POGLEDI IZ SRBIJE: Predlog Strategije razvoja agra
Foto Goran Mulić: U Srbiji se pod otvorenim nebom nalazi najveća fabriks na površini od 3.257.100 hektara.
Ta fabrika hrane rascepkana je na 19 miliona malih njiva, odnosno parcela!
Ostaje ključno pitanje: da li će Strategija azvoja pšoljoprivrede i ruralnog razvoja 2026 do 2034.
godine biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim
uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan,
kao i većina dosadašnjih! To je novi zadatak sadašnjeg, ali i svih budućih ministarstava
poljoprivrede…
Buduća strategija je lek za oboleli agrar Srbije! Jer, pad stočarske proizvodnje je bio nekoliko
decenija godišnje po dva do tri odsto. Nova, budua, strategija nema magični štapić, ali je potrebno
dosta vremena da se napune prazne staje i obori, da se u današnje vreme vrate prinosi od pre tri,
četiri ili pet decenja, pa tek onda da se krene u boljitak!
Predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević jedan je od najvećih
proizvođača mleka u Šumadiji. U štali ima ukupno 249 grla, oko stotinak krava nalazi se na muži, a
dnevno predaje i do dve tone mleka. Za sada ima siguran otkup mleka mada je cena po litru
smanjena sa 65 na 52 dinara. On traži da se problem hitno i to sistemski reši. To znači da dugoročno!
Predlog strategije poljoprivrede prihvatio je Odbor za poljoprivredu Skupštine. On postavlja
ambiciozan cilj: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim,
”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti
dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa
standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem);
U životu i agraru postoje tri stuba opstanka, voda, energija i hrana!
Branislav GULAN
2
Gubitak semenskog suvereniteta, tiha erozija prehrambene nezavisnosti!
Posebno zabrinjava priznanje u samom predlogu Strategije o drastičnom padu učešća domaćih instituta na
tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno
dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“.
Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i
zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima
globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
U okviru javne rasprave o Predlogu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za
period 2026–2034. godine, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su predstavljene ključne izmene i ciljevi ovog
strateškog dokumenta.
Prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, istakla je da je struktura predloga u potpunosti usklađena sa
zakonskim okvirom. Strategija definiše viziju, opšti cilj i šest posebnih ciljeva razvoja sektora, a sam nacrt je već
dobio podršku Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije! Svi zaitneresovani imaju mogućnost da dostave
svoje predloge i sugestije. Ona je još naglasila da se jedna od najvažnijih izmena odnosi na organsku proizvodhnju,
čija je uloga značajano osnažena, kao ina avzoj bio distrikaa. Organska proizvodnaj je sada jasniej povezuana sa
zaštitokm životne sredine, kloimagskim promenama, bidoverzitetom, javnim zdavljem i ruralnim razvojem.
Ključne novine i prioriteti
Tokom izlaganja, Brankov je izdvojila oblasti koje će obeležiti naredni osmogodišnji period:
Pčelarstvo i biodiverzitet: Planiran je pilot-program prirodnog pčelarstva uz naučni nadzor, kao i
uvođenje digitalnih rešenja za praćenje porekla meda;
Institucionalne promene: Predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uvođenje
zvanja ovlašćenog agronoma;
Podrška proizvođačima: Naglasak je stavljen na očuvanje autohtonih rasa, podršku mladima, razvoj
stočarstva i unapređenje direktne prodaje „sa praga“;
Ekološki izazovi: Posebna pažnja posvećena je vodoprivredi i upravljanju resursima u uslovima
klimatskih promena;
Iako je tokom decembarskih konsultacija već usvojena većina od 18 identifikovanih primedbi, javna rasprava
ostaje otvorena do 30. marta 2026. godine. Brankov je pojasnila da određeni tehnički i finansijski predlozi
nisu uvršteni jer strategija služi kao okvirni dokument, dok će se konkretni mehanizmi razrađivati kroz
posebne programe.
Učesnici diskusije ocenili su da je novi predlog sveobuhvatniji od prethodnih, ali su sugerisali da je potrebna
dodatna pažnja za sektor mlekarstva i bolji položaj malih proizvođača, javlja Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Realističnija dijagnoza, ali ključ je u primeni!
Predlog Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2026–2034 donosi realističniju dijagnozu stanja nego
prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove
stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa
evropskim trendovima i nacionalnim interesima.
