• Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović izjavio je da je u Srbiji aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 polјoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemlјoradničke zadruga;
• Udruživanje i gradnja silosa, luka, rešavaju probleme zadrugara. Srbija sad  ima skladišni prostor za oko 8,5 miliona tona kabaste robe; 
• Zadruge su ekonomska okosnica o(p)stanka sela. Pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas se teško živi. I pored sadašnjih akcija MBS, sela  se decenijama prazne. Čak i gase. Nestaju sa mape naše države; 
• Procene RZS nakon poslednjeg popisa agrara, su da će u Srbiji do 2052. godine nesaati čak 3.000 sela. Sad ih, pema podacimaRZS, u zemlji imamo oko 4.720! 
• U sadašnjoj akciji MBS uz pomoć države za mlade starosti do 45 godina koji prvi put rešavaju stambeni problem dodeljeno je 4.200 kuća. Tako su sela u Srbiji dobila 17.500 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece; 
• Uvažavajući tradiciju da zadruge u Srbiji imaju tradiciju dužu od 170 godina, Vlada povremeno pomaže njihov položaj i obnovu;

Foto arhiva Zadružnog saveza Srbije: Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije!

Zadrugarstvo, a naročito zemljoradničko, ponovo j deu borbi za opstanak i ostanak u Srbiji.  Nakon 2017. Godine, bio je postipak udruživanja širom zemlje.  Sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela’’ bio je pokrenut zadružni duh. Za pola decenije osnovano je 1.100 novih zadruga, među njima bile su i četiri složene. Udruživali su se voćari, ratari i povrtari  i ostali koji su osećali potrebu, a tome je svakako doprineo i državni projekat “500 zadruga u 500 sela” koji je trajao vieš od četiri godine. Posle njegovog pokretanja bilo js osnovano oko 1.100 novih zadrzuga. Nakon toga njih oko 100 nije izdržalo opstanak na tržištu pa su se ugasile. Ministarstvo za brigu o selu pomoglo je 207 starih i novih zadruga sa 2,2 milijarde dinara. Taj novac je u tom trenutku značajno pomogao zadrugarstvu. Ali, problemi zadrugarstva u Srbiji nisu sistemski rešeni, pa se one opet nalaze u teškoćama i probleima opstanka i ostanka, navodi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije (ZSS). Zadrugarsvo je posle Drugog svetskog rata prolazilo kroz reforme, opstanka, oporavka, ostanka… Bilo je padova i uspona…  Njegovi problemi nisu sistemski rešeni kao u razvijenom svetu, pa su danas opet u problemima.

Jer, zadruge su ekonomska okosnica o(p)stanka sela. Pored velikih ekonomskih potencjala u selima Srbije i danas se teško živi. I pored sadašnjih uspešnih akcija MBS, sela  se decenijama prazne. Čak i gase. Dobro je što je 4.200 porodica dobilo svoj prvi krov nad glavom. Tako su sela dobial oko 17.500 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece! Umnogim seliam se posle dugo vrmena začuo i dečj9i plač! Ali na globalnom njivou to nije rešilo sistemske probleme ove oblasti u Srbiji. Jer, u vreme početka rešavanja problema, za spasavanje sela, a sad i varošica, problem  nestajnaja sela još više raširio. Sad trega spasavati i varošice! Jer, svake godine  zbog toga što više umre nego što se rrodi u Srbiji nestaje po jedna varošica veličine Negotina, Kikinde, Bačke Palanke ili… Jer,  pre bolesti Korone 19, rađalo se godišnje najviše 65.000 beba, a umiralo je oko 103.000 ljudi… Slično, ili još teže stanje je danas. 

Pre poketanja akcije ,,500 zadrua u 500 sela’’ u Srbiji je  bilo oko 150.000 kuća u u kojima niko nije živeo i još oko 50.000 njih bez vlasnika. Na globalnom niovu  kupovina od strane države 4.200 kuća za 17.500 novoih stanovnika, bial je dobara samoza one koji su rešili stambeni probglem. To nisu bili veliki rezultati na globalnoim nivou. Jer, sela nestaju sa mape Srbije. U njih 1.200 ima manej od po 100 stanovnika I nsaće za za deceniju i po. 

• Procene RZS su nakon poslednjeg popisa agrara, da će u Srbiji do 2052. godine nestati čak 3.000 sela!

Prema podacima RZS u Srbiji dans ima oko  4.720 naseljenih mesta kako to piše u Ustavu, odnosno sela.  U sadašnjoj akciji MBS uz pomoć države za mlade do 45 godina, koji prvi put rešavaju stambeni problem dodeljeno je 4.200 kuća. Među njima je i oko 3.000 dece. Tako su sela u Srbiji dobila 17.500 novih stanovnika. Ako se to uporedi sa Crnom Travom to je onda više od 10 novih sela. Jer, Crna Trava je nerazvijena opština u Srbiji u kojoj ima samo 1.500 stanovnika! Uvažavajući tradiciju da zadruge u Srbiji imaju tradiciju dužu od 170 godina, Vlada povremeno pomaže njihov položaj i obnovu. 

• Cilj je da sela u Srbiji ponovo postanu ne samo ekonomsko nego i kulturno socijalno – psihiloško i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet’’ koji će mlade zadržati na selu uz bolju infrastrukturu, zadružne i kulturne domove, pošte, banke, ambulante, sportske hale i igrališta, pristup internetu… Jer, zaustavljanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno – politički značaj za očuvanje teriotorijalnog integriteta Srbije. Zato uvek mora da se im na umu peta od Deset zapovesti za zadrugare, Zadružnog kalendara Glavnog saveza zemljraodničkih zadruga Srbije iz 1933. godine: ,,Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti  srećan i zadovoljan biti’’!

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje predsavlja sanžnu ekonmsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmer koji poseduju po nekoliko hiljdata hektara zemlje i drugi ne mali kapital! 

• Zadrugarstvo u svetu okuplja oko milijardu ljudi kroz 750.000 zadruga!

Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki raspekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: Na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. 

Procenjujese das je oko tri milijarde ljudi povezuano, na razne načine, sa radom zadruga! Zadruga obebeđuju i više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionaolnih korporacija!

