DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA: IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANјA – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini
Pare potrošene, njive i dalje suve!
- Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojeidnih sistema uprkos kapšitalnim ulaganjima većom od 58 miliona evra u periodu od 2021 do 2024. godine;
- Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavlјeni u funkciju!
- Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemlјišta koje ima povolјne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini;
- Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva navodno biča završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“), navodi se u izveštaju kontrole Državne revizorske institucije, o reviziji svrsishodnosti poslovanja – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini, obavljene u drugoj polovini sušne, 2025. godine;
- Sve nevolje u agraru Srbije su posledica protekle loše Strategije od 2014. do 2024. godine. Lek za bolesnu poljoprivredu stiže uskoro sa novom Strategijom razvoja poljoprivrede i prehrambene industruje od 2026. do 2034. godine!
- Od nje se očekuje razvojna. To znači da staje napuni govedima, obore svinjama, torove ovcama, a posle toga i da Srbiji vrati izgubljeni prehrambeni suverenitet!
Branislav Gulan
Počinje lečenje bolesnog agrara!
Prema podacima Državne erevizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana!
- Izvor DRI: Upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini Broj: 400-300/2025-07/35 Beograd, 3. septembar 2025. godine 1;
- Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavlјeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“);
- Dodatni problem predstavlјa kašnjenje u izradi klјučnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je, i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalјe u fazi izrade;
Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevantne elemente infrastrukture (kanale, crpne stanice). Većina sistema nije preneta na upravlјanje JVP „Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih polјoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških cilјeva u oblasti polјoprivrede i upravlјanja vodama.
- Neefektivno upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške cilјeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu 2021–2024. godine;
Sistemi ya navodnjavanje u javnoj svojini su izgađeni na površiniod 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne usloe za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od stane vflasnkika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površimna za navodnjvanje u okvokiru Akcionog plana za sprovođenje Straegiej upravljanaj vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021 – 2023. godine, realizoano je samo 30 odsto tog plana.
Uprkostg kapitalnim ulaganjima od peko 58 milioamnj eva u inrastrukturu za navdoanjvanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodanvjanje nisu stavljeni u funkcijui, piše u izveštaju DRI. To znalu da veliki broj izgađenih sistema za navodnjvaanje nije pupten u upotrebju, iako je u više slučajeva zavrpena izgradnaj fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija ,,Mali Iđoš“, crpna stanica ,,Mali Iđoš 2’’, podsistem ,,Srbobran’’, i sistem ,,Jaseničke kapi’’).
Dodatni problem predstavlja kašnjenjenj u izrad ključlnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra besporvatnih sredstava, i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspsoavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemiam za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevenatne elemente infrastrukture (kanale, crne stanice…). Većina sistema njje preneta na upravljanje JVP ,,Srbijavode’’ zbog lošeg fizičkog stanja, nedsoiatka dokumentacije, o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnm ulaganjiam u infreastrukturu, planiano povećanje navodnjavanje poljoprivrednih površinja njje postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede u upravljanja vodama, piše između ostalog u izvešaju DRI.
Nakon obavljenih kontrola i pregleda Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala sledeće ključne preporuke:
Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode:
– Treba da preduzme sve neohodne aktivnosti kako bi se doneo Akcioni plan za realizaciju Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije i program navodnjavanja;
JVP „Srbijavode“ Beograd i „Vode Vojvodine“ Novi Sad:
– Predlaže se da se preduzmu aktivnosti na započetim projektima izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema za navodnjavanje, kako bi ovi sistemi bili stavlјeni u funkciju u cilјu obezbeđenja planirane količine vode za navodnjavanje;
– Treba da se preduzmu potrebne aktivnosti kako bi u registar vodnih objekata bili uneti neophodni podaci za sve kanale i crpne stanice koje se odnose na sisteme za navodnjavanje bez obzira na oblik svojine;
Kanal Dunav – Tisa – Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljišta… Kao plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem kanala koji se protežu na oko 12.700 km², između reka Dunav i Tisa, u Bačkoj i Banatu, na teritorije Vojvodine istovar tereta. Gradnja hidrosistema D-T-D započeta je 1947. godine. Tada je bilo planirano ulaganje u njegovu izgradnju od oko 700 miliona dolara. Posle tri decenije gradnje u sistem je tada uloženo više od milijardu dolara! Presecanjem vrpce, od strane tada visokog funkcionera SFRJ Staneta Dolanca nakon tri decenije gradnje D-T-D, puštanjem u rad brane kod Novog Bečeja, daleke 1977. godine, počeo njegov rad. Prilikom presecenja vrpe, Dolanc je tada između ostalog, istakao da će se zahvaljujući izgradnji tog sistema navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavti milion hektara.
