• Ministar prof dr Dragan Glamočić
• Kakva je situacija na tržištu mleka posle uvođenja mera za zaštitu domaće proizvodnje? 
• Daleke 1991. godine iz tadašnje Jugoslavije  u svet se izvozilo 54.000 tona  najkvalitetnijeg junećeg ,,crvenog mesa’’,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije je bilo oko 34.000 tona! Danas je to od 350 do 450 tona godišnje!
• U Srbiji se proizvodi godišnje 1,34 miljarde litara kravljeg mleka. Od njega se prozvede oko 60.000 tona, 17 vrsta raznih sireva. Iz Srbije se godišnje od kravljeg  mleka  u svet jeftino izvozi 15.500 tona raznih sireva. Skupo se plaća uvoz 12.750 tona sireva!
• Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se najčešće nalazi po jedna krava mlekulja, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice za pčele…

Branislav GULAN

Mere koje je država uvela da zaštiti domaću proizvodnju mleka doprinele su stabilizaciji u otkupu, kaže nadležni ministar prof dr Dragan Glamočić! Problem je što se cena nije vratila na nivo s kraja prošle 2025. godine. Proizvođačima se u zavisnosti od kvaliteta plaća 35 do 50 dinara za litar, što je kako navode na ivici rentabilnosti. Ovakvo stanje velike farme navodi da dodatno stvaraju uslove za smanjenje troškova i prilagođavanje novim uslovima poslovanja. Ministarstvo polјoprivrede je raspisalo javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal, a ministar je najavio da je raspisan i javni poziv za nabavku priplodnih grla.

• U Srbiji se sad u stajama i na pašnjacima nalazi samo 698.871 grlo goveda! To je najmanji broj za poslednjih 100 godina!
• U Srbiji se sad sa manjim brojem krava prozvodi 1,34 milijarrdi litara mleka godišnje! 
• Od kravljeg mleka u Srbiji, njegovom preradom u 120 mlekara,proizvede se 17 vrsta 60.000 tona raznih sireva. U svet se godišnje jeftino izvozi 15.500 tona, a istovremeno skupo uvozi oko 12.750 tona;
• Sa potrošnjom od 155 litara mleka sa prerađevinama godišnje po jednom stanovniku Srbija sa nalazi na dnu evropske lestvice! Po potrošnji u Evropi iza nje je samo S. Makedonija!
• U zemlji se sad godišnje proizvodi oko 76.000 tona junećeg mesa. Godišnja potrošnja po jednom stanovniku, prema podacima RZS je manja  od po četiri kilograma!
• Daleke 1991. godine iz tadašnje Jugoslavije u svet se godišnje izvozilo po 54.000 tona  nahjkvalitetnjeg junećeg ,,crvenog mesa’’,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije je bilo oko 34.000 tona!
• Sad se godišnje u svet iz Srbije izvozi oko 350 do 450 tona ,,bebi bifa’’! To je za 100 puta manje nego li pre tri i po decenije!

Foto arhiva autora: u Srbiji se sad i sa manjim brojem krava muzara godišnje proizvede 1,34 mlilijarde litara  mleka. Potrošnja mleka i prerađevina po jednom stanovniku je samo 155 litara godišnje. Po potrošnji u Evropi  iza Srbije je samo S. Makedonija!

Reč farmera…

Ako je sirovo mleko bakteriološki ispravno, a nivo aflatoksina po evropskim standardima i ako je farma pod nadzorom stručnjaka, onda ne postoji razlog da se nekome obustavi otkup, smatra Milorad Crlјenica, farmer iz sela Bočara kod Kikinde koji na porodičnoj farmi od 250 muznih krava podigao dnevni prosek na 30 litara po grlu. Samo kvalitet mu može obezbediti samoodrživost u ovom poslu!

