurentnosti stvorilo problem. Da ne zanemarimo i logističke probleme koje imamo u izvozu. Tu se ne govori o problemima kaminskog transporta. Problemi koje  Srbija ima na železnici postoje već niz godina. Malo je popravljeno stanje sa jednim brojem novih kompanija kojima je železnica dopustila da njihovi vagoni za prevoz rasute robe budu u funkciji na našoj železnici. Ali, stanje pruga i dalje nije ništa bolje. U jednoj meri smo rasterećeni što se tiče dostupnosti vagona, što je u prethodnom periodu bio problem, ali zastoji na samoj železnici i dalje postooje.

Blokiranjem Konstance pitanje je da li i gde Srbija može da proda svoje žito. Srbija nema kapacitete da samostalno izvozi na daleka tržišta.Često se čuje u medijima afričko tržište, Kina… Mi ne prodajemo našu robu van Konstance. Ono što ide suvozemnim kanalima ide u region, pre svega, vozovima i malo šleperima. Ali, to je manji deo robe. Najznačajniji izvoz je u Konstanci. To je za nas krajnje tržište, jer naše kompanije nemaju silose tamo, nemaju prekookeanske brodove koji mogu da vuku velike količine žitarica. 

• Poznavaoci prilika objašnjava da jedna barža može da preveze između 1.000 ili 1.500 tona, zavisno od plovnosti Dunava. Istovremeno jedan prekookeanski brod nosi i do 60.000 tona tereta. Da biste napunili jedan tanker treba vam 50-ak barži da odvezete robu do luke, treba da je izlagerujete u silosu, pa da je pretovarite na brod, da imate tu logistiku… Samo kompanije koje imaju takvu flotu mogu da se bave prodajom žitarica po celom svetu, a to ne rade naše kompanije.Kada se čuje da je naše žito završilo na primer u Egiptu ili Kini treba znati da se takve nabavke rade tenderski. I onda onaj ko ima i našu robu u Konstanci to kombinuje sa ostalim žitom. Tako u jednoj od pregrada u prekookeanskim brodovima može biti i naše žito. Ali, to nismo izvezli mi, već je to prodao neki međunarodni trgovac.

Zemlje EU štite svoje proizvođače zabranom uvoza ukrajinske pšenice!

Zbog poremećaja na tržištu koje je izazvala pšenica iz Ukrajine, prethodnih godina bio je zabranjen uvoz ove žitarice u pet zemalja Evropske unije. Za razliku od Bugarske i Rumunije, Mađarska, Poljska i Slovačka su zabranu nastavile da primenjuju i kasnije, kada je Evropska komisija odlučila da je ne obnovi. Protiv zemalja za koje tvrdi da krše međunarodne obaveze Ukrajina je podnela tužbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Sve te zemlje koje su veliki proizvođači, pre svega, Mađarska, Poljska, Slovačka su, da bi zaštitile svoje tržište, zabranile su uvoz, ali su ranije dozvolile tranzit ukrajinskog žita preko njihove teritorije. Čak i ako se Ukrajina poziva na neka pravila STO, u slučaju poremećaja na tržištu vi možete da intervenišete takvim odlukama. Oni tim meramam s punim pravom štite svoju proizvodnju i proizvođače.

• U Evropskoj proizvodnji pšenice Srbija učestvuje sa ko 1,3 odsto i nalazi se na 16. mestu!

Najveći evropski proizvođač je Rusija sa 86 milona tona što predstavlja nešto više od trećine ukupne evropske proizvodnje pšenice. Zbog suše u južnim regijama, poslednjih godina, manje površina pod ozimim usevom i nižih domaćih cena, menjaju se uslovi proizvodnje, prodaje i kupovine. Istovremeno proizvodnja u Ukrajini je manja za 40 odsto.

