POGLEDI: Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu!

• U opština Lučani sa preko 4.200 gazdinstava, obrađuje se oko 15.000 hektara zemlјe, ima snažan polјoprivredni potencijal. Najveće površine zauzima krompir!
• Srpski naziv krompir predstavlja germanizam koji znači „kruška iz zemlje’’! 
• Krompir se u Evropi koristio uglavnom kao hrana za stoku. vništvo je u godinama velikih gladi u predrevolucionarnoj Francuskoj kralo i jelo krompir. Krompir je u centralnu Srbiju doneo Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka! 
• Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede samo u 2025. isplatilo je oko 600 miliona dinara polјoprivrednim proizvođačima iz ovog kraja. Srbija ima najveće mere podrške u stočarstvu na svetu, uklјučujući 55.000 dinara po kravi, 19 dinara po litru mleka i dodatnih 100.000 dinara za svaku priplodnu junicu!
• U 2014. godini Kina je predvodila svetsku proizvodnju krompira, i zajedno sa Indijom, proizvela je 37 odsto krompira globalno! 

Branislav GULAN

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu, što predstavlјa značajan rezultat za zemlјu naše veličine i pokazuje da postoji veliki potencijal za dalјi razvoj proizvodnje i prerade krompira.

• Rekordnu proizvodnju krompira Srbija je imalas 1974. godine kada je bilo proizvedeno 1.148.660 toan krompira!

Kako se navodi u saopštenju, Glamočić je tokom razgovora sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije u Lučanima rekao da je krompir jedna od najvažnijih kultura u ishrani stanovništva Srbije, a da se proizvodnja u velikoj meri zasniva na porodičnim polјoprivrednim gazdinstvima.

Izvor: RTV – Rekordna proizvodnja krompira u Srbiji bial je 1974. godine. Tada je bilo proizvedeno rekordnjih 1.148.176 tona!

“Moravički okrug jedan je od najznačajnijih regiona za proizvodnju krompira u Srbiji. Za istim stolom danas su sedeli proizvođači krompira, prerađivači i predstavnici resornog ministarstva. To je najbolјi primer kako kroz partnerski dijalog države i polјoprivrede možemo uspešno da tražimo rešenja i odgovore na pitanja kako da unapredimo domaću proizvodnju, sačuvamo naš sortiment i prevaziđemo sve izazove na tržištu”, rekao je Glamočić.

• On je poručio i da će država nastaviti da podstiče razvoj polјoprivrede u Moravičkom okrugu, kako bi lјudi ostali na selu i svaki vredan domaćin imao sigurnu podršku. On je ukazao i na problem uvoza jeftinijeg krompira iz pojedinih evropskih zemalјa, koji se pojavlјuje na tržištu po damping cenama i dodatno otežava položaj domaćih proizvođača;

Ministar je naveo i da su na sastanku sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije dogovoreni konkretni koraci u pravcu dugoročne saradnje, a sve sa cilјem jačanja proizvodnje i prerade krompira u Srbiji.

U saopštenju se dodaje da je tokom razgovora istaknuta i potreba za većom podrškom naučno-istraživačkih institucija u praćenju savremenih izazova u proizvodnji krompira, posebno kada je reč o pojavi bolesti i štetočina, a razmotrene su i mogućnosti da Centar za krompir, čije je sedište u Guči, ponovo dobije značajniju ulogu.

• Potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije Živko Bugarčić rekao je da se proizvođači već skoro dve decenije suočavaju sa padom proizvodnje, pri čemu jedan od najvećih izazova predstavlјa to što je uzgoj krompira u pojedinim evropskim zemlјama jeftiniji, pa je zato kako je naglasio važno pronaći načine da domaća proizvodnja ostane konkurentna i održiva;

On je naveo da je na sastanku razmotreno i pitanje podsticaja, sa cilјem da krompir u jesenjoj raspodeli sredstava bude uklјučen kao povrtarska kultura. Predstavnici Ministarstva polјoprivrede i Udruženja za krompir Srbije saglasili su se da je za dugoročnu stabilnost proizvodnje krompira u Srbiji neophodna bliža saradnja proizvođača, prerađivača, struke i države.