Milorad Crlјenica, farmer iz Bočara navodi da je samoodrživa farma na nekih trista grla. Dodaje: “I sad mi stremimo ka tome. Trista grla je samoodrživa farma i da proizvodiš ti hranu svoju i da pojeftiniš proizvodnju tog mleka i na količinu svojom hranom i ako je niža cena možeš da se uklopiš u to. Sve su grla po devet – deset hilјada litara u laktaciji ovde”.

Troškovi muče farmere u vreme nestabilnih otkupnih cena. Uz aktuelnu državnu podršku koristilo bi da se uvede pravo na regresirani dizel na zemlјište po pravu prečeg zakupa, smatra Jugoslav Tomić iz Stajićeva, koji godišnje proizvede i isporuči milion litara mleka. Jugoslav Tomić, farmer iz Stajićeva kaže da taj posao mogu da rade lјudi koji vole da rade. 

• “Znači ovo ne možeš da radiš od danas do sutra. Najlakše je prodati i otuđiti grla, a jako teško ih proizvesti. Znači od teleta do krave da bude u proizvodnji, od dve i po do tri godine. Dug proces, lako se ne rastajemo od njih”, ističe Tomić.

Icovremeno Vladimir Čikeš iz Erdevika gaji uporedo i tovna i mlečna goveda. Tako smanjuje rizik, ali je i pored svega sigurniji u poslu sa mlekom. “Ne odustajem, ne. Čak sam još dva grla kupio. Imam neke junice sad spremam za osemenjavanje. Od mlečnog govedarstva za sad još ne odustajem. To je nekako još sigurno primanje na ovo sve”, naglašava Vladimir Čikeš, farmer iz Erdevika.

Znaci oporavka!?

• Ministar prof dr Dragan Glamočić navodi da tržište mleka pokazuje znake oporavka, proizvodnja raste, ali se ni kod nas ni u svetu još ne povećava otkupna cena!

“Mi smo za prv tri meseca 2026. godibe uvezli dvadeset odsto manje mleka u odnosu na prošlu 2025. godinu, ali ne možemo mi uticati na evropske viškove mleka, na evropske trendove u cenama, jer mi smo zemlјa koja mnogo više izvozi nego što uvozi mleka i mlečnih proizvoda. Mi ne možemo biti konkurentni ako bi imali veće cene”, navodi Dragan Glamočić, ministar polјoprivrede. Pa nastavlјa: „A da se razumemo nemamo kvalitet još na nivou evropskih zemalјa. Naši farmeri su opravdano nezadovolјni zato što očekuju da će uvek imati visoku cenu kao što su imali ranije. U polјoprivredi se to nikada tako ne dešava. Cena u SAD je oko 30 centi prosečna, u EU je 43 centa, kod nas je to negde u tom rangu, ali naši proizvođači za razliku od američkih i evropskih imaju podsticaje od države koje sam ja x puta rekao, najveće na svetu”.

• Zašto je aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU i šta to znači za potrošače i mlekavropski standardi za srpsko mleko ponovo su daleko gotovo godinu dana;
• Dozvoljeni nivo aflatoksina (AFM1) u mleku u Srbiji, pet puta viši nego u Evropskoj uniji, može biti snižen tek krajem godine, objavili su iz Ministarstva poljoprivrede;
• Granica u Srbiji postavljena je na 0,25 mikrograma po litru mleka, dok standardi Evropske unije dozvoljavaju 0,05 mikrograma po litru;

Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je 18. novembra 2022. donelo Ministarstvo poljoprivrede, predviđa se snižavanje dozvoljenih nivoa ove supstance od 1. decembra 2023. godine, godinu kasnije u odnosu na prvobitan plan. To je predviđeno do kraja 2026. godine.

Ne zna sa sigurnošću koja količina aflatoksina, supstance koja može dovesti do niza oboljenja, može uticati na zdravlje, kaže Jelena Miočinović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Važno je istaći i da još nije definisan dozvoljeni dnevni unos toksina, ali svakako se on u mleku mora održavati u dozvoljenim granicama i što je moguće nižim koncentracijama’’.

