• Vest da je srpska „MK grupa“ od hrvatske „Fortenove“ kupila zrenjaninsku ulјaru „Dijamant“, koju je prethodno kupio u međuvremenu propali „Agrokor“ Ivice Todorića, dobar je povod za priču o tome kako su se u ovom regionu pravile uspešne poslovne imperije i kako su propadale;
• Da se sprema promena vlasnika u ,,Dijamantu’’ moglo se naslutiti iz najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je početkom godine najavio vraćanje prehrambenih kompanija u domaće vlasništvo uz napomenu da će sve početi sa jednom ulјarom. Iako je više kandidata, prvi pik većini upućenih je i bio ,,Dijamant’’; 
• Činjenica je i da najveće ulјare, ako ne računamo ,,Vital’’, koji u poslednje vreme ozbilјno posrće, zapravo drže strane kompanije. Sledeći značajni proizvođač je ,,Victoriaoil’’, koja stoji iza brenda „iskon“ i fabrike u Šidu. Ova ulјara je kratko bila u rukama MK Grupe. Svoj udeo je decembra 2020. godine MK Grupa prodala firmi Sun Valley…
• Rukovodilac Odelјenja za suncokretu Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
  Sadu,  ustanovi od nacionalnog značaja dr Vladimir Miklič objašnjava da je prinos suocokreta u Srbiji među najvećima u Evropi. „Srbija ima izuzetno jaku ulјarsku industriju“, kaže Miklič. „Imaju velike kapacitete, tako da bi mogli da prerade i veće količine suncokreta. Ona je jak segment u našoj prehrambenoj industriji; 
• I decenijama unazad ulјare su imale značajanu ulogu“. Suncokret se uzgaja na blizu 280.000 hektara, a prostora za širenje ima još. Pre svega u centralnoj Srbiji. Tako da će površina pod suncokretom i dalјe rasti. Prinos se kreće do tri tone po hektaru, a prošle godine je bio između 2,7 i 2,8 tona. Podjednako je značajno da je taj prinos stabilan. „Verujem da najavlјeno preuzimanje neće promeniti situaciju. Da će ,,Dijamant’’ ostati vodeći otkuplјivač i prerađivač ulјarica. Uz njih je jaka sirovinska baza“;
• Od biznismena koga je pratila priča o kupovini tri šećerane za po tri evra, Miodrag Kostić je umro i kao zadužbinar, a ne samo regionalni privrednik. Iza sebe je ostavio kao zadužbinu Palatu nauke, centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji, u koju je uložio 25 miliona evra;

U junu 2020. MK Grupa je na sasvim kratko ušla u ulјarski biznis. Već pola godine kasnije iz njega je – izašla. Pet godina i koji mesec kasnije vraća se na velika vrata. MK grupa juče je saopštila dpreuzima ,,Dijamant’’, najvećeg igrača među prerađivačima ulјarica.  Kako Forbes Srbija nezvanično saznaje, zrenjaninska fabrika iz hrvatskih u domaće ruke prelazi za iznos između 100 i 150 miliona evra. Ovo je način da se dalјe razvija i širi MK Agri-Food divizija. S druge strane, Fortenova, dosadašnji vlasnik Dijamanta, ovako polako zaokružuje svoj cilј – izlazak iz agro biznisa.

Forbes Srbija istraživao je šta ova akvizicija donosi MK Grupi, šta potrošačima, pa konačno i primarnim proizvođačima u Srbiji. A da je prerada suncokreta primamlјiva vidi se iz činjenice da je okupila najveće domaće biznismene. Nјome se već bavi Delta i to u Velikom Gradištu. Kao i Matijevići u Novoj Crnji. Ne treba zaboraviti i da je krajnji vlasnik Vitala, kompanija Invej Predraga Rankovića Peconija. Doduše njegova, vrbaška fabrika, pamti i mnogo bolјe dane 

Hoće značajan brend

Upućeni nagoveštavaju i šta bi mogao da bude razlog da se MK Grupa vrati u ulјarsku industriju „Žele da ulažu u prepoznatlјiv brend. Poslednjem vlasniku zrenjaninska fabrika nije bila u fokusu. Pritom, proizvode višeg nivoa prerade proizvodila je i sestrinska Zvijezda iz Hrvatske. Novi vlasnik namerava da investira u proizvodnju, otkup i višu preradu“, piše izvor Forbes Srbija.

• Da se sprema promena vlasnika u ,,Dijamantu’’ moglo se naslutiti iz najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je početkom godine najavio vraćanje prehrambenih kompanija u domaće vlasništvo uz napomenu da će sve početi sa jednom ulјarom. Iako je više kandidata, prvi pik većini upućenih je i bio Dijamant. Činjenica je i da najveće ulјare, ako ne računamo Vital, koji u poslednje vreme ozbilјno posrće, zapravo drže strane kompanije. Sledeći značajni proizvođač je ,,Viktoriaoil’’, koja stoji iza brenda „iskon“ i fabrike u Šidu. Ova ulјara je kratko bila u rukama MK Grupe. Svoj udeo je decembra 2020. godine MK Grupa prodala firmi Sun Valley;

Arhiva autora: Pogled na zrenjaninski ,,Dijamant” iz nekadašnjih vremena

Vlasnička struktura se menja 2021. godine. Vaja Enricovich Jhashi bio je vlasnik 87,5 odsto, a Cooperstown preostalih 12,5 odsto. Od novembra 2024. jedini vlasnik šidske ulјare je Trezeme Limited sa Kipra. Jhashi se vodi kao stvarni vlasnik u registru APR-a.

