19. FEBR 2026

Rekordan Agrarni budžet, od 147,5 milijardi dinara,a problemi sve dublji u agraru!

• Podaci o stočnom fondu dodatno oslikavaju trend: u odnosu na 2018. broj svinja je manji za 30,7 odsto, koza za 31,5 odsto, a goveda za 17,7 odsto (preko 20 odsto u odnosu na 2012). RZS je objavio i podatke za 2025. godinu: broj goveda je 1. decembra iznosio 698.871 (više od 26.000 manje nego po popisu 2023), ovaca je manje za skoro 19.000, a živine za više od sedam miliona, dok je broj svinja porastao na 2.403.991 grla. 
• Ali, broj goveda je najmanji za poslednjih 100 godina. Dok je taj broj  svinja u Srbiji postojao i 1947. godine. Dakle, sad imamo svinaj koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata!
• Sve probleme u agraru Srbije koje je ostvarila Strategija pada od 2014. do 2024. godine nemože da izleči samo Agrarni budžet od 147, milijardi dinara. Bolest agrara je teška i moraće da se leči niz godina!
• U Srbiji postoji 4.720 sela. Čak u 600 sela danas više nema ni jedne krave! Popis je pokazao da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika i da če nestati za 10 do 15. godina. Prema proceni RZS  do 2052. godije sa mape Srbije nestaće ukupno 3.000 sela!

FOTO: Goran Mulić – Posle obavljanja poljoprivrednih radova u Srbiji na 3.257.100  hektara svake godine  ostane oko 12,5 miliona agro otpadaka, odnosno bio mase. Ako se to pretvori u vrednost nafte, to je onda  3,7 miliona tona!

Srbija poslednjih godina beleži rekordna budžetska izdvajanja za poljoprivredu, ali podaci i stanje na terenu pokazuju da sektor i dalje nazaduje i da su potrebna sistemska, stručna rešenja – umesto privremenih mera „gašenja požara“

Prošle godine agrarni budžet je, prema navodima nadležnih, činio 7,5 odsto ukupnog državnog budžeta, dok je ove godine udeo 7,1 odsto, uz ukupno 147,5 milijardi dinara. Siniša Mali uporedio je taj iznos sa 2012. godinom, kada je budžet za poljoprivredu iznosio 40 milijardi dinara – što ponovo otvara pitanje: kako je moguće da, uprkos rastu izdvajanja, problemi postaju sve vidljiviji?

Najaktuelniji „požar“ su protesti proizvođača mleka, blokade i prosipanje tona mleka zbog viškova na tržištu, obustava otkupa, niskih otkupnih cena i, kako tvrde udruženja, prekomernog i nekontrolisanog uvoza. Njima su se pridružili i drugi stočari, kao i povrtari – što ukazuje da nezadovoljstvo nije izolovan slučaj, već simptom šireg poremećaja, prenosi portal Danas.

Poljoprivrednici godinama upozoravaju i na kašnjenja isplata subvencija, probleme u raspodeli podsticaja, visoke troškove kredita, akcize na gorivo, posledice suša, kao i na kartelsko ponašanje i pritisak trgovinskih lanaca. Paralelno, klimatske promene sve češće pretvaraju sezonu u lutriju: mrazevi, grad, oluje i suše odlučuju da li će roda uopšte biti.Od 2000. Godi na do kaja 2025.godien u Sribnji je bilo devet suša!  

Pošto siromašna država Srboja nema novca da prizna svaku sušu, odnosno elementarnu nepogodu, procene su da je suša u svakoj toj godini smanjoial vednost prinosa za oko 1,5 milijardi evra! Odnosno, ukupna šteta je bila oko  10,5 milijardi evra. Da vlast nije zaboravila šta se dpogodilo na njiama, to je pokazala, kroz pad proizvodnje u ,,Agrarnom  ustavu’’ (strategiji proizvodnje) uvek sa dvocifrenom brojkom pada proizvodnje!   

Strukturni problem jasno se vidi i u demografiji sela. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, broj gazdinstava je pao za 10 odsto u odnosu na 2018, dok je prosečna starost nosioca porodičnog gazdinstva 60 godina, a tek svaki 11. nosilac ima manje od 40 godina, navodi Republički zavod za statistiku. Za to vreme u Srbiji je ugašeno i 62.000 poljoprivrednih farmi! 

• Podaci o stočnom fondu dodatno oslikavaju trend: u odnosu na 2018. broj svinja je manji za 30,7 odsto, koza za 31,5 odsto, a goveda za 17,7 odsto (preko 20 odsto u odnosu na 2012). RZS je objavio i podatke za 2025. godinu: broj goveda je 1. decembra iznosio 698.871 (više od 26.000 manje nego po popisu 2023), ovaca je manje za skoro 19.000, a živine za više od sedam miliona, dok je broj svinja porastao na 2.403.991 grla; 
• Ali, broj goveda je najmanji za poslednjih 100 godina. Dok je taj broj  svinja u Srbiji postojao i 1947. godine. Dakle, sad imamo svinaj koliko ih je bilo I posle Drugog svetskgo rata!