• Zašto u prodavnicama u Srbiji nema uvek mlek?a
• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo?
• Momir Mikov, profesor farmakologije i toksikologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je primena oba standarda, onog u EU ili u Srbiji, dovoljna da bi se osigurala bezbednost hrane! „Nigde u svetu, i u zemljama sa granicom poput one u Evropskoj uniji ili ove koju imamo u Srbiji, nije povezana upotreba mleka i mlečnih proizvoda sa učestalom pojavom karcinoma u populaciji koja ih konzumira;
• Novi rok se približio, država opet odložila: Još nema smanjenja granice za aflatoksin u mleku!

Primena znatno strože granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, koja je trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine, pomerena je na 1. decembar 2026. Odluku je donela Vlada Srbije kroz izmene Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavljene u Službenom glasniku.

• Prema novim rokovima, tek od 2026. važiće evropski standard koji ograničava aflatoksin u sirovom i termički obrađenom mleku, kao i mleku namenjenom za preradu, na 0,05 mikrograma po kilogramu. Do tada ostaje na snazi znatno viša dozvoljena količina – 0,25 mikrograma, koja važi godinama unazad. 
• Tema aflatoksina često je u centru pažnje domaće javnosti još od 2013. godine, kada je izbila panika zbog povišenih nivoa u mleku. Od tada se gotovo svake godine otvara pitanje granica, njihovog usklađivanja sa EU standardima i održivosti za domaću proizvodnju.

Država već duže vreme najavljuje postepeno smanjivanje dozvoljenog nivoa, dok se proizvođači žale da bi nagla promena ugrozila veliki broj farmi zbog problema u ishrani stoke, naročito u godinama sa nepovoljnim klimatskim uslovima.

,,Seljački bukvar’’ o mleku!

Šestu svoju knjigu „Selјački bukvar“, autor inž. Nikola Simić, posvetio je mlekarstvu! Postojali su mnogobrojni razlozi zbog kojih smo se rešili da izdamo ovu knjigu pre mnogih drugih, koje su našem seoskom svetu isto tako potrebne. Jedan od tih razloga bio je i taj što smo se uverili da naš svet ne zna važnost mleka i mlekarske privrede mada se na tome poslu može da ostvari vrlo lep prihod. Kod nas, izgleda, ima mnogo više mleka i mlečne stoke nego li znanja o tome kako se s mlekom postupa i kako se ono prerađuje. Čini nam se da zbog toga naš narod trpi godišnje štetu od opet nekoliko stotina miliona dinara, ma da znamo da taj isti narod nije toliko bogat niti tako rasipnički odgojen da bi mogao da se odriče tolikog novca, navodi se u knjizi Nikole Simiča!

• Daleke 1991. godine iz tadašnje Jugoslavije u svet se  godišnje izvozilo po 54.000 tona  najkalitetnijeg junećeg ,,crvenog mesa’’,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije je bilo oko 34.000 tona! 
• Sad je aj izvoz manji za 100 puta!

Idući ka cilјu da narodu bude u svemu od pomoći, „Selјački bukvar“ izdalo je knjigu o tome kako se proizvodi, čuva i prerađuje mleko i upozorava muške čitaoce da ono što pročitaju u toj knjizi saopšte ženskoj čelјadi u kući, jer kod nas ženska čelјad još uvek vode sve poslove oko mleka i mlekarstva. Izuzetak čine velike zadružne mlekare kao i mlekare u Sloveniji, gde su se naročito muškarci izvežbali u svima poslovima oko mleka. Takvih, aktivnih mlekara sad u Srbiji ima oko 120! 

Knjigu je napisao jedan od onih naših polјoprivrednih stručnjaka koji kada nešto govori i piše čini to ne po knjigama nego po lično stečenom iskustvu! G. Nikola Simić, pisac ove knjige, je imao prilike da lično obavlja mnoge od onih radova koje je naveo u ovoj knjizi o mleku i o njegovoj preradi u sir’, buter, kajmak i ostale mlečne produkte. Zbog toga njegovi saveti iz ,,Seljačkog bukvara’’ imaju naročitu vrednost za čitaoca!