Somborsko ,,Sunce’’ je već godinama u vlasništvu firme Bimal iz Bosne i Hercegovine, koja je poznata po ulјari u Brčkom. 

Vlasnički rolerkoster, pa ponovo domaći

• ,,Dijamant’’ je osnovan 1938. godine. Kao akcionarsko društvo je organizovan 2005, a većinski paket akcija kupio je hrvatski Agrokor. U 2021. je od akcionarskog društva postao DOO.

Zbog nagomilanih dugova u Agrokor je 2017. uvedena vanredna uprava. Fortenova grupa je upravlјanje poslovanjem Agrokora preuzela tokom 2019. Poslednje dve godine ona polako izlazi iz polјoprivrednih poduhvata.

„Iza nas je period kada smo široko otvorili vrata stranim investitorima i u prehrambenom sektoru. Bilo je i pogrešnih poteza, to vidimo u mlekarskoj industriji. Sada kao da gledamo kako stvari idu u kontra smeru“, kaže za Forbes Srbija Žarko Galetin, agro konsultant.  „Ne trebe pošto-poto da gledamo da sada svi kapaciteti treba ponovo budu domaći. Ne treba to da bude paradigma. Verujem da MK ima iskustva u prerađivačkom sektoru i da su dobro promislili pre ovog poteza. MK ima veoma interesantnu istoriju investiranja. Od šećera, preko hotelijerstva. Verujem da su procenili sve prednosti ulaganja u ulјarsku indsutriju“, smatra Galetin.

Suncokret sigurna baza

Rukovodilac Odelјenja za suncokretu Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu,  ustanovi od nacionalnog značaja dr Vladimir Miklič objašnjava da je prinos suocokreta u Srbiji među najvećima u Evropi. „Srbija ima izuzetno jaku ulјarsku industriju“, kaže Miklič. „Imaju velike kapacitete, tako da bi mogli da prerade i veće količine suncokreta. Ona je jak segment u našoj prehrambenoj industriji. I decenijama unazad ulјare su imale značajanu ulogu“. Suncokret se uzgaja na blizu 280.000 hektara, a prostora za širenje ima još. Pre svega u centralnoj Srbiji. Tako da će površina pod suncokretom i dalјe rasti. Prinos se kreće do tri tone po hektaru, a prošle godine je bio između 2,7 i 2,8 tona. Podjednako je značajno da je taj prinos stabilan. „Verujem da najavlјeno preuzimanje neće promeniti situaciju. Da će ,,Dijamant’’ ostati vodeći otkuplјivač i prerađivač ulјarica. Uz njih je jaka sirovinska baza“, veruje Miklič. Dijamant tvrdi da je „Broj 1“

Foto Goran Mulić: Suncokret u svetu yaiyima oko 30 miloan hektara. U bolјe rodnim godinama u Srbiji se seje na oko 280.000 hektara

• Iza ,,Dijamanta’’  je više od 85 godina tradicije. U svom izveštaju o poslovanju za 2024. godinu ističu da su prema kvantitativnom istraživanju kuće Nilsen, ostvarili najveće tržišno učešće u kontinuitetu od godinu dana u tri klјuče kategorije. To su ulјe, majonezi i margarini. Zato se u reklamnim kampanjama predstavlјaju kao „brend broj 1“.

Tokom 2024. ostvarili su više od 19 milijardi dinara poslovnih prihoda i profit od nepunih 600 miliona dinara. Imaju 814 zaposlenih. U vlasništvu su Fortenova Grupe „U 2024. godini, vlasnik, Fortenova Grupa d.d, refinansirala je ukupan iznos obezbeđenih obveznica sa promenlјivom kamatnom stopom koje dospevaju krajem novembra 2024, izdavanjem novih obveznica u ukupnom iznosu glavnice od 1,2 milijarde evra pod povolјnijim uslovima. Nove obveznice dospevaju u martu 2026. godine i klasifikovane su kao dugoročne obaveze“, vidi se iz napomena uz finansijski izveštaj.