• U Srbiji postoji oko 50.000 zadrugara, blizu 3.000 zemljoradničkih zadruga. One deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine,. U zadrugama radi više od 5.000 zaposlenih;

Prva zadruga (Gaydovskuy spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac) 1876. godimne, u Vojvodini– samo dve godine posle prve u Ročdelu, kao treća zadruga na svetu. Njen osnivač, evangelistilki kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svest. Organizoali su se u zadrugu, prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novčanih sredstava. Zadruga u Bačkom Petrovcu bila  je zemljoradn kredita zadruga netipičnog oblika tada, čiji se rad zasniao na načelima dobrovoljnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političke i regionalne neutralnosti. Imovinu zadruge činila su sledeća tri dela: osnivački ulozi, nedeljni ulozi i naplaćene kamate na pozajmice koje je zadruga davala članovima. Članovi zadruge morali su da poštuju određena moralna načela, pre svega, princip poštenja koji se prvenstveno ogledao u izvršavanju finansijskih obaeza prema zadruzi – u plaćanju udela štednih uloga i kamata. Zadrugari su neograničeno i solidarno bili jemci za obaveze zadruge celom svojom imovinom.

• Prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine, osnvoanja u damnqa[njem B. Petrovcu, 1876.godine, kao treća zadruga u svetu, značajna je po svojim, autonomno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kasnije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada;

U to vreme, nepovoljni uslovi, seljacima i zanatlijama, udruživanje u zadruge bio je jedini način da prežive. Pre pojave savremenih zadružnih organizacija, na teritoriji današnje Srbije, funkcionisale su ovčarske zajednice za držanje i mužu ovaca i seoseke vodenice. Posle toga je krenuo talas novih zadruga u Vojvodini. Već 1855. godine u Erdeviku su Slovaci i Srbi osnovali zadrugu naturalno – skčladišnog tipa tzv. Zadružni ambar,  uzajamnu žitnicu. Srbi u Vojvodini svoje prve zadruge osnovali su u zanatstvu i to su bile tri tzv kabaničarske zadruge osnovane u Pančevu 1862. godine kao proizvođačke zadruga koje su bile prelazni oblik između cehovskog i novog sistema udruživanja… Posle sledi osnivanje zadruge u Titelu, pa u Sentomašu (Srbobanu) u Felvaru (Bačkom Gradištu). U Novom Sadu je 1870. godine osnovana Srpska zadruga za međusobno pomaganje i štednju – i to je bila prva kreditna zadruga na prostorima Vojvodine koja nije imala obeležje zemljoradničke zadruge… Zadruga je uspostavila saradnju sa Svetozarom Markovičem posle  povratka iz Švajcarske, u toku njegovog boravka u Novom Sadu 1872. godine. 

• Prve zadruge u Srbiji osnovane su 1870. godine, u gradskim sredinama. Inače, Srbija je  u XIX veku bila  retko naseljena i izrazito seljačka zemlja! Godine 1815. godine u 18 nahija Begradskog pašaluka živelo je jedva oko 400.000 duša. Taj se broj povećao  velikim prirodnim naraštajem i doseljavanjem iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije 1875. godine na 1.378.338 žitelja. Značaajnim proširenjem teritorije posle srpsko – turskog rata 1876-1878. godine, odnosn Berlinskog kongresa Srbija je imala 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popeo na 2.529.196 stanovnika. Seljaštvo Srbije je pod turcima živelo najčešće u porodičnim zadrugama;

Poslednjih godina kod ljudi se sve više javlja svest o značaju očuvanja srpskih sela. Isto tako, i država sve više novca usmerava ka razvoju poljoprivredne proizvodnje, pa se samim tim obezbeđuju se i bolji uslovi za život i rad na selu. Zadruge, sa svoje strane, utiču na bolji kvalitet života na selu i na smanjenje migracija seoskog stanovništva u gradove, kao i na otvaranje novih radnih mesta i na ravnomerni regionalni razvoj. Udruživanjem poljoprivrednika omogućuje se da poljoprivredni proizvođači na lakši način uspeju da proizvedu i plasiraju svoje proizvode na domaće i strano tržište. Zadrugarstvo smanjuje troškove proizvodnje i povećava mogućnost dobijanja neophodnih sertifikata i standarda kvaliteta, kako bi se stvorio kontinuirani finalni zadružni proizvod koji bi bio namenjen prvenstveno izvozu.

Do 2017. godine, u Srbiji su se zadruge gasile. Pohvalno je što je prvi put od vremena posle Drugog svetskog rata pripremljen i realizovan državni program pomoći oživljavanja rada zemljoradničkih zadruga. Ovaj program bio je koncipiran kao pomoć zadrugama koje dugo rade, da u svom poslovanju otklone neka od uskih grla dobijanjem namenskih sredstava, a istovremeno je omogućeno da i novoformirane zadruge budu korisnici sredstava, što je od neprocenljivog značaja za one koji su imali ideju, ali ne i potrebna sredstva. Uz pomoć projekta “500 zadruga u 500 sela”, za godinu i po dana oko 100 zadruga je bespovratno dobilo blizu milijardu dinara. Agrarna politika u tekućoj, 2019. godini usmerena je na značajno obezbeđivanje većih finansijskih sredstava namenjenih za nabavku opreme i mehanizacije, izgradnju sistema za navodnjavanje, smeštajnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i na aktivnosti koje se odnose na otvaranje novih izvoznih tržišta za naše poljoprivredne proizvode i njihovo značajnije učešće na postojećim inostranim tržištima. Uz pomoć države ostvaruje se cilj da se što više primarnih poljoprivrednih proizvoda preradi i da proizvodi većeg stepena finalizacije, više dodatne vrednosti budu ponuđeni i plasirani kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. 

• Za nepunih pet godina  oko 27 starih I novih zadruga zadrfua bespovratno je dobilo ukupnu pomoć od 2,2 milijarde dinara!

To im je značajno, ali samo trenutno bilo pomoglo. Jer, sistemski niej rešen njihod rad, poslovanje i osanak u Srbiji.  Dakle, dugoročno nije nitapš rešeno, paim je pomoć opet sad potrebna za nastavak rada i ostanak na tržištu. I one su opet sad u krizi, opstanka i ostanka!

Koji su najveći problemi zadrugarstva Srbije?

Srbija je prilikom obavljanja zadružnih revizija sistematizovala stavove direktora zadruga o problemima u funkcionisanju zemljoradničkiha zadruga. Smatra se da ova sistematizacija problema može biti od koristi kreatorima ekonomske i agrarne politike. 