Kako se mleko proizvodi, čuva i pakuje

Postojali su mnogobrojni razlozi zbog kojih smo se rešili da izdamo ovu knjigu pre mnogih drugih, koje su našem seoskom svetu isto tako potrebne, navodi Simić za juavnost. Jedan od tih razloga bio je i taj što smo se uverili da naš svet ne zna važnost mleka i mlekarske privrede mada na tome poslu može da se ostvari vrlo lep prihod. 

• Kod nas, izgleda, ima mnogo više mleka i mlečne stoke nego li znanja o tome kako se s mlekom postupa i kako se ono prerađuje. Čini nam se da zbog toga naš narod trpi godišnje štetu od opet nekoliko stotina miliona dinara, ma da znamo da taj isti narod nije toliko bogat niti tako rasipnički odgojen da bi mogao da se odriče tolikog novca, piše u  knjizi o mleku inž. Nikola Simić!

Idući ka cilju da narodu bude u svemu od pomoći, ,,Seljački bukvar“ izdaje knjigu o tome kako se proizvodi, čuva i prerađuje mleko i upozorava  čitaoce da ono što pročitaju u toj knjizi saopšte ženskoj čeljadi u kući, Jer kod nas ženska čeljad još uvek vode sve poslove oko mleka i mlekarstva. Izuzetak čine velike zadružne mlekare kao i mlekare u Sloveniji, gde su se naročito muškarci izvežbali u svima poslovima oko mleka. 

Knjigu je napisao jedan od onih naših poljoprivrednih stručnjaka koji kada nešto govori i piše čini to ne po knjigama nego po lično stečenom iskustvu. G. Nikola Simić, pisac ove knjige, je imao prilike da lično obavlja mnoge od onih radova koje je naveo u ovoj knjizi o mleku i o njegovoj preradi u sir,  buter, kajmak i ostale mlečne produkte. Zbog toga njegovi saveti imaju naročitu vrednost za čitaoca.

Kao i svaku knjigu „Seljačkog bukvara“ i ovu najnoviju, šestu po redu, knjigu treba da nabavi svaki domaćin koji ima želju da u svojoj ekonomiji pođe putem napretka. Svaki onaj kome bi ova knjiga došla do ruke ili koji bi za nju negde čuo treba da je preporuči svojim poznanicima i prijateljima u selu, jer se samo tako može uspešno da širi znanje i napredak u našem još uvek vrlo zaostalom selu, sapštava Uredništvo „Seljačkog bukvara“!

O značaju mleka i o njegovom sastavu

Mlekarstvo je danas veoma važna grana poljoprivredne, dakle seljakove radinosti. A pod mlekarstvom se podrazumeva pored proizvodnje mleka još i prerada mleka u sir, kajmak, kiselo mleko, maslac (buter) i tako dalje, što sve jednom reči nazivamo mlečnim proizvodima. Kravlјe vime sa žlјezdama koje izlučuju mleko.

Ova knjiga treba da naše poljoprivrednike pouči o tome kakav značaj ima mleko za bogatstvo svakog pojedinog zemljoradnika i čitavog jednog kraja, a istovremeno da ga pouči o tome kako treba raditi pa da od mleka imamo što više koristi. 

• U Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdimnstava. U svakom gazdinstuv je zapsoelno po 2,2 lica. Tako se po podacima RZS primarnom poljoprivredom bavi 1.150.653 lica.  Od ukupnog broja gazdinnstava stočarstvom se bavi njih 313.495!

Ne treba nikoga da začudi kada mu kažemo da mnogo ljudi na svetu za svoje današnje bogatstvo ima da zahvale isključivo mleku, siru, kajmaku, buteru i drugim mlečnim proizvodima. Kao što ima na hiljade ljudi ne samo u drugim državama nego i kod nas koji su umeli da na pšenici ili šljivi, (imajući velik ili približno velik posed), zarade na stotine hiljada dinara, tako isto ima danas skoro isto toliki broj ljudi koji su svoje bogatstvo stvarali na mleku i mlečnim proizvodima. Izgleda nekome malo smešno i neverovatno, ali je to istina.

