• Po rečima Vladimira Živanovića, u „gradu na planini” u započetoj godini se očekuje više od pola miliona turista;
• Prošle 2025.godine gondolom se vozilo  240.000 putnika, a tome je doprineo „branč u vazduhu” za koji su hranu pravile zlatiborske domaćice, razvlačeći kore za pitu i donoseći na gondolu domaće suhomesnate proizvode i zlatiborski sir, kao i vodu iz okolnih izvora. U to ime, na proslavi, pio se džin od domaće bilјke – kleke!
• Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Gondola trenutno ima kapacitet 800 putnika po satu u 72 zasebne kabine sa po 10 mesta. Maksimalan kapacitet gondole je 90 kabina i 1000 putnika/h. 
• Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora.

Foto Goran Mulić: Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora

Najduža gondola na svetu!

• 9000 m dužina trase
• 1496 m najviša tačka
• 1000 h maks. putnika
• 6m s    maks. brzina

Udahni novu energiju

• Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Gondola trenutno ima kapacitet 800 putnika po satu u 72 zasebne kabine sa po 10 mesta. Maksimalan kapacitet gondole je 90 kabina i 1000 putnika/h. Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora.

Zimska sezona na Zlatiboru zvanično je započela prednovogodišnjom vožnjom na Zlatnoj gondoli iznad Ribničkog jezera, do kog je od međustanice žičare napravlјena i staza, a sve do vrha Tornika i na njemu – Zimske bajke, kako se zovu kulturne, gastro i zabavni programi predviđeni tokom zime, kao i prethodnih pet godina otkako je Gondola prevezla prve turiste. 

Direktorka „Gold gondole” Bojana Božanić ističe za javnost da će na njenu stazu uskoro „napajati” sunce preko solarnih panela čija ugradnja je planirana od maja. „Zaštita životne sredine, korišćenje alternativnih izvora energije i tako očuvanje zdravog čistog vazduha u jednom malom gradu na planini naš je cilј u ovoj godini”, kaže Božanić.

• Po njenim rečima prošle 2025.godine se gondolom vozilo  240.000 putnika, a tome je doprineo „branč u vazduhu” za koji su hranu pravile zlatiborske domaćice, razvlačeći kore za pitu i donoseći na gondolu domaće suhomesnate proizvode i zlatiborski sir, kao i vodu iz okolnih izvora. U to ime, na proslavi, pio se džin od domaće bilјke – kleke.

„Zlatiborska kleka, zbog temperaturnih razlika, letnjih i zimskih, a naročito dnevnih i noćnih, ima čak dva odsto eteričnog ulјa, a taj procenat je merilo kvaliteta. Sledeća po kvalitetu je italijanska iz Toskane, koja daje samo jedan procenat ulјa. Naša kleka je divlјa i samonikla, ovde nema plantaža, već lјudi i ne znaju da je imaju, uglavnom je i ne beru.  Jer, ovde se kaže da se u berbu kleke ide u suzama, a vraća u krvi, zato što je igličasta bilјka vrlo nezgodna za branje plodova. Lekotvorna je za stomačne tegobe. Džin koji su koristili još holandski mornari da bi izdržali duge plovidbe, kod nas može da se proizvod svaki dan, jer kleka ne zavisi, kao loza, od godišnjih doba. U svakom slučaju, promovisanje i proizvodnja domaćih vina i drugih pića otvara vrata velikih tržišta”, tvrdi Vladimir Stanić, direktor vinarije iz Orašca koji se pridružio slavlјu.

• Na to se poznati ugostitelј Mladen Udovičić nadovezuje podsećanjem da je „za litar domaće dunjevače potrebno čak 100 kilograma dunje, zbog čega moramo da čuvamo voćnjake, kao i vodu – kupus kiselјen u vodi zlatiborskih izvora ne može da se meri sa onim iz hlorisane ili industrijske vode”;

Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibora, međutim, ne smatra da su Zlatiborci ostali neupućeni u ono što imaju. Zlatibor pre deset godina, kada je on postao direktor i ovaj danas su neuporedivi: „Danas je obala nekad neosvetlјenog jezera, jedan moderan grad na planini koji se i dalјe razvija i nastaje sa modernim budućim projektima. Biće to odredište koje će se pozicionirati još bolјe na evropskoj turističkoj mapi. Pre 10 godina na Zlatiboru je godišnje beleženo bilo 500.000 noćenja, a ove godine 1,2 miliona! Svemu tome je doprinele kulturne atrakcije i zabavni parkovi, kao i stalni, dečji i estradni koncerti na Kralјevom trgu koji je oduvek bio mesto susreta i zabave. To sa sobom povlači  izgradnju i uređenje modernih hotela. 

• Odredište smo koje danas ima dva hotela sa pet zvezdica, a uskoro nam na planinu stiže i „Kraun plaza”, otkriva Živanović.

Početkom februara održana je i Pršutijada u Mačkatu. Po Živanovićevim najavama, očekuje se u 2026. više od 1,3 miliona gostiju, ako se računa po dosadašnjoj republičkoj statistici, ali po proceni TO Zlatibor godišnje već ima oko 2,8 miliona noćenja, jer je više od 50 odsto gostiju neprijavlјeno. „Moramo zajedno sa nadležnim ministarstvom da tražimo promenu republičkih zakona da bi celo turističko tržište bilo legalno. Ali, zvanično ćemo svakako u ovoj godini imati oko 550.000 turista ili više od pola miliona Za Novu godinu je bilo oko 100.000 hilјada posetilaca, a  procena je da će tokom zime dnevno biti 50.000 do 60.000 hilјada gostiju. Dnevne žurke su aktuelnije, a koncerti se prilagođavaju mlađoj populaciji, jer na Zlatiboru danas preovlađuju mladi”.