Ni biljna proizvodnja nije imuna: kukuruz i pšenica čine oko 90 odsto setvene strukture, ali je prošla godina pokazala koliko je sistem ranjiv – pšenica uz dobre prinose, ali nisku cenu, a kukuruz sa podbačajem roda i prinosom manjim oko 13 odsto. Kod voća, naročito maline, nizak rod i štete od vremenskih nepogoda postaju „novo normalno“.

Istovremeno, ulaganja u zaštitu i adaptaciju sporo napreduju: prema popisu, samo 13 odsto povrtarskih površina je pod plastenicima, navodnjava se 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a protivgradna zaštita se često ocenjuje kao nedovoljna. Sve to košta, a mali proizvođači, koji već jedva pokrivaju troškove, teško mogu da iznesu takve investicije bez jasnog, dugoročnog okvira podrške.

Zbog toga, uprkos rekordnim budžetskim izdvajanjima, sve više proizvođača zaključuje da problem nije samo u visini subvencija, već u odsustvu stabilne strategije: uređenog tržišta, predvidivih pravila, ulaganja u modernizaciju i otpornost na klimatske rizike, kao i politike koja bi selo učinila privlačnim za mlađe generacije. Stabilna strategija znači da se problemi u poljoprivredi, posebno u stočarstvu, gomilali pune četiri decenijr. Jer, u to vreme je svake godine broj stoke smanjivan za dva do tri odsto godišnje!

Zato sad nemogu pre noći saga kroz ,,gašenje požara’’  i da se gase. Jer, kad se želi ugasiti požar, on nekada mođe ida se razbukta! Dakle, potrebno je i oko nekoliko decenija da se radi na saniranju tih psoledica, loše Strategije agrara od 2014 do 2024. godiine. Za tu strategiju  koja je Srbiji donela guboitak prehrambenog suvereniteta, glasa.lo je svih 240 autora! Strategija je bila obećala  godišnji rast poljoprivr4ed eod 9,1 odsto, ili ako je lošagodina da će to biti 6,1 odsto! Umesto tog obećanja, straegiaj pada je imala rast proizvodnej u celoj deceniji od samo 1,7 odsto!Ili godišnji rfast  od samo 0,17 odsto! ĐŽtete suogormne, uz gubitak prehrabneokg suverentieta Srbije je u 2023 godini za uvozu svinjskgo mes aimleka potrošila 574 miliona evra, u 2024. godini za te namene je potrošeno oko 650 miliona evra, a u 2025.godine da bi imali dovoljno svinjskog mesa  u prodavnicama i mleka, potrošeno je oklo milijardu evra!  Stiglo je oko 100.000 mesa iz uvozua. Pored toga odobren je i uvoz 500.000 prasića, a u Srbiju je stiglo 474.000 prasića. Nažalost i taj uvozni stočni fond je pojeden. Uvoz nitpa nije poboljšao da se napuen prazni svinjski obori u Srbiji!

Za tu loštu strategoiju pada koje je donela ogormne štete državi  narodu niko nije odgovarao! Šta je svakog od 240 kreatora i potpisnika strategije narteralo dad a bjudu jednoglasni za rat proivzudohnjej od 9,1 odsto. A, recenzuent straegiej prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavikje je upozoravao, da se to ne čini uz napomenu, jer je to bio dokukement koji će doneti samo probleme. Nažalost to se i ostvarilo. Msesare u Srbikji su pune jer, je u 20025. Goini iz uvoza stiglo 100.000 tona. Uz to poklan je i sopstveni stočni fonda, pa je svo meso, bez oznaka šta je domaće, a šta uvozno napunilo mesare!

Statistička prikazhuje da je pre jedne deceniej u Sribji biolo oko 1,1 miliona krmača prasiloaj.
Sad ih ima samo oko 110.000 grla. Sa njima nema oporavka domaćeg svinjarsta! Da bi se kenulo u punjenje praznih obora u Srbiji potreban je uvoz nekoliko stotina hiljada krmača prasilja. I to je rezultat sprovođenja Straegije od 2014. do 2024. godine, koja je prilikom donošenja I proglašenja za sprovođenje, krajem jula 2014. godine, narodu obećavala med i mleko! A, rezultat njeno sprovođenja, bez analiza u toku te decenije je gubitak  Prehrambenog suvereniteta! On sayd trega da se vraćša kroz sprovođenje u životui nove Strateoije od 2025 do 2034. godine. Ona je završena, a Vlada Srbije treba da je proglasi usvojenom narednih dana. Međutim, pitanej je zašto je usvgaja samo Vlada, a ne i Skupština Srbije. Kada bi ona bila usvojen u te dve instititucije, tadada bi dobila vesći značlaj u javnosti. 