• Deo firme je i Kikindski mlin, a najveći kupac je ,,Mercator-S’’. Najveći deo prihoda od prodaje robe stiže iz Srbije – oko 13,7 milijardi dinara. Na hrvatskom tržištu su tokom 2024. prodali robu vrednu oko 1,8 milijardi dinara;

,,U 2024. godini ,,Dijamant’’ je imao nešto manje prihode od prodaje robe, nepune tri umesto nešto više od tri milijarde dinara. U odnosu na 2023. bili su nešto manji prihodi i od prodaje proizvoda i usluge. Ostvarili su 16,8, a godinu ranije 17,4 milijarde dinara. „Do pada prihoda od prodaje proizvoda došlo je prevashodno zbog manje prodate količine sojine sačme – 70  odsto manja prodaja u odnosu na prethodnu godinu. U 2024. godini je došlo i do manje prodaje margarina i bilјnih masti, što je u skladu sa dugoročnim trendovima prodaje ovih kategorija na tržištu. Dodatno je došlo do pada neto prodajne cene ulјa na domaćem i na ino tržištu i to u više navrata u toku 2024. godine. Kompanija je deo prihoda nadoknadila većom količinskom realizacijom ambalažiranog ulјa“, stoji u napomenama, Anice Telesković, urednice u RTS.

• U stvarnom životu, te 1989. godine Ivica Todorić osnovao je „Agrokor“, u čijem je sastavu fabrika „Dijamant“ iz Zrenjanina poslovala od 2005. pa sve do 2017. godine, kada je ovaj veliki regionalni koncern bankrotirao.  „On je svoj prvi milion zaradio na trgovini cvećem“, podsetio je za Oko magazin Siniša Malus, novinar zagrebačkog „Poslovnog dnevnika“. Prethodno je Todorić, kao svršeni student Ekonomskog fakulteta, 1976. godine pozajmio novac od prijatelјa, uzeo kredit i pokrenuo biznis sa cvećem. Iz Holandije je uvezao lukovice za lale i tako je počela njegova poslovna karijera. Todorići su držali četrdeset odsto tržišta cvećem, i počeli zatim da trguju voćem, povrćem i žitaricama. „Ja sam se gotovo 12 godina dizao u četiri sata ujutru i svojim autom razvozio cveće. Prvo sam imao neku staru ‘bubu’, a sećam se da sam bio uveren kako sam uspeo u životu kad sam, nekoliko godina kasnije, kupio ‘Folksvagenov’ kombi“, govorio je kasnije Ivica Todorić o tome šta se u njegovoj poslovnoj karijeri dešavalo pre nego što je osnovao „Agrokor“ i postao alfa i omega regionalne biznis scene. Ono što nije rekao jeste da su se njegovi poslovni počeci poklopili sa jednim tragičnim događajem u životu njegovog oca. Naime, Ante Todorić bio je šezdesetih godina direktor „Agrokombinata“, privrednog giganta koji je u Jugoslaviji bio poznat po sloganu „Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje“!

Reklama za “Agrokoku”

A, onda je 1971. godine u porodičnu kuću Todorića upala policija i uhapsila oca Ivice Todorića. Bio je i osuđen na četiri i po godine zatvora zbog privrednog kriminala i sumnje da je proneverio šest miliona nemačkih maraka. Upravo taj događaj iz biografije njegovog oca s početka sedamdesetih odredio je dalјu sudbinu Ivice Todorića. Nјegova karijera zapravo je i počela rizikom, jer mladi Todorić, u vreme kada mu se otac vratio iz zatvora, nije imao šta da izgubi. Zato je pozajmio novac i uložio ga u lukovice za lale. I samo ovaj detalј iz biografije hrvatskog tajkuna koji je bankrotirao 2017. godine već bi bio dovolјan ya priču u medijima. A potencijalna prva scena filma mogla bi da krene jednim stvarnim događajem iz 16. oktobra 2017. godine, koji se desio ispred dvorca grofa Kulmera na obodu Zagreba, luksuznom zdanju u kome  porodica Todorić još živi. Kapije dvora su se otvorile, a iz automobila marke „suzuki“ izašao je Ante Todorić, otac Ivice Todorića. Tog dana je počela akcija „Agrokor“ u kojoj je hrvatska policija počela s hapšenjima. Ivica Todorić nakon, ali je izašao iz zatvora kajem novembra 2018. godine.

• Nedavno, početkom 2026. godine, Ivica Todorić i njegova sudbina su ponovo vest u regionu, jer je prodat zrenjaninski „Dijamant“. Pravni naslednik Todorićeve firme, holandska „Fortenova“, saopštila je da je kupac kompanija MK grupa iz Srbije. Na fotografiji, koju je objavila javnost, posle potpisivanja ugovora o kupoprodaji su nasmejani Fabris Peruško, izvršni direktor „Fortenova“ grupe i Mihailo Janković, generalni direktor MK grupe.
• Inače, tvorac MK Grupe je pok Miodrag Kostić, koji je preminuo u novembru 2024. godine. Kompaniju njegov sin Aleksandar Kostić, naslednik poslovne imperije i predsednik MK grupe! Zrenjaninski „Dijamant’’, bio je je deo nekadašnjeg moćnog Polјoprivrednog kombinata „Servo Mihalј“ iz Zrenjanina. Danas je to jedna od najvećih ulјara u zemlјi sa tradicijom dugom skoro 88 godina.