•  Sad se i u Srbiji pšenica nalazi na rekordnim površinama. Na blizu 700.000 hektara. I uslovi za razvoj žita sad su dobri. U ovom trenutku teško je predvoideit rod u 2026. godini!Uvek imate neku godinu koja bude jako dobra, neku koja bude loša. Tržište je prilično labilno, pogotovo unazad nekoliko godina. Imali smo protekloj godina problem i vezano za manifestacije klimatskih promena od superćelijskih oluja, preko grada, obilnih padavina, vetrova do suše… Najveću štetu imalo je voće, kukrizu, čija proivudonaj je prepolvokljena u Srbiji. Rodilo je tek 4,4 milioan tona. Ali, ybog sma nhjengk stada stoke u Srobiji, nama je sad dovoljno ya sve potrebe oko 3,5 miliona tona kukuruza godišnje. Pa smo i uyy slab rod imali viškove!
• Jer u Srbiji je rekordan rod kukuruza bila je 2086. godine kada je dobijeno 8.062.020 tona roda;

Jako je teško sada menjati setvenu strukturu. Imate ljude koji su u toj proizvodnji i imaju adekvatnu mehanizaciju, znanje, iskustvo, radnu rutinu… Setvena struktura ne varira mnogo po biljnim vrstama od godine do godine. Maksimalno je to 10-ak posto. Može da se desi da se na svetskom nivou smanje zalihe, pa da se poveća tražnja. Vrlo su nepredvidiva dešavanja na tržištu. Stručnjaci kažu da postoje brojni problemi sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Od niskih podsticaja, preko nestabilnog tržišta, problema sa otkupnom cenom, visokih troškova proizvodnje, do limitirajućih faktora više produktivnosti kao što su male i rascepkane površine, zastarela mehanizacija…

Na makroekonomskom nivou, dodaju, potrebno je na odgovarajući način dugoročno rešiti finansiranje proizvodnje i otkupa i stabilizovati tržište. Jedna od mogućnosti povećanja proizvodnje jeste i povoljnije finansiranje, odnosno dobijanje kredita pod povoljnim uslovima od poslovnih banaka.

• Najbolji savet koji se ratarima može dati kako bi imali stabilan priliv finansijskih sredstava tokom cele godine je organizovati prodaju tako što će 30 odsto svoje poizvodnje prodavati pre žetve, 30 odsto u samoj žetvi, a preostalih 30 odsto čuvati za dalju prodaju, koja god ratarska kultura da je u pitanju!

Pšenicom se skoro i ne trguje

Poljoprivrednici su očekivali da će cena pšenice rasti, a desilo se suprotno.  Kada je proizvođačima  u Srbiji bio zabhranjen izvoz pšenice, pre nekoliko godina, ona je bila prodavana po ceni višeod 30 dinara po kilogramu. Sada je oko 19,5 dinara. Ja sam ostavio pšenicu, nadajući se da će cena ići gore, ali izgleda da sam se prevario. Bolje bi bilo da sam odmah prodao po 21 dinar, pogotovo što će sada da dođu na naplatu i lager i fumigacija. To znači da sada i da je prodam ne bih dobio ni 19,5 dinara, već još manje, kaže Stevica Gajić, poljoprivrednik iz Bačke Palanke.

Poljoprivrednici su u problemu, vraćaju arende, pozajmljuje se novac, uzimaju kredite. Žito se mora svake godine posejati, a kako i na kojoj površini videćemo. Jer, proizuvpodjači nikada neće ostaviti njivu nezasejanu! Eto u jesen 2025. godine pšenica je zauzela rekordne povšrine u Srbiji.Dobrim delom na to utuče i plodosmena. Pitanje je i koliko će se prihranjivati. Lično, malo će se smanjiti prihranapšenicu u odnosu na prošlu godinu, ali zbog plodoreda mora da se seja. Pa neka i manje rodi!