Ali, za propalu Strategiju od 2014. do 2024. godine, kada je usvojila Vlada Srbije, narodu je bilo rečeno da će ona ićina usvajanje u Skupštinu Srboije, pa će tako bibi obavezujuća ne samo za jednu već sa sve naredne vlade. Ali, i to je ostalo samo obećanje na dugom štapu, nikada sprovdeno u praksi!

 Strategija poljoprivrede promašaj, novu nam pisali eksperti iz BiH i Slovenije!

Vlada na čijem je čelu tada bio Aleksandar Vučić usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine iz koje proizilazi da će se agrar Srbije u narednom periodu razvijati 9,1 odsto godišnje, ako je loša godina to će biti 6,1 odsto. Usprovođenju Strategije od 2014. do 2024. godne rast za jednu deceniju je bio 1,7 odsto, a godišnji rast je bio samo 0,17 odsto!? Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je strategija usvojena, jer je u šest od deset godina poljoprivredna proizvodnja padala! Sada se sprema nova strategija koju pišu stručnjaci iz Sarajeva i Ljubljane. Šta očekuije poljoprivredu i narod Srbije?

Ako je za utehu, taj dokument koji se odnosio na period 2014. – 2024. godine za čije je pisanje na više od 145 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela?!

Kada je napisana ta strategija, u njoj je bila želja političara i autora da će se agrar u vremenu od 2014. do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto odnosno, ako je godina lošija to će biti po 6,1 odsto. To su bile nerealne želje kreatora agroekonomske politike u Srbiji. Sad posle 10 godina njenog sprovođenja vidi se da se agrar godišnje razvijao samo po stopi od 0,17 odsto! Ili za celu deceniju da je to bio rast tek od 1,7 odsto! Strategija je za agrar Ustav. U protekloj deceniji to je bila strategija pada, a na rasta i razvoja.

Realni rast poljoprivredne proizvodnje prema podacima RSZ

Godina	%
2014.	+2,0
2015.	-7,7
2016.	+8,1
2017.	-11,4
2018.	+15,1
2019.	-1,7
2020.	+2,2
2021.	-5,7
2022.	-7,8
2023.	+9,0? preispituje se – bio ja pad
2024.	pad – očekuje se dvostruka brojka!?

Vlasti i farmeri

Vlast se farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima 508.365 gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na protestnim skupovima ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar godišnje mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara prihoda, a toliko je bio ukupan BDP Srbije u 2023. godini!

• Za pisanje prethodne strategije, kao što rekosmo, bilo je angažovano 240 domaćih stručnjaka. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra donacija, koji su stigli za taj posao od više evropskih institucija. Da je taj dokument usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako doneo je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije. Kada je strategija pisana i usvojena u Srbiji premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar za poljoporviredu u to vreme bio njegov današnji savetnik za agrar! Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!

• Prilikom usvajanja te strategije pada, recenzent tog dokumenta bio je dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i nekadašnji savezni ministar pooljoprivrede u Jugoslaviji. On je pre usvajnaja dokumenta na vladi Srbije, između ostalog napisao upozorio na njenu štetnost!

• “Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da su je ostvarili’’, upozoravao je pre jedne decenije Koviljko Lovre. Po njegovim rečima bi, bilo je nerealno da agrar u Srbiji ima godišnji rast od 9,1 odsto, u lošijim godinama čak 6,1 odsto!

• NEREALNO JE BILO, AKO SE ZNALO DA POLjOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLjA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJE, DA OČEKUJE ULAGANJE STRANOG KAPITALA. JER, ONE U STRUKTURI UKUPNIH SDI U SRBIJI OD 2004. DO 2011. GODINE SU UČESTVOVALE SA 0,7 DO 1,6 ODSTO!
• Najžalosnije je što su autori celokupnu Strategiju zasnivali na spontanom, odnosno željenom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje.

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije Srbije, autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina. I to se pokazalo tačnim jer Srbija danas nema prerađivačku industriju, pa joj se gasi i zadrugarstvo. Dokaz svega toga, lošeg, je da je ova zemlja danas zavisna od uvoza hrane! Nekada je bila veliki svetski izvoznik svinjskog mesa, sad mora da ga uvozi. U proteklih devet meseci 2024. godine za uvoz svinjskog i junećeg mesa Srbija je potrošila više od 128 miliona evra! Poslednji izvoz svinjskog mesa u EU i SAD bio je 762 miliona dolara daleke 1991. godine. Posle si stigli ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, klasična pa afirčka kuga i – kolaps agroekonosmke poltike. Rezultat svega toga su puluprazni obori i podatak da je stočarstvo u BDP agrara u 2022. godini učestvovoalo samo sa 28,1 odsto. Sad je to i manje. Sve ispod 70 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Samo u ovoj 2024. godini uvezeno je ukupno 30.148 tona zamrznutog svinjskog mesa što je plaćeno 101,9 miliona evra. Kada se ove količine pretvore u domaće uslove, one odgovaraju broju od oko 448.540 tovljenika težine oko 100 kilogama, što je četvrtina ukupnog broja svinja u Srbiji.