Evo tih sedam gorućih problema:

1) I dalje usporen proces uknjižbe zadružne svojine, sa redovnim žalbama državnih pravobranilaca, pa i na rešenja Katastra kada je dostavljena kompletna dokumentacija od strane zadruga;

2) Siva ekonomija preuzima legalne poslove koji se obavljaju preko zadruga i time umanjuje njihove poslovne aktivnosti;

3) Otežan pristup tržištu kapitala i tržištu finalnih proizvoda;

4) Nesolventnost kupaca i plaćanje van zakonom utvrđenih rokova;

5) Usvojeni nerealno Unapred pripremljeni programi reorganizacije u kojima su blokirana velika potraživanja zadruga i obično se u praksi pokazuje da ostaju nenaplativa;

6) Nemogućnost obezbeđenja garancija za učešće na tenderima, a često i osporavanje osnovnih sredstava zadrugara kao garanta za uspešno izvršene poslove; i

7) Nedostatak kvalifikovane radne snage i nezainteresovanost mlađe populacije za obučavanje za obavljanje poslova u zanatskim i drugim zadrugama;

U kojim sektorima poljoprivrede i delovima Srbije je stanje najnepovoljnije kada je reč o zadrugarstvu?

Generalni problem je u nedostatku razvoja stočarstva, naročito govedarske i ovčarske proizvodnje, koja treba da bude osnov čitave poljoprivrede.  Sad imamo  samo 698.891 grlo goveda, a toliko ih je  pre 100 godina, u oborima je samo 2.403.991 grlo svinja, 1.684.013 ovaca I 14,5 miliona grla živine. Nikola Mihailović, predsednik ZSS. Da bi počeli da se rešavaju problemi u Srbijo, gde je izgubljen Prehrambeni suverenitet, potrebno je je prvp da u stajama i na pašnjacima bude bar dva miliona grla goveda, blizu šest milopaj svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 milioanj grla žviien I oko osma miliona koka nosilja. Podržavamo i ideje za udruživanje i gradnju silosa, luka na rekama za utova I istovar stokei sveg aosalog što je potreno zadrugarima. Akcija ,,500 zadruga u 500 sela’’ pokayhala je dobra rezultae, osnovano je dvostruko više zadruga nego što je bilo predvišeno, pa se i sad osćea potreba zha sličnim oezuiamk koji bi doneoli ovoj grani polet i akciju. Er, u svetu akciej zadrugarma. Širom zemlje udružuju organizuju oko trimiliajrfde ljudi uposlvoanju, a to  znači da se udružuju voćari, ratari i povrtari… Zatpnei radili kao oni to uspešno čine…

Potreba za  jačanje sela…

Poslednjih godina kod ljudi se sve više javlja svest o značaju očuvanja srpskih sela. Isto tako, i država sve više novca usmerava ka razvoju poljoprivredne proizvodnje (ovogodišnji agrarni budžet hje čak 147,5 milijardi dinara, koji  bi bi dobrodosao zdravom agrar) pa se samim tim obezbeđuju i bolji uslovi za život i rad na selu. Zadruge, sa svoje strane, utiču na bolji kvalitet života na selu i na smanjenje migracija seoskog stanovništva u gradove, kao i na otvaranje novih radnih mesta i na ravnomerni regionalni razvoj. Udruživanjem poljoprivrednika omogućuje se da poljoprivredni proizvođači na lakši način uspeju da proizvedu i plasiraju svoje proizvode na domaće i strano tržište. Zadrugarstvo smanjuje troškove proizvodnje i povećava mogućnost dobijanja neophodnih sertifikata i standarda kvaliteta, kako bi se stvorio kontinuirani finalni zadružni proizvod koji bi bio namenjen prvenstveno izvozu. Ali, ya tj iyvoy yadru\nih proivudoa trebga da sew formira i specijalizovana izvoyna zadruga!

• Država, je jedno vreme, poslednjih godina, pomogla je i sa bespovratnom materijalnom pomoći i podsticajima zadrugarstvu. U vremenu od 2017. do 2021. godine bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara, dobilo je 207 zadruga u zemlji. To je načajno pomoglo njihov opstanak i ostanak. Ali, sistemski položaj zadrugarstva u Srbiji nije rešen. Sad se opet javljaju problemi, posebno kod  1.000 novih zadruga osnovanih u to vreme;

Do 2017. godihne, u Srbiji se godišnje gasilo po 100 zadruga. Pohvalno je što je prvi put od vremena posle Drugog svetskog rata tada pripremljen i realizovan državni program pomoći oživljavanja rada zemljoradničkih zadruga. Ovaj program je bio koncipiran kao pomoć novim zadrugama, ali i onim koje dugo rade, da u svom poslovanju otklone neka od ,,uskih grla’’ dobijanjem namenskih sredstava. Istovremeno je omogućeno da i novoformirane zadruge budu korisnici sredstava. Uz pomoć države ostvario bi se cilj da se što više primarnih poljoprivrednih proizvoda preradi i da proizvodi većeg stepena finalizacije, više dodatne vrednosti budu ponuđeni i plasirani kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Naravno, peko iyvoyen yadruge kojusad Sribja nema!

• Nikola Mhailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kaže da su se prilikom obavljanja zadružnih revizija sistematizovali stavovi direktora zadruga o problemima u funkcionisanju zemljoradničkih zadruga. To smo sistematizoali, a od rešavanja problema na taj način, uvek može biti od koristi kreatorima ekonomske i agrarne politike;

U kojim sektorima poljoprivrede i delovima Srbije je stanje najnepovoljnije kada je reč o zadrugarstvu?

,,Generalni problem je u nedostatku razvoja stočarstva, naročito govedarske i ovčarske proizvodnje, koja treba da bude osnov čitave poljoprivrede. Najnepovoljnije stanje u zadrugarstvu je u pograničnim i brdsko-planinskim krajevima, jer ova područja karakterišu izraženi procesi iseljavanja stanovništva. Veliki problem tamo predstavlja i nizak stepen obrazovanosti stanovništva, koji proizilazi iz nepovoljne starosne strukture stanovništva, jer na ovim područjima preovlađuje staračka populacija.  Infrastrukturno posmatrano, u ovim područjima nema ni kvalitetnih puteva, snabdevanja električnom energijom, internet komunikacija je otežana, nema organizovanog snabdevanja vodom i sve to su veliki problemi zadruga u ovim krajevima’’, ukazuje Mihailović.