Potrebno je da posle niz godina čekanja, da počne sa rad Centralna laboratorije za mleko i strože
kontrole u Batajnici. To može biti početak zaokreta – ali samo ako se najave pretvore u dosledne
politike!
3
Jer, posle više decenija čekanja, Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, po novim obećanjima
trebalo bi da počne sa radom bar ove godine. Uzorkovanje treba da se obavlja u prisustvu proizvođača, a cilj
je uvođenje stimulativnog modela otkupa koji će nagrađivati kvalitet, uz jednak tretman za sve.
Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavljena u funkciju. Godinama je simbol
neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara. Pitanje je da li će i ovaj put zaista
proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije. U toj grani puno je problema. Tačno je da se
proizvodi oko 1,34 milijardi litara mleka u Srboiji gde radi oko 120 mlekara.
Problem je što se jeftinije mleko i uvozi. Stočari ne mogu svoje da prodaju. Potrošnja mleka i
prerađevina po stanovniku u Srbiji je samo 155 litara sa godišmnje. Iza nas je samo Makedonija u
Evropi!
Manje površina, lošiji kvalitet!
Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila
gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo
umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa je pao sa pet na 2,5 odsto, erozija,
zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim
promenama.
Posebno zabrinjava što se svake godine kvalitetno obradivo zemljšte u Srbiji smanji za 25.000
hektara. Sličan proces je i u celom svetu gde nestane oko 30 miliona hektara godišnje. To je površina
veličine današnje Italije!
Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade,
boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere
biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka;
Zemlja je sve skuplja, a voda i energija postaju ključne vrednosti!
Voda postaje zlato, a poljoprivreda ulazi u novu eru;
Srbija se ubrzano suočava sa dubokim klimatskim promenama koje iz temelja menjaju godišnja doba, vodne
resurse, šumske ekosisteme i stabilnost poljoprivrede. Upozorenje je stiglo od profesora Geografskog
fakulteta u Beogradu dr Aleksandra Valjarevića, koji za javnost ističe da je zemlja ušla u potpuno novi
klimatski režim.
„Voda postaje zlato“, naglašava Valjarević, ukazujući na presušivanje reka i ograničenost podzemnih zaliha.
Prema njegovim rečima, poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem mediteranski klimatski
uticaji sve snažnije prodiru u unutrašnjost Srbije. U Bačkoj, Deliblatskoj peščari, ali i delovima Istočne i
Zapadne Srbije već su vidljive polupustinjske karakteristike.
Gubimo proleće i jesen, dobijamo „vreme ekstrema“!
Analize pokazuju da Srbija postepeno gubi prelazna godišnja doba – jesen je kraća za oko 14 dana, a proleće
za čak 17 dana. Ostaju dve izrazito naglašene sezone – leto i zima, uz sve učestalije vremenske ekstreme.
„Imamo praktično peto godišnje doba – vreme ekstrema“, upozorava Valjarević. Ovakve promene direktno
pogađaju poljoprivredu, naročito ratarsku i voćarsku proizvodnju, koje su u velikoj meri zavisne od
dostupnosti vode i stabilnih vremenskih uslova.
Toplotni stres i manjak vode – ključni problemi za biljke!
4
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije dr Aleksandar Leposavić ističe da čak i najblaži klimatski
scenariji predviđaju sve izraženije toplotne ekstreme, uz pad prinosa većine kultura za svaki stepen
globalnog zagrevanja. Poseban problem predstavljaju ekstremno visoke letnje temperature, naročito u
popodnevnim satima, kada se visoka temperatura kombinuje sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i
jakim sunčevim zračenjem. Sve to dovodi do ozbiljnog deficita vode u biljnim tkivima.
Obezbeđivanje dovoljne količine vode postaje najveći izazov za poljoprivrednike;
Nelegalno zahvatanje vode – problem koji se produbljuje
Prema podacima RSZ u Srbiji se u 2025. godini navodnjavalo 47.543 hektara njiva što je za 2,3 odsto bilo
manje nego u prethodnoj, 2024. godini. Poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave
poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada kubika vode!
Malo je ovakvog realnog stanja kao što je na ovoj fotografiji!