Navodnjavanja u tom obimu nikada nije bilo na obećanim površinama. Kada je kopan hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Posle njegovog puštanja u rad, odvođenje suvišnih voda je funkconisalo sve do 2005. godiene.Tada su stigle velike vode posle posle poplava u Rumuniji. Zbog previše mulja u hidrosistemu, a, tada je procenjeno da ga ima više od 15 miliona kubika, sistem nije mogao da primi sve suvišne vode. One su poplavile veći deo Banata i Bačke u Vojvodini. Sistem nije ni danas u punoj funkciji sve dok se ne očisti taj suvišni mulj. Jer, mulj ne omogućava bezbednu plovidbu za prviredu i turizam. Kada je otkrivena ta suvišna količina mulja, obrazloženje nadležnih je bilo, da od tada pa do danas, nije bilo dovoljno novca da se uveze mašina koja bi to mogla da obavi, A, domaćih mašina za taj posao do sada nije bilo bar u Srbiji!
Kanal Dunav – Tisa – Dunav ima ukupnu dužinu od 929 kilometara. Plovno je 603,7 kilometara, dok je prema podacim RZS neplovno 325,5 kilometara
Od 1958–1976. godine rađena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojećem sistemu kanala koji su pravljeni još za vreme Austro-Ugarske, tada poznato pod imenom Ferenc čatorna (Ferenc-csatorna). U tom periodu sagrađeno je 84 mosta – 62 za vozila, 19 za železnicu i tri pešačka mosta. Jedna od najznačajnih građevina na kanalu je brana kod Novog Bečeja na Tisi, koja reguliše vodostaj i navodnjava oko 300.000 hektara zemljišta u glavnom kanalu u Banatu, piše u zvaničnom dokumentu!? Tolikog navodnjavanja u celoj Srbiji nikada nije bilo!
| Sistem manjih kanala koji čine kanal D-T-D | |||
| Ukupna dužina (km) | Plovno (km) | Neplovno (km) | |
| Begeč-Bogojevo | 90.0 | 90.0 | – |
| Vrbas-Bezdan | 90.0 | 89.9 | – |
| Novi Sad-Savino Selo | 80.9 | 80.9 | – |
| Bajski kanal | 39.1 | 39.1 | – |
| Odžaci-Sombor | 12.7 | 12.7 | – |
| Bački Petrovac-Karavukovo | 52.0 | 52.0 | – |
| Prigrevica-Bezdan | 31.7 | 31.7 | – |
| Kosančić-Mali Stapar | 21.1 | 21.1 | – |
| Jegrička | 65.4 | – | 65.4 |
| # Bačka (ukupno) | 420.8 | 355.4 | 65.4 |
| Banatska Palanka-Novi Bečej | 147.3 | 147.3 | – |
| Begej | 34.6 | 34.6 | – |
| Plovni Begej | 31.4 | 31.4 | – |
| Stari Begej | 37.1 | – | 37.1 |
| Kikindski kanal | 50.3 | 32.0 | 18.3 |
| Zlatica | 35.0 | – | 35.0 |
| Tamiš | 116.8 | 3.0 | 113.8 |
| Karašac | 5.8 | – | 5.8 |
| Brzava | 19.9 | – | 19.9 |
| Moravica | 17.4 | – | 17.4 |
| Rojga | 12.6 | – | 12.6 |
| # Banat (ukupno) | 508.2 | 248.3 | 259.9 |
| # Ukupno | 929.0 | 603.7 | 325.5 |
Navodnjavanje u Srbiji 2025. godini
- Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini!
- Kadaje 1977. godine nekjadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc otvorio branu kod Novog Bečeja, čime j zvanuično posle tri decenije bila za vršena gadnja hidrosisema Duanv – Tisa – Dunav, on je u govoru između ostalog rekao da će taj sistem omogućiti navodnjavanje čak 510.000 hektara i odvodnjavanje čak milion hektara. Navoidnjavanje tolikih površina nikada nije nije bilo ni blizu, dok je odvodnjavanje funkcionisalo sve do 2005. godine! Stigle su velike vode iz susedne Rumunije. Kanal nije mogao da ih primi pa su bile velike poplave. Tada se isticalo da je prilikom gadnje D-T-D, bilo iskopano oko 135 miliona kubika zemlje, a da je sad došlo vreme da se očisti 15 miliona kubika mulja. Tek tada će sistem biti funkcionalan za privredu i turizam. Ukoliko se to neuradi uskoro preti opasnost da ovaj sistem bud proglašen za najveću promašenu investiciju u Evropi posle Drugog svegskgo rata. Jer, prema prvoj projeckciji njegova gradnja tada je bila procenjena na 700 miliona tadašnjih dolara, dok je utrošeno oko milijarde dolara!
- Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada kubnh metara vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini;
- Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora;
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.
