Srbija pri kraju lestvice!

• U Srbiji sad postoji 3.257.100 hektara obradivog zemljišta koje se koristi!
• Istraživanja “Eurostata” pokazuju da, kada je reč o udelu organske proizvodnje Srbnija je gotovo na začelјu sa procentom od svega 0,83 odsto, odnosno nešto više od 27.000 hektara obradive površine. Ovom proiyvodnjoij bavi se oko 7.000 gazdinstava, svaka njoia je manja od četiri hektara!
• Dok potrošači širom Evrope sve više prepoznaju vrednost zdrave i prirodne ishrane, proizvođači se suočavaju sa problemima održivosti, rastućih troškova i nesigurnosti u vezi sa plasmanom proizvoda.u Srbiji ima oko 7.000 organskih proizvođača hrane. Ona se proizvodi na 35 lokacija na 24.000 hektara! Bogati svet sve više traži organsku hranu, kada je meso u pitanju, junetinu koja se hranila na pašnjacima Srbije! 
• Evropska unija je jedan od globalnih lidera u organskoj proizvodnji. Udeo organskog polјoprivrednog zemlјišta u EU dostigao je 10,5 odsto ukupne polјoprivredne površine još 2023. godine, a očekuje se dalјi rast u narednim godinama. Od ove površine, čak 45 odsto se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. 
• Međutim, uprkos rastućem interesovanju za organsku hranu, tržište je podložno brojnim spolјnim faktorima. Inflacija, povećani troškovi transporta i rat u Ukrajini negativno su uticali na snabdevanje sirovinama i cene proizvoda u EU. 
• Veći deo organske proizvodnje u Srbiji namenjen je izvozu, prošle 2025. godine izvezli smo organske proizvode na tržišta Evrope, Amerike i Kanade za više od 50 miliona evra. Onima koji se bave tom proizvodnjom zarada nije ni brza ni garantovana, a naglasak je na kvalitetu namirnica i zaštiti okoline… Najveće učešće u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji imaju zemlјe s velikim površinama obradivog zemlјišta, povolјnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.
• Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlјe hrani oko 20 odsto svetske populacije;
• Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemlјama u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje;

Piše: Branislav GULAN

Istraživanja “Eurostata” pokazuju da, kada je reč o udelu organske proizvodnje Srbnija je gotovo na začelјu sa procentom od svega 0,83 odsto, odnosno nešto više od 27.000 hektara obradive površine. Ovom proiyvodnjoij bavi se oko 7000 gazdinstava. Pros;ean prinso njive sa orgnaskim proixvodnjom u Sribji je oko četiri hektara po gazdinstvu. Ako se uzme u obzir činjenica da Srbija ima manje od jednog procenta obradivog polјorpivrednog zemlјišta pod organskom proizvodnjom onda smo daleko od  lidera u oblasti organske proizvodnje, Austrije i Estonije koje imaju više od 20 posto ali i ispod evropskog proseka koji je između 9 i 10 procenata.

• U Srbiji sad postoji 3.257.100 hektara obradivog zemljišta koje se koristi! U delu organske proizvodnje Srbija je gotovo na začelјu sa procentom od svega 0,83 odsto!

Nije realno da u kratkom vremenskom roku podignemo procenat površina pod organskom proizvodnjom ali jeste  postepeno povećanje   organske proizvodnje uz povećanje  tržišta i politike države koja je usmerena ka razvoju organske proizvodnje. Paralelno sa porastom površina mora se vršiti i sertifikacija koju obavlјaju akreditovane kontrolne organizacije kako bi se  obezbedile  sve potrebne dozvole. Pomoć države je neophodna u celokupnom procesu iako je i do sada država napravila značajan finanskijski iskorak kada je o organskoj proizvodnji reč.

Organski proizvođači u Srbiji uglavnom proizvode žitarice, oko 30 posto, zatim sledi voće, i to najviše malina i jabuka i na kraju  industrijske i začinske bilјke.  Oko 95 odsto domaće organske proizvodnje se izvozi prvenstveno iz razloga jer naše tržište još uvek ne ceni dovolјno zdravu sertifikovanu hranu, što bi se po rečima stručnjaka promenilo ukoliko bi se recimo organski proizvodi uveli, pre svega, u škole i vrtiće ali i označili dodatno simbolima iz prirode što bi  privuklo potrošače koji bi tako kupovali kvalitet ali i pomagali domaću proizvodnju. Godođnj9i izuvozu organskih proizvode iz Srbije pribliađva se bporjci od oko 60 miliona evra!

Postepeni oporavak u Evropi!

Tokom 2022. godine organska industrija je zabeležila stagnaciju i pad tražnje, ali je u 2023. i 2024. godini počeo postepeni oporavak, naročito u zapadnoj i severnoj Evropi. Nije dobro što je Srbija i dalјe  zemlјa koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, koja je  pre višeod jedne decneiej izgađena u Batakjnic9i, ali  I pored svih obećšanaj vlsti,svake godine, nikad aniej počela sa adom. Tokom poslednej decneiaj mngoi minsitru su se pored nje slika, obećavali početak rada, i to je bio i početak iI kraj njenog korišćenja. Samo u poslednjoj deceniji dva puta jesvečano otvarana u Batajnici. 

Foto: arhiva autora  –  Svi proizvod može da bude organski! U Srbiji se organska proizvoda obav na 24.000 hektara,asa ovoim proiuvodnjom se bavi 7.000 proizvođača

Jedan od klјučnih faktora oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Takođe, diskontni lanci i organski restorani postali su značajni faktori stabilizacije tržišta, čineći organsku hranu dostupnijom široj populaciji. 

• Srbija ima ogromne prirodne resurse za organsku proizvodnju. Trenutno postoji 35 idealnih lokacija za uzgoj organske hrane, uklјučujući Frušku Goru, Đerdap, Taru, Kopaonik, Šar planinu i mnoge druge regije bogate netaknutom prirodom i plodnim zemlјištem.
• Za razliku od industrijske polјoprivrede, koja se oslanja na hemijske supstance i masovnu mehanizaciju, organska proizvodnja zahteva stroge ekološke standarde. Pre početka proizvodnje na