Posebno je zabrinjavajuće što je meso uvezeno nakon što je šest meseci bilo zamrznuto u inostranstvu. Kod nas je rok trajanja ovog mesa produžen za još šest meseci, što omogućava prerađivačima da akumuliraju zalihe i da izbegavaju kupovinu domaćih tovljenika. To je i razlog što je kilogram žive mere domaćih tovljenika sad pao samo na 170 dinara. To stočarima ne pokriva ni troškvoe proizvodnje, odnosno tova! Ova praksa smanjuje tražnju za domaćoim mesom i dovodi do pada cena tovljenika na našim farmama. Inače, u Srbji je protekle decenije ugašeno oko 60.000 farmi!

Iako su se udruženja uzgajivača svinja zalagala za promenu pravilnika o uvozu zamrznutog mesa, do sada nije bilo značajnih pomaka. Nezvanične informacije ukazuju da bi uskoro moglo doći do skraćenja roka trajanja ovakvog mesa sa godinu dana na šest meseci i u Srbiji, ali to još uvek nije zvanično potvrđeno.

Pored svinjskog Srbija uvozi i juneće meso, za šta je u istom vremenu izdvojeno oko 14,1 miliona evra. Ovo je paradoksalna situacija, s obzirom na to da domaće klanice imaju dovoljno stoke za klanje. Neki proizvođači u sopstvenom tovu imaju i do 6.000 grla, ali i pored toga uvoz junetine nastavlja da raste.

Uvoz svinjskog mesa je trošak za državu, ali i dobra poslovna prilika za mesnu industriju, trgovce i uvoznike, koji su u ovom poslu ostvarili dobti od 30 miliona evra. Istovremeno ova praksa nanosi štetu domaćim proizvođačima, koji ne mogu da konkurišu cenama uvoznog mesa.

Zbog te loše agroekonomske politike koja se vodi u Srbiji, domaća proizvodnja svinjskog i junešeg mesa nalazi se u teškoj sitauciji. Potrebna je odlučna akcija nadležnih institucija kako bi se zaštitila domaća poljoprivreda. Domaće stočarstvo je odavno ,,pušteno niz vodu’’ i sad je na izdisaju. Zato se i skreće pažnja na važnost revizije pravilnika o uvozu mesa i jačanja podške domaćim proizvođačima.

Ako se trenutna praksa nastavi Srbija će izgubiti deo svog agrarnog potencijala, a domaći klaničari i proizvođači će se sve više oslanjati na uvoz, umesto na razvoj lokalne proizvodnje.

Podaci pokazuju da je Srbija lider u regionu po uvozu svinjskog mesa, što izaziva zabrinutost u sektoru domaće proizvodnje. Troši ga godišnje po jednom stanovniku samo 15 kilograma, a u EU to je više od 30 kilograma. Prema podacima RZS u oborima stočara, sad ih ima 313.495, u Srbiji, nalazi se 2.263.705 svinja, 725.408 goveda, 1.702.682 grla ovaca, 149.558 grla koza, 22 miliona grla živine i 1.261 košnica pčela.

“Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam. Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su u SAD zajmovna i ciljna cena. Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanjuprvo u STO, pa tek onda u EU) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji se primenjuje u EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza)’’, upozoravao je Koviljko Lovre.

A, danas, posle jedne decenije primene ove nerelne i loše strategije, pokazuje se da su svi kreatori pogrešili koji nisu prihvatili upozorenja ovog njenog tadašnjeg recenzenta, da se izmeni pored usvajanja ova i u praksi dokazana loša agrarna strategija. Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora. To upozorenje se potvrdilo ispravnim! Praksa je pokazala da je ona neostvariva. 

• Jer, kreatori su pisali želju političara da će godišnji rast biti 9,1 odsto, a on je samo 0,17 odsto!

Strategiju usvojila Valda Srbije, na kraju jula 2014. godine. Nisu prihvaćene primedbe proizvođača, ali nisu uvažene ni primedbe recenzenta koji je ukazivao ne njenu neostvarivost!

Sve te manjkovosti je pokazala i dokazala njena primena u protekloj deceniji sve do kraja ove 2024. godine! Tako je Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. pa do 2024. godine bez javne rasprave, a nije htela ni da uvaži primedbe recenzenta. Sad se vidi da se išta od datih obećanja kreatora agroekonomske politike u strategiji nije se ostvarilo! Nažalost, ostvarilo se sve loše na šta je upozoravao Koviljko Lovre. Međutim za sve to loše ima dosta odgovornih. Ali za tu neodgovornost i za današnji uvoz hrane još uvek niko nije odgovarao!

Neodgovornost odgovornih

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) – Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade…

Vlada je odgovorna zato što ni sad od njih nije tražila da podnesu izveštaj o (ne)sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova! Već su odmah krenuli u pisanje nove, bez prave analize ove, kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, niko ne očekuje boljitak.