Šta je MK grupa kupila?

Za ekonomske novinare iz regiona novi vlasnik zrenjaninske ulјare nije iznenađenje. Ta imovina već je tražila kupca, smatra Siniša Malus, novinar „Poslovnog dnevnika“. „Znalo se da će biti prodata, znalo se i odakle mogu da dođu potencijalni kupci. Nije ih baš bilo puno. MK grupa se tu pozicionirala kao logičan kupac“, rekao je za javnost Malus. Cena po kojoj je MK grupa kupila „Dijamant“ nije poznata. „Forbs Srbija“ nezvanično saznaje da je zrenjaninska fabrika prodata za iznos između 100 i 150 miliona evra.

• Ugovor o preuymanju ,,Dijamanta’’ potpisali su Mihailo Janković, generalni direktor MK Grupe, i Fabris Peruško, član Upravnog odbora i generalni direktor Fortenova grupe.

Novinarka Ruža Ćirković podseća da je kada je „Fortenova“, pravni naslednik „Agrokora“, iznela spisak svojih firmi koje su na prodaju, procena bila da „Dijamant“ vredi nešto manje od „Frikoma“, koji je takođe bio deo nekadašnje Todorićeve poslovne imperije, a koji je pre nekoliko godina kupio britanski investicioni fond „Nomad Foods Europa Limited“. „Procena je tada bila da ‘Dijamant’ vredi između 84 i 144 miliona evra. U međuvremenu je tržište jestivih ulјa, naročito u svetu, eksplodiralo, a očekuje se da će i dalјe raste. Verujem da je i ova firma dobila na vrednosti“, izjavila je za javnost Ruža Ćirković. Do sada još nije objavlјena o ceni ,,Dijamanta’’.=ni vrednsot transakcije. 

Sudeći prema konsolidovanom finansijskom izveštaju ove kompanije, a poslednji objavlјen na sajtu Agencije za privredne registre je onaj iz 2023. godine, na spisku firmi u kojima je MK grupa većinski vlasnik nalazi se čak 26 privrednih društava! Na spisku nema AIK banke, koja je damas dep njihove imperije. U listing sad su nađe sledećefirme: „Agrounija“ iz Inđije, „MK Lake Resort“, „Kuća vina Krčedin“, „Ashmore Carnex Holdings Limited“ sa Kajmanskih ostrva, „Karneks“ iz Vrbasa, „Erdevik“, iz Erdevika, „MK Agriculture“ iz Novog Sada, „MK Mountain Resort“ sa Kopaonika, PIK Bečej, PIK Agrobečej, PIK Veterina, ali i hotel „Bela lađa“ za koji se navodi da je u proces likvidacije.

 Na spisku povezanih kompanija su i „Karneks Veterina“, „MK Agropanonija“ iz Kule, „BG Argo“ iz Dobanovaca, „Karneks Stočarstvo“, „MK logistika“. U „Victoria Group Non Core“ MK grupa ima  šest osto odssto  vlasništa. Isto toliko iznosi vlasnički udeo i u kompaniji „Victoria Starch“ iz Zrenjanina. U kompaniji „Agrofamily“ iz Bačkog Petrovog sela, MK grupa ima 66,33 odsto vlasništva. Tu je i kompanija „Vobex Intersoja“ iz Moskve za koju se za 2023. godinu vlasnički udeo ne navodi, a prethodne, 2022. godine, bio je 56,95 odsto. Razlog za to, kako se vidi iz finansijskog izveštaja, jeste što je 20. oktobra 2023. godine ta kompanija likvidirana, a promena je zavedena i u Ruskom registru privrednih subjekata. Na spisku povezanih firmi su i „Konaci Sunčani Vrhovi“ sa Kopanika i „Kopaonik Construction“, firma koja je registrovana u Beogradu. Na spisku nema, recimo, kompanije „Sunoko“ za proizvodnju šećera iz Novog Sada, ali je ona takođe preko firme „Wheat Corn Holding“ iz Amsterdama povezano preduzeće.

Foto Goran Mulić: –MK grupa u vreme kada je vodio pok vlasnik Miodrag Kostić

Kada se pogleda ovaj spisak kompanija, jasno je zašto je ovo preuzimanje „Dijamanta“ za MK grupu važno. Jer, kada je reč o prehrambenim proizvodima, uz „Sunoko“ šećer, „Karneksove“ mesne proizvode i prehrambene proizvode PIK ,,Bečeja’’ u Bečeju, MK grupa sada će proizvoditi i ulјe. Ali će dobiti i „Kikindski mlin“, koji posluje u okviru „Dijamanta“.

