POGLEDI IZ SRBIJE: Doprinos poljoprivrede i agroindustrije BDP-u minimalan!

• Prema analizama RZS sa mape Srbije do 2052. godine, ako se ovako nastasvi nestače oko 3.000 sela! 
• SAD u Srbiji 600 sela nema više nijedne krave. Čak 500 sela nema ni asfatni put do većih magistrala, a da se ne govori o tome kakvi su seoski putevi!
• Godine 1052, prema proceni RZS Srbija će iamti samo 5,2 miliona stanovnika (danas ima 6,6 miliona žitelja). Bićemo prosečno stariji za dve do tri godine. Tada će prosečna starost biti 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Begogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujecu i Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5.000 stanovnika;
• Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku;

Foto M. Berček: Sela Srbiejna Staroj Planini…

Naime, u prosečnom rastu BDP-a  u Srbiji od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena, prenosi Biznis.rs podatke RSZ-a.

• Pored toga, prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto!
• Sad u Srbiji 600 sela nema više nijedne ekrave. Čak 500 sela nema ni asflatni put do većih magistrala, a da se ne govori o tome kakvi su seoski putevi!
• Dakle u Srbiji u 600 sela Srbije, odnosno naseljenh mesta, kako to piše u Ustavu, više nema nijedne krave! A, selo bez krave nije samo  statistika. To je ekonomija koja je napustila teritoriju, piš prof dr Srećko Baćevac. Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi. Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i plan za sutra. Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem;

Tišina koja nastaje u takvim selima… Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane poljoprivrede. A danas je na najnižim granama u Srbiji. Mesare su puen od pokolja domače stoke i uvoznog mesa! Jer, u stajama i na poljima ima ukupno 698.871 grlo goveda, u oborima je samo 2.403.991 grla svinja, u dvorištima ima oko 149.000 koza i  oko 14,5 miliona grla živine! 

Sela koja nestaju , nekada su povezivala, zemlju, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina. Ta tišina se ne čuje odmah. Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan.

• Srbija je od 1991. godine izgubla čak 963.000 stanovnika, među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predsavlja veliki gubitak za BDP.
• Godine 1052, prema proceni RZS Srbija će iamti samo 5,2 milioan stanovnika (dans ima 6,6 miliona). Bi’emo pros;eno stariji yad dve do tri godine. Tada će prosečna starost biti 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Begoadradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujecu i Novom Pazaru. Povećava se broj opštija sa manje od 5.000 stanovnika!
• Do bolesti Koromne 19 u Srobji je godišnje umoialo 102.000 sanovnkiaka radjalo se najviše godišnej 65.000 beba. Dakle, više je umoiralo egođšto se radjalo čak 37.000 svake godine. Danas je ta razliak u povešanju onjih kojih ima više koji umiru, ali je i manje koji se rađaju!
• Ako se ovako nastavi, računice pokazuju da već za dva veka na ovim prostorima neće viđe biti ovih stanovnika.  Puno za običlno smrtnike, da toneće dočekati, ali za tri generacije, od po 80 godina na povim prostrimka će živeti neki drugi ljudi, žuiti, crni rumeni ili…
• Prema analizama RZS sa mape Srbije do 2052. godine, ako se ovako nsavi nestače oko 3.000 sela!  U selima Srbije gde ima struje čak se ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.

• Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu;

Foto M. Berček: Stanovnistvo u selima je  sve starije, a u kućama je samo po jedan stari stanovnik!

• Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imao tercijarno obrazovanje;

Kako navode u RZS, strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži

Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona).

• Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto;

Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).

Smanjeno raspoloživo poljoprivredno zemljište!

Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na 4.073.000 hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM). Prema podaciam RYS, posle popisal agrara 2023/24 godin u sribgji9 postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrfendog z emljišta. Tol je uSroibji inavješa fabriak pod otvorebm nebom!

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto.

• U Srboiji godi[nej ya rayne namene godišnje nestane po 25.000 hektara kvaltietnog plodngo zemljišta. Slične su tendenckjije i u svetu gde nestane ukupno 30.000 miliona hektara. to je veličina dans jedne Ialije!

Foto Agrosmart.net: Broj goveda u Srbiji je 698.871 grlo. Toliko ih je biloi pre 100 godina!

 Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena.

Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.

• Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto;

Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara. Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara. Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini). (B.GULAN)