• Pomenimo samo da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! 

Foto: pixabay- U SrbIji na početku 2026. godine u stajama ima samo 698.871 goveda  – toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata , 1947. godine

Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novo obećanje iz komšiluka!

Okvirni Nacrt nove, buduće strategije već su napisali stručnjaci iz Sarajeva, odnosno Bosne i Hercegovine, 10 autora, i iz Ljubljane, odnosno Slovenije, 10 autora. Pored 20 stranih autora njima su pomagala i četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni Nacrt strategije, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima oko 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta ne valja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno okvirnog Nacrta nove strategije, proizvođači hrane u Srbiji treba da očekuju boljitak!?

U Skupštini Srbije bilo je mnogo nedoumica koje je izazvala rasprava prilikom razmatranja okvirnog Nacrta strateškog okvira od 2025. do 2032. godine.  Jer se na sednici  čulo da se vreme trajanja dokumenta skraćuje za dve godine. Jer, nadležno Ministarstvo poljoprivrede odbilo je da dostavi nacrt okvirnje strategije, odnosno tog dokumenta za sednicu Odbora za poljoprivredu kao i sklopljeni ugovor za obavljanje poslova od strane stranih autora!

Predsednik Odbora za poljoprivedu Srbije Marijan Rističević, svojim vezama, uspeo je da obezbedi nekoliko dokumemenata strategije prisutnim za raspravu na sednici. Ne i svima, koji su se izjašnjavali o dokumentu koji nisu imali priliku ni da vide, a ne i da pročitaju! Iznenađenje je da je neko u vladi skratio i rok trajanja tok dokumenta. Samo nekoliko rečenica o dokumentu iznela je Jelena Blagojević, državni sekretar, 20. septembra 2024. godine. Prisutni nisu dobili odgovore na postavljena pitanja za neviđeni dokument!

Ali, na taj novi dokument bilo je niz primedbi. Jedna od njih je zašto tim čini 24 stručnjaka, čak 20 njih su stranci! Od njih je 20 iz Bosne i Hercegovine i Slovenjie, dok su četiri samo konsultanti iz Srbije. Primedba članova Odbora za poljoprivredu Sklupštie Srbije je i ta zašto nam stranci rade taj dokument. Da li oni bolje znaju šta treba agraru Srbije? A, u zemlji imamo toliko cenjenih i uvažavanih stručnjaka i eksperata! Sve što je predloženo je odbijeno na sednici tog skupštinskog odbora za poljoprivredu.

• Odbor je prihvatio zaključak da je glavni cilj da se obnovi prehrambeni suverenitet Srbije koji je sad narušen. Jer, u pljačkaškoj privatizaciji u Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine nestala je i prehrambena industrija. U taj process obnove agrara moraju da se uključe domaći stručnjaci, instituti i fakulteti. U raspravi je posebno ukazano na veliki problem zadrugarstva u Srbiji. Jer, ono se nalazi u dubokoj krizi. Glavni razlog je nepostojanje prerađivačke industrije u okviru tog sistema koji se razvija u svetu, a kod nas nestaje;
• Ovaj Agrarnki Usav dobio je budžet od 147,5 milijardi dinara u 2026. godini. To je najviše do sada! Taj budžet bi bio dobar i korsitan samo kada bi ušao u zdravu poljoprivredu. Ali, ona je u Srbiji mnogo, mnogo, mnogo bolesna. I trebaće joj nekoliko decenija da ozdravi! Dakle, budžet bi bio koristan samo kada bi došao do onuih pravih proizvođača. A, kako se do sada delio i trošio po partijskoj pripadnjosti u Srbiji, to niko nemože da garantuje!

Prehrambeni suverenitet u fokusu straegije poljoprivrede

• Obnova prehrambenog suvereniteta je ključni cilj nove Desetogodišnje straetgije poljopoproivrede i ruralnog ravoja Srbije koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski rad strategije predstavljen je javnosti gde je, kao i svi dosadašnji slični dokumenti, dobio podršku. Samo treba da ga usvoji Vlada Srbije. Osnova ovog dokumenta je da se Srbiji vrati izgubljeni prehrambeni suverenitet!

Među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov. 

• Dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa!

,,Radimo na obnavljanju prehrambenog suverentieta kroz podsticaj inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda. Po njenm rečima, do ove godine je čak 88 odsto agrarnog budžeta odlazilo na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvajalo svega nekoliko procenata. Straegija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj”, navodi autorka Tatjan Brankov.

Kada smo počeli da obavljamo ovaj posao  budžet za 2025. godinu je već postojao i nije se mogao menjati. I tada je bilo realno očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju za 15 odsto. Do kraja strateškog perioda, 2034. godine, cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije, ističe Brankov. Posebna akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje ,,zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine.

Planirana je i šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. ,,Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo  edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka’’, kaže Brankov.