OKO magazine RTS, objavio je početkom februar 2026.godine da će „Ovim preuzimanjem Aleksandar Kostić je kupio jednog od dva najveća proizvođača ulјa u zemlјi“, kaže profesor Goran Petković. „Uz brend ‘Iskon’ Viktorija grupe, ‘Dijamant’ ulјe je jedan od najprisutnijih brendova na policama domaćih trgovaca. ‘Vital’ kao treći brend ima neke finansijske probleme, bar kako prikazuju finansijski izveštaji. Ostale ulјare su znatno manje i ima ih još dve ili tri u Srbiji. Ali je tim preuzimanjem Kostić je kupio veliki udeo na tržištu. A, kupio je i veliki uticaj na maloprodavce. Jer on je, da  ne zaboravimo, je i danas najveći snabdevač šećerom i ulјem, a to je značajan deo polica trgovinskih lanaca. Nјegova pregovaračka moć u odnosu na maloprodavce raste. To posebno nije dobro za sitne maloprodavce“, primećuje Petković

Ulјarski biznis

Druga tržišna okolnost koja Aleksandru Kostiću ide na ruku jeste da je posle intervencije Rusije  u Ukrajini tržište jestivog suncokretovog ulјa u ovom delu Evrope poraslo. To je zato što je do tog tada  Ukrajina bila najveći proizvođač suncokretovog ulјa na svetu.„Pogledala sam neke svetske statistike, svetsko tržište je 2023. godine vredelo 20 milijardi dolara, a do 2030. godine će porasti do 30 milijardi dolara. Reč je dakle o ukupnom svetskom tržištu, gde su Rusija i Ukrajina i dalјe vodeći proizvođači“, kaže nekadašnji višegodišnji novinar beogadskog NIN-a, Ruža Ćirković i dodaje za javnost, da proizvodnja suncokretovog jestivog ulјa i u ovom delu Evrope raste.

“Dijamant” ulјe

To potvrđuju i podaci Privredne komore Srbije. Samo tokom 2024. godine izvoz sirovog suncokretovog ulјa iz Srbije porastao je za 11,7 odsto izvezeno je 78.000 tona ulјa u vrednosti 68 miliona evra. Mereno u količinama, rast je bio čak 18,6 odsto. Ulјe iz Srbije izvozi se u Tursku i Italiju, a kada je reč o rafinisanom ulјu naša glavna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska, Hrvatska i Slovenija.

Ipak, izvoz rafinisanog ulјa iz Srbije je te 2024. godine pao za 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ceo izvoz vredeo je 81,6 miliona evra, ali taj podatak ne bi trebalo da zavara, jer mereno u količinama i tu se beleži rast. Taj rast je bio još veći u 2025. godini, a PKS ima podatke za prvih 11 meseci 2025. godine. U njima piše da je  izvoz  rafinisanog ulјa u prvih 11 meseci prošle godine bio je veći za čak 21,2 odsto. U parama, vredeo je 89,5 miliona evra. U količinama, taj rast bio je 3,3 odsto, a izvezeno je više od 65.000 tona.

Taj potencijal sigurno je prepoznao i Aleksandar Kostić, pogotovo zato što su kapaciteti fabrika „Dijamant“ i „Viktoria Oil“, dva najveća proizvođača ulјa u zemlјi, dvostruko veći od potreba domaćeg tržišta. Važno za ovu poslovnu računicu je i to da su ova dva proizvođača i najznačajniji snabdevači jestivog suncokretovog ulјa za zemlјe u regionu.  Na sve to, u planu je i povećanje kvota za izvoz jestivog ulјa u Tursku, tako da nije teško zaklјučiti kako su Aleksandar Kostić i menadžeri MK grupe doneli odluku da preuzmu „Dijamant“ sa izkompanije Ivice Todorića.

MK grupa i u Hrvatskoj

Druga važna stvar u vesti o preuzimanju „Dijamanta“ jeste da je MK grupa mogla u Hrvatskoj da se pojavi kao kupac pošto se tamo već upisala kao investitor. Naime, MK ne kupuje prvi put firme koje su u vlasništvu hrvatskih biznismena. Pokojni Miodrag Kostić jedan je od prvih srpskih privrednika koji su 2017. godine probili led kada je reč o ulaganjima u Hrvatskoj. Tada je kupio „Skipper Resort“ u Istri. Do tada, u Srbiji je veliki broj hrvatskih privrednika već bio upisan kao investitor, ali je te 2017. godine odnos srpskih investicija u Hrvatskoj prema hrvatskim investicijama u Srbiji bio u odnosu 1:16, to jest 50 naspram 800 miliona evra.

„Posle 2000. godine nije se moglo zamisliti da neka firma iz Srbije investira nešto u Hrvatskoj i Sloveniji, a da to ne naiđe na histeričnu reakciju“, podseća Ruža Ćirković. „S druge strane, slovenačke i hrvatske firme ovde su investirale redovno i u velikom broju. Nemam ništa protiv toga, oni su se pokazali kao bolјi poslodavci nego drugi stranci koji su dolazili. Ali, čini mi se da sada imamo jedan obratan proces. Iz prodaje ‘Dijamanta’, ‘Frikoma’ i ‘Kikindskog mlina’ vidimo da se nekadašnji ‘Agrokor’, a današnja ‘Fortenova’, povlači sa ovih tržišta. Više se okreću prema hrvatskom tržištu. ‘Fortenova’ je čak nedavno kupila jednu firmu za distribuciju pića u Hrvatskoj (‘Hermo’ iz Varaždina), a prodaju ‘Dijamant’. Naše kompanije, kao što je MK grupa, šire se u regionu bez ikakvih problema. Ja to moram da pozdravim.“