Dakle, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Prema podacima RSZ u Srbiji se u 2025. godini navodnjavalo 47.543 hektara njiva javnih preduzeća i zadruga što je bilo za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilj. m3 | ||
|---|---|---|
| 2.024 | 2.025 | |
| Ukupno | 66.742 | 78.717 |
| Iz podzemnih voda | 3.326 | 3.793 |
| Iz vodotoka | 61.941 | 73.767 |
| Iz ostalih izvora | 1.474 | 1.157 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha
| 2025 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 47.543 | 190 | 42.418 | 4.935 |
| Oranice i bašte | 44.204 | 91 | 42.245 | 1.869 |
| Voćnjaci | 3.076 | 4 | 76 | 2.997 |
| Ostalo | 263 | 96 | 98 | 69 |
Metodološka objašnjenja
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Agrar Srbije od 2000. godine do sad vodilo je 17 ministara poljoprivrede! Svi, oni pa i ovaj sadašnji, kada sednu u tu fotelju gde je od prvog do ovog posloednjeg (kome je ovo ju toklu sad drugi mandat, a 15. aprila 2026. godine će biti godinu dana) prosek ministarskog mandata trajao je 14. meseci. Odmah po stupanju na dužnost svaki od njij je obežavao izgranjuju sistema za navodnjvanje najmanje na 100.000 pa do milion hektara. I većian od njih osnivanej poljoprivredne komreo Srbije. Prva je inale odsnovan daleke 1937. A godin, a nova septembra 2017. godine. Ta nova, osnvoana pre devet godina, u početku je imala na spisku čak 4.000 do 5.000 članova. Prostorije i danas postoje u Beogradu, ali ona u praksi ne postoji jer nije dobila podršku od vlasti. Bilo je to udruženje građana!?
- Ministri su se menjali, obećanja o noivm budućim sistemkiam za navodnajvanje su varirala, ali nisu nedostajala. Međutim, od tih novoobećanih, premja pdoacima RZS, nijedno se do danas nije ostvarilo u praksi. Slična obećanja dao je i sadašnji ministar prof dr Dragan Glamočić, izjavivši za javnost kako će uskoro proraditi novi sistemi za navodnjvanje na više od 100.000 hektara…Slično su obećavali I svi njegovi prethodnici!
- Međutim, nalazi Državne revizorske instititucije, kao što što je samo jedan ovde prikazan, a ima ih dosta, kada je agrar u pitanju, prikazuju drugačije stanje u agraru Srbije! Ne samo u navodanvjanju već i drugima. Sad je glavna među njima, gubitak prehrambenog suvereniteta zemmlje. Srbija ima više od o četiri miliona hektara obradiviih njiva, dok se prema izveštajima RZS ta velika fabrika pod otvorenim nebom protekloih godina koristi na 3.257.100 hektara! Stručnjaci ističu da bi se samo na tim agrarnim površinama moglo proizvesti sirovina i hrane u vrednosti od 70 pa do 90 milijardi evra. Toliki se ukupanh BDP Srbije očekuje ove godine!
- Očekuje se poboljšannje da oporavak teško bolesnog agrara Srbije, počne od primene nove Strategije razvoja poljopirivrede i ruralnog razvoija od 2026. pa do 2034. godine. Tvorci kažu da je to realna dokument, realniji od pethodnih, uz nagalsakd a će biti razvojni. Jer, prethodni je bio nerealan, neostvariv i – samo socijalni!
- Obećanja za 508.365 gazdinstava u Srbiji, a u svakom od njih je zaposleno po 2,2 lica (što je ukupno 1.150.533 lica prema podacima RZS), su da će ova noa biti razvojna!
- Jer, rezultat te prošle strategije bio je gubitak Prehrambenog suvereniteta Srbije.Sad nova strategija treba da napuni staje govedima, obore svinjama, torove ovcama… Tek posle toga moći će da ispravi nasleđene greške od prošle strategije razvoja od 2014. pa do 2025. godine! A, to je da se vrati Prehrambeni suverenitet u zemlju koja je do nedavno govorila da može da hrani pola Evrope!
Obećavanja dosadašnjih ministara ostaju vreme za čekanjue, a suše su stigle, njive su sve više žedne… Procmne su da nova kliam u 100 godina donosi čak 52 sušne! Znamo da se već manje proizvodi skoro svih kultura nego pre tri, čeitiri, pet decenija. U međuvremenu čekavši ispunjenje obećanja mnogi poljoprivednici su otušli sa ovog sveta. Oni koji se bave tim poslom, prosek im je godina 60, i još uvek čekaju to bolje obećano vreme. Nadaju se da će konačno doći godine da njive pored reka, kanala dužine u Vovjodini od 22.000 kilometara, ne strahuju od ćudi vremen. I da kiđšu jeidno dobijaju od Boga! Jer, u proteklih četvrt veka blo je deset suša u kojima su procenjene ukupne štete od 10,5 milijardi evra. Razlog je što siromašna Srbija nema novca da prizna elementarne nepogode. Godišnje štete od suša su procenjene u proseku po 1,5 milijardi evra. Istovremeno je nađeno političko, solomonsko, rešenje, da se štete od suša proglašavaju sa dvocifrenom brojkom smanjenja proizvodnje u strategijama agrarnog razvoja!
(Autor je analitičar i publicista)