Značajno strukovno udruženje

Podseća se i da Udruženje za krompir Srbije predstavlјa jedno od najznačajnijih strukovnih udruženja, koje okuplјa i proizvođače i prerađivače semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, kao i stručnjake, što ga čini jednim od klјučnih partnera države u razvoju ove proizvodnje i bolјem pozicioniranju domaćeg krompira na tržištu. 

• Već isplaćeno preko 10 milijardi dinara za podsticaje po hektaru!
• Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je po nedavno raspisanom javnom pozivu za 18.000 dinara po hektaru već isplaćeno više od 10 milijardi dinara polјoprivrednicima širom Srbije, uklјučujući i proizvođače iz Lučana;

Glamočić je u okviru posete opštini Lučani tokom obilaska polјoprivrednog gazdinstva porodice Kostić u selu Rti, rekao da su isplate počele odmah po prijemu i obradi zahteva,  bez čekanja na završetak javnog poziva, što nije bio slučaj tokom ranijih godina. Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, Glamočić je rekao  da gazdinstvo porodice Kostić predstavlјa pravi primer gazdinstva sa diverzifikovanom proizvodnjom, s obzirom na to da se bave i ratarstvom, i stočarstvom, i voćarstvom. Ministar je izrazio zadovolјstvo što porodica Kostić već godinama koristi podsticaje države, što je doprinelo unapređenju proizvodnje i razvoju gazdinstva. Glamočić je naveo i da opština Lučani sa preko 4.200 gazdinstava, koja obrađuju oko 15.000 hektara zemlјe, ima snažan polјoprivredni potencijal.

• On je podsetio i da je Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede samo u 2025. isplatilo oko 600 miliona dinara polјoprivrednim proizvođačima iz ovog kraja i naglasio da Srbija ima najveće mere podrške u stočarstvu na svetu, uklјučujući 55.000 dinara po kravi, 19 dinara po litru mleka i dodatnih 100.000 dinara za svaku priplodnu junicu.

Glamočić je dodao i da su polјoprivrednicima na raspolaganju najpovolјniji krediti sa subvencionisanim kamatnim stopama od nula do tri odsto, pri čemu je kamata za kupovinu mineralnih đubriva nula odsto, dok za mlade polјoprivrednike i žene do 40 godina kamata iznosi jedan odsto.

Kako naglašava, javni poziv za kreditnu podršku je raspisan, a polјoprivrednici već mogu da podnose zahteve preko čak devet banaka koje su deo ovog programa.

“Sve ovo je izuzetno značajna podrška našim proizvođačima, i to neposredno pred prolećnu setvu. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da Srbija nema predsednika kakav je Aleksandar Vučić, koji ima jasnu viziju i polјoprivredu stavlјa na mesto koje zaslužuje, kao jednog od nosilaca ekonomskog razvoja naše zemlјe. Država će nastaviti da kroz različite mere podrške pomaže polјoprivrednicima, pospešuje ukupnu proizvodnju i podstiče razvoj sela”, rekao je Glamočić.

• Polјoprivrednik Milan Kostić, domaćin gazdinstva Kostić istakao je da je njihova proizvodnja stabilna, te da eventualne poteškoće postoje u plasmanu krompira i mleka, pre svega zbog toga što se proizvodi najčešće plasiraju preko posrednika. U saopštenju se dodaje i da se porodica Kostić bavi raznovrsnom polјoprivrednom proizvodnjom, odnosno uzgajaju pšenicu, kukuruz i krompir na 15 hektara, imaju proizvodnju malina, a sa deset krava bave se i stočarstvom i proizvodnjom mleka; 

Zbog toga, kako je naveo, u narednom periodu planiraju izgradnju magacinskih prostora za skladištenje krompira, što bi im omogućilo da čuvaju proizvode, samostalno organizuju prodaju i ostvare povolјniji plasman na tržištu. U planu imaju i razvoj prerađivačkih kapaciteta kako bi deo sirovina sami prerađivali, najpre mleko u sir i kajmak.