Zadruge i vreme vladanja!

• Dakle, zadrugarstvo i danas u Srbiji ima dosta problema. Najveći, stari i novi problem je,  nerešeno pitanej vraćanjeoduzete zadružne imovine. Ta imovina ima titulare, pa niej jasnokako s eona mođe po nekoliko puta naknadno privatizovati!? O tome sam lično pisao dosta u više desetina knjiga u radova,  počeo pre pet i po decenija, pa evo i dans tpo je gotovo svakodnena tema autora ovih redova. Problemi agrara i zadrugarstva su bili i ostali! Evo, pomenuću samo neke od svojih knjiga, a to su ,,POLJOPRIVREDA JUGOSLAVIJE PRE I POSLE SANKCIJA’’, zatim knjige, među kojima su ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE’’, ,,SPASAVANJE SELA I DRŽAVE’’ ali i na desetine drugih sa agropolitičkim tema, uz stalno prisustvo zadrugarstva! Objavio sam više desetina hiljada strana o zadrugama i oduzetoj imovini. Verovatno i ponajviše u Srbiji i eks Jugoslaviji, od svih kje intersuje ova oblast. Većina autora se ovim problemom bavila od slučaja do slučaja. Ja sam u većini od nekoliko desetina hiljada objavljenih radova o (ne) rešavanju agrarne problematike, svuda posvetio prostor, oduzete, a nevraćene zadružne imovine. Svedok sam tih vremena (ne)rešavanja problema i ostavljanja ih da čekaju bolja vremena… Rešenja se i danas čekaju!  Ali, ti problemi i dalje su na čekanju boljih vremena! Znajući sve to, a po onoj od Ive Andrića da se sa narodom najbolje Vlada i manipuliše, i to što duže, baš u vreme kada on dugo očekuje neka davno data obećana za bolja rešenja u ovom slučaju za agrar… 

• Mnogi čekajući taj boljitak odu sa ovog sveta, a da ga ni ne dočekaju; 

Mandati ministara agrara i predsednika Zadružnog saveza Srbije

Foto arhiva autora: Najduže se, u poslednjih četvrt veka na moimnskitgarskoj funkciji zadržao Ministar Branislav Nedimović – skoro 2,5 mandata!

• Ali, mandati predsednika Zadružnog saveza Srbije su bili dugovečni! Za 130 godina ovog Saveza promenjeno je samo 12 predsednika. Da bi se izjednačili sa ministrima poljoprivrede (njih 17 za 25 godina) vrteška zadrugara bi se zaustavila na broju 111! Jer, prosek vremen minstara poljoprivr3ed eu poseldnjihj četvrt veka je oko 15 meseci!

Autor ovih redova se već pet i po decenija, na svim skupovima o zadrugarstvu na kojimma je učestvovao u svetu, Evropi i zemljama regiona, pa i sada ovde u Srbiji, bio je katina učesnkia zbivanja  u agraru.  Pa I u vreme kada je sadašnji presednik ZSS, izabran za predsednika, među tri prdložena kandidata. Tada je dobio 42 glasa i pobedio, preostala dva kandidata, pa, eto i do danas ostao na toj funkciji. Ali, vraćanje zadružne imovine bio je i ostao nerešen problem, minsitara i zadrugara…

Dakle, autor ovih redova je svedok o zbivanjima u agraru i zadrugarstva pet i po decenjija i obećanja o (ne) rešavanju problema u ovoj oblasti. Primera radi, u Ministarstvu poljoporvrede za četvrt veka imaju čak 17 ministara! Do ovog sadašnjeg prosek mandata im je bio 14 meseci!  Vlade i vlasti se menjaju, problemi se naslđuju, ostaju i čekaju, pa ponovo novi minsitru obećavaju već data obećanja rešenja… Potom ih svaki ministar prepričava i  opet obećava svoja rešenja, da će on doneti blagostanje Ali. to se još nije dogodilo i još se čeka…

U poslednjih sedam decenija zadružna svojina je pretrpela različite transformacije i bila je predmet preknjižavnja u društvenu, pa i državnu svojinu, čime je zadrugarstvo Srbije u značajnoj meri oštećeno. Dokazivanje i uknjižba zadružne svojine i posle Zakona o zadrugama iz 1996. godine predstavlja izuzetno dugotrajan i neizvestan proces, suočen sa mnogo nerazumevanja. Vrednost zadružne svojine, mereno samo preko sreskih saveza zemljoradničkih zadruga, što je objavljeno u Almanahu šezdesetogodišnjice zadrugarstva Srbije (izdavač Zadruga Beograd 1954.), najbolje ilustruju objekti koji su bili u posedu sreskih saveza zemljoradničkih zadruga. U ovoj publikaciji eksplicitno su izneti podaci o korišćenoj zadružnoj svojini sreskih saveza zemljoradničkih zadruga. Cilj zadrugarstva je da se tržištu ponude proizvode većeg stepena finalizacije. Plan je da se zadrugarstvo sa trgovine sirovinama podigne na prerađivački nivo, što je i uslov za prodor na inotržišta? Alki, prvo treba vratiti opljalkanu prehrambenu idnsgutriju u selima. To jeoavljeno posle demokratskih promena u Srbiji, uz pomoć džave, nakon 2000. godine. Jer, rezutlata nećče biti dok sve dok zadruga ne budu imale prerađivačke kapacite u u selima! A, njih sam nema u više od 1.000 sela. Baš se događa da ut ihj 1.000 sela, pema pdoacima PKS nema ni seoskih prodavnica. Slučajnost ili?

