• Navodnjavanje u Srbiji daleko od planova! 
• Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u Republici Srbiji za period 2021-2023. godine, realizovano je svega 30 odsto!
• U poslednjih četvrt veka u Sribji je bilo devetg suša. Prosčean šeta je bila godišnej po 1,5 miliajrdi evra ili ukupno 10,5 milijardui evra! Iako je u periodu od 1958. do 1976. godine izvršena značajna rekonstrukcija i izgrađeni brojni objekti, uključujući 84 mosta i ključnu branu kod Novog Bečeja koja reguliše vodostaj Tise, potencijal sistema i dalje nije iskorišćen u meri u kojoj je planirano!
• Bez hitne promene pristupa, Srbija rizikuje da i u narednim godinama ostane bez adekvatne zaštite od sve učestalijih suša, a cenu takve neefikasnosti platiće poljoprivrednici i celokupna proizvodnja. Procene agrometeorologa su da će u narednih 100 godina 52 biti sušne!
•  Prema podacima RZS u 2025. godini  bilo je navodnjavano  samo 47.235 hektara u javnim preduzećima i zadružniim sistemima;

Branislav GULAN

Sušni periodi sve su češći, ali i sve duži. Potreba za navodnjavanjem njiva zato je sve veća. Ali, iako su u te svrhe uloženi ogromni novci, sistemi za navodnjavanje ne funkionišu a suša sve više uzima danak.

Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u Republici Srbiji za period 2021-2023. godine, realizovano je svega 30 odsto.

U izveštaju DRI iz septembra 2025. godine navodi se da, uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra (!) u infrastrukturu za navodnjavanje u periodu 2021–2024, značajan broj sistema nije stavljen u funkciju. U pojedinim slučajevima završeni su ključni objekti, poput brane i akumulacije “Mali Iđoš”, crpne stanice “Mali Iđoš 2”, podsistema “Srbobran” i sistema “Jaseničke kapi”, ali oni i dalje nisu u upotrebi piše u izveštaju DRI, a prenosi sajt DIREKTNO  iz pera novinarke Ivane Žigić.

Kukuruz-suša FOTO: Shutterstock – Prema izveštaju RZS rekordan rod kukuruza u Srbiji bio je daleke  1986. godine kada je ubrano 8.062.020 tona. U 2025. godini dobijeno je samo 4,4 miliona tona !

– Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi strateških dokumenata. Program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji do 2032. godine, i pored obezbeđene tehničke podrške od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, još uvek nije usvojen – ukazuje za Direktno analitičar Branislav Gulan.

DRI ukazuje i na ozbiljne nedostatke u upravljanju. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju sistema za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne infrastrukturne elemente, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP “Srbijavode”, najčešće zbog lošeg fizičkog stanja ili nerešene dokumentacije o izgradnji i vlasništvu.

Iako su sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto površina pogodnih za navodnjavanje, u praksi su funkcionalni na znatno manjoj površini zbog nedostatka održavanja i neadekvatnog upravljanja. Zato planirano povećanje navodnjavanih površina nije ostvareno, što direktno ugrožava strateške ciljeve u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama do 2034. godine., navodi se između osalog u izveštaju DRI.

Nakon sprovedene revizije, DRI je dala ključne preporuke:

– Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode da preduzme neophodne aktivnosti kako bi se usvojili Akcioni plan i program navodnjavanja;

– JVP “Srbijavode” i “Vode Vojvodine” treba da ubrzaju realizaciju započetih projekata izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema, kako bi oni bili stavljeni u funkciju, kao i da u registar vodnih objekata unesu sve potrebne podatke o infrastrukturi!

Foto dokumentaicja iz sopstvene arhive – Navodnjavanje, Prema podacima RZS u 2025. godini  bilo je navodnjavano  samo 47.235 hektara u javnim preduzećima i zadružniim sistemima

Analitičari ukazuju da je poseban primer neiskorišćenog potencijala predstavlja hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Ovaj višenamenski sistem, namenjen odbrani od poplava, navodnjavanju, plovidbi, turizmu i drugim privrednim aktivnostima, prostire se na oko 12.700 kvadratnih kilometara između Dunava i Tise u Vojvodini. Gradnja sistema započeta je 1947. godine, a nakon tri decenije ulaganja većih od milijardu dolara, zvanično je pušten u rad 1977. godine otvaranjem brane kod Novog Bečeja. Tada je najavljeno da će omogućiti navodnjavanje 510.000 hektara i odvodnjavanje milion hektara! Ali, ti kapaciteti nisu ostvareni. Navodnjavanje nikada nije ostvareno a odvodnjavanje milion hektara je funkcionisalo sve do 2005, kada su naišle velike vode iz Rumunije i sistemi nisu mogli da ih prime pa su bile velike poplave u Vojvodini.