Zbog suše, mnogi proizvođači se odlučuju na bušenje bunara bez poštovanja hidroloških kriterijuma, ili
koriste vodu direktno iz vodotokova, što je zakonom zabranjeno. „U razvijenim zemljama ovakve prakse se
strogo sankcionišu, a kod nas se često rade iz nužde“, upozorava Leposavić.
Rešenje nije u „selidbi“ kultura, već u znanju i održivosti!
U javnosti se sve češće mogu čuti tvrdnje da se pojedine kulture moraju seliti na veće nadmorske visine,
poput maline, ili da se smokva može gajiti širom Srbije. Međutim, nauka upozorava da takva uopštavanja
nemaju naučno utemeljenje!
Umesto toga, rešenje vidi u primeni kompleksnih i održivih mera, među kojima su:
pravilan izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta;
korišćenje otpornijih i savremenih sorti;
zdrav i sertifikovan sadni material;
5
primena savremenih agro i tehničkih mera;
mreže i zaštitne strukture protiv sunca i grada;
redukovana obrada zemljišta;
upotreba mikoriznih gljivica za bolje usvajanje hraniva;
kontrolisana upotreba đubriva i pesticida;
gajenje pokrivnih useva u međurednom prostoru;
„Bez razumevanja fiziologije biljaka, njihovog godišnjeg ciklusa i stanja zemljišta, nema uspešne adaptacije
na klimatske promene“, zaključuje Leposavić.
Zemljišta postaje nova zlatna poluga!
Poljoprivredno zemljište poslednjih godina je ušlo u fokus globalnjih investitora.U SAD, ali i širom sveta,
najbogatiji pojedinci sve ščeeće kupuju plodnu zemlju, ne samo kao osnovu za proizvodnj hrane, već i kao
psoebnu investicionu klasu – zaštitu od inflacije, geopolitičkih rizika i nestabilnosti tržišta. Američki
milijarder Stan Kroente, vlasnik kluba Los Anđeles Rams, krajem 2025. godine, kupio je gotovo milion
hektarfa rančeva u Novom Meksiku, i tako iz poslednjeg izveštaja The Land Report, postao najveći privatni
zemljoradnik u SAD, sa ukupno oko 2,7 miliona hektara. Kroente nije izuzetak. Od Billa Gatsa, koji sa oko
275.000 hektara važi za najvećeg privatnog vlasnika poljoprivrednog zemljišta u SAD, do Jeffa Bezosa,
zemljište u Americi poslednjih godina sve češće dobija statug ,,nove zlatne poluge’’, pisao je sajt ,,24 sedam’’.
U vremenu 2019 – 2024. godine vrednost poljoprivrednog zemljišta u SAD rasla je prosečnom godišnjom
stopom od 5,8 odsto. Sličan trend, iako u drugačijim razmeramna vidljiv je i u Srbiji. . Još posle
demokratskih promena 2000. godine, kroz talas privatizacija, i restrukturiranja nekadašnjih poljoprivrednih
koimbinata, počela je koncentracija zemljišta. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna
cena hektara njive u prvoj polovini 2025. godine iznosila je 8.550 evra , uz velike raspone – od ispod 300 do
preko 80.000 evra po hektaru. Vojvodina je ubedljivo najskuplja: U Južno Bačkom okrugu prosečna cena
prelazi 15.000 evra, dok se u pojedinim opštinama, poput Novog Sada, približava i 20.000 evra po hektaru. U
centralnoj Srbiji cene su znatno niže i često se kreću oko 2.500 do 3.000 evra. Veliki sistemi obrađuju desetine
hiljada hektara. Rekorder je prošle 2025. godin bio ,,Matijević sa 38.000 hektara, a prate ga ,,Delta’’ sa oko
10.000 hektara na sedam imanja, MK Agriculture oko 10.500 hektara i ostali… Iako su cene zemljišta
između 2020. i 2025. godine porasle za skoro 30 odsto, na tržištu se očekuje usporavanje, kaže Luka Popovič,
generalni direktor ,,Delta agrara’’. On upozorava da poljoprivreda postaje sve izazovnija zbog suša
povezanih sa klimatskim promenama, pa investitori treba da gledaju ,,krajnji potencijal’’, zemljišta – pre
svega, mogućnost navodnjavanja i dostupnu infrastrukturu. Poznavaoci prilika kažu da je Vojvodina skupa i
zato što je među najplodnijim regionima u Evropi, a parcele su u većoj meri ukrupnjene, što omogućava
kupovinu većih kompleksa i ozbiljniju proizvodnju.