Cilj svake zadruge je da stvori sertifikovan finalni proizvod koji će moći da se izveze, a prepreke su uglavnom vezane za nemogućnost proizvodnje velike količine proizvoda za velika i zahtevna tržišta. Polazeći od iskustava zemalja sa razvijenom poljoprivredom koja su uglavnom zasnovana na razvoju zemljoradničkog zadrugarstva i u kojima postoji čvrsta vertikalna povezanost primarne proizvodnje, prerade, tržišta finalnih proizvoda i kapitala, i zemljoradničke zadruge u Srbiji trebalo bi da budu nosioci razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije zemlje. Time bi se prevazišao najveći broj nesuglasica i nepovoljnih odnosa između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, prerađivača i velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga treba izvršiti svestranu analizu i prestrukturiranje mera agrarne politike i usmeriti ih prvenstveno na rešavanje strateških ciljeva, što je jedino moguće kroz investiranje. Najbrži efekti mera vezanih za investiranje mogli bi se ostvariti u proizvodnji žita, gde bi se kroz zadružni sistem organizovanja omogućila izgradnja uslovnih smeštajnih kapaciteta koji bi bili u funkciji prihvata i plasmana žitarica u momentu povoljnijih cena na tržištu.Takođe, najbrži efekti bi se mogli postići u izgradnji pak centara za voćarsku i povrtarsku proizvodnju, čime bi se ovi proizvodi direktno pripremili za tržište.

• Jer, primera radi u 2025.гodini, koja je bila loše rodna, a ipak, bilo je izvezeno 276.000 tona voća u vrednosti od 728,5 miliona evra. Za sada u ovoj godini voće je dobor izdržačpo zimu pa mođže da seočekuej bar prosčena rod, a to je bar oko 1,3 miliona tona roda. U tom slučaju izvoz voća iz Srbije mogao bi u zemlju da donese i oko milijardu evra!

Zadruge da budu izvozne kuće 

• U Srbiji danas nema dovoljno ni smeštajnih kapacitta za agrarje proizvode, Posebno za kabastu robu, primera radi, pšenicu i kukuruz! Tako, neprodate stare zalihe dočekaju nove žetve. U Srbiji sad ima mesta da se smesti oko 8,5 miliona tona ovih proizvoda. Jer, stari rod žita, recimo pšenice, se ne proda pa dočeka novi.  Zato nam u Srbiji trebaju zadruge prelaznog tipa kao nekadašnji ,,Geneks’’ da se bave spoljnom trgovinom! I da vremenomm prerastu u specijaloizovane izvozne kuće! Nakon niy godina čekanja, kreće izvoz goveda, ovaca, jagnjadi. Stočari su voljni da finansiraju gradnju malih luka na rekama za transport stoke;

Oživljavanje seoskih područja!

Jedan od problema je i finansiranje na svim nivoima. Trebaju nam agrarne banke u selima ali i štedno kreditne zadruga!  

Samo od sebe postavlja se pitanje da li bi se problemi rešili kada bi zadrugama bio olakšan pristup tržištu kapitala i kako zadruge mogu brže i povoljnije da dođu do novca za ulaganje? Analitičari u ovoj oblasti ističu, da pre nego što se pređe na dodatne izvore finansiranja i tržište kapitala treba videti da li je realno povećati visinu uloga, ili postoji mogućnost da jedan broj članova zadruga učini pozajmicu zadruzi, pod povoljnim uslovima. Za zadrugu su najsigurniji izvor finansiranja sredstva članova zadruge. Naravno, sve zavisi i od toga zbog čega su se zadrugari udružili, odnosno koje potrebe žele da zadovolje. Utoliko pre što razlozi za udruživanje mogu biti raznovrsni, počev od jeftinije nabavke repromaterijala do obezbeđivanja bolje pozicije na tržištu. Tu je i motiv da zajednički konkurišu za kreditna sredstva potrebna pojedinim članovima zadruge. Zatim, zajedničko zapošljavanje agronoma, veterinara I drugih stručnjaka i majstora… Treba imati u vidu da sredstva na tržištu kapitala nisu jeftina, pa je zato neophodno razmotriti druge mogućnosti zaduživanja, ističe se u analizama. Činjenica je da ulozi, odnosno udeli zadrugara predstavljaju trajan i stabilan izvor, odnosno akumulirana sredstva zadružne svojine. S druge strane, tek osnovana zadruga ne može da računa na ta sredstva, a pitanje je da li će članovi zadruge imati interes da ih formiraju. Ako zadruga bude uspešna, ne treba sumnjati da će se sredstva zadružne svojine formirati i uvećavati, pri čemu opet treba podsetiti na princip međuzadružne saradnje. Kao što snagu zadruge čine udruženi zadrugari, tako i snagu zadrugarstva čine udružene zadruge u zadružne saveze, što povećava broj i moć udruženih zadrugara. 

• Akcija “500 zadruga u 500 sela” pokazala je da država za to ima interesa i realno je očekivati da će se sve više stvarati ambijent u kome će zadrugarstvo i zadružno preduzetništvo dobiti status nacionalnog zadružnog preduzetništva sa mnogo više novca.

• Problem radne snage je bio i ostao nerešen do danas. Prema podacima RZS iz poslednjeg popisa agrara u zemlji imao 508.365 gazdinstava. Prosečan broj članova, odnosno lica, stalno zaposlenih na porodičnm gazdinstvu je 2,2 lica. To je onda ukupo 1.150.653 lica koji se bave agrarom. Nekada se govorilo da u selima nema ko da radi, a u gradovima da nema šta da se radi. Danas je problem da nema ni ko da radi u selima, ali  ni št da se radu u svim gradovima!

• Novo je to što je u 4.200  podeljenih kuća, kroz akciju MBS  u sela je  stiglo 17.500 novih stanovnika, među kojima je i oko 3.000 dece. U ovim selima, novo je to što je trećina njih došla iz grada u selo! Dakle, imamo i dvosmerna kretanja. Do sada se išlo samo iz sela u grad, a sad i u obrnutom pravcu. Ali nedostatak radne snage izazvan migracijom stanovništva iz sela u gradove i dalje predstavlja veliki problem. Međutim, formiranjem zadruga ostvaruje se otvaranje novih radnih mesta, što je ujedno i način za zadržavanje mladih ljudi, uz ravnomeran regionalni razvoj;

To znači da naše zadruge treba da se okrenu i turizmu kao, jednom od mogućih izvora zarade! Zato se i ističe da poljoprivreda i turizam imaju mnoge obostrane koristi. Poljoprivrednici obezbeđuju hranu, poljoprivredni pejzaž i lokalne proizvode. Turisti traže takve proizvode i tako pomažu da se razgrana dohodak poljoprivrednika kada pružaju smeštaj turistima na gazdinstvima. Razvojem ovakvog oblika turizma, oživljavaju se seoska područja i obezbeđuje njihova održiva budućnost kroz usporavanje migracije seoskog stanovništva, povećava se proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda, podstiče se razvoj domaće radinosti i proizvoda raznih zanata, sprečava se narušavanje prirodnog ambijenta i doprinosi se očuvanju životne sredine.