Krah „Agrokora“

U poslednjih 20 godina, Aleksandar Kostić će biti treći vlasnik zrenjaninske ulјare. U septembru 2005. „Dijamant“ je na berzi kupio hrvatski tajkun Ivica Todorić. „Agrokor“ je bankrotirao 2017. godine, ali kompanija koja je širom regiona zapošlјavala 60.000 lјudi bila je prevelika da bi propala. A, Todorićevi dugovi, kako se kasnije ispostavilo, tada su bili veći od  sedam milijardi evra. „O čemu mi pričamo? Pa šta je neko u Hrvatskoj mislio? Da ja mogu da razvijem hrvatsku industriju i hrvatsku maloprodaju ni iz čega? Iz zraka?“, rekao je za svoj Jutjub kanal Ivica Todorić u jeku afere „Agrokor“ pre sedam godina!

A, sve je počelo jednom objavom agencije „Mudis“ početkom januara 2017. godine, kada je saopšteno da je kreditni rejting kompanije smanjen, i navedeno da ona više nije u stanju da održava visok nivo obaveza. Procene ekonomista u Hrvatskoj tada su bile da je „Agrokor“ u to vreme  činio čak tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlјe. Koncern je zapošlјavao više od 60.000 lјudi, a samo dugovi prema dobavlјačima bili su veći od milijardu evra.

Sedište “Agrokora” u Zagrebu, 2017.

Hrvatska država je ubrzo, već krajem marta 2017. godine, donela Lex Agrokor, zakon kojim praktično nacionalizuje Todorićevu firmu, da bi početkom aprila sam Todorić ovaj zakon aktivirao. Kasnije je tvrdio da je na to bio nateran, ali tada je saopštio: „Sve što imam predajem državi.“ Proces oslobađanja „Agrokora“ od dugova bio je komplikovan, trajao je dugo. Ali ako bi ceo postupak morao da se svede u nekoliko rečenica, to bi izgledalo ovako: tokom restrukturiranja menjalo se nekoliko stečajnih upravnika ili, što bi rekli Hrvati, povjerenika. U procesu oslobađanja dugova prvo su se, posle nagodbe sa poveriocima, a bilo ih je čak 5.700, kao vlasnici sa najvećim udelom upisali ruski bankari (VTB i Zber banka sa ukupnim udelom većim od 46 odsto). Upravlјanje kompanijom je 2019. godine preuzela je holandska firma „Fortenova“, a nakon interevencije Rusije  u Ukrajini, ruske banke, koje su bile pod evropskim sankcijama, morale su da izađu iz „Agrokora“!

Ništa od toga nije bilo tako jednostavno kao što zvuči u ovih par rečenica, ceo proces pratilo je nekoliko sudskih sporova u kojima je svako tužio svakoga, i država Todorića i Todorić državu i „Fortenovu“, a na sudu su bile i ruske banke. Ako bi danas morala da se podvuče crta, zvanično je „Fortenova“ vlasnik nekadašnjeg „Agrokora“ (koji je promenio ime), a vlasnik „Fortenove“ je od 2023. godine hrvatski biznismen Pavao Vujnovac.

Pavao Vujnovac

Siniša Malus objašnjava da je reč o biznismenu koji je popriličan novac zaradio u energetskom sektoru: „On je čovek koji je ušao u priču oko ‘Fortenove’ u trenutku kada je ‘Fortenova’ na neki način zapravo tražila spas. U tom trenutku je Vujnovac kao biznismen, jedan od najmoćnijih u Hrvatskoj, shvatio da je to za njega dobra prilika da se pozicionira kao još važniji igrač, ne samo na hrvatskom nego i na regionalnom tržištu, i uskočio je u taj vlak u pravom trenutku. Paralelno su postojali tu i veliki problemi, ne samo što se tiče dugova same kompanije, koji su se tada procenjivali na dve milijarde evra, nego i nerešeni odnosi sa bivšim ruskim suvlasnicima i činjenica da čitavo ovo vreme traje pravna bitka između s jedne strane ruskih suvlasnika i s druge strane Vujnovca i njegove ekipe, koja je došla u poziciju u poslednjih nekoliko godina. To je u međuvremenu završeno, Vujnovac je uspeo zavladati i sada drži većinski paket u ‘Fortenova’ grupi.“

Dug Todorićev, problem naš

A, kada je 2017. godine firma Ivice Todorića zbog duga većeg od  sedam milijardi evra bankrotirala, to nije bio problem samo hrvatske ekonomije, već i celog regiona. U Srbiji je u „Agrokorovim“ firmama u tom trenutku radilo više od 11.000 lјudi, što je tada bilo dvostruko više nego u Železari u Smederevu, na primer. Na spisku Todorićevih firmi tada su bili „Merkator S“, u okviru koga su poslovali trgovinski lanci „Roda“ i „Idea“, kao i „Frikom“, „Dijamant“, „Mg Mivela“, „Kikindski mlin“ i „Nova Sloga“… Ako bi se danas tražili vlasnički listovi ovih firmi, iza „Merkatora S“, „Nove Sloge“ i „Mg Mivele“ je „Fortenova“. Iza „Frikoma“ je „Nomad Foods Limited“, a iza „Dijamanta“ i „Kikindskog mlina“ biće MK grupa. 