Dodatni problem, dodaje, predstavlja dugogodišnje zapuštanje sistema.

Ima li VOLJE I FINANSIJA: Poljoprivreda dobija novu strategiju, ali STARI PROBLEMI ostaju…

Srpska poljoprivreda pred tačkom bez povratka!

Nakon 2005. godine, usled velikih voda i nagomilanog mulja procenjenog na više od 15 miliona kubnih metara, sistem nije mogao da primi višak vode, što je dovelo do poplava u delovima Banata i Bačke. Inače, kada je kopan hidrosisem D-T-D iskopano je 135 miliona kubika  zemlje. Sistem ni do danas nije u potpunosti revitalizovan, pre svega, zbog nedostatka sredstava i adekvatne mehanizacije za uklanjanje nanosa i mulja. Iako je u periodu od 1958. do 1976. godine izvršena značajna rekonstrukcija i izgrađeni brojni objekti, uključujući 84 mosta i ključnu branu kod Novog Bečeja koja reguliše vodostaj Tise, potencijal sistema i dalje nije iskorišćen u meri u kojoj je planirano!

• Bez hitne promene pristupa, Srbija rizikuje da i u narednim godinama ostane bez adekvatne zaštite od sve učestalijih suša, a cenu takve neefikasnosti platiće poljoprivrednici i celokupna proizvodnja. Procene agrometeorologa su da će u narednih 100 godina 52 biti sušne!

Zbog neadkvatgne agroekonomske politike od 2014. do 2025. godine koju je kreairalo 240 eksperata u Srrbiji, pa su bili narodu u STRAegiji razuvoaj poljoprivrede i ruralnog razvoja bili obećali  godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godima da će to biti 6,1 odsto, ali se to nije ostvairlo. Prem recenziji te Strategije koju je obavio prof dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljopivrede Jugoslavije, a to je bilo je bilo štetno i neostvarivo, upozorio je on tada kreqaotre, i vladu, pred usvajanje tog dokumenta. Međutim, niko od kreatpora nije se obaziao na njeogovo upozorenje. Svi su poverovfati u dokumketn iz kog im je obećano da će agraru u narednom periodu da teče od agrara –  med i mleko! 

Ali, posle desetogodišnje primene te strategoije  razvoja agrara u Srbiji  je razuvoj gane grane u toj deceniji bio samo 1,7 odsto! Ili godišnje tek 0,17 odsto. Sa takvkim proenama kreatori agroekonomske politike u Sribji tada su obmanuli i tadašnjg premijera Srbije i mininistra poljorivrede! 

Cehovi za tu pogrešnu straegiju počeli su da stižu: SRBIJA JE IZGUBILA PREHRAMBENI SUVERENITET! U 2025. godini  morala je da potroši oko milijardu evra samo za uvoz 100.000 tona svinjskog mesa i više od 50.000 tona mleka.  Za te promašaje i obmane u razvoju agrara Sribhje niko do  sada  nije odgovarao!

• Bolesni agrara moraće decenijama da se leči. Sve to treba da se ispravlja u Strategiji razvoja poljoprivrede i ruralnog razyvoja od 2026. do 2034. godine. Nova Strategija poljoprivrede i razuvoja ruralnih sredina od 2026.do 2034. godin je urađena. Treba ovih dana da je usvoji i Vlada  Srbije, pa da se krene u u lečenje teško obolelog agara. Pre svega, stočarstva!
• Jer, u Sribji dans postoji samo 698.871 grlo govda, 2,4 milioangrla svinja, 1,68 milioan grla ovaca, i 14,5 milioan grla živine!

U svemu tome ostaje da se vidi li će Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavuinijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnjih zajednica i proizvođača u te procese. Ili će oaj dokument ostati pretežno deklarativan… Dakle, kao i svi dosadašnji, piše između ostalog na kraju ovog dokumenta vođa tima njegove izrade profesor Ekonomskog fakulteta u Subotiici dr Tatjana Brankov. 