Najavljeno je da će zadrugarstvo biti novi predmet u poljoprivrednim školama u Srbiji. Već je to ponegde i urađeno. Da, to bi trebalo da zaživi i to je zaista važno, kako bi se mladima bolje pojasnilo koliki je značaj zadrugarstva u Srbiji. 

• Primer takvog rada je selo Gardinovci gde mladi član porodice Stefan Stojanović, završio srednju poljoprivednu školu u Futogu, osstao  daživi u selu, obrađuje zemlju, oženio se i stvorio višečlanu porodicu.  Poseduduje sopstveene njie m an kjojiam na 15 hektara proizvudoi hranu za stoku, u stajama ima oko 4o0 grla goved,a u oborimka isto toliko svinja… Uspešan je mladi poljoprivrednik. Ž isa rodieljiamk u kuči, ali mu u psolvoi9ma ponajviše pomađe suporuiga koja se odlučila da  bude na selu…  Othranmnjuju decu  takođe na nasleu, pa I njih uče I vspitavaju da  tu ostanu. Zato se i ističe da sudbian  sela zavisi od žena koje  hoće da njemu da žvie,r ad,e stvgaraju porodice i odgajaju decu.  Oni ističu da učestvuju i na sajmolvima gde stiču nova  znanja, ali pronalaze nove kupce za svoje proizvode koji su njihov brend! 

– Za promociju zadrugarstva poljoprivredni sajmovi imaju veliki značaj, u domenu uspostavljanja novih kontakata, razmene iskustava u proizvodnji i plasmanu proizvoda na tradicionalan način, sertifikacije proizvodnje, kao i direktne prodaja, čime se pruža mogućnost povećanja obima i kvaliteta ponuđenih proizvoda, a na bazi međusobno izmenjenih iskustava. To potvrđuje i predsednoik Zadružng saveza Srbije Nikola Mihailović.  

Treba istaći da je najrazvijenije zemljoradničko zadrugarstv u zemljama članicama Evropske unije, koje su prepoznale ovaj oblik organizovanja kao nosioca razvoja poljoprivredne proizvodnje prehrambenih proizvoda, snabdevanja tržišta poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i ravnomernog regionalnog razvoja.

• Ovo najbolje pokazuju podaci da je u zemljama članicama Evropske unije registrovano više od 30.000 zadružnih preduzeća, sa više od devet miliona zadrugara i preko 60.000 zaposlenih u zadrugama i zadružnim preduzećima. Zahvaljujući ovom obliku organizovanja u EU se ostvaruje godišnji promet od preko 210 miljardi evra!

• Primer je Slovenija gde je nekadašnji vašar u Gornjoj Radgoni danas jedan od  najvećih Agrarnih sajmova u tom delu Evrope. Svake godine održava se krajm avgusta, u 2025. godini je Srbija bila zemlja partner. Bna njmu bude oko 1.600 izlagača iz oko 60 zemalaj sveta. Poseti ga i razgleda oko  130.000 lica iz celog sveta. Prikažu se najviša dostignuća u proizvodnji hrane!

Ipak, najnepovoljnije stanje u zadrugarstvu je u pograničnim i brdsko-planinskim krajevima, jer ova područja karakterišu izraženi procesi iseljavanja stanovništva. Veliki problem tamo predstavlja i nizak stepen obrazovanosti stanovništva, koji proizilazi iz nepovoljne starosne strukture stanovništva, jer na ovim područjima preovlađuje staračka populacija. Infrastrukturno posmatrano, u ovim područjima nema ni kvalitetnih puteva, snabdevanja električnom energijom, internet komunikacija je otežana, nema organizovanog snabdevanja vodom i sve to su veliki problemi zadruga u ovim krajevima. Sad se stanje malo popravlja sa Miholjskim susretim sela, ali i sa dodelom Mini buseva za besplatna prevoz od sela do sela ili opštinskih centara. Radoi se I na obnvoi seoskih domova kulture, a sve to organizuje Ministgarstov za brigu o selu.

Cilj zadrugarstva je da se tržištu ponude proizvodi većeg stepena finalizacije. Kako zadrugarstvo sa trgovine sirovinama podići na prerađivački nivo, što je i uslov za prodor na inotržišta? Cilj svake zadruge je da stvori sertifikovan finalni proizvod koji će moći da se izveze, a prepreke su uglavnom vezane za nemogućnost proizvodnje velike količine proizvoda za velika i zahtevna tržištima. Polazeći od iskustava zemalja sa razvijenom poljoprivredom koja su uglavnom zasnovana na razvoju zemljoradničkog zadrugarstva i u kojima postoji čvrsta vertikalna povezanost primarne proizvodnje, prerade, tržišta finalnih proizvoda i kapitala, i zemljoradničke zadruge u Srbiji trebalo bi da budu nosioci razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije zemlje. Time bi se prevazišao najveći broj nesuglasica i nepovoljnih odnosa između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, prerađivača i velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga treba izvršiti svestranu analizu i prestrukturiranje mera agrarne politike i usmeriti ih prvenstveno na rešavanje strateških ciljeva, što je jedino moguće kroz investiranje. Najbrži efekti mera vezanih za investiranje mogli bi se ostvariti u proizvodnji žita, gde bi se kroz zadružni sistem organizovanja omogućila izgradnja uslovnih smeštajnih kapaciteta koji bi bili u funkciji prihvata i plasmana žitarica u momentu povoljnijih cena na tržištu. Takođe, najbrži efekti bi se mogli postići u izgradnji pak centara za voćarsku i povrtarsku proizvodnju, čime bi se ovi proizvodi direktno pripremili za tržište.