Zelene stipendija, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstivma. Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombdusmana za hranu, koji bi se bavio zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. ,,To je jedno od rešenja koje je ponuđeno u javnosti. Jer, i druge zemlje regiona uvode modele kontorle cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje”, poručuje Tatjana Brankov.

Polјoprivreda Srbije na kraju 2025. godine!

• Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude klјuč za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla još 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je bila produžena do kraja 2024.  godine, ali bez javne rasprave, što ostavlјa mnogo prostora za kritike. Dakle, od početka 2025. Godihne Sribje je bila rekta zemlaj u svetu bez agrarne strategije!

• Ova prošla Strategija polјoporivrede Srbije, kada je doneta 31. jula 2024. godine proizvođačimma hrane  i narodu je obećavala med i mleko A, to je bio godišnji rast proizvodnje od 9,1  odsto,  ili u lošijim godinama 6,1 odsto!

• Ništa od toga se nije ostvarIlo Srbija je imala samo štete od nje. Jer, rasta proizvodnje agrara u toj deceniji bio je samo 1,7 odsto ili godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!

• Srbija je među retkim zemalјama u svetu koja je godinu dana provela bez strategije agara,. A, to znači da nije imala ni taj Agrarni Ustav! Tek sad  poečtkom 2026.  godine treba da ga dobije! Posle dugo čekanja vidi  se svetlo na kraju tunela!

• Ambiciozni cilјevi buduće strategije – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

FOTO ARHIVA: U Srbiji sana postoji 3.257.100 hekrtarea kori’enih njiva. Ukuipnjo ih ima 4..73.703 hektara

Fijasko desetogodišnje strategije polјoprivrede!

Strategija o razvoja polјoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude klјuč za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja  2024. godine, ali i tada bez javne rasprave, što ostavlјa mnogo prostora za kritike. Važila je do 31. decembra 2024. godine. Od tada pa danas, evo pred kraj 2025. godine Srbija, je možda I verovatno jedina zemlјa u svetu svetu bez ovog strateškog dokumenta!

• Ni ova  nvoa Straegija razvija nuiej imala valjanu javnu raspravu. Govori se smao o njenkim usvjanju  od strane –vlade Sribje, a niko ne pominej da će ili na javnu raspravju u Skupštinu Sribje.  I tke posle toga da bude usovjena u Parlamentu. Jeidjo tako bi obavezivala sve buduše vlade da je sprovode u praksi.. Zašto  ni ove  Strategije neće biti u Skupštini Srbije –  odgovora nadležnih nema!

Recenzija ovog bivšeg dokumenta, koji je važio od 2014 do 2025. godine, koji je izradilo 240 stručnjaka, predstavlјena je još krajem jula 2014. na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Vlada Srbije je strategiju usvojila 31. jula 2014. godine. Međutim, obećanja o javnoj raspravi u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena. Ta strategija pada nikada nije bila u valjanoj javnoj raspravi. Kada je završena strategija je usvojena na kraju jula 2014. godine samo u Vladi Srbije. Iako je tada bila najavlјena javna rasprava U Parlamentju, a narodu je bilo obećano, to se nikada nije dogodilo! Nažalost, strategiju je  usvojila samo Vlada, a u Skupštinu nikada nije ni upućena. Jer, se možda i verovalo u to šta je u njoj napisano pa da neće biti usvojena!? Jer, se već tada verovalo da se  ona neće ostvariti. Iako je ovaj sad već bivši dokument, doneo sve što se loše dešava u polјorpoviredi Srbije pa čak i da se izgubi Prehrambeni suverentiet Srbije, kada je svinjsko meso Iimleko u pitanju o njenim rezultatima se nikada  i nigde nije raspravlјalo.  I nema odgovornsokti za odgovorne za krah ovog sektora! Dakle, čak nema ni odgovornosti odgovornih autora za tako loš rad i nanošenje štete Srbiji. Samo u 2023. godini za uvoz svinsjkog mesa, mleka i prerađevina potrošeno je oko 574 milona evra. U 2024. godini da bi Srbija imala mesa u mesarama za uvoz je potrošeno čak 650 miliona evra.  Za uvoz mesa imelka u 2025. godini potrpšeno je oko milijardu evra!

• Tada je   konstatovano da je izgublјen prehrambeni suverenitiet kada je ova oblast u pitanju! A, u 2025. godini do pred kraj je taj uvoz je koštao blizu milijardu evra! I prinosi u agaru Srbije su sad mnogo niži nego li recimo pre tri ili četori pa i pet decenija. O tome postoje analize u Republičkom zavodu za statistiku. Pa se tvtdi da je budućnost polojoprivrede Srbije prvo da se ona vrati u prošlost, da se postignju ti prinosi pa tek onda da se nauka bavi pronalaženjem novih sorti  i hibrida otpornih na suše i klimatske poremećaje!