Za povratak izgublјenog Prehrambenog suvereniteta Srbiji potrebno je prvo da postoji:

• Dva miliona grla goveda;
• Bar šest miliona svinja;
• Tri i po miliona ovaca;
• 90 miliona živine i oko osam miliona koka nosilјa;
• Prema podacicma RZS prosečno gazdinstvo u Srbiji danas  je veličine 6,4 hektara. Na njemu ima po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i tri  košnice…

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto). 

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto.

Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavlјeni u aprilu mesecu tekuće godine.

Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati RZS:

Podaci za 2024. godinu, koji se odnose na broj stoke sa stanjem na dan 1. decembra, dobijeni su sprovođenjem Ankete o polјoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja (APP), na uzorku.  Okvir za izbor uzorka je formiran na osnovu Statističkog registra polјoprivrednih gazdinstava. Uzorak je stratifikovan prost slučajan. Veličina uzorka je 10.951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10.539 jesu porodična gazdinstva! 

Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Ministar Glamočić i navodnjvanje: Ponavlјanje obećanja…

Strategija navodnjavanja do 2035: Fokus na isplative kulture i borbu protiv suše, ali ne i „voda za sve“

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio krajem aprila 2026. goldine, nakon sastanka sa polјoprivrednicima u selu Čestereg (opština Žitište), ističe da je strateški cilј Ministarstva da u narednim godinama značajno da proširi površine pod sistemima za navodnjavanje širom Srbije!_ Svi dosadašnji ministri , njih 16. među kojima je bio i on, sličamj obećanaj  o navodanvjanju davali su i od  2000. godine. 

 I u obećanjima hektara koja će se navodanvjati, koji će navodno imati dovoljno vode, su se ponvljali.  Bilo je obećanaj da će se navodnjvati od više stotina hiljada hekara pa do million hektara . Međutim, svake godine, kada je bilfo suipše, ato njuih devget za pooslednjjuih četvrt veka, uzimala je  svohj danak! Smanjia se proizvodnaj na njivama veličine 3.257.100 hektatra, koje su inavjećčaq fabriak pod otvorenim nebomk u Srbinji. Unuištavan je stočni fodn, problem su r3eđšavani sa uvozom. Od zemklej koja se hvalila da moeđda hrani pola Evrope, ostala je sribaj sa 6,6 milina stqanovnkia,k, pa da ni za njih nema dovoljno hrfane. Mesare su pune jer je pokalnjuh domaći stopčnji fond, a I stigoa je uvozu mesa, pa su pune mesare I svge štoi se dešavalo sa agraromk se ni ne primeti!

Jedan od glavnih uzroka izgubljengo Prehrambnog suvereniteta u Srbiji je dramatično posrnulo stočarstvo. Usrbiji se sad ptorizvodi  oiko 400.000 toanj svih vrsa mes. Potrošnja po jednim stanovnikui ja manja od 40 kilograma godišnje. Davne 1991. godienj proivudonja mjesa na tim prostoriam -sribje bila je 650.000 tona i trošilo se po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.

• Prema pdoaciam Eustata  u Evropi se torši prosčeno vipše nego u Sribji godoišnej po 25 kilogama mesa. Da bi stigla taj nivo treba  ubryati razvoj u narednihj pola veka!v

 Jer u stajama i na pašnjacim Srbkje danas nalazi samo 678.871 grlo goveda (tolikoje bilo pre 100 godina), u oborima 2.403.991 grlo svinja (koliko ih je ilo i osle Drugog svetskog rata 1947. godine) i u torovima 1.684.013   ovaca. U ekonomskim dvorištiam se nalazi samo 14.509.387 grla živine. Bitno je i to što su su štete od devet suša u poslednjih četvret veka bile oko 10,5 milijardi evra.  I pored mogu’nosti da se  na 3.257.100 hetktara njiva navodnjava tre’ian površina, one su i dalje žedne i suve.  To je potvrdila i kontrola  DRI, krajem 2025. godien. Jer, za te namene potrošeno 58 milioan evra, za gradnju javnih i zadružnih sistema za navodnjavanje, ali oni nisu završeni i nisu u upotrebi… 

Suša tokom leta uzela danak: Ovo su podaci RZS o korišćenju vode za navodnjavanje…

• Tokom 2025. godine u Srbiji je strane poslovnih subjekata i zemljoradničk zadruga, navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini.

Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi prošle  2025. godine su za navodnjavanje zahvatile 78.717.000 kubnih metara vode, što je za 17,9 odsto više nego 2024. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, pa se od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem navodnjavalo 89,2 odsto, kapanjem 10,4 odsto, a površinski svega 0,4 odsto.Tokom 2025. godine u Srbiji je strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u navodnjavanim površinama imale su oranice i bašte, sa 92,9 odsto, slede voćnjaci sa 6,5 odsto i ostale poljoprivredne površine, sa udelom od 0,6 odsto!

• Foto arhiva MPŠ: Tokom 2025. godine u Srbiji je strane poslovnih subjekata i zemljoradničk zadruga, navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!
  

Ali, ko sve ovo zna, a to su poljoprivredici čiji je prosek saporisti 60 godina u  zemlji, i čuje ovo što priča o navodnjavanju nadležni 17 ministar poljoprvirede od 2000. godine, neće promenitui svoje mišljenje o suvim njivama u Srbiji i čekanim boljim danima svih onih koji proizode hranu u zemlji Srbiji. Čekajući te bolje dane, mnogi će otići  sa ovog sveta, a da ih ni ne dočekaju! 

Jer, da će se navodnjavati njive  od 510.000 hektara i odvodnjvati  milion hektara, bilo je obećano kada je završena gadnja hidrosisema D-T-D  1977- godine. To je tada narodu Jugoslavije odećao Stane Dolanc kada je otvarao branu na hidrosistemu D-T-D kod Novog Bečeja. To se nikada nije ostvarilo….  Izgradnju novih sistema za navodavnanje obećavao je i svaki od 17 ministara agrara od 2000. godine pa do danas.  Pa i ovaj sadašnji ministar je ponovo  ta obećanja skoro svih svojih prethodnika! Ali ona nikada do danas nisu ostvarena, to su kao i uvek pre toga ostala samo obećanja i očekivanja! Suve su njive u Srbiji kada je suša, a biće ih sve više, jer to najavljuju oni koji prate klimatske promene.  A, prosečni prinosi, pema podacima RZS, na njivmaa u Srbiji su niži nego li pre tri, četiri ili pet decenija!  

Ministar i nalazi DRI?

Zato se i ističe da je i sadašnji 17 ministar agrara Srbije, koji je pokrenuo rešavanje mnogih problema ove privredne grane u Sribji, pre davanja novih – starih obećanja od prethodnih ministara, ali i sebe samog, jer je po drugi put u agrarnoj ministarskoj fotelji morao da pročtia nalaze DRI datih javnosti krajem 2025. godine, o stanju navodnjavanja u Srbiji i trošenju para od 58 miliona evra! 

Jer, i on je ponovio  davno data obećanja za izgradnju novih sistema  od svojih pethodnika, ali i neka svoja. A, pare su potrošene,  a njive su i dalje žedne, prosečni prinosi su niski… Od obećaanja dosadašnjih mnogih ministara o dve i tri žetve u Vojvodini i na njenih 1,4 milioan hektara ostala su samo obećanja, nada i očekivanja!

Polјoprivrednici i dalje uvek gledaju nebo, da li  će im Bog dati kišu kako bi imali bar malo veći prinos nego prethodne godine. A, u poslenjih četvrt veka na polјima u Srbiji, bilo je devet suša koje su obrale useve u vrednosti od 10,5 milijardi evra. Postojeći sistemi za navodnjanje samo su smannjivali štete od suša u poslednjih pola veka. To pokazuju i analize DRI koje se daju na uvid javnosti na početku svake godine, 9. januara. Tako je i u poslednjih pola veka svake godine i prinos sirovina za proizvodnju hrane bivao sve niži!. To potvrđuju i podaci RZS o visini prosečnih prinosa  u poslednjih sedam decenija!

Daleke, 1977. godine kada je završen hidrosistem  D- T- D otvarajući branu na Tisi kod Novog Bečeja, tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, između ostalog, je rekao da će se navodnjavati 510.000 hektara i odvodnavjavti milion hektara. Navodnjavanje u tom obimu nije nikada bilo na tim obećanim površinama, dok je odvođenje suvišnih voda funkcionisalo sve do 2005. godinm. Tada hidrosistem nije mogao da primi suvišne vode pa je došlo do ogromnih poplava u Vojvodini!