• Ali, ne smemo zaboraviti da u Srbiji na zasejanim površinama pod pšenicom, na blizu 700.000 hektara, ,,tavanka’’ učestvuje čak sa 63 odsto površina, a kvalitetno sortno seme ostalo. U tom je se i nalaze uzroci zašto nema visokih rekordnih prinosa ni rekordne proizvodnje jolš od 1991. Godine! 

Krenula kupovina na zeleno!

Pojedine kompanije, uspešni izvoznici pšenice objavile su kupovinu ovogodišnjeg roda hlebnog žita (“na zeleno”) po 19-20 dinara. Ovaj posao se još nije zahuktao, jer su procene da će u svetu biti dovoljno pšenice za sve potrebe, ali će detalji biti poznati polovinom godine. Međutim, naše trgovce u ovom otkupu sprečavaju i saznanja o lagerima prošlogodišnjeg roda. Tako Ruska Federacija planira prodaju 20 milliona tona. Ukrajina ima takođe solidne zalihe pšenice. U našoj zemlji, kao tema pšenica je više prisutna među mlinarima i izvoznicima, nego što rod i cenu pominju ratari više fokusirani prema najavljenim subvencijama države. 

Ratariam u SRbiji poriv prihod ugodini je uvek kada stigne pšemnice I kad aje prodaju…

• Srbija sirovine za hranju proizvodi u fabrici pod otovorenim neob na njiama koje se koriste na površini  od 3.257.100 hektara. Na njima se godišnje proizvede sirovina za hranu, primera radi,  2020. godine u količini od 21,6 miliona tona!
• Pošto Srbija sad nema kupce za za proizvedene količine roba, a ni skladišni prostor, problem je šta je da se radi za tržižnim viškovima? Da bi se ovaj problem rešio, pedlaže se da se za prvo reme formira specijalizovana izvozna zadruga za sve kulture. Treba pronaći prostor i kadrove koji su se nekada bavili tim poslovimja u velikiim jugoslvoenskim izoznim firmama i koji su sa uspehom prodavale tržišne viškove! 

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku je jesenja setva obavlejna na 842.347 hektarta. Prema pdacima RZS više je zasejano nego u prethodne jesenje setve, pšenice i uljane repice. Ta setva je veća za za 5,5 odsto nego ona obvljena u 2024.godini. Posmatrano po kultuama, povećane su površine pod pšenicom za 5,2 odsto, ječmom za osam odsto, raži za 8,5 odsto  i uljanom repicom za 8,5 odsto. S druge strane ovas je zasejan na manjim površinama, uz pad od 5,7 odsto. Prema preliminarnim podacima RZS u strukturi jesenje setve najveći deo zauzima pšenica, dok su ječam i uljana repica među kulturama koje beleže najizrašeinii rast u odnosu na 2024.godinju. U odnosu sa desetogodišnji prosekom jesenje setve (2015 – 2024), površine pod psenicom povećane su za 6,7 odsto navodi se u saopštenju RZS!

,,Na osnovu ovakve setve opčekuje se prinos od 5,9 tona po hektaru (koliki je bio prosek 2025.godine), pa će ukupno naša letina biti od 3.730.000 tona.  To je pod pretpostavkom da se sve to ostvari. Novi otkosi biće pridodati zalihama od najmanje milion tona zrna, koje čeka izvoz’’, navodi predsednik novosadskog udruženja ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco.

• Rekordnu proizvodnju u Srbiji, 1991. Godine, pre više od tri i po decenije imali su pšencia i jagode! Dakle, na poljima u Sribji rekordna proizvodnja pšenice bila je ostvarena, sad   daleke 1991. Godine,  kada ja na poljima u Srbiji požnjeven rod težak 3.736.503 tona pšenice. Taj rod nikada  do sada nije premašen. Jer je u dobro rodnoj 2025. godini on bio 3,62 miliona tona! Taj rod na zhalihama je dočekalo  je milion tona starog, nepretodatog roda pšenice iz pethodne godine!
• Prema podacima iz udruženja mlinara Srbije, sad se u zemlji godišnje troši  za ishranu 49 kilograma hleba i ako se tome doda još 15 kilograma peciva, onda je prosečna potrošnja hleba po jednom stanovniku godišnje u Srbiji oko 64 kilograma. To je značajno smanjenje potrošnje u odnosu na podatke istog izvora, pre jedne decenije, kada je ona iznosila oko 83 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Tada je ona bila ravna potrošnji u Evropskoj uniji!