• Po njegovim podacima, struktura turista se promenila u korist stranih kojih je sada već 35 odsto. Nјihovi dolasci su popularisali Zlatibor van naše zemlјe,tako da dolaze gosti iz Kine, Izraela, Rusije, dijaspora i drugi iz zapadne Evrope – Belgije, Nemačke, Holandije, kao i iz regiona. 

„Očekujemo povolјne vremenske uslove za skijanje, pre svega, sneg koji je planini neophodan. Sistemi za veštačko osnežavanje pokazali su kapacitet, jer proteklih  dana zahvalјujući minusu rade, ali je prirodni sneg koji najavlјuju meteorolozi neophodan za celu uspešnu ski sezonu”.

Indija kao unutrašnji pejzaž

Melanija i Marin Lukić koje smo sreli kako uživaju porodično na suncu ispod bora na jezeru,  dolaze sa decom bar tri-četiri puta godišnje, ne čekajući samo raspust, jer su ovde kupili apartman na padini iznad centra. Kada nije sezona izdaju ga za oko 35 evra, u sezoni leti i zimi za oko 40.

• Zlatiborski suveniri su znak prepoznavanja novog bazar-sokaka pored jezera, prekrivenog ukrasnim crvenim sijalicama. Šolјe su upotreblјive i dok ste u  apartmanu na planini i koštaju od 250 do 400, magneti su 100 do 150 dinara, a  podmetači 340. Najjeftiniji su privesci od 100 dinara, kaže Bilјana Martić.

Radnja Slobodana Jovanovića omilјena je deci koja tokom cele godine dolaze na našu planinu. Ovaj Zlatiborac, osim igračaka, pravi magnete sa crtanim junacima, tako što figure izlije u specijalnom gipsu, potom ih osuši i ofarba. Kako još otkriva, oni se prodaju dobro, jer godišnje pored njegove radnjice prođe oko 100 hilјada dece. Opština Čajetina omogućila je najam suvenirnicama za 150 evra mesečno, što je velika pomoć, te je naš lјubazni sagovornik uspeo da otvori i pržionicu kafe. 

Ideja o gondola

Ideja datira od sredine prošlog veka kada je tadašnji saziv opštinskog rukovodstva imao ideju da vazdušno poveže Zlatibor sa njegovim vrhovima, Tornikom i Čigotom, ali nije krenuo u njenu realizaciju.

 Početkom 2000-ih je počelo intenzivnije da se radi na toj ideji, njenim rešenjima i priča o gondoli postala je sve aktuelnija. Želja je bila da se turistička ponuda Zlatibora obogati jednom nesvakidašnjom atrakcijom, a Zlatibor približi renomiranim svetskim turističkim centrima. Od 2006. godine se aktivno krenulo u izradu idejnog rešenja, izradu studija, a tokom studijskih poseta po poznatim evropskim turističkim centrima došlo se do vrednih iskustava i saznanja koja su bila od velike pomoći tokom izrade i relizacije ovog projekta. 

Put od ideje do realizacije je bio težak i pun neizvesnosti. Naime početkom 2012. godine sproveden je tender za nabavku opreme, a godinu dana kasnije je potpisan i prvi ugovor sa francuskim proizvođačem „Poma“. Zbog birokratskih poteškoća je bilo potrebno sačekati još dve godine do početka radova. Tek 19. avgusta 2015. godine, na veliki verski praznik, Preobraženje, postavljen je kamen temeljac na lokaciji današnje početne stanice gondole u samom centru Zlatibora. Konačno je u avgustu 2020. godine, opet na Preobraženje, puštene su prve kabine na žicu u sklopu završnih testiranja pred puštanje u komercijalnu upotrebu, a 11. januara 2021. prevezeni su i prvi putnici od centra Zlatibora do vrha Tornika. 

Zanimljivost je i da poznati srpski pesnik, Ljubivoje Ršumović, poreklom iz zlatiborskog sela Ljubiša, imao je jedan svoj dečački san o gondoli: da se đaci voze iz Donjeg do Gornjeg Ljubiša na putu od kuće do škole “vozom na nikakav pogon“.

Njegova priča kreće ovako: „Ja ću vam ispričati jednu kratku priču o ovom crtežu koji je nastao pre 67 godina u Ljubišu. Ja sam ga nacrtao. Nacrtao sam svoj san po kome iz Gornjeg Ljubiša do Donjeg Ljubiša pravim jednu, ja sam to nazvao ‘lakomica’ – jedno korito drveno po kome bi na točkićima vagoni vodili nas đake iz gornjeg sela do škole šest kilometara i vraćali nas posle podne iz škole kući. Dakle, to je đački voz na nikakav pogon, osim zemljine teže.” “Lakomice“, po rečima Ljubivoja Ršumovića, označava drveno korito kojim se voda „lako“, preko kamenjara, prevodi od reke do vodeničnog badnja.

“E sad, smislio sam čak u to vreme kako i da se vrati, jer iz Gornjeg Ljubiša bi išlo normalnim padom, a onda sam to ja napisao u toj svesci koju sam sačuvao. Onda bi milicija, koja ništa ne radi i sedi kod Mila Pećinara u kafani i pije pivo, dok smo mi na časovima, podigla celu tu ‘lakomicu’ da opet imamo pad prema gornjem selu.“ (B. Gulan)