• Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede u Sribji obavljenog 2023/24. godine, u njoj sad ima 508.365 poljoprivrivrednih gazdinstava. U svakom odn jih zaposleno je po 2,2 lica. To je onda 1.150.653  osoba koje su dirrektno u primarnoj proizvodnji u zaposleni u fabrici pod otvorenim nebom čija je površina 3.257.100 hektara. Prema poslednjem popisu u Srbiji postoji 4.073.703 hektara obradivih njiva!
• Loša agrarna politika koju je vodilo s manje ili više grešaka 17 ministara dos sada, uticala je da se u zemjli za samo deset godinja ugasi 62.000 farmi. U Srbiji danas ima 4.720 sela. Posledica loših agroekonomskih  politika je da čak u 600 sela nema više nijedne krave!
• Sve to doprinelo je da Srbija po prvi put izgubi Prehrambeni suverenitet, koji sad treba da vrati nova Strategija razvoja poljoprivrede, od 2025. do 2034. godoine.  U 2026. godini određeen je i rekordan agrarni budžet od 147,5 miliona dinara;
• Očekuje se da se primenom nove strategije vrati Prehrambeni suverenitet u Srbiju. Po obećanju to znači da će u njoj za narednih pet do 10 godina biti: oko 1,6 miliona goveda u tovilištima,  u oborima oko 6,5 miliona svinja, torovima više od tri miliona ovaca, da će se uzgajati oko 95 miliona pilića i oko osam miliona koka nosilja!
• Očekuje se će agrar sa uz pomoć nove Strategija o razvoju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2025.do 2034. godine da dobije status delatnosti od strateškog značaja. To će da omogući da se poveća vrednost agararne proizvodnje i izvoza za nekoliko puta! 
• Ali, kreatori ovog novog agrarnog vodiča, Strategije poljoprivrede u Srbiji, tvrde da postaje ključno pitanje za njeno ostvarenje: Da li će biti praćena stabilnim budžetskim okvirom svake godine, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača… Ako to izostane i ovaj dokument će ostati pretežno samo deklarativan i prihatljiv, ali samo na papiru!

Branislav GULAN

Proizvođači mleka već dvadesetak  dana blokiraju saobraćajnice u više delova Srbije, nezadovoljni postojećim stanjem i zahtevaju hitne mere kojima bi se zaštitila domaća proizvodnja, pre svega, u agraru.  Ipak, stručnjaci smatraju da se njihovi problemi neće rešiti dokle god država ne počne da tretira poljoprivredu kao stratešku granu!  Takođe, jedan od ključnih zahteva proizvođača, a to je zabrana uvoza mleka, prema mišljenju stručanjaka, ne može da se ispuni, jer bi država tako rizikovala da Evropska unija uvede istu meru nama, – a to bi donelo ozbiljne posledice, piše Nova ekonomija!

Mrčajevci, Rača, Bogatić – to su samo neka od mesta koja su već danima u blokadi. Protesti mlekara počeli su 11. februara, od tog dana se širio spisak lokacija na kojima su okupljeni, a pridružili su im se i zemljoradnici. Početak protesta, inače, obeležilo je simbolično prosipanje četiri tone mleka. 

• Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede u SrbIji obavljenog 2023/24. godine, u njoj sad ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. U svakom od njih zaposleno je po 2,2 lica. To je onda 1.150.653  osoba koje su direrktno u primarnoj proizvodnji i zaposleni u fabrici pod otvorenib nebom čija je površina 3.257.100 hektara. Prema poslednjem popisu u Srbiji postoji 4.073.703 hektara njiva!
• U Srbiji ima oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Previše mehanizacicije za rasparčanih 19 miliona parela na toj površini ove fabrike pod otvorenim nebom. Više od jedne trećine te mehanizacije je starije od svojih vlasnika; 
• Oni koji su izašli sa starim traktorima na puteve, morali su d aod tri traktora u dvorištu sklapaju jedan koji može da na njvei, ali iaoj put i na proteste! Razlog zašto Srbija više nema sopstvenu proizvodnju traktora, je u tm lošim strategijama, čije su loše politike dovele do nestanka malih fabrika koje su proizvodile i – izvozile poljoprivredne mašine,veštačka djubriva,semena i hibride mnogih kultura, a sad sve to mora Srbija mora da uvozi!

Foto stado goveda na Staroj planini na jugu Srbije:  Leti im nedostaje samo voda! Sad u Srbiji ima ukupno  samo 698.871 grlo goveda. Cilj je da se taj broj za nekoliko godina poveća bar na 1,6 miliona grla!