Ali, zbog načina života, smanjenja broja stanovnika, rasta siromaštva i korišćenja savremene mehanizacije u obradi njiva, jer u Srbiji sad ima oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna, došlo je do smanjenja potrošnje hleba. Kada se kaže zbog načina života, to znači da vlasnici njiva na polja, neidu više sa veknom hleba i komadom slanine. Težačke poslove obavlja moderna mehanizacija. A, i oni se i drugačije hrane.  

• ,,Zbog toga su smanjene  naše potrebe za pšenicom, odnosno brašnom. Ovakvi podaci pokazuju da nam je za meljavu potrebna pšenice za meljavu oko 700.000 tona brašna.  Jer, u Srbiji sad ima i 500.000 stanovnika manje nego što je bilo pre jedne decenije, pa su nam manje potrebe za pšenicom za meljavu.  Uz to, za kvalitetno semenarstvo, koje mora da se poveća  iz domaće proizvodnji, potrebn nam je bar 170.000 tona, domaće sortne semenske pšenice.  I u robnim rezervam  moramo ukupno da imamko 10 odsto rezrvi,svih kultura, pa i pšenice, potrebne za ishranu i setvu. Kada sve to pogledamo Srbiji može biti dovoljno oko 1,2 mlioan tomna pšenice godišnje’’, navodi Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinara Srbije.
• Dakle, za prodaju imamo oko 3,2 miliona tona, što do sada nije bio slučaj!

Možda ratari od pojedinih izvoznika imaju obećanje da će im otkupiti novi rod po tržišnim cenama, koje se za sada ne znaju, ako se ne uvaži podatak o terminskoj prodaji pšenice na pojedinim berzama u septembru 2025. godine. Prve analize su pokazale da je cena “na zeleno” kod nas veća, nego berzanske zabeležene cene za poslednje tromesečje prošle godine. Sva priča o cenama pšenice nije suvišna, ali nije ni pouzdana jer “veliki igrači” ne odustaju od otkupa i preprodaje, a za taj model najvažnija je niska ulazna cena, što našim poljoprivrednicima tradicionalno ne odgovara!

• Od januara prošle 2025., do januara 2026. godine, pšenično zrno je prodato u vrednosti od 130.924.672 eura.

Nova žetva nije još tema ni jedne institucije, niti se nazire ko će biti taj da otvori raspravu o prodaji i preuzme deo odgovornosti za smeštaj i izvoz zrna koje će, roditi iznad naših potreba! Nama je veliki problem posle ubiranja  useva i skladištenje. Jer, prema nezvaničnim podacima, mi sad imamo ukupan prostor za skladištenje koji nije vrćo pod 8,5 miliona tona. 

,,Ministarstvo trgovine nije prepoznalo mogućnost da kroz razmenu pšenice za mineralno đubrivo pomogne ratare, a Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, izgleda, da i ne zna da u katalogu zakona ima i onaj o kompenzacijama, garancijskom fondu, javnim skladištima i robnim zapisima. Za sada ratari otkose pšenice dočekuju bez oslonca i alata za prodaju i profit u ovom poslu. Vesti koje stižu o rodu i mogućim prinosima u svetu, za nas nisu povoljne. Pšenice će biti dovoljno, po cenama koje će diktirarti otkupljivači’’, navodi Keco.