• Pa ne samo to, nego danas postoji u svetu nekoliko država koje su se pročule pa čak i obogatile pomoću mleka i mlečnih proizvoda koje su proizvodile. Tri vrlo ugledne i bogate zemlje u Evropi: Švajcarska, Danska i Holandija, postale su čuvene širom čitavog sveta po svojim mlečnim proizvodima, na kojima su ne samo stekle ime i ugled nego i zaradile ogromne svote novca;

Svaka od ovih država prima godišnje po nekoliko stotina miliona, pa čak milijardi dinara za mleko i mlečne proizvode koje su prodale drugim zemljama. Sigurno bi se danas mogla podići čitava brda od zlata koje su ove zemlje primile za poslednjih deset godina za obično kravlje mleko i proizvode koji se dobijaju preradom mleka, piše u knjizi  Nikole Simića.

Krave koje su zamenile njive i njive koje služe samo kravama!

• Gazdinstva Srbiji koriste, odnosno obrađuju  3.257.100 hektara zemljišta. To je najveća fabrika u Srbiji, ali pod otvorenim nebom!
• Prosečno gazdinstvo je veličine 6,4 hektara. Na njemu se u proseku nalazi po jendo govedo, najčešće je to krava mlekulja, pet svinja, tri ovcde, 43 živine i po tri košnice!

Svakako da su naši domaćini imali prilike da čuju za ove tri zemlje i da im je protumačeno da su to tri zemlje koje imaju najnapredniju poljoprivredu na svetu. To su, uostalom, one zemlje za čije se seljake kaže da su pametni, obučeni i čisti kao naša varoška gospoda.

Nije li se ko od naših domaćina zapitao kako to da ovi ljudi postadoše tako napredni? Skoro bi se moglo reći da oni za taj svoj napredak i svoj lep život, uglavnom van Srbije, imaju da zahvale prvenstveno mleku. To je sasvim razumljivo u tim zemljama. 

Nije se to desilo nekim slučajem. Ima i to svoje razloge i uzroke kao i mnoštvo drugih stvari u životu čoveka. U ovim zemljama nema seljak mnogo zemlje. Naprotiv, ima je vrlo malo. Manje nego u Srbiji! Nestašica zemlje negde je posledica prenaseljenosti, a negde opet posledica brdovitosti (kao što je slučaj sa Švajcarskom). Šta su tamo ljudi radili? Počeli „su da drže stoku, i to naročito rogatu, i da tu stoku iskorišćavaju za proizvodnju mleka. Neki su imali po nekoliko krava, a neki po desetak i više koza i ovaca. Bilo je razume se, i takvih koji su imali samo jednu ili dve krave. Mi smo u Srbiji akve potcenjivali!

Svim tim ljudima krave su zamenile njive, na kojima su ranije sejali žito ili druge biljke. Njih su krave počele tako reći da izdržavaju; oni su, pak, u krave gledali sa muzlica od metala bolja je od drvene muzlice, onom istom brigom pa čak i sa istim ponosom sa kojim danas gleda jedan naš bogati domaćin na svoja polja pod žitom ili na svoje vinograde. 

• Krave su u takvim regionima postale hraniteljke čitavog imanja i čitave porodice, jer se mleko prerađivalo u, sir, kajmak maslo i slično i posle od toga dobijao potrebni novac. Razume se, da su onda njive i uopšte posedi, koje su imali takvi domaćini, služili isključivo za proizvodnju hrane za krave. U zemljama koje se pominju, može se satima voziti kolima ili željeznicom i neće se unaokolo videti zasejano ništa drugo, osim baštenskih proizvoda, nego detelina, repa, graorica i slična hrana za krave…

Mlekarstvo spasava od beskućništva i gladi

Primer napred navedenih država može biti vrlo poučan ali ne treba misliti da u drugim državama nema mlekarstva i da se ono tamo ne razvija. Ima ga u mnogim drugim državama i svaka država stalno nastoji da što je moguće više unapredi mlekarstvo. To nije sasvim slučajno, nego se to čini zbog toga što se želi dobra i samoj državi i tim zemljoradnicima. Mlerstvom se mnoge seljačke kuće danas spasavaju.  