Od ukupnog broja gazdinstava, prema podacima RZS, njih 313.495 bavi se stočarstvom.  A, tol je grana poljoprivrede koja polako nestaje. To potvrđuju i podaci RZS prema kojima je prosečna starost onih koji proizvode hranu za 6,6 miliona stanovnika u Srbiji 60 godina! Tek svaki 11  nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina!

• Prema podacima RZS gazdinstvo u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi samo po jedna krava, pet svinja, tri ovce, po tri košnice i po 43 živine!

Trenutno je najugroženije  stočarstvo, kaže Zlatan Djurić, poljopivrednik i višedecenijski rekorder u proivzvodnji u Jugsoalvijii, A, tada su prinosi svih kultura na ovim prostorima bili znatno viši nego danas. 

Misija za izmenu demografske slike!

Danas proizodimo svega manje nepot pre nekoliko decenija, a to je rezultat loših agroekonomskih politika, pa danas u Srbiji imamo:

• Samo 4.720 naseljenih mesta prema podacima RZS. U sadašnjih 600 sela Srbije nema više nijedne krave! Više od 1.200 sela ima manje od po 100 sanovnika pa će nestati za jednu do jednu i po deceniju. Posle popisa poljoporivrede RZS je objavio da će do 2052. godine na mapi Srbije nestati čak 3.000 sela! Od tog broja u 600 sela nema više nijedne krave!

Brigu o selima da se uspori taj proce nestajanja, uspešno rešava Ministarstvo za brigu o selima. Tako Milan Krkobabić, tvrdi, a drugi ne osporavaju da se sela moraju spasiti, Jer, bez sela neće biti ni države!  Dok borbe  za opsanka sela je, da je za protekle četiri godine uz pomoć države u selima uspelo da obezbedi za zainteresovane oko 4.000 kuća u selima. Tako su sela u Srbiji dobila više od 17.100 novih stanovnika.To naseljavanje u selima je nekima, vratilo i dečji žagor. Po prvi put na prostorima Srbije  postoji i dvosmerno kretanjae  iz sela se ide trbuhom za kruhom u grad, ali po prvi put i iz grada u selo. U ukupnom broju onih kojisu doborovljnoi iz grada došli u selo da žive uz pomoć MBS, je  čak trećina novih žitelja sela!  Kuće, kao svoje prvo rešenje stambenog problema, mogu da dobiju oni koji nemaju više od 45 godina, to im je prvo rešavanje stambenog problema, a odluče se da odu na selo da žive. Oni dobijaju kuće koje sami pronađu, širom Sribje, u kojima niko ne živi, a one zadovoljavaju uslove života u njima.  Kuće pronadju sami zanteresovani ili uz pomoć lokalne samouprave, pa o tome obaveste lokalne mesne zajednice koje im pomognu pribavljanju potrebne dokuementacije. Posle se sve šalje nadležnoj Komisiji u MBS i svi koji su do sada ispunjavali uslove, dobili su po prvi put sopstveni krov nad glavom. Kuće ne mogu da se otuđuju u narednoj deceniji. To je dobra akcija, koja traje do 1. novembra i u 2026. godini. 

Foto MBS: Malo Crnice – selo Vinci: I u 2026. godini MBS je za dodelu kuća mladima do 45 godina starosti obezbedilo 375 miliona dinara. Akcija  je u toku. Počela je 1. februara  i traje  do 1. novembra 2026. godine. Za proteklih pet godian dodeljeno je širom Srbije 4.000 kuća. Tako su sela dobila 17.100 novih stanovnika;

Za 2026.godinu obezbedjena su sredstva od 375 miliona dinara i akci je u tokuod 1.februara do 1. novembra 2026. godine.Ako će mladim ljjudima koji su zaineresovani da kupovinu kuća na selu omoguće po 1,5 miliona dinara kako bi otišli na selo da žive.Kao i dosadašnje pravo učešća na konkursu imaju punoletni državaljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji, bračni i vanbračni parovi,kao i mladi poljoprivrednici, koji nemaju nepokretnosti u svom vlasništvu i koji žele da imaju svolj krov nad glavom u nekom u od sela širom Srbije. Novina ovogodišnjeg konkursa je povećanje maksimalnog iznosa bespovratnih sredstava, što mladim pojedincima i porodicama omogućava veći izbor kuća i bolje bolje uslove za život na selu. Ovaj program uspešn se sprovodi već pet godina. Na osnovu njega sela su u 4.000 praznih kuća dobila oko 17.100 stanovnika, među kojima je i veliki broj dece.Na taj način oživela su mnoga sela Srbije. Mnogi od njih uselili su se u kuće koje su bile prazne već nekoliko decenija.Procena je da će na taj način u selima Srbije u 2026.godini oko 250 kuća dobiti nve vlasnike. Javni konkurs otvoren je do utroška sredsdstava, a to je najskasnije do 1. novembra 2026. godine. Sve informacije od odlasku na selo, i dobijanja praznih kuća, mogu se pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstvo za brigu o selu na sajtu www.mbs.gov.rs!