Setva
U Srbiji je jesenja setva, prema podacima RZS, pred kraj 2025. godine obavljena na 842.347 hektara. To je
bilo više u odnosu na prethodnu godinu za 5,5 odsto. Sad je počela setva 2026 godine na površini od oko 2,5
milion hektara. Krenulo se sa setvom šećerne repe koja se obavlja na željenih 30.000 hektara. Obavlja se sa
problemima. Posmatrqano po kulturama, prema podacim RZS, površine pod pšenicom ovećane su za 5,2
odsto, ječmom za oko osam odsto, raži za 8,5 odsto i uljanoim repicom za 7,5 odsto. S druge strane, ovas je
zasejna na manjim površinama, uz pad od 5,7 odsto. U strukturi jesenje setva najveći deo zauzima pšenica,
dok su ječam i uljana repica među kulturama koje beleže najizraženiji rast u odnosu na 2024. godinu. U
poređenju sa desetogodšnjim prosekom jesenje setve (2015 – 2024.), površine pod pšenicom povećane su za
6,7 odsto! Prolećna setva treba da se obavi na blizu 2,5 miliona hektara. Najviše će zauzeti kukuruz, pa
6
suncokret, soja i druge kulture. Potrebno je mineralno đubrivo, a Srbiji ga treba oko oikoi 1,2 miliona tona
godišnje. Do sad se oko 70 odsto potreba godišnje uvozilo iz Rusije. Procene su da će ovogodišnja setva biti
skuplja za oko 25 odsto, od pretnodno očekivane zbog globalnog dešavanja poskipljenja minerralnog đubriva
goriva i ostalih inputa!
U ovom poslu učestuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora. Od toga je skoro polovina starija od
svojih vlasnika!
Prodaja repromaterijala pala je za polovinu, paori štede na svakom dinaru!
Vojvođanski paori dočekali su prolećnu setvu u senci trogodišnje suše i duboke finansijske krize
koja je prepolovila potražnju za repromaterijalom. Iskusni stručnjak Rajko Nenadov analizira
zašto se poljoprivrednici vraćaju “tavanskom” semenu,sa preko 60 odsto, što uz nedostatak
stručnog kadra ugrožava budućnost proizvodnje hrane. Uprkos teškim vremenima, poruka
ostaje jasna: spas leži u domaćoj genetici, oslanjanju na sopstveni rad i dugoročnim
strategijama. Prolećna setva je počela, ali umesto optimizma, na vojvođanskim poljima vlada tišina. Tri
uzastopnje sušne godine ostavile su ispucalo zemljište, a niske otkupne cene pšenice i kukuruza ispraznile su
račune gazdinstava, kaže Rajko Nenadov, direktor kompanije “Hemoslavija”.
Plan „Srbija 2030“: Agraru potrebna jasna strategija za upotrebu veštačke inteligenciju!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030“,
da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi najpovoljnije kredite, kao i da je agraru neophodna jasna
strategija za upotrebu veštačke inteligencije!
„Danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a
svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način, jer nam je suša veliki problem. Imamo
mali procenat zemlje koju navodnjavamo da je to sramota. Zato moraju da se ponude najpovoljniji krediti i
na tome mora da se insistira svakog dana i da se ukazuje koliko će svaki poljoprivredni proizvođač da ima
koristi od toga. Onaj ko hoće, hoće. Onaj ko neće, ne mora“, rekao je Vučić.
On je naveo da je udeo poljoprivrede u BDP-u nekada bio 10, 11 ili 12 odsto, a da je danas ispod pet
odsto.
„Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali nikad ne sme da se zaboravi i da se zapostavi
poljoprivredu. U Srbiji mora da razvija hrana i industrija hrane. Treba da se obezbedi dovoljno vode i
dovoljno hrane. I da ne potcenjujemo to što nam raste IT sektor i što će veštačka inteligencija da ima mnogo
veći značaj, moramo da povedemo računa, pa Vas molim, da izađete sa ozbiljnom vizijom kako da se ti
problemi rešavaju, ne da se dodvoravamo nekome“, rekao je Vučić. On je podvukao da ga ne interesuju
svađe oko agrarnih uprava, kako je rekao, na koji način će biti isplaćen novac.
