BANKE IZMEĐU INOVACIJA I STABILNOSTI: Kako će izgledati banka 2030. godine

• Digitalizacija nije dovoljna sama po sebi – presudna je sposobnost banaka da očuvaju i zadrže odnos sa klijentima u digitalnom okruženju;
•  Automatizacija će preuzeti rutinske poslove, ali će uloga stručnjaka za upravljanje rizicima, analitiku i strateško planiranje biti sve važnija u budućnosti bankarstva;

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i član Predsenitšva SES

Digitalizacija nije dovoljna sama po sebi – presudna je sposobnost banaka da očuvaju i zadrže odnos sa klijentima u digitalnom okruženju;

Automatizacija će preuzeti rutinske poslove, ali će uloga stručnjaka za upravljanje rizicima, analitiku i strateško planiranje biti sve važnija u budućnosti bankarstva;

„Prihodi od tradicionalnog kreditiranja više nisu dovoljni za dugoročan rast. Troškovi regulative i bezbednosti rastu, tehnološka ulaganja su sve veća, a konkurencija dolazi i izvan bankarskog sektora. U takvom okruženju banke moraju istovremeno da povećaju efikasnost, ubrzaju procese i očuvaju stabilnost sistema“, poručio je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, otvarajući panel „Banking 2030: Otpornost u digitalnom svetu“ na Kopaonik biznis forumu.

Kako banke menjaju poslovni model?

Panel, koji je Vuković moderirao, okupio je čelne ljude banaka u Srbiji: Srđana Kondića (Adiko banka), Rosandu Milatović – Škorić (OTP – banka), Darka Popovića (Banca – Intesa), Nikolu Stamenkovića (Erste – banka) i Nikolu Vuletića (Uni – Credit banka).

U fokusu razgovora bilo je pitanje kako banke menjaju poslovni model u svetu u kojem klijenti podrazumevaju trenutnu uslugu i jednostavnost, dok regulator postavlja sve strože zahteve u oblasti kapitala, likvidnosti i operativne otpornosti. 

• Zaključak je bio jasan: digitalizacija sama po sebi nije dovoljna – presudna je sposobnost da se očuva odnos sa klijentom. „Ključno pitanje nije da li ćemo biti deo digitalnih ekosistema. Pitanje je kako ćemo u tim ekosistemima zadržati kontrolu nad odnosom sa klijentom“, istakao je Vuković;

• Poseban segment bio je posvećen veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti. Finansijski sektor globalno je među najčešćim metama sajber napada, dok paralelno ubrzano uvodi automatizaciju i naprednu analitiku. Upravljanje tehnološkim partnerstvima i novim digitalnim servisima, ocenili su panelisti, postaje jednako važno kao i upravljanje kreditnim rizikom;

Tehnologija šansa  i rizik

„Tehnologija je najveća razvojna šansa banaka, ali i najveći rizik. Ako sistem stane, staje i poverenje. Zato otpornost više nije IT tema, već pitanje upravljanja bankom“, naglasio je Vuković.

Govoreći o promeni ponašanja klijenata, ukazao je na generaciju mladih ljudi, koja finansije doživljava kao uslugu dostupnu u realnom vremenu.

„Generacija koja danas ulazi u punu ekonomsku aktivnost nikada nije čekala red u banci. Njihova očekivanja formirana su u digitalnom okruženju, ali potreba za sigurnošću ostaje ista. Brzina bez sigurnosti nije prednost, već rizik.“

U završnici, razgovor je otvorio i pitanje organizacije i ljudi. Automatizacija će preuzeti značajan deo rutinskih poslova, ali će potreba za stručnim kadrom u upravljanju rizicima, analitici i strateškom planiranju rasti. Banka 2030, zaključeno je, biće efikasnija i tehnološki snažnija – ali njena otpornost zavisiće, pre svega, od sposobnosti da prilagodi model poslovanja, a ne samo alate koje koristi. (B.Gulan)