Ministarstovo za  brigu o selu uz pomoć daveave od 2017. paa dokraja 2021.godine dodelilo je 2,2 milijarde dinnara kao bespovratnu pomoć za 207 zemljoradničkih zadruga Srbiji. To je značajno pomoglo njihovom opstanku i ostanku.

• Za četiri godine 207 zadruga u Srbiji dobilo je bespovratno 2,2 milijarde dinara. Nije dovoljno, ali za10 osto njih  bila je to  značajna pomoć za oporavak!
• Sadu poslednjih poal deceniej na sleiam je maldiam do 45 godina staori  dodlejno 4.000 kuča. Takoi su sela dobija oko 17.100 sanovnika. To je i deo akcije koja se vodi da se sačuvaju sela u Srbiji. Jer, ako bi nam ona nestala, bio bi doveden i u pitanje opstanak države. Biće još i drugih programa, kao što su penzije za žene od 150 evra, zatim  da svaki naš mlađi čovek, koji želi i ima znanje i veštine nešto da radi, moći će da konkuriše i dobije iznos od 10.000 evra besporvatnog novca, i da krene da se na selu bavi nekom od delatnosti koja nedostaje u dotičnm naseljenom mestu. To su frizerski salon, apoteke, razne radionice… Sve ono što se u selu konstatuje da  im nedostaje. Uslov je da oni koji konkurišu budu državljani Srbije i da su mlađi od 45 godina!
• Dakle, to je misija za izmenu demografske slike Srbije. Zato nasleajvanje praznih seoskih kuća ima tri važan strateška cilja,a to su ekonomski, populacioni i bezbednosni! Na taj način rada u funkciju je stavljeno više od 1.000 hetkara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta. U svemu tome ima značaj akcija kupovine više od 70 mini buseva za ruralna područja, zatim Miholjski sisreti…

Selo nije samo poljoprivreda…

Sve to ima posebna značaj jer selo nije samo poljoprivreda! To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima nije potreban  samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna struktura, vodovod i kanalizacija,stabilan napon električlne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Cilj jeste da se uslovi života i selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice. To dobrim delom  zavisi i od mladih žena da li hoće da se udaju  i  da žive u  selima sa svojim porodicma. Da sela imaju škole, lekare, ambulante, fudbaska igrališta, kafiće, bazene za kupanje i sve ostalo što im je potrebno za ugodan život u lepim selima.  

Sve to značajno pomaže i povratka zadrugarstva u Srbiji. Jer, do 2017. godine Sribja je bila zemlja u kojoj se ogdišnje gasilo po 100 zadruga. I nove zadruge su oživele mnoga sela. Osnovano je 1.100 novih zuadruga. Opstalo je oko njih 1.000. Kada se bi se u malim seliam gde postoej zadruged otvorili i preradjivački kapacigteti,kakot o bilo to bi vratilo život u selima. 

Sve to moguće je ostvariti uz sistemsko rešavanje poljoprivrednika i sela danas. Jer, stoačri dans u Sribji proizvode  godišnje 1,34 milijardi litara. U njoij dans postoji i oko120 aktivnih mlekara. Mleko ihranu proivudoe vredni ljudi kojizunaju svoj posao.  Pored tržižta Srbije najveći deo hane , čak 65 odsto se izvizi na tržište EU.

 Mlekari traže sistemska rešenja…

Kako navode proizvodjači mleka u Srbiji, protesti se održavaju zbog sve težeg finansijskog položaja domaćih stočara. Oni traže uvođenje prelevmana, odnosno taksi na uvoz mleka, vraćanje cene mleka i mesa na nivo pre smanjivanja i zagarantovan otkup mleka za svakog proizovđača. Jer, hoće prvo da sačuvaju sospstenu proizvodnju, a neka se uvozi ono što trenutno nemo u Srbiji  dok se nevrati izgubljeni prehrambeni suverenitet… Priemjra radi, u Sribji se proizvodi i jeftino izvozi 15.750 tona sireva godišnje,adok se skuplo plaa I uvizui oko 12.500 tona sireva.

