• Izgledi privrednog rasta Srbije za 2026. godinu praćeni su izraženom neizvesnošću zbog nepovoljnih međunarodnih okolnosti, a dodatne rizike predstavljaju i karbonske takse na uvoz EU iz Srbije, pitanje NIS-a i nepredvidiv napredak na putu evropskih integracija, rečeno je danas na promociji Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu;

Izvor: Ilustracija

Glavni i odgovorni urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić izjavio je da će trenutna energetska kriza, zbog rata na Bliskom istoku, imati višestruke negativne posledice na našu privredu i javne finansije.

• “Direktne posledice na javne finansije biće smanjivanje prihoda zbog smanjenja akciza. Moguće je usporavanje privredne aktivnosti, a možda i recesije, što bi dovelo do pada ostalih prihoda države. To bi kao konačni rezultat imalo povećanje fiskalnog deficita, ali svi ovi procesi su uslovni i zavise od toga koliko dugo će cena energenata ostati na visokom nivou”, rekao je Arsić u izjavi za medije.

P njegovim rečima, postoji nekoliko mehanizama kojima država može nadomestiti gubitke zbog smanjenja akciza.

“Jedno je da se smanjuje fiskalno opterećenje naftnih derivata, ali to ima za posledicu smanjivanje prihoda države i to ne može da bude trajno rešenje. Drugi mehanizam jesu intervencije iz robnih rezervi. Treći mehanizam jeste administrativna kontrola cena, što znači da se deo gubitaka prenosi na one koji učestvuju u preradi naftnih derivata i to će oni da prihvate ako to bude relativno kratko trajalo, ali dugoročno ni to nije rešenje”, naveo je Arsić.

• On ocenjuje da se rast cena energenata u dugom roku mora preliti i na domaće tržište.

“Znači ovo su samo mere koje omogućavaju premošćavanje ukoliko kriza bude relativno kratkotrajna, tj. ako bude trajala nekoliko meseci kao što je to bio slučaj nakon početka rata u Ukrajini, kada je kriza sa energentima okončana nakon pet meseci”, rekao je Arsić.

• Srbija je svoj privredni rast tokom prethodnih desetak godina zasnivala velikim delom na stranim investicijama, koje su u proseku iznosile oko 6,4 odsto BDP-a, dok su u ukupnim investicijama učestvovale sa 28 odsto, navodi se u biltenu;

U poslednjih nekoliko godina nosioci privrednog rasta u našoj zemlji bili su građevinarstvo, rudarstvo i informacione tehnologije, a ekonomisti ocenjuju da je malo verovatno da će ti sektori biti nosioci rasta i u ovoj godini.

Vodeće zemlje EU, kako je navedeno, već nekoliko godina stagniraju u automobilskoj industriji, a razvoj veštačke inteligencije EU zaostaje za glavnim konkurentima što se negativno odražva i na našu zemlju.

Zarade su tokom 2025. Godine nastavile da rastu relativno brzo, uz njihov nominalni rast na godišnjem nivou od 11,5 odsto.

• Nakon relativno visokog rasta cena u periodu od januara do avgusta 2025. godine, inflacija je do kraja godine spuštena ispod tri odsto godišnje, najvećim delom usled privremenog administratvinog ograničenja trgovačkih marži. (B.G.)