• U Srbijii je obrnut proces. U poslednjoj deceniji ugašeno je 62.000 farmi, a u svakoj nekada je bilo po nekoliko krava – mlekulja. One su navjećim deom završile u klanicama…

Da nije proizvodnje mleka, mnoge seoske kuće, koje su ostale  na selu danas,  bi morale da odu na prosjački štap, jer imaju tako malo zemlje i jer im ono što rodi na toj zemlji ne bi moglo biti dovoljno ni za jedan mesec izdržavanja. Najveći broj u Srbiji je malih gazdinstava.To značii da postoji 263.000 gazdinstava sa posedom do 2,5 hektara!  Mleko, neko od njih i danas spašava! Jer, navjeći njihj ima po jednu kravui, a od nje imaju dovoljno mleka, sira i drugih potrepština!  Male porodice držale su spočetka samo jednu ili dve krave, a docnije su, zarađujući, uspele da nabave još nekoliko, pa su na kraju krajeva takve porodice postajale srećne i imale su u izobilju svega što nikada ne bi mogle imati da su preostalu zemlju upotrebile za sejanje žita i povrća. Ili da su se odavale kakvom drugom radu koji zahteva veći kapital. Krava traži dobru staju, a kada stoji svezana pod drvetom ne daje mleka. Žele i slobodan tov na pašnjacima!

Treba takođe da pomenemo i to da su mleko i mlečni proizvodi i u doba kriza imali dobru cenu! Glad nije mogla nikada da zahvati u onolikoj meri mlekare i mlekarske krajeve kao što je mogla da zahvati recimo žitarske ili voćarske krajeve. To nije slučajno, nego je to posledica toga što se mleko i mlečni proizvodi svuda i stalno troše bez obzira da li je li kriza ili nije.

Mleko kao hrana, a naročito dece i bolesnika

Učinili bismo veliku pogrešku ako pored značenja koje mleko ima za pojedine poljoprivrednike i čitavu zemaljsku privredu, time što donosi svake godine lepe koristi, ne bi istakli i vrednost mleka kao hrane. Mleko se smatra najzdravijom i najboljom hranom za čoveka koja je do danas uopšte pronađena. U mleku se nalazi bezbroj onih hranljivih čestica koje su potrebne našem telu i što je još važnije naše ih telo može vrlo lako da upije u sebe, dok je to kod drugih vrsta hrane znatno teže ili čak i nemoguće. Zbog toga što je toliko hranljivo, a isto tako i zbog toga što ga naše telo lako iskorišćava (probavlja) mleko se daje bolesnicima, počev od onih lakih pa do najtežih bolesnika. Ko zna koliko bi ljudi moralo da umre na bolesničkoj postelji da nije bilo mleka, jer njihovo oslabljeno telo ne bi bilo u stanju da probavlja drugu hranu! Sigurno milioni ljudi na čitavom svetu zahvaljuju za svoj opstanak mleku, navodi se iymeđu ostalpog u knjizi Nikole Simića.

Iznad svega, mleko je hrana kojoj se najviše i danas raduju sva deca. Pored toga milioni dece othranjuju se svake godine u raznim domovima i skloništima bez pomoći njihovih majki. Neka od te dece su ostala bez majke, jer im je ona pri porođaju umrla. Zato u razvijenom svetu ppostoji i plan jedne staje za više grla krava.