• Prema polednjem izveštaju RZS od 9. januara od 2026. godine u Srbiji je u 2025. godini bilo navodnjavano samo 47.235 hektara njiva javnih preduzeća i zadružnog vlasništva!

Štete  od suša u poslednjih

Ali svi dosadašnji ministri agrara SFRJ, kao i njih 17 u Srbiji, od 2000.godin nisu se ustručavali da narodu uvek daju ista ili slična obećanja o budućnosti u navodnjavanju. Obećavali, su kao da nisu  pročitali izveštaje DRI o tim probleima, sušama, šteta i trošenju para, ali i nekorišćenju sistema za navodnjavanje. A, oni su sve to kontrolisali, šta je i kako urađeno, koliko je para potrošeno, ša se koristi, a šta ne, šta se čeka i obećava… Sve to piše i u ovom jednom od poslednjuih iveštaja DRI, objavljenim pred kraj prošle 2025. godin. 

Zato se potalvja i ptianej samo od sebe, da li te izveštaje  u pedloge što se daju javnsoti, čitaju i i bar nadležni ministr, koji ponavalaqju obaećšanja svojih pethdonik , aloi i daju nova! A, obećanja su uvek, pa i danas ostala samo – obećanja i očekivanja… To je, za sad slučaj i sa dr Draganom Glamočićem…   Kako je istakao, učestale suše u poslednje tri godine jasno ukazuju na potrebu za ubrzanim ulaganjima u infrastrukturu za navodnjavanje. 

• Samo je podsetio je da se ove godine privodi kraju veliki projekat započet još 2013. godine, koji se realizuje u saradnji sa investicionim fondom iz Emirata, zahvalјujući kojim će u budućnosti biti omogućeno navodnjavanje oko 130.000 hektara!?

Ali, sve to o budućnosti agrara Srbije, novim zalivnim sistemima na davno obećanih 510.000 hektara, dve pa i tri žetve godišnje u obavlјanju agrarnih poslova, koji će narodu koji sa bavi ovom delatnošću doneti med i mleko, govorili su i minitri polјoprivrede bivše SFRJ, ali istovetno gotovo  identično i svih  17 ministara agara Srbije od 2000. godine. Međutim, u praksi se gotovo ništa nije promenilo. Utrošene su u ovom slučaju pare od 58 miloan evra, na gradnju sistema, utvrdila je to i poslednja kontrola DRI, krajem 2025. godine, ali njive su najviše i dalјe suve… Suše i visoke temperature prve oberu useve i smanje prinose! Očekivanja od obećanog boljeg života u agraru, ostala su samo  obećanja i – očekivanja i od ove vlasti! Bar za sada!  

• Jer, izgradnja  novih sistema na 510.000 hektara, do  sada nije izvršena niti je stigao obećani bolјitak Primera radi, u 2025. godini u Srbiji, pema pdoacima RZS, se navodnjavalo samo 47.543 hektara u sistemima za navodnjavanje u vlasništvu javnih preduzeća i zadružnih sistema! 

A, dokle se stiglo u izgradnji sistema za navodnjavnje, najbolja potvrda je  samo jedna od mnogih izveštaja Državbne revizorske institucfije Srbije,  koji je data javnosti 25. septemba 2025. godine. U njemu između ostalog piše, pa ako to pričati mođžda će korisiti I I budućšem radu nadležnom ministru!

Skupo plaćen promašaj: Navodnjavanje u Srbiji daleko od planova

Sušni periodi sve su češći ali i sve duži. Potreba za navodnjavanjem njiva zato je sve veća. Ali, iako su u te svrhe uloženi ogromni novci, sistemi za navodnjavanje ne funkionišu, a suša sve više uzima danak, piše, između ostalog,  Ivana Žigić, na sajtu DIREKTNO, krajemk aprila 2025.godine.   

VELIKI POTENCIJAL ALIBUNARA: Ovako se gradio kanal DTD, a evo kako danas izgleda (VIDEO)

• Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD) je jedinstvena kanalska mreža koja povezuje tokove reka Dunava i Tise kroz Vojvodinu. On predstavlja hidrotehnički sistem za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, odvođenje upotrebljenih voda, plovidbu, turizam, ribarstvo i uzgoj šume. Hidrosistem DTD sa prirodnim i delimično rekonstruisanim vodotocima ima 960 km, od čega je plovno 600 kmilometara!