„Pare koje dajemo su ogromne. I to nije naša dužnost, već naša dobra volja. Ali napravite sistem po
kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu isplati mi se, isplatili im se ili ne.
Toliko možemo, ali hoću da znam šta je to što mi radimo“, rekao je Vučić.
Regenerativna poljoprivreda postaje zakonska obaveza i šansa za spas zemljišta!
Srbija stoji na pragu najveće transformacije agrarnog sektora u poslednjih nekoliko decenija.
Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034, koja je trenutno na javnoj
raspravi, donosi suštinsku promenu kursa: regenerativna poljoprivreda više nije samo ekološki
trend, već postaje ključni deo zakonskog okvira i temelj opstanka domaćeg seljaka. Ova inicijativa,
podržana od strane NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, predstavlja odgovor na
alarmantne podatke o degradaciji zemljišta i klimatskim promenama koje direktno ugrožavaju
7
prinose.Dosadašnji model proizvodnje, zasnovan na intenzivnoj upotrebi hemije i teške
mehanizacije, pokazao se neodrživim;
Analize sprovedene uz podršku Vlade Švedske otkrivaju frapantan podatak: više od 50 odsto
ukupnih emisija ugljen-dioksida potiče upravo iz primarne poljoprivredne proizvodnje;
Uvođenjem regenerativnih praksi, ciljevi su jasni:
Drastično smanjenje CO2: Već u prvoj godini primene ovih metoda, emisija štetnih gasova na
poljoprivrednom zemljištu smanjuje se za 50 do 60 odsto;
Oporavak humusa: Proizvođači koji ove principe primenjuju duže od pet godina beleže značajan porast
organske materije, što zemljište čini otpornijim na suše i poplave;
Investicioni podsticaji: NALED se zalaže da država obezbedi direktnu finansijsku podršku za
nabavku specijalizovane opreme koja omogućava rad bez oranja (no-till) i druge održive metode.
Od digitalnih knjiga do premija za kvalitet mleka!
Predlog Strategije, predviđa niz modernizacijskih koraka koji će digitalizovati i urediti sela Srbije!
- Elektronski registar podsticaja: Providnije i brže konkurisanje za državni novac;
- Jedinstvena knjiga polja: Digitalna evidencija svega što se dešava na parceli;
- Premije za mleko po kvalitetu: Velika novina za stočare – visina podrške više neće zavisiti samo od
količine, već od klase i higijenske ispravnosti mleka; - Modernizacija pijaca: Unapređenje infrastrukture gde mali proizvođači direktno prodaju svoje
proizvode;
Svaki deseti litar mleka proizvedenog u Srbiji se prodaje direktno potrošačima!
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji mlekarama isporučuju oko 59 odsto ukupne proizvodnje kravljeg mleka,
dok ostatak uglavnom koriste za sopstvene potrebe, preradu i direktnu prodaju, pokazuju podaci
Republičkog zavoda za statistiku. Oko 22 odsto mleka na gazdinstvima prerađuje se u sir i kajmak, dok se
devet odsto prodaje neposredno potrošačima. Kravlje mleko čini čak 97 odsto ukupne proizvodnje mleka na
gazdinstvima. Istovremeno, proizvodnja konzumnog mleka u mlekarama prošle godine porasla je za 3,3 odsto.
Ipak, otkupne cene kravljeg mleka u 2025. pale su za 4,6 odsto, dok su potrošačke cene blago porasle, pa je
prosečna cena u četvrtom kvartalu dostigla 144,7 dinara po litru. U Srbiji se uy smanjen broj krava, ali
poboboljšan rasni sastav proizvede 1,34 milijarde kravljeg mleka. Od toga je oko 800 miliona litara u
redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji, odnosno prodaje se na kućnom pragu! U Srbiji se godišbneju
proizvede oko 60.000 tona, 70 vrsta sirev. Jeftnino izvozimo oko 15.500 tona, a skupo uvozimo oko 12.750
tona!
Prehrambeni suverenitet kao pitanje nacionalne bezbednosti!