• Dobra stvar za Srbiju u ovoj drami jeste da su Todorićevi biznisi u Srbiji bili i ostali zdravi. Od onoga što je u Srbiji ostalo od nekadašnjeg velikog koncerna, čini se da je najvažnija firma „Merkator S“. „To je svetski značajna grupacija“, kaže profesor dr Goran Petković koji se decenijama bavi trgovinom sa stručne strane. „Oni se nalaze na 221. mestu svetskih najvećih maloprodavaca koju pravi ‘Diloit’. Ilustracije radi, ‘Prada’ je iza njih po veličini prometa. Tako da mi ovde imamo značajnijeg regionalnog trgovca“, smatra on;
• Inače, u vlasništvu Ivice Todorića je pre bankrota u regionu bilo čak 159 preduzeća, računajući i srpske firme. Danas je na spisku „Fortenove“, kako navode u ovoj kompaniji, 29 proizvodnih pogona s godišnjim prihodima većim od pet milijardi evra, a u kojima radi više od 45.000 lјudi!

„Svaki put kada pogledam taj fantastični spisak firmi koje je posedovao Todorić, od firmi koje su se bavile polјoprivredom do klinika, to čak malo zaprepasti“, kaže Ruža Ćirković. „Nema šta nije imao. On je imao toliko firmi da kada je 2017. ‘Fortenova’ prvi put izašla sa prodajom prvog paketa, ponudila je čak 80 firmi na prodaju.“

Novinar Siniša Malus pak kaže da je od onoga što je nekad bio „Agrokor“ ostalo vrlo malo! „Međutim, kada gledamo maloprodaju, oni su još važan regionalni igrač. Ako gledamo i Sloveniju i Hrvatsku i Srbiju, pa i Bosnu i Hercegovinu, manjim delom Crnu Goru, ‘Merkator’ je izuzetno jak igrač. Maloprodaja je sada najjača snaga ‘Fortenova’ grupe“, smatra Malus.

Priča o ,,Merkatoru’’

A, ta maloprodaja koja je danas najjača karika od kusura nekadašnje Todorićeve imperije, 2017. godine bila je najslabija tačka na kojoj je „Agrokor“ pukao. Godinama je Ivica Todorić prethodno pokušavao da kupi „Merkator“, ali politički otpor Slovenaca bio je veliki. Karte su mu se konačno otvorile početkom 2014. godine, kada se Todoriću poklopilo sve, osim para. Taa ih nije imao! Todorić je u tu godinu već ušao sa velikim dugom prema ruskim bankama. Prvo je od Zberbanke pozajmio 600 miliona evra i time ukupan dug prema toj banci podigao na više od milijardu evra, a onda je od druge ruske banke, VTB-a, uzeo dodatnih 300 miliona evra. Ali to nije bilo sve.

Ivica Todorić

Ivica Todorić iste godine emituje petogodišnje hartije od vrednosti, takozvane PIK obveznice u iznosu od 485 miliona evra. Reč je o rizičnom finansijskom instrumentu koji investitori zovu „tempirana vremenska bomba“. Posebno rizično u ovoj finansijskoj konstrukciji je bilo to što garant za kredit nisu bile pojedine fabrike iz sastava koncerna, kao što je ranije bio slučaj, već je Todorić za ovaj zajam garantovao sopstvenim deonicama u „Agrokoru“. Što je značilo da vlasnici PIK obveznica imaju pravo da se upišu kao vlasnici „Agrokora“ za slučaj da Todorić dug ne vrati.

A, zašto se zajam kolokvijalno zove „tempirana vremenska bomba“ jasno je kada se pogleda način otplate – ceo dug dospeva u jednom danu, sa sve kamatom. U jesen 2014. godine, kada je Todorić kupio „Merkator“, sebi je iznad glave zapravo zapalio fitilј na tempiranoj vremenskoj bombi. Dug je na naplatu dospevao u leto 2018. godine. mDanas je jasno kako je ta bomba pukla iznad Todorićeve glave godinu i po dana ranije!