Jedan od problema je i finansiranje.Pre osnivanja zadruge mora se videte u kojoj meri je zadrugama olakšan pristup tržištu kapitala i kako zadruge mogu brže i povoljnije da dođu do sredstava za ulaganje! Pre nego što se pređe na dodatne izvore finansiranja i tržište kapitala treba videti da li je realno povećati visinu uloga, ili postoji mogućnost da jedan broj članova učini pozajmicu zadruzi, pod povoljnim uslovima. Za zadrugu su najsigurniji izvor finansiranja sredstva članova zadruge. Naravno, sve zavisi i od toga zbog čega su se zadrugari udružili, odnosno koje potrebe žele da zadovolje. Utoliko pre što razlozi za udruživanje mogu biti raznovrsni, počev od jeftinije nabavke repromaterijala do obezbeđivanja bolje pozicije na tržištu. Tu je i motiv da zajednički konkurišu za kreditna sredstva potrebna pojedinim članovima zadruge. Zatim, zajedničko zapošljavanje agronoma, veterinara ili drugih stručnjaka i majstora… Treba imati u vidu da sredstva na tržištu kapitala nisu jeftina, pa je zato neophodno razmotriti druge mogućnosti zaduživanja. Činjenica je da ulozi, odnosno udeli zadrugara predstavljaju trajan i stabilan izvor, odnosno akumulirana sredstva zadružne svojine. S druge strane, tek osnovana zadruga ne može da računa na ta sredstva, a pitanje je da li će članovi zadruge imati interes da ih formiraju. Ako zadruga bude uspešna, ne treba sumnjati da će se sredstva zadružne svojine formirati i uvećavati, pri čemu opet treba podsetiti na princip međuzadružne saradnje. Kao što snagu zadruge čine udruženi zadrugari, tako i snagu zadrugarstva čine udružene zadruge u zadružne saveze, što povećava broj i moć udruženih zadrugara. 

A, kako do radne snage?  Jer, nedostatak radne snage izazvan migracijom stanovništva iz sela u gradove predstavlja veliki problem, međutim, formiranjem zadruga ostvaruje se otvaranje novih radnih mesta, što je ujedno i način za zadržavanje mladih ljudi, uz ravnomeran regionalni razvoj.

Treba li naše zadruge da se okrenu i turizmu kao mogućem izvoru zarade?

– Poljoprivreda i turizam imaju mnoge obostane koristi. Poljoprivrednici obezbeđuju hranu, poljoprivredni pejzaž i lokalne proizvode. Turisti traže takve proizvode i tako pomažu da se razgrana dohodak poljoprivrednika kada pružaju smeštaj turistima na gazdinstvima. Razvojem ovakvog oblika turizma, oživljavaju se seoska područja i obezbeđuje njihova održiva budućnost kroz usporavanje migracije seoskog stanovništva, povećava se proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda, podstiče se razvoj domaće radinosti i proizvoda raznih zanata, sprečava se narušavanje prirodnog ambijenta i doprinosi se očuvanju životne sredine.

ZADRUGARSTVO NA PRIMERU ZADRUGE ..AGRO-KLEK’’ Zajedništvo, klјuč opstanka!

• U Srbiji je aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 polјoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemlјoradničke zadruge. Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama je potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije;
• Zadruge poput ,,Agro Kleka’’  pokazuju da domaća polјoprivreda može da ide u korak sa Evropom – ako se znanje, sredstva i lјudi ujedine;
• ZZ ,,Agro – Klek’’ nalazi se šest kilometara od Zrenjanina. Ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hektara obradive zemlјe, a od toga je 400 hektara pod zalivnim sistemima, u stajma je1.200 grla rogate stoke, a trenutno je na muži oko 600 krava. Za ratarsko stočarske poslove zaduženo je oko 75 radnika;
• Dakle, ova zadruga je preživela brojne tranzicije,  proizvode sir, izvoze u Rusiju, a i sad mleka proizvedu više od evropskog proseka po kravi. Kvalitet ove zadruge prepoznalo je  i tadašnje Ministarstov za regionalni razvoj Srboije. Na njihovomm spisku među 94 zadruge pre nekoliko godina bila je i ova zadruga koje je 2018. godine dobila bespovratna podsticajna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara u okviru projekta Vlade ,,500 zadruga u 500 sela’’ za kupovinu teleskopskog manipulatora i traktora ,,Džon Dir’’;

U Srbiji je aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 polјoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemlјoradničke zadruge. Polovina ukupnog broja polјoprivrednih zadruga nalazi se u Centralnoj Srbiji, a druga polovina u Vojvodini. Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine je i više od 170 godina zadrugarstva. Poruka za zadrugarstvo je da imamo tradiciju, sadašnjost i budućnost! Zadrugama je potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije. Zato je za opstanak zadrugarstva i predlog da se otvori fond za finansiranje zadruga i da nije važno kako će se on formalno zvati, već da je bitno da se zadruge finansiraju. 

Predlog Zadružnog saveza Srbije je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje, a to znači da ako voćka rađa u trećoj godini, to prati i grejs period, odnosno da on važi dok ne stigne prva zarada. Ocena zadrugara je da je i izgradnja skladišnih preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu mnogo isplativija nego da se pojedinačno neko registruje kao gazda. „Što se tiče zadruga, nama je finalizacija proizvoda jako klјučna, tako da možemo da kažemo da je zadruga jednom rečenicom jedan kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan, a još ako pronađe put izvoza, to nam je klјuč uspeha“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog sveza Srbije. Zato je važno da se što više radi na promociji zadruga i da se u njima zapošlјavaju stručni kadrovi, jer je tu i klјuč uspeha i očuvanja zadruga.

Kako do savremene mehanizacije u polјoprivredi?

I prošle 2025. godine, Zadružni savez Vojvodine organizovao je edukativni skup – ovog puta u Kleku, u Zadruzi “Agro Klek”, jednoj od tri  najuspešnije zadruge u Srbiji. Teme su više nego aktuelne teme – od mehanizacije do udruživanja, a sve sa cilјem osnaživanja zadrugarstva i modernizacije proizvodnje.

U selu Klek, kod Zrenjanina, bili su predstavnici zadruga iz cele Vojvodine. Pod sloganom „Uz zadruge do savremene mehanizacije“, razgovaralo se o načinima da se kroz udruživanje dođe do novih traktora, kombajna i opreme za preciznu polјoprivredu.  Organizator skupa bio je Zadružni savez Vojvodine, a domaćin ZZ ,,Agro Klek’’, Zadruga sa tradicijom dugom više od 70 godina, koja danas obrađuje oko 1.200 hektara zemlјišta i zapošlјava 75 lјudi. 