• Svojom mrežom povezuje 80 vojvođanskih naselja, među kojima je i Alibunar, a u okviru sistema postoje 23 ustave, pet sigurnosnih ustava, zatim 15 brodskih prevodnica i još pet koje nisu više u funkciji, pet velikih crpnih stanica i 86 mostova (64 drumska, 21 železnički i jedan pešački);

Foto arhiva D-T-D: Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 kilometara kanala, pet prevodnica: Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu deceniju, dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine!

Za preteču Hidrosistema DTD smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine po projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Dugačak 114 km, Veliki bački kanal je u svoje vreme predstavljao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi. Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 kilometara kanala, pet prevodnica: Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu deceniju, dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine. Završetkom gradnje Hidrosistema DTD smatra se godina puštanja brane na Tisi, odnosno 1977. godina.

• U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata, a danas predstavlja veliki potencijal Alibunara. Njegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlje!

Najbitnija uloga Kanala DTD jesu odvodnjavanje i navodnjavanje. Ukupna količina prihvaćene i evakuisane vode sa jedan milion hektara u Bačkoj i Banatu je 250 miliona kubika godišnje. Projektom je predviđeno da se iz Hidrosistema može navodnjavati čak 510.000 hektara, ali se na nažalost trenutno navodnjava samo 30.000 heltara!?

Vrlo bitnu ulogu Hidrosistema DTD ima i za industriju. Godišnje se u proseku industriji isporuči 40 miliona kubika vode. Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe, prijem upotrebljenih voda i zaštita kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju.

Nekada su se kanalom prevozili poljoprivredni proizvodi, drvo i drugi građevinski materijal, ali su ekspanzijom drumskog saobraćaja kamioni preuzeli veće do prevoza. Sada se prevozi samo deo građevinskog materijala, poljoprivredni proizvodi se skoro uopšte ne prevoze.

Kanal DTD bogat je svim ribljim vrstama, te je jedno od omiljenih ribolovačkih mesta u Alibunaru. Lovi se: kapitalni šaran, amur, som, štuka, smuđ, bucov, babuška…

U Alibunaru se tradicionalno, ove godine 35. put zaredom održalo takmičenje u ribolovu. Takmičenje koje se održava svakog avgusta, na kanalu DTD, nadomak Janošika, privlači mnogo takmičara. 

Upozorenja DRI…

Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama u Republici Srbiji za period 2021–2023. godine, realizovano je svega 30 odsto!

U izveštaju DRI iz septembra 2025. godine navodi s, još, da, uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra (!) u infrastrukturu za navodnjavanje u periodu 2021–2024, značajan broj sistema nije stavlјen u funkciju. U pojedinim slučajevima završeni su klјučni objekti, poput brane i akumulacije “Mali Iđoš”, crpne stanice “Mali Iđoš 2”, podsistema “Srbobran” i sistema “Jaseničke kapi”, ali oni i dalјe nisu u upotrebi.

– Dodatni problem predstavlјa kašnjenje u izradi strateških dokumenata. Program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji do 2032. godine, i pored obezbeđene tehničke podrške od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, još uvek nije usvojen – ukazuje  se za sajt DIKRETNO,  iz analize DRI. Ukazuje se i na ozbilјne nedostatke u upravlјanju. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju sistema za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne infrastrukturne elemente, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravlјanje JVP “Srbijavode”, najčešće zbog lošeg fizičkog stanja ili nerešene dokumentacije o izgradnji i vlasništvu.

– Iako su sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto površina pogodnih za navodnjavanje, u praksi su funkcionalni na znatno manjoj površini zbog nedostatka održavanja i neadekvatnog upravlјanja. Zato planirano povećanje navodnjavanih površina nije ostvareno, što direktno ugrožava strateške cilјeve u oblasti polјoprivrede i upravlјanja vodama do 2034. godine – napominju analitičari.

Nakon sprovedene revizije, DRI je dala klјučne preporuke:

-Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode da preduzme neophodne aktivnosti kako bi se usvojili Akcioni plan i program navodnjavanja;

-JVP “Srbijavode” i “Vode Vojvodine” da ubrzaju realizaciju započetih projekata izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema, kako bi oni bili stavlјeni u funkciju, kao i da u registar vodnih objekata unesu sve potrebne podatke o infrastrukturi;

Poynavaoci priliak u ovoj oblasti, posebno ukazuju da primer neiskorišćenog potencijala predstavlјa hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav (DTD). 