Siniša Malus u razgovoru za OKO magazin

„U priči oko ‘Merkatora’ počinju zapravo za Todorića problemi“, kaže novinar Siniša Malus. „On je po svaku cenu želeo ‘Merkator’. Bio je nekoliko puta odbijen od slovenačke države i samo njegova upornost i tvrdoglavost ga je dovela do kupovine. Ali na kraju ga je ona skupo koštala. Preskupo, ja bih rekao. Da je bio malo strplјiviji s tom pričom oko ‘Merkatora’, da je malo pričekao, malo nabildao finansije, mislim da bismo ga i dalјe gledali kao faktora, kao alfu i omegu biznisa u celom regionu. Ovako, taj jedan pogrešan korak ga je zapravo koštao svega. Kao kockar koji sve baci na jedan broj i onda taj broj ne ispadne, a lova ode u vetar“, poentira Malus.

Ipak, čak i posle propasti, Ivica Todorić, nekadašnji alfa i omega i dalјe živi na obodu Zagreba u Kulmerovim dvorima. Nakon kraha, jedno kratko vreme čak i ovaj dvorac je bio u malim oglasima. Iznajmlјivao se za proslave i venčanja. „Kulmerovi dvori su gde su i bili, Todorić sa porodicom tamo i živi“, kaže Siniša Malus. „On i dalјe živi život, iako je to teško reći, kao da se ništa nije dogodilo. I dalјe ga vidite u gradu ili negde, Todorić i dalјe ima taj gard velikog biznismena, igrača, čoveka koji je rušio sve pre sobom. Međutim, mislim da su Kulmerovi dvori praktično jedino vidlјivo što mu je ostalo.“

Kulmerovi dvori

A, na svoje ime Ivica Todorić danas ima samo svoj Jutjub kanal. A, i on je neaktivan. Pre dve godine najavlјivao je ulazak u politiku, ali se taj pokušaj neslavno završio. „Ako nema novca, nema ni visoke politike“, kaže Malus. „Niko baš nije skakao njemu u pomoć da mu pomogne u finansiranju toga poduhvata, a s obzirom da on svog novca više nema, onda nije od toga bilo ništa.“

Ko je ko u filmu?

„Ja se čudim da o ‘Agrokoru’ nije napravlјen neki igrani film, ili bar neki roman da nije napisan“, kaže novinarka Ruža Ćirković. „Sve te privatizacione anomalije, i lične i političke i globalističke, mogu se videti iz slučaja ‘Agrogor’. U njemu se prelamaju sve loše strane tih privatizacija iz devedesetih i dvehilјaditih godina, kada je došlo do ogromnog prelivanja društvenog i državnog kapitala u privatne džepove.“

• Godinu dana pre Todorićevog poslovnog kraha, 2016. godine, snimlјen je, ipak, dokumentarni film „Gazda“ reditelјa Darija Juričana, koji pokazuje kontroverzan način poslovanja Ivice Todorića. Zvanično nije bio zabranjen, ali je imao problema u distribuciji i poteškoće prilikom prikazivanja u bioskopima u Hrvatskoj;

Ali pravi filmski zaplet za Todorića se dogodio godinu dana kasnije i još nije dobio epilog. Trejler za film “Gazda” Darija Juričina. Bivši gazda „Agrokora“ sigurno nije jedini privrednik iz regiona o kome bi mogao da se snimi film. Kako god da su išle karijere ovdašnjih biznismena, sve su za film.

Junak jednog od njih mogao bi da bude i pok. Miodrag Kostić, a u njemu bi sigurno bila i popularna srpska pop pevačica Nataša Bekvalac, koja mu je posle smrti posvetila pesmu. Ali bi pok. Miodrag Kostić u njemu morao da bude prikazan i kao krupni srpski kapitalista koji je preokrenuo percepciju javnog mnjenja o sebi. Od biznismena koga je pratila priča o kupovini tri šećerane za po tri evra, Miodrag Kostić je umro i kao zadužbinar, a ne samo regionalni privrednik. Iza sebe je ostavio kao zadužbinu Palatu nauke, centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji, u koju je uložio 25 miliona evra.Palata nauke, zadužbina Miodraga Kostića! To bi bio epilog filma o Miodragu Kostiću u kome bi se sigurno kao novi vlasnik „Dijamanta“ pojavio i njegov sin Aleksandar.

A, šta bi u tom filmu bio „Dijamant“?

• Na spisku 159 nekadašnjih Todorićevih firmi, zrenjaninska ulјara bila bi kusur. Pavao Vujnovac, novi vlasnik „Fortenove“, u filmu, a i u životu, „Dijamant“ bi video kao deo agrobiznisa i industrije hrane sa kojom se raskusurava. Prodaje i PIK Vrbovec, a „Zvijezdu“ je već prodao! Za Aleksandra Kostića, „Dijamant“ bi pak bio deo računice u industriji hrane MK grupe, deo koji donosi dodatnu vrednost i predstavlјa za kompaniju veliku akviziciju, najvažniju posle smrti njegovog oca.  „Dijamant“, deo nekadašnje Todorićeve poslovne imperije je i danas najvažnija fabrika u Zrenjaninu.  Zato još od vremena kada je bio deo Polјoprivrednog kombinata „Servo Mihalј“, nikada nije bilo nebitno ko mu je gazda. Pa nije ni danas! 

                                                                                                  (Priredio: B.Gulan)