I najmanja zarada na prodaji pšenice zavisi od njenog kvaliteta. Nekada, kada je savezni ministar poljoprvirede u Jugoslaviji, bio pok prof dr Tihomir Vrebalov, pšenica se otkupljivala po kvalitetu u tri kvaltitne robne grupe. Kod nas se i sad na 40-50 otkupnih mesta zrno pšenice raszvrstava po kvalitetnim grupama. Oni lageri koji imaju manje od 12 odsto proteina, gotovo i da nemaju izvoznu šansu.  I to je ona pšenica namenjena iskljuičivo za stočnu hranu! Dugo godina su mlinari tolerisali mešanje manje kvalitetnog “apača” i kvalitetnih sorti. 

• U periodu 2023-2025 godine, najveća prosečna izvozna cena ostvarena je u januaru 2023. godine 324,76 evra po toni, a u tom mesecu brašno je imalo cenu 428,72 evra po toni. U avgustu 2024. godine zabeležena je najniža prosečna izvozna cena 171,25 evra po toni, a brašna 269,80 evra po toni;
• Prosečna januarska cena u ovoj 2026.godini bila je 189,94  evra po toni, a brašna 273,10 evra po toni. Za izvezeno brašno (oko 120.977 tona) postigli smo vrednost od 33.033.521 evra, a za pšenicu 130.924.672 eura. Najviše pšenice smo izvezli u Italiju – 364.820 tona;

U prošlom veku setva i žetva su tretirane kao politička pitanja od nacionalnog interesa. Kada je reč o poljoprivredi, sada se samo protestom poljoprivrednika uz zaprečavanje puteva interno tretira kao političko pitanje. Ovakve proteste nijedna vladajuća struktura ne odobrava, ali ih zadovoljava! Ratari su to odavno “pročitali” i protestima su dolazili do različitih sporazuma i dogovora, na koje država nije imala prrvo. Dogodilo se da pre puno godina, tada premijer Srbije Mirko Cvetković dopisom obavesti protestante da se ukidaju zakonska dugovanja za navodnjavanje, ali i da okupljanje ratara za protste – prestane. 

,,I u novije vreme beležimo da se glasna udruženja poljoprivrednika za kraj protesta nagrađuju novčano i mineralnim đubrivom. Naspram berzanskih procena, utakmica za solidnu zaradu ratara u proizvodnji pšenice je po šansama 50:50? Međutim i za takav rezultat u našoj praksi su potrebni organizatori sa već danas jasnim ciljem i sa razobličenim tumačenjem šta znači poruka: “tržište će reći sve”, navodi Čedomir Keco. 

U junu kada padnu prvi otkosi, biće kasno za potrebne mere, jer u svetu trgovina pšenice ne prestaje, a mi je imamo previše pšenice za nas, a dovoljno za izvoz. Ali, nemamo više ,,Geneks’’, ,,Progres’’, ,,Graneksport’’ i kadrove kakvi su bili u tim firmma pa da brzo i lako prodaju viškove pšenice! Nema takvih firma, ali ni – kadrova da obavljaju takve poslove u Srboiji i za Srbiju. Zato sad nema mesta za skladišrenje trošnih viškova u odnosu na domaće potrebe, pšenice, ali ni drugih kultura. Jer, nemamo kadrove koji to umeju, ali i mogu da prodaju, za korist Srbije, njenih proizvođača i naroda!

• Da bi se ovaj problem rešio, pedlaže se da se za prvo vreme formiraju specijalizovane izvozne zadruge za sve kulture. Pšenicu, kukuruz, maline… Treba pronaći kadrove – ljude koji su  se nekada uspešno bavili  u tim velikim jugoslovenskim firmama takvim poslovima. Ima ih još. Tu u našoj blizini i pored nas. Jer, ljudi i iskustvo koje imaju, jer su uspešno radili takve poslove, još uvek postoje u Srbji – samo ih treba privući ih ohrabriti da to rade, za državu Srbiju, proizvođače i narod. Jer, su se već dokazali u razvijenim, nesvrstanim  i drugim zemljama. Bilo davno, ali uspešno!

                                                     (Autor je analitčar i publicista)