Neka deca su došla u te domove zbog toga jer ih majka nije mogla da hrani, nego je svoje novorođenče morala da ostavi na ulici ili u kraj puta kuda prolazi svet u nadi da će ona uspeti da se sakrije, a njeno dete da će ipak dospeti u kakav dom gde se od hranjuju i neguju odojčad. No daleko veći broj je one dece čije su majke zaposlene svaki dan u fabrikama, kancelarijama i na bilo kojoj drugoj službi. One nisu u stanju da decu doje nego ih predaju ovim domovima, obdaništima… Tu se ona i dalje hrane mlekom, ali ne majčinim nego kravljim, navodi se u ,, Seljačkom bukvaru’’ Nikole Simića.

Izvan ovih domova mleko se takođe mnogo troši kao hrana i to ne samo kao hrana male, nego i odraslije dece. Razume se da je mleko stalna hrana i odraslih ljudi, jer, kao što je već rečeno, ništa nije tako hranljivo i toliko podesno za naše telo kao mleko! U drugim državama se mleko vrlo mnogo troši baš kod odraslih članova porodice i zbog toga je narod u tim državama vrlo zdrav i dugovečan. Pa i kod nas u stočarskim planinskim krajevima mleko predstavlja glavnu hranu i mnogo se troši. Otuda baš u tim krajevima ima vrlo mnogo stogodišnjaka, dok tamo gde je glavna hrana meso, svet umire već u pedesetoj i šezdesetoj godini, a stogodišnjaci su vrlo retki.

Država uzima u zaštitu mlekarstvo

Foto arhiva autora: Sa manjim brojem krava mlekulja, a poboljšanim rasnim sastavom, u Srbiji je zadržana proizvodnja mleka na 1,34 milijarde litara godišnje!

Imajući pred očima ove velike koristi od mleka, kako za same poljoprivrednike koji mleko proizvode i prodaju tako i za one koji ga troše, svaka država čini sve moguće olakšice za mleko. Napredne zemlje daju  nagrade za proizvodnju mleka, a da bi se ono što više trošilo u gradovima i fabričkim naseljima, one daju naročito snižene podvoze na železnicama za mleko. Pa ne samo to nego napredne države daju naročiti popust na željeznicama i za raznu stočnu hranu, jer ta hrana služi za dobijanje mleka. O porezima i trošarinama da se i ne govori. Retko se gde u svetu na mleko naplaćuje trošarina prilikom poreza. U naprednim zemlјama staje za krave su čistije nego nečija kuća!

• Zbog čega to čine napredne države? Svakako zbog toga, jer im je jasna važnost mleka kako u privredi tako i u narodnom zdravlju. Ako mleko bude narod više pio, svakako se može očekivati da će narod biti zdrav, a narod će ga, opet, piti dovoljno samo onda ako mleko ne bude skupo. Zbog toga se smanjuju podvozi na željeznicama, ukidaju trošarine i takse i čine sve moguće olakšice samo da se mleko lakše kupuje i više troši!

Proizvodnja mleka u EU dostigla 161,8 miliona tona u 2024.

• Farme u Evropskoj uniji su tokom 2024. godine proizvele procenjenih 161,8 miliona tona sirovog mleka. To predstavlja povećanje od 0,9 miliona tona u poređenju sa 2023. godinom i porast od 12,1 milion tona u poređenju sa 2014. godinom (149,7 miliona tona).
• Ovaj najnoviji razvoj događaja potvrđuje relativno stabilan rast proizvodnje sirovog mleka u EU tokom decenije do 2024. godine, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.Većina sirovog mleka proizvedenog 2024. godine isporučena je mlekarama (150,8 miliona tona) i korišćena je za proizvodnju niza svežih i prerađenih mlečnih proizvoda, među kojima su prednjačili sir i puter. .

Konkretno, 59,9 miliona tona punomasnog mleka, zajedno sa 17 miliona tona obranog mleka, korišćeno je za proizvodnju 10,8 miliona tona sira. Dodatnih 44,2 miliona tona punomasnog mleka korišćeno je za proizvodnju 2,3 miliona tona putera i takozvanih „žutih proizvoda“ (kao što su mleko i topljeni puter) i generisano je 41,5 miliona tona obranog mleka.