Krompir, osnovna hrana

Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na bilo samu biljku ili na jestivu krtolu.^[2] Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu^[3], a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka. U Andima se kultiviraju i neke druge blisko srodne vrste.

Krompir je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta i integralni deo znatnog dela svetskih zaliha hrane. On je četvrti po veličini usev u svetu, nakon kukuruza, pšenice, i pirinča.^[4] Zeleno lišće i i zelena kora krtola nakon izlaganja svetlosti su toksični. Nakon milenijuma selektivnog uzgoja, sad postoji preko hiljadu različitih tipova krompira. Preko 99 odsto u današnje vreme kultivisanog krompira širom sveta potiču od sorti koje vode poreklo iz nizija južnog-centralnog Čilea, koje su zamenile ranije popularne varijante sa Anda. 

• Lokalni značaj krompira je promenljiv i brzo se menja. On je i danas esencijalni usev u Evropi (posebno u istočnoj i centralnoj Evropi), gde je proizvodnja po glavi stanovnika još uvek najveća na svetu, međutim najveći deo brzog širenja tokom zadnjih dekada se odvio u južnoj i istočnoj Aziji. U 2014, Kina je predvodila svetsku proizvodnju krompira, i zajedno sa Indijom, proizvela je 37odsto krompira globalno.^]
• Srpski naziv krompir predstavlja germanizam koji znači „kruška iz zemlje’’! Biljka se kolokvijalno i dijalektalno naziva krtola, što je zabeleženo u Srpskom dijalektološkom zborniku. 
• Teorija da o peruanskom poreklu krompira je dosta stara i procenjuje se da u Peruu ima više od 3.000 raznih domaćih vrsti krompira, a neke od njih ne mogu biti uzgajane van Perua jer zahtevaju specifične klimatske i agroekološke uslove!

Početak korišćenja krompira u Evropi

Veliki broj gajenog povrća je poreklom sa teritorija Južne Amerike, i većina je uvedena u upotrebu u Evropi ubrzo posle Kolumbovog putovanja 1492. godine, ali je krompir uvezen znatno kasnije. Uzrok ovom „kašnjenju“ se može naći u podatku da je uzgajan u višim delovima Anda, koje su Španci posetili tek 1532. godine. Prvi pomen krompira u Kolumbiji se nalazi u literaturi iz 1537. godine (pominje ga Pedro Sijesa Leon, savremenik Fransiska Pizara), a kao nova biljka opisan je tek 1552. Godine.

• Datum prenošenja krompira u Evropu nije još utvrđen (i verovatno nije ni zapisan), ali se može utvrditi najranije prisustvo krompira na evropskom koontinentu; 

Krompir je 1588. godine već bio poznat i gajen u određenim delovima Italije, što ukazuje na još raniju širu upotrebu ove biljke u Španiji.  Postoje indicije da je uzgoj krompira u Španiji postojao pre 1573. godine^.. Skoro su pronađeni podaci o izvozu krompira sa Kanarskih ostrva za Antverpen u novembru 1567. godine. Ako se pretpostavi da je verovatno uzgajan bar pet godina na samim Kanarskim ostrvima, godine oko 1562. bi se mogle označiti kao godine introdukcije krompira u Evropu^[25]. Ovo bi značilo da je krompir stigao u Evropu samo deset godina posle opisivanja vrste, odnosno oko 30 godina posle Pizara^[25], kao i da je najpre uzgajan na ostrvima, a tek kasnije i u kontinentalnoj Španiji.

• Krompir se u Evropi koristio uglavnom kao hrana za stoku. U Francuskoj je čak bilo zabranjeno da se uzgaja krompir jer se verovalo da izaziva leprozu. Zaslugom francuskom agronoma Antoana Augustina Parmentjea, upotreba krompira za ishranu ljudi se proširila širom Evrope. On je proširio glasine da je krompir hrana rezervisana samo za bogate i naredio vojnicima da čuvaju vrtove zasejane krompirom. Siromašno stanovništvo je u godinama velikih gladi u predrevolucionarnoj Francuskoj kralo i jelo krompir. Krompir je u centralnu Srbiju doneo Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka.

                                   (Autor je analitičar i publicista)