Ovaj višenamenski sistem, namenjen odbrani od poplava, navodnjavanju, plovidbi, turizmu i drugim privrednim aktivnostima, prostire se na oko 12.700 kvadratnih kilometara između Dunava i Tise u Vojvodini. Gradnja sistema započeta je 1947. godine, a nakon tri decenije ulaganja većih od milijardu dolara, zvanično je pušten u rad 1977. godine otvaranjem brane kod Novog Bečeja. Tada je najavlјeno da će omogućiti navodnjavanje 510.000 hektara i odvodnjavanje milion hektara! Ali, ti kapaciteti nikada nisu ostvaren!

• Dodatni problem, predstavlјa dugogodišnje zapuštanje sistema.  Kada je gradđen   iskopano je 135 miliona kubika  zemlјe. Sada da bi  funkcidso za privredu i turizam potrebno je da se očisti 15 milions kubiks mulјa!

– Nakon 2005. godine, usled velikih voda i nagomilanog mulјa procenjenog na više od 15 miliona kubnih metara, sistem nije mogao da primi višak vode, što je dovelo do poplava u delovima Banata i Bačke. Do danas nije u potpunosti revitalizovan, pre svega, zbog nedostatka sredstava i adekvatne mehanizacije za uklanjanje nanosa. Iako je u periodu od 1958. do 1976. godine izvršena značajna rekonstrukcija i izgrađeni brojni objekti, uklјučujući 84 mosta i klјučnu branu kod Novog Bečeja koja reguliše vodostaj Tise, potencijal sistema i dalјe nije iskorišćen u meri u kojoj je planirano!

Bez hitne promene pristupa, Srbija rizikuje da i u narednim godinama ostane bez adekvatne zaštite od sve učestalijih suša, a cenu takve neefikasnosti platiće polјoprivrednici i celokupna proizvodnja.

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu Vladimir Galić naveo je da Sekretarijat, prateći politiku Vlade Srbije, ove 2026. godine raspolaže budžetom od 11,7 milijardi dinara, od čega je 3,6 milijardi namenjeno agraru. On je podsetio da je u toku konkurs za navodnjavanje vredan 480 miliona dinara, otvoren do 18. maja, kao i konkurs za mlade polјoprivrednike vredan oko 200 miliona dinara. Galić je dodao da se očekuju i novi pozivi za nabavku mehanizacije, kao i da će Međunarodni polјoprivredni sajam u Novom Sad, 2026. godine,  biti važna prilika za predstavlјanje novih rešenja u agraru. Takođe, ove godine planirano je 1,3 milijarde dinara za unapređenje infrastrukture u selima.

Zamenik predsednice opštine Žitište, Đorđe Žuža, istakao je da je polјoprivreda klјučna delatnost u toj sredini i da će lokalna samouprava nastaviti da podržava događaje poput manifestacije „Banatska traktorijada“, koji doprinose razmeni znanja i jačanju saradnje sa republičkim i pokrajinskim institucijama.

• Ministar Glamočić je ranije tokom dana otvorio prvi mini-sajam polјoprivrede „Banatska traktorijada“ u Česteregu, gde je dodatno naglasio da se sa partnerima iz Emirata razgovara o nastavku projekta navodnjavanja kroz drugu fazu, kao i o korišćenju kredita iz arapskih investicionih fondova!

Govoreći o dugoročnim planovima, ministar je naveo da strategija do 2035. godine predviđa kontinuirano povećanje površina pod navodnjavanjem, uz uvođenje novih hilјada hektara svake godine. Istovremeno, ukazao je da će se paralelno graditi višenamenske brane koje će služiti za navodnjavanje, vodosnabdevanje i zaštitu od poplava. Međutim, Glamočić je upozorio da navodnjavanje neće biti univerzalno rešenje za sve proizvodnje. Kako je rekao, postoje kulture kod kojih je ovaj vid ulaganja ekonomski neopravdan, zbog čega „nije racionalno dovesti vodu svuda“. Fokus će, prema njegovim rečima, biti na sektorima gde navodnjavanje donosi najveću ekonomsku korist, poput povrtarstva, voćarstva i proizvodnje lucerke.  On je dodao da su se brojni proizvođači već okrenuli gajenju suncokreta, ali da će klimatske promene u narednom periodu zahtevati dodatne prilagodbe, posebno kada je reč o izboru kultura u prolećnoj setvi!

                                                                                                (Autor je analitičar i publicista)