Na početku 2025. godine Srbija, zvanično još nema prehrambeni suverenitet. I pored toga u 2024. godini imala je trgovinski suficit, kada je hrana u pitanju u trgovina sa svetom. U 2024. godini od izvoza hrane je prihodovano 5,1 milijardi evra, dok je za uvoz hrane potoršeno 3,9 milijardi evra. Imali smo trgovinski suficit kada je hrana u pitanju od 1,2 milijardi evra. To je dobro, ali  gledajući šta sve Srbija može i koje količine hane da proizvede – i nije. Odloših agroekonjomskih mera, svi imamo štete,. Jer, kreatori agroekonomske politike su izgubili ugled, polјoprivrednici, narod i zemlјa u celini imaju mateijalne štete, znatno lošije žive.  Jer, Srbija mora da uvozi hanu, koju bi trebala da proizvodi iza izvoz. A, oni koji su usvojili pisali i usvojili štetnu strategiju nisu ni odgovarali za taj loše napisanj dokument, niti se bilo  od njih izvinuo taj pogrešan rad. Aitori sučak sebe I mnagradili sa 8,2 milioanj evra namenskih donacija za taj posao pristiglih iz tri evropske zemlje.

• Prema ovom ambicioznom dokumentu, koji je donela Vlada Srbije krajem jula 2014. godine, bio je planiran godišnji rast polјoprivrede da iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim;
• Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – rast je u celoj toj deceniji od 2014. pa do 2024. godinje bio samo 1,7 odsto, ili godišnje u proseku je to bilo svega  0,17 odsto!
• Strategija je bila napisana na 145 strana, a namenski je finansirana je sa 8,2 miliona evra iz fondova tri evropske zemlјe!

Glavni recenzent bio je prof. dr Kovilјko Lovre, bivši savezni ministar polјoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici,  je pre recenzije možda i očekivao da će dokument biti klјučan za razvoj sektora, ali rezultati govore drugačije. Jer, njegove primedbve na netačnost, štetnost i nerealnost tog dokumenta nisu prihvatili kreatori, ali ni tadašnje vlasti prilikom usvajanja tog dokumenta u Vladi Srbije, krajem jula 2024. godine.

• Autori strategije su, suprotno onomk na ša ih je upozoravao Lovre, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama. Klјučna projekcija bila je da će udeo polјoprivrede u BDP-u porasti na 15-20 odsto do 2024. godine, što je već tada delovalo kao fantazija! Prema dokumentu, da bi se to ostvarilo polјoprivreda bi morala rasti po godišnjoj stopi od  9,19 odsto, a kada bi se desila loša godina rats je trebao da bude, prema kreatorima, 6,1 odsto! Lovre je tada upozorio na te manjkavosti, pa je naglašavao da takvi rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlјi sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju!

Strategija pada od 2014. do 2024 godine!

Agroanalitičari ističu da je projekcija rasta bruto investicija u polјoprivredu Srbije od 10-15 odsto godišnje, takođe, kritikovana i bila nerealna. Podaci ukazuju da je udeo polјoprivrede u ukupnim stranim investicijama btada bio  između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes investitora. U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara bio je gotovo nemoguć.  U 2024. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. U 2025. godini Državni revizor je kontrolisao trošenje ogromnog novca, čak 58 miliona  evra za navodnjavanje u javnim preduzećima  Vojvodine. Utvrdio da nema reztuata. Pare su potrošene, anjvie su i dalje suve.  Prvi rezultati te strategije, već tada su najavlјivali  manju proizvodnju hrane, a prema analizama prinosi su manji nego pe nekoliko decenija ili čak i pola veka!

Dokument je pretpostavlјao da Srbija raspolaže obilјem agrarnih resursa, iako statistika to demantuje. Prosečna dostupnost polјoprivrednog zemlјišta po stanovniku je ispod evropskog i svetskog proseka. Prema poslednjem popisu polјoprivrede, 2023/24 godine u Srbiji postoji samo 3.257.100 hektara korišćenih oranica. Popis je pokazao da Srbija ima samo 508.365 gazdinstava. Stočarstvom se bavi samo 313.495 gazdinstava. U Srbiji sad postoji samo 698.871 grlo stoke, zatim 2.403.991 grlo svinja, 1,68 miliona grla ovaca, oko 150 grla koza, više od 14,5 miliona grla živine i 1,26 miliona košnica za pčele. 

• Popis polјoprivrede je pokazao da se ovom granom, ukupno bavi 1.150.653 lica. Ili prosečan  broj članova i stalno zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu je po 2,2 lica. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji tek po jedna krava, pet svinja tri ove tri košnice pčela i po 43 živine u dvorištima.  
• U Srbiji postoji 4.720 sela. Čak u 600 sela danas više nema ni jedne krave! Popis je pokazao da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika i da če nestati za 10 do 15. godina. Prema proceni RZS  do 2052. godije sa mape Srbije nestaće ukupno 3.000 sela!
• Prosečan prihod po jednom hektaru njiva u Srbiji je od 1.000 d0 1.200 evra! 

Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatrala su se preterano optimističnim jer ova institucija tada nije ni funkcionisala kao prava berza.

Prva godina sprovođenja Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam procenata. I tako redom, bilo je više godiha sa padom nego sa rastom proizvodnje!

• Srbija je, ironično, beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod. Sve što se sad loše dešava u agraru Srbije posledica je te loše Strategije za koju je glasalo svih 240 autora i garantoalo razvoj od 9,1 odsto ili 6,1 odsto godišnje u ulošim godinama. Ništa se od toga nije ostvarilo ostim toga su Sribju sa takvim ocenama doveli do toga da je izgubila prehrambeni suvereniet kada je meso u pitanju. Mesare su pune jer se uvoze ogromne količine mesa, ali je i poklan i ogroman stočni fond u zemji, p su mesare sam prividno pune!

Stranci pisali prvu okvirnu Strategiju!

Još alarmantnija situacija je bila krajem 2024. godine sa izradom prvog novog nacrta strategije, koja je bila predmet oštrih kritika. Ministarstvo polјoprivrede Srbije tada je odbilo da Odboru za polјoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana, izrađene u drugoj polovini 2024. godine. Na tom dokumentu radili su stranci. Timovi iz Sarajeva i  Ljublјane, a imali su i četiri konsultanta iz Srbije.  Dakle, u tom timu bilo je 10 stručnjaka iz Sarajeva, 10 iz Ljublјane i četiri konsultanta iz Srbije. 

Kada je taj okvirni Nacrt strategije odbijen u Odboru za polјoprivredu, pronađeno je novo rešenje da se krene u izradu novog dokuemtna, tek krajem 2024. godine. Dokument je počet da se radi aprila 2025. godine, kada je formirana nova Vlada Srbije, i Ministar polјoprivrede, . Tako je u istu fotelju ponovo  seo 17 po redu od 2000. godine prof dr Dragan Glamočić. On je po drugi put seo u tu fotelјu. Tada se krenulo sa reformom polјoprivrede u Srbiji i to će još dugo potrajati…

• Za  specijalnog savetnika je postavljena je prof dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je dobila zadatak da radi novi na Nacrt strategije polјoprivrede Srbije. Rečeno je da će njen zadatak biti prvo da se vrati prehrambeni suverenitet Srbije. Nacrt tog dokumenta je urađen I čeka se samo dag a usvoji Vlada Srbije. Posle usvajanja treba da važi do 2034. godine. On treba da izleči bolesnu polјoprivedu Srbije! Ali, za to će biti podrška i zemlјe Sribje! Jer, neće biti dsovolјno samo ono što je napoisano ako ne bude podrške i od onih koji treba to da sprovode u životu, ali i onih koji treba to da finansiraju!  

Evo šta se predlaže u tom novom dokument, koji do 2034. godine treba da reši nagomilan probleme u agraru Srbije. Šta sve i koji problemi treba da se reše u ovom budućem agrarnom dokumentu.

Nacrt strategije do 2034. na javnoj raspravi: Između ambicioznih cilјeva i starih strukturnih pr

Strategija postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije, pad sadržaja humusa,erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.
• Ipak, ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.  Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak.

• Strategija polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2025–2034 postavlјa ambiciozan cilј: obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta. 

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku. 

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter:

Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. 

Iako Strategija forsira digitalizaciju polјoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu polјoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka. 

Strategija polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034 predstavlјa najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća polјoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemlјišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovolјnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Šta nudi novi Agrarni Ustav

• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo polјoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1 odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20 odsto na oko 13 odsto ukupne zaposlenosti a strategija polјoprivrede. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovolјna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema!

• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom polјoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalјe ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalјe dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću;

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“!

• Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemlјištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene!

• Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa cilјevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravlјanja stajnjakom i primenu precizne polјoprivrede – ali ostavlјa otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu;

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu klјučnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbilјno ugrozili njihovu održivost.

U tom smislu, dokument najavlјuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolјu integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivo!

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke polјoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta;

Međutim, priznaje se da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije,ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažlјivo dizajniranih prelaznih mehanizama, cilјane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača!

Visoke tehnologije, niska realnost?

Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo polјoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima.U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremlјena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim cilјevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemlјišta predstavlјa jedan od najalarmantnijih pokazatelјa stanja u agraru.  Ali, na osnovu poslednjih analiza Držaavnog revizor i taj procenat je u velikom pitnaju, jer nisu pušteni u pogon predviđeni projekti, a pare su potrošene. Zemlјa je i dalјe suva ui žedna!  Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se od obradivih 3.357.100 hektara navodnjavalo samo         47.543 hektara!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolјe upravlјanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u ovom dokukentu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“;

• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali klјuč je u primeni

Nacrt Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja 2025–2034 donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

• Ipak, ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.                                            

                                                                  (Autor je analitičar i publicista)