• Poljoporivrednici tvrde da mogu da prooizuvode mnogo više agrarnih proizvoda, ali uz sistemsko rešavanje problema, bolju organizaciju . Tvdeda bi Srbija tada samo do ove delatnsoti imala vrednost proizvodnje od oko  70 milijardi evra godišnje za domaće i strano tržište… A, toliki je u 2025. godini u Srbiji bio ukupan BDP…

Jedan od problema na koji upozoravaju mlekari jeste preniska otkupna cena mleka. Jer,  Srbija ima dobre poljprivrednike, vredne i stručne. Oni su i u teškoćama proteklih godina pokazali da mogu da proizvedu dovoljno hrane za ishranu naroda, ali i za izvoz i da poljoprivreda ostvari trgovinski suficit sa svetom! Jer, u 2024. godini  izvoz agrara je bio 5,1, a uvoz 3,9 milijardi evra.Suficit je bio 1,2 milijarde evra. Znajuči kakke sve uslove za proizvodnju hrane ima Srbija to je sad  bilo ipak bilo zadovoljavajuće.  Ta proizvodhnaj bi mogla da bude i nekoliko puta veća, ali i izvo. Za veći iuvoz poptrenbo je formkriati specijalizoanu izvozmnu zadrugu. Da bude po ugledu nanekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slične firme iz tog vremena. 

U tom slučaju uvoz ne bi trebao da raste. Ekspert za svinjarstvo u svetu, prof dr Vitomir Vidović ističe da bi uz optimalno korišćenje prirodnih resursa agrar u Srbiji trebao da donosi godišnje prihod od najmanje 70 milijardi evra. Ali, potrebno je da ima iste uslove kao i agrar u svetu. Značli, drđava reši sistemski postojeće  probleme u ovoj celoj oblasti! Primera radi jedna Danska ima 5,6 milina stanovnika,a u oborima ima oko 32 miliona svinja. Od kojih kao žive prodaje  polovinju, a oslao u pderadjevinama  kupcima u zemlji i svetu. Poljoprivreda Danske  ova cod poljoporivrede obrfće 52 puta godoišnje. Koliko ima i nedkleja u godinji. U Srbijije to sllaj samo jedno obrtanje kapitala. A, Srbija sa 6,6 miliona stanovnika u oborima imaima samo 2,4 miliona svinja.

• Jer to će sad da omogući i nova Strategija o razvoju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbje od 2025.do 2034. godine. Prvi korak za to je da poljopriveda u Srbiji bude i strateška privredna grana! 

Kako su naveli, otkupna cena mleka manja je od 25 dinara po litru,  što je dvosturko manje od flaše mineralne vode. To prema njihovim rečima, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. U drugim slučajevima, ona ide do 55 dinara. S druge strane, litar mleka u prodavnicama prodaje se i po  ide i do gotovo 200 dinara, što je drastično više nego u otkupu.

Po rečima agroanalitičara Branislava Gulana, datim za časopis Nova ekonomija, a po pisanju
novinarke Dunje Marić, ovo što se dešava u agraru Srbije sad su samo posledice. Problemi su mnogo dublji. Ali su – rešivi!

Čitava poljoprivreda je dovedena do kolapsa, a glavni krivac za to je loša agrarna strategija koja je bila na snazi od 2014. do 2024. godine. Ta strategija je predviđala rast poljoprivrede od 9,1 odsto ili 6,1 odsto u lošim godinama. To je bilo obećanje od 240 domaćih autora Strategije pada  na 145 strana koja je kreilara vladala od 2014. do 2024. godine. To je bila i obmana kreatora agrarne poltiike u Srbiji za pemijera i tadašnjeg ministra pooljoprivrede Srbije. Jer, dvojica poličara su bila poverovala svojim agrarnim ekspertima da će od agrara pema onom što su oni napisali da teče med i mleko. Ali, je to bila obmana od onog što su oni ponudili. Da će se agrar razvijati po godišnjoj stopiod 9,1 ili u lošijim godihama  6,1 odsto. To se nikada nigde ostvarilo ni u jednoj zemlji. Odmah se znalo da je to –  nemoguće i u Srbiji. Praksa je pokazala da je razvoj pooloprivrecde po toj  strategiji u vremenu od 2014. pa do 2024. godine bio samo 1,7 odsto za 10 godina ili 0,17 odsto godišnje. Rezultat te strategije bio je – gubitak Prehrambenog suvereniteta Srbije! 