• Nemačka je bila najveći proizvođač mleka za piće u EU, sa 18,8 odsto ukupne proizvodnje. Takođe je bila najveći proizvođač zakiseljenih mlečnih proizvoda u EU (27,1 odsto), putera (20,6 odsto) i sira (22,5 odsto);
• Španija je bila drugi najveći proizvođač mleka za piće u EU, sa 15,2 odsto ukupne proizvodnje u EU;
•  Sledi je Francuska (12,7 odsto);
•  Holandija je bila drugi najveći proizvođač zakiseljenih mlečnih proizvoda (16,8 odsto), 
• Yatim Poljska (10,4 odsto);
• Francuska je bila drugi najveći proizvođač i putera (17,2 odsto ukupne proizvodnje u EU) i sira (17,8 procenata);
•  Irska je činila treći najveći udeo u proizvodnji putera u EU (14,8 odsto).

Čitave fabrike u inostranstvu koje prerađuju mleko

Ipak, naša je zemlja, što se tiče proizvodnje i prerade mleka, još uvek zaostala ili u najboljem slučaju u početku nekog napredovanja. Inostranstvo, razume se, ne sve države, nego samo napredne, odmaklo je u tom pogledu vrlo daleko od nas i tamo je od mleka i mlekarstva stvorena tako velika privreda kakvu je kod nas teško danas i zamisliti. Kao što je kod nas drvna industrija razvijena i važna za našu zemlju tako je u Danskoj razvijena i skoro još više važna industrija mleka i mlečnih proizvoda. 

• Severne zemlje Evrope, koje imaju veću potor[nju mleka od ostalih, imaju i više nobelovaca nego što je to u preostalom delju Evrope. Naauka kaže da je to slučaj u zemjama gde je veća  proizvodnja i potrošnja mleka! 
• Na stotine i stotine fabričkih dimnjaka diže se tamo, a to nisu neke druge fabrike nego radionice za preradu mleka i mlečnih proizvoda. U tim zemljama ima toliko mleka da bi ono moglo da teče potocima. Ove pak fabrike nisu ništa drugo nego mesta gde se to mleko ili konzerviše, da bi moglo ostati dugo vremena bez kvara, ili se tu pravi sir, (po nekoliko desetina vrsta sireva), maslac ili buter i razni drugi mlečni proizvodi. Najzad, u tim fabrikama i mlekarama se mleko i pomenuti mlečni priozvodi spremaju za daleko putovanje po svetu. Treba znati da mlečni proizvodi iz nekih evropskih država idu bezmalo po čitavom svetu, jer se svuda rado troše i dobro plaćaju.

Naš narod i mleko

Mleko u našem narodu nije nepoznato. Kod nas su vrlo dobri uslovi za gajenje mlečne stoke, pa je mleka oduvek bilo. Međutim, mleko se kod nas sve manje troši, pa se ni njegova proizvodnja mnogo ne povećava. Dok se u drugim državama dnevna potrošnja mleka po jednom stanovniku kreće preko pola litra na dan, dotle se kod nas ne troši ni četvrt litra nego još manje. O gradovima u drugim državama ne treba ni da govorimo. Ima gradova gde stanovnici troše dnevno po glavi preko jedne litre. Poznat je, na primer, u celom svetu slučaj Vašingtona, u Americi, u kome se dnevno troši po jednom stanovniku  litar i 100 grama mleka!

Verovatno za seljaka ne bi mogla da postoji veća sramota nego da u kući nema bar toliko mleka da svakog dana ima čime da se omrsi, ako već neće da misli na to kako se pomoću mleka može da održi i odene čitava kuća. A, ostaviti decu bez mleka to je još i prava grehota, jer ništa tako ne utiče povoljno na napredovanje i porast dece kao što je mleko. Deca koja piju dosta mleka, razume se zdravog mleka, uvek su zdrava i daleko naprednija nego ona koja se mlekom omrse samo onda kada im ga slučajno neko ponudi, piše u ,,Bukvaru o mleku’’ autora inž Nikole Simića.

                                                           (Autor je analitičar i publicista)