Državna sekretarka Stana Božović istakla je da je sposobnost države da sama proizvede dovoljno
hrane ključni stub stabilnosti. Sa izvozom od oko pet milijardi evra godišnje i preko pola miliona
zaposlenih, poljoprivreda je motor srpske privrede. Plan države je jače povezivanje agrara sa
turizmom, čime bi se oživela ruralna područja i pružila šansa mladima da ostanu na selu;
Evropski standardi i bezbednost hrane
Pored Strategije, u pripremi su i novi zakoni o bezbednosti hrane i zaštiti bilja. Srbija se ovim
koracima u potpunosti usklađuje sa regulativom Evropske unije. Posebno se izdvaja oblast hrane za
životinje, koja će biti uređena posebnim propisom kako bi se osigurala maksimalna kontrola u lancu
„od njive do trpeze“;
8
Foto: M. Berček – Šta donosi regenerativni model? (Više od obične obrade!)
Pilot projekti: Regenerativni biodistrikti
Slobodan Krstović iz NALED-a najavio je formiranje regenerativnih biodistrikta. To će biti posebne zone
koje će okupiti poljoprivrednike, naučnike i kompanije sa ciljem da se teorija sprovede u praksu. Ovi
distrikti će služiti kao „učionice na otvorenom“ gde će se testirati nove metode očuvanja zemljišta pre nego
što postanu standard za celu zemlju.
Agrarna lična karta Srbije:
Republika Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta;
Od toga 3.257.100 hektara se koristi. Nekoriošćenog zemljišta je 122.257 hektara, a ostalog zemljišta
je 190.242 hektara;
Najveća površina poljoprivrednog zemljišta koristi se i Regionu Vojvodine. To je 1.474.709 hektara;
Pod šumama se nalazi višeod 2,5 miliona hektara! Pošumljenost je 39 odsto. Najmankja je u
Vojvodini, gde nema ni vetrozaštitnih pojaseva!
Prema podacima RZS na tim njivama u Srbiji hranu proizvodi 508.365 gazdinstava.Među njima je
506.323 porodičnih i 2.042 pravna lica. Deo tih gazdinstava, njih 313.495 se bave stočarstvom;
Popis poljoprivrede pokazao je da je na svakom gazdinstvu broj članova i stalno zaposlenih u
proseku 2,2 lica. Tako je ukupno u primarnoi proizvodnji poljoprivrede Srbije 1.150.653 lica;
Prosečna starost svakog nosioca gazdinstva je 60 godina. Od tog broja 77 odsto je muškaraca i 23
odsto žena. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi po jedna krava, pet svinja,
tri ovce, 43 žine i po tri košnice;
Prosečna povr[ina po gazdinstvu u Srbiji je 6,4 hektara. Ako se pogleda po reigonima u Vojvodini je
to 13,2 hektara, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 4,4 hektara, Regionu Juđne i Istočne Srbije 4,4
hektara i u Regionu Beograda je 5,7 hektara;
Gazdinstva po Regionima
9
224.433 gazdinstva imaju Region Šumadije i Zapadne Srbije;
145.751 gazdinstsvo se nalazi u Regionu Južne i Istočne Srbije;
111.884 gazdinstava je u Regionu Vojvodine;
26.297 gazdinstava je u Beogradskom region;
Analitičari prikazuju da je i puno problema u agraru Srbije. Pa se postavlja pitanje da li će se ostvariti ova
nova strategija i da li će se osetiti boljitak njenog delovanja za nekoliko godina?
Problemi za rešavanje
Mnogo problema ima ova Strategija da rešava u bolesnom agraru Srbije! To je težak i odgovoran
posao pred onima koji je budu sprovodil, na putu da se vrati Prehrambeni suverenitet Srbije!
Treba da se zaustavi, budzašto kupovina mesa iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Jer, u tom
uvozu nam stižui i otpaci iz mesne industrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuuma, dok u EU to
nij dozvoljeno ni za kućne ljubimce;
Foto G.Mulić: Da bi se re[ilki probvlemi mora se povećati broj goveda u stajama i na pašnjacima. Sad ih ima
samo 698.871 grlo. To je najmanej u poslednjih 100 godina!
Analkitičari ističu i da se prvo moraju napuniti staje sa govedima , obori sa svinjama, torovi sa ovcama… Tek
posle toga će moći da se radi na obezbedjivanju Prehrambene sigurnosti stanovništva. Prof dr Miladin
Ševarlić, analitičar, ističe za list ,,Vreme” i javnost da se zaboravlja da je poljoprivreda u centru
agroprivrede, i da je zavisna od predfarmeskog i postfarmerskog sektora.
Biće teškoća na tom putu. Jer, teško je imati prehrambeni suverenitet, ako ga nemate u predfarmeskom
sektoru koji proizvodi inpute, mineralna đubriva, hemijska sredstva, mehanizaciju… U post farmerskom
sektoru je prehrambena industrija, trgovina, proizvodnja, struka, nauka i agrobiznis…
10
Poljoprivrednici u predfarmerskogm sektoru moraju da plate visoke cene semena, đubriva,
pesticida, bilo da je reč o domaćim ili uvoznim proizvodima, i da kupuju skupu uvoznu
mehanizaciju, jer smo uništili dve velike fabrike traktora IMR, IMT i ZMAJ kao proizvođača
kombajna i prikolica – što čini ,,nakovanj’’;
,,Čekić’’ je prehrambena industrija koja nudi cene koje uglavnom neodgovaraju poljoprivrednicima
ili ako uopšte ne žele da otkupljuju poljoprivredne proizvode, pa proizvođači mogu ili da prihvate
niske cene otkupa ili da bacaju proizvode kao što sa million litara mleka godišnje hrane prasiće, jer
je to jeftinije od skupe hrane da je kupouju ili da prosipaju mleko;
Uz to se ukazuje da je sadašnja generacija poljoprivrednika verovatno pretposlednja koja će
obezbediti kakvu – takvu prehrambenu sigurnost.
Na primeru mesa objašnjava se kako to izgleda: U EU meso može da bude najduže šest meeci u
hladnjačama, a u Srbiji i godinu dana. Pred istek šest meseci, umesto da bude uništeno meso iz EU se
budzašto proda Srbiji;
Dešava se da Srbija uvozi čak i otpatke iz mesne industrije, mašinski otkošćeno meso sa kostiju, sa
izuzetno velikim sadržam kalcijuma, i to se koristi u ljudskoj ishrani, dok u EU to nije dozvoljeno ni
za kućne ljubimce;
Kao jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici navodi se i enormni dug
poljoprivrednika za neuplaćene doprinose za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje;
Nisu samo poljoprivrednici dugovali državi po tom pitanju, već i mnogi radnici koji su otpušteni, pa
je pronađeno rešenje, da im država to otpiše, odnosno spoji radni staž.Drugi veliki dug koji pritiska
oko 16.500 poljoprivrednih domaćinstava koj su uzeli kredite od banaka i ministarstva poljoprivrede
i nisu mogli da ih otplate posle globalne finansijske krize iz 2008. godine. Svake godine im stižu
zatezne kamate, a Minisitarstvo nije ništa otpisalo, pa su danas više nego zaduženi zbog kamata nego
zbog osnovnog duga, navode analitičari;
Analitičari još navode navode da je računovodstveno pogrešno prikazano da je malte ne svake
godine za poljoprivredu izdvajano minimalno pet odsto budžeta, što nje tačno!? Osim toga u agrarni
budžet se unosi 100 odsto sredstava za IPARD projekte, koji se sad 25 odste finansirauju iz budžeta,
a 75 odsto se finansira donacijama EU. Ne mogu donacije iz EU da se računaju u izdvajanja iz
budžeta za podsticaje polojoprivrede! Znači sredstva iz godišnjeg buđžeta koji se izdvajaju za
poljoprivredu trebalo bi uvećali za onih 75 odsto dobijenih iz EU!
Poznavaoci prilika ukazuju na to da je i problem potpisani sporazum o priznavanju fitosanitarnih
sertifikata o bescarinskoj trgovini sa zemljama CEFTA.Tu je problem što je Srbija potpisala da
prihvata njihova dokumenta o kontroli kvaliteta poljoporivredno – prerhambenih proizvoda. Imate
administraciju da se prilikom uvoza kontroliše svega četitiri do sedam odsto celokupnog uvoza
proizvoda, dok se ostatak uvozi na osnovu njihovih papira ,,na reč’’. U takvom radu stignu nam i
loši, a skupi proizvodi!
Tri stuba opstanka, voda, energija i hrana!