• Politička vrhuška u to vreme poverovala je svojim svojim  agrarnim trustovima. Ništa pozitivnp,  što su oni, njih 20 napisali na 145 strana te straegiej,dobor za zemkju Srbiju nije se ostvarilo!
• Medjutim, to je bila decenija, pema podacima RZS, u kojoj je 600 sela ostalo bez ijedne krave kao i kada se ugasilo oko 62.000 farmi, kada je broj goveda na nivou od pre 100 godina (ima ih samo 698.871 grlo), a svinja (2.403.991 grlo) što je na nivou posle Drugog svetskog rata! Dakle, obećanje da će za agrar da teče med i mleko, bila je obmana vlasti, ali i naroda kao i nanošenje velike materijalne štete  od stane 240 autora agrarne strane na 145 strana!

Za tu  obmanu, niko dosada nije odgovarao. Jer, je samo u 2023. godini za uvoz mesa i mleka bilo potro[eno oko 574 miliona evra, zatim 2024. godini oko 650 miliona evra, a u 2025. godnini čak milijarda evra. I to nije kraj.  Jer uništeni stočni fond u Srbiji koja u BDP poljorpvirede jedva da uečstvuje tek sa oko 20 odsto (a sve  ispod 70 osto je karakteristika nerazijenih yemalja). Da bi se to ispravilo, mora da prođe nekoliko decenija. Jer, nije ni nastalo preno noći. Za tu obmanu u strategiji, odnosno prevaru,  oni su navodno sebe častili sa oko 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih od tri evropske zemlje za pisanje te strategije, koja je Srbiji  donela gubitak Prehrambene suverenosti! 

• Nju sad treba da vrati nova Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2025. do 234. godine! Jer je rast za celu deceniju, od 2014. do 2024. godine, bio je samo 1,7 osto, a godišnji tek 0,17 odsto!  Dakle, rezultat te strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet, pre svega, kada se posmatra mleko i svinjsko meso. Jer, Srbija danas ima  situaciju da u 600 sela u Srbiji nema više nijedno govedo!

Novca ima, ali ga poljoprivrednici ne vide mniti je ona koji im je upućen do njih stigao. Jer, stočarstvu je 2016. godine bilo navodno upućeno 28 milijardi dinara. Dve godine kasnije je još 26 milijardi dinara bilo je upućeno selima za ruralni razvoj. A, stočari su i u tim selima. To je ukupno bilo 54 milijarde dinara. Ili oko 460 miliona evra! Koliko je to novca bilo najbolji dokaz je izveštaj u dve knjige na oko 200 strana Državne revizorske instistucije. A, koliko je to u Srbiji dokaz je da je u to vreme agrarni  budžet bio oko 400 miliona eva! Posle toga Državna revizorska institucija je kontrolisala trošenje tog novca i utvrdila da nema povećanja uvoza, izvoza, kvaliteta, kvantiteta – i da nema traga parama! A, pare su verovatnonenanmenski potrošene! 

• Do sada niko nije odgovarao za nenamensko trošenje tog novca, a rezultata trošenja nema. Za taj novac stočari su mogli da obnove stočni fond u Srbiji. Da se to dogoilo, za verovati je da oni u 2026. godine ne bi bilo na ulicama i na protestima, već bi se nalazili u svojim ekonomskim dvorištima, stajama, oborima i torovima i na njivama!

Ipak, proizvodnja mleka u Srbiji i dalje je na visokom nivou. Po potrošnjimleka po jendkmsanvknkuisribjasenalazhina dnu evropske liste. Potrošnja je 155 litara godišnej po jednkimstanovniku sa prerqađevinama. Iza Srbkije je samo Makedonija!

“Mi smo prošle 2025. godine poizveli 1,34 milijarde litara mleka, a i dalje uvozimo. Zašto? Pa zato što je državi jeftinije da uveze, nego da reši probleme koje ima ovde i osloni se na domaću proizvodnju”, kaže sagovornik Nove ekonomije. Gulan, naime, objašnjava da kada nema “potresa”, otkupna cena mleka u Srbiji je viša nego u Evropi. Ipak, novac nije glavni problem. Makar ne bi trebalo da bude, imajući u vidu visoka izdvajanja za agrar.