• Iz srca Banata, iz Kleka, zadrugari su poslali poruku da je zajedništvo klјuč opstanka, a mehanizacija – klјuč napretka. Zadruge poput ,,Agro Kleka’’ pokazuju da domaća polјoprivreda može da ide u korak sa Evropom – ako se znanje, sredstva i lјudi ujedineč
• Zahvalјujući subvencijama Ministarstva polјoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četiri godine polјoprivrednici u Srbiji kupili su oko 21.000 novih traktora. UKupno uzemlji ima oko 481.000 traktora. Trećianm je starfija od svojih vlasnika!
• Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KIITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika polјoprivredne mehanizacije u Srbiji, kaže da nadležne institucije treba da razmišlјaju o obnavlјanju i oživlјavanju proizvodnje polјoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih polјoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna;

Izvor: RTV (Mirko Kiš)

Vrednost tržišta polјoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nove mehaniazucije u zemlјu, prema grubim procenama, stiže i oko 13.000 polovnih traktora koji dobro dođu za obnovu postojeće mehanizacije. Jer, u zemlјi je danas ukupno oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone polјoprivrednih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.

U agraru Srbije i dalјe su dominantni polјoprivrednici sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90  odsto nje. Nјive u Srbiji su usitnjene, odnosno rascpekane pa postoji oko 19 miliona parcela. U Srbiji postoji i 508.650 polјoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva i po hektara. Popis polјoprivrede u 2023/24. godini dao je realnu sliku o stanju polјoprivredne mehanizacije kojoj je potrebna obnova.

• Polјoprivrednici u Srbiji sad poseduju oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna, kao i oko milion priklјučnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, Prema podacima RZS prosečan prinos u 2021. godini bio je 6,1 tonu po hektaru. Dovolјnio za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose manje od od 1,5 miliona tona godišnje. Inače, ovogodoišnja žetva u Srbji dočekana je sa rodom od milion tona stare, neprodate pšenice. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015 – 2024) proizvodnja pšenice veća je za 26 odsto oko 30 godina;
• U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 4,07 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta. Koristi se 3.257.100 hektara. U ovogodišnjoj žetvi pšenice na oko 607.075 hektara dobijen je prinos od 3.605.000 tona. 
• To je dobro, ali je rekord bio 1991. godine kada je rod bio 3.736.503 tone;

Suša obrala kukuruz!

Najveće površine 2025. godine od 961.215 hektara bio zauzeo je kukuruz. Dobar deo očekivanog roda obrala je suša pa se on procenjuje na oko 4,4 miliona tona. Prosečan prinos je oko 4,6 tona po hektaru.  Pošto je u Srbiji značlajno smanjen stočni fond portebno je i manje kukuruza, nego ranije, za ishranu stoke. Procene su da Srbiji sad treba godišnje oko 3,5 miliona tona kukuruza, što je za million tona manje nego prethodnih godina. Analitičari istiu da se od kukurza kroz više prerade može dobiti oko 5.000 različitih proizvoda pa se predlaže da se tako radi. To bi onda za nekoliko puta povećalo prihod od njegovog izvoza. 

• Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji, pema podacima RZS, bila je. 1986. godine kada je na približno istim površinama dobijen rod od 8.062.020 tona; u 2025.godi9nji rod je bio smao 4,4 miliona tona!
• U 2024. godini iz Srbije je bilo izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti 5,1 milijardie evra, a uvezeno je za 3,9 milijardi evra. 
• I pored teške godine agrar je ostvario trgovinski suficit sa svetom od 1,2 milijarde evra!

Najavljeno je da će zadrugarstvo biti novi predmet u poljoprivrednim školama u Srbiji od ove jeseni. Da li je budućnost zadrugarstva u obrazovanja. UInekikm poljoprivrednim školama ono već postoji! To je zaista važno, kako bi se mladima bolje pojasnilo koliki je značaj zadrugarstva u Srbiji.

Zadrigastvo ima veliki značaj, u domenu uspostavljanje novih kontakata, razmene iskustava u proizvodnji i plasmanu proizvoda proizvedenih na tradicionalan način, sertifikacije proizvodnje, kao i direktne prodaja, čime se pruža mogućnost povećanja obima i kvaliteta ponuđenih proizvoda, a na bazi međusobno izmenjenih iskustava.  

Danas je najrazvijenije zemljoradničko zadrugarstvo u zemljama članicama Evropske unije, koje su prepoznale ovaj oblik organizovanja kao nosioca razvoja poljoprivredne proizvodnje prehrambenih proizvoda, snabdevanja tržišta poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i ravnomernog regionalnog razvoja. 

Ovo najbolje pokazuju podaci da je u zemljama članicama Evropske unije registrovano više od 30.000 zadružnih preduzeća, sa više od devet miliona zadrugara i preko 60.000 zaposlenih u zadrugama i zadružnim preduzećima. Zahvaljujući ovom obliku organizovanja u EU se ostvaruje godišnji promet od preko 210 milijradi evra.

Foto Kite d.o.o.- Sanbdevač traktora marke ,,Džon dir’’ na Balkanu. U Srbiji  selo Čurug ima navjviše traktora ove marke

Tradicija sadašnjosti i budućnosti

„Tradicija 131 godina Zadružnog saveza Srbije, više od 130 godina na području Vojvodine i 171 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnosti“, rekao je predsednikl Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović za javnost. On je da je zadrugama potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije.On je naglasio da je predlog Zadružnog saveza Srbije da se otvori fond za finansiranje zadruga i da nije važno kako će se on formalno zvati, već da je bitno da se zadruge finansiraju.

„Naš predlog je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje, a to znač da ako voćka rađa u trećoj godini, to prati i grejs period, odnosno da on važi dok ne stigne prva zarada“, rekao je Mihailović. Dodao je da je i izgradnja skladišnih preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu mnogo isplativija nego da se pojedinačno neko registruje kao gazda.

„Što se tiče zadruga, nama je finalizacija proizvoda jako klјučna, tako da možemo da kažemo da je zadruga jednom rečenicom jedan kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan, a još ako pronađe put izvoza, to nam je klјuč uspeha“, rekao je Mihailović. On je naveo i da je jako važno da se što više radi na promociji zadruga i da se u njima zašpošlјavaju stručni kadrovi, jer je to kako je naglasio, klјuč uspeha i očuvanja zadruga.

                                                                           (Autor je analitičar i publicista)