I pored svih teškoća u agraru Srbija i dalje kod većine prehrambenih proizvoda ima samodovoljnost
i suficit. U 2024. godini agrar je izvezao proizvoda u vrednosti od 5,1 milijardu evra, a uvezao za 3,9
milijardi evra. Imao je suficit od 1,2 milijarde evra!
11
Samdovoljnost nema sa mesom, mlekom i mlečnim proizvodima!
Agroekonomista Milan Prostran, višedecenjski agrarni poslenik, ističe za javnost da se slaže da je
dobar cilj o prehrambenom sevrenitetu, odnosno prerhambesnoj samodovoljnosti, ali da je Strategija
morala da pokaže šta Srbija želi da zna, koliko to košta i odakle novac za to? On je pohvalio rast
agrarnog budžeta, i ukazao da je naše zemljište osiromašeno pa je u njemu manje od dva odsto
humusa. A, bilo ga je i više od pet odsto! Po njegovim rečima Srbija bi trebalo da ostane agrarna
zemlja i da se ne stidi toga, a učešće agrara u BDP trealo bi da bude više nego štoje sad!
Svaka zemlja sa agrarnim predispozicijama treba da teži prerhambenoj sigurnosti, jer su u
vremenima globalnih kriza tri osnovna stuba opstanka voda, energija i hrana!
Da bi prehrameni suverentiet bio vraćen, potrebno je intenzivirati agrarnu proizvodnju, povećati
kvaltieti zemljišta i okupiti male proizvođače i farmere;
Srbija ima zemljište i sirovine, ali nema šećerane, uljare, mlekare i industriju za preradu kukuruza.
Mala mesta imaju zadruge, proizvođače, ali nemaju prehrambenu industriju! Sve je to Srbija nekad
imala, ali nestalo u pljačkaškoj privatizaciji koja je obavljena posle demokratskih promena 2000.
godine uz pomoć države!
Nema ni dobre izuvozen forme kaopšto su nekad bili ,,Geneks”, ,,Progres” i druge slične firme.
Nema ni kadrova za te poslove. Zato danas nema očekivane prodaje tržišnih viškova mnogih
proizvoda za izvoz, pe svega, bivšim nesvrtstanim zemljama. Treba formirati specijalizovanu izvoznu
zadrugu dok ne preraste u firme kakve smo nekada imali!
Kada je u pitanju jačanje položaja gazdinstava i unapređenje života u ruralnim sredinama,
najkritičnija tačka je veliki broj malih i srednjih neiskorišćenuh poljoprivrendih gazhdinstava. Jer,
imamo čak više od 263.000 maloh poljoporivrednika sa posedom veličine do 2,5 hektara! Probleme
je kako ta mala gazdinstv učiniti robnim proizvočima i da budu konkurenti. Inače, u EU nisu
najkonkurentnije velike farme, kao u SAD ili Latinskoj Americi jer je u EU prosečna veličina poseda
17 hektara. Podsećamo u Srbiji je to 6,4 hektara! Danas niko ne želi da subvencioniše mala
gazdinstva i ona koja imaju do pet krava! Oni nemaju kome da prodaju mleko! Jer, čak 500 takvih
sela nema vezu sa puem. U 600 sela nema više nijedne krave!
Sve do pre dve godine ušečće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu zemlje bilo je manje od pet
odsto, a sada je oko sedam odsto! Ali, učešće agrarnog budžeta u EU je čak 39 odsto! EU na taj
način finansijski može veoma dobro da podržava svoje farmere, koji su veoma organizovani I
konkurentni u svetu!
Kada su u pitanju prigovori poljoprivrednika u vezi s tim, da se na račun njihovog rada bogate nakupci,
ističe se da će uvek toga biti sve dok se sve to ne reši na sistemski način, a to znači dugoročno! Da bi se toi
ostvarilo poljoprivreda mora postati u Srbiji strateška privredna grana. Da za to postoje čvrsti ugovori o
proizvodnji i otkupu. Udruženja poljoprivrednika u maloj Srbiji ima stotinak, razbijeni su pa nisu moćni
da se ujedine, stvore jedinstveno miljenje i stav za boljitak svih. Da bi se zaštitili od problema, udruženja
nisu pravna lica i ne mogu da nose kreditne linije i investicije, već za to im je potreban privredni subjekt!
Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do
- godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim
procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati
pretežno deklarativan, kao i većina dosadašnjih u Srbiji!
(Autor je analitičar i publicista)