• „Agrarni budžet ove godine je 147,5 milijardi dinara, što je rekord, i to bi bila velika stvar da mi imamo zdravu poljoprivredu. Tada bi se taj novac rasporedio proizvođačima kojima je to stvarno potrebno, ali ja nisam siguran da je to kod nas slučaj, jer je i ranije tu bilo problema.  

Očekuje se da se primenom nove strategije u Srbiji vrati Prehrambeni suverenitet.  A, to znači da će u njoj za narednih pet do 10 godina biti:

• Oko 1,6 miliona goveda;
• U tovilištima oko 6,5 miliona svinja;
• U torovima viš rod tri miliona ovaca;
• Da će se uzgajati oko 95 miliona pilića i oko osam miliona koka nosilja!
• Poljoprivrednici du danas na ulicama jer je to jedino mesto gde mogu da skrenu pažnju na svoje probleme, ali ne veruje da će oni tako biti rešeni; 
• Zapravo, prema Gulanovim rečima, sve dok poljoprivreda ne postane strateška grana, problemi će ostati  nerešeni!

Jedan od zahteva mlekara je zabrana uvoza, za koji je ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić rekao da je nemoguće ispuniti. Istog je mišljenja i agroekonomista Milan Prostran.

To nije realno i nije moguće ispuniti. Prema sporazumu sa Evropskom unijom, uvoz možemo da zabranimo na najviše mesec dana, i to samo ako imamo debeo razlog. U suprotnom, biće nama gore, jer rizikujemo da EU nama zabrani izvoz u njene članice. Jer, kako naš sagovornik naglašava, oko 65 odsto izvoza mleka ide u EU, tako da bi posledice bile značajne, rekao je Milan Prostran za Novu ekonomiju.

 Gde izvozimo mleko? Srbiaj danas imaoko 120 mlekara koje su u funkciji. 

One su s druge strane, najviše mleka izvezle u susednu Bosnu i Hercegovinu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je prošle 2025. godine uvezla 12.082 tona mleka i pavlake (sa udelom mlečne masti od jedan do šest) i još 127 tona nemasnog mleka (do jedan odsto mlečne masti). Od toga, 6.026 tona uvezli smo iz BiH. Odmah iza nje sledi Slovenija, sa ukupnim uvozom od 4.678 tona.

Iz Slovenije smo prošle godine takođe uvezli i 127 tona mleka sa udelom mlečne masti manjim od jedan odsto.

Ostatak, koji varira od šest do 520 tona, uvozili smo iz Austrije, Češke, Nemačke, Grčke, Hrvatske i Italije.

Foto Imlek: Srbije u 2025. godini proizvela 1,34 milijardi litara mleka. Izveyeno je više od 53.000 litara, dok je uvoz bio manji za odsto!

Inače, godinu dana ranije, 2024, uvezli smo 21.756 tonu mleka i pavlake i dodatnu 141 tonu niskomasnog mleka. Dakle, uočava se pad uvoza ali tek u proteklih godinu dana od kada je došao 17 milinstar poljoprivred u –vladui Sribje od 2000. godine prof dr Dragan Glamočić.

Što se tiče mleka u prahu, prošle 2025. godine uvezli smo 3.750 tona mleka u prahu i 499 tona sa udelom masnoće većim od 1,5 odsto. Najveća količina mleka u prahu uvezena je iz Belorusije – 1.350 tona. Slede Francuska (1.050 tona) i Poljska (1.000). Manje količine, od 20 do 176 tona, uvezli smo iz Belgije, Češke, Nemačke, Litvanije, Holandije, Švedske i Slovenije, navodi Nova ekonomija.

Kada se posmatra 2024. godina, količina uvezenog mleka u prahu bila je veća. Naime, 2024. smo uvezli 4.139 tona niskomasnog mleka u prahu i još 1.341 tonu mleka i pavlake u prahu koji su imali više od 1,5 odsto mlečne masti.

Stočni fond oslabljen

“Nama je stočarstvo na crvenoj liniji”, kaže agroekonomista Milan Prostran, ukazujući na sve manji broj stoke u Srbiji.

Prema podacima RZS-a, 1. decembra 2025. godine u Srbiji je bilo 698.871 goveda. Iako to jeste isto kao i prošle godine, Gulan naglašava da je isto kao i pre sto godina. Drugim rečima, broj grla se nije uvećao čitav vek. Kada se pogleda period od pre deset godina, 2015, podaci pokazuju da je broj goveda tada iznosio 916.000. To znači da je za deset godina, broj opao čak za 217.000 ili za oko 23 odsto.

                                                                                (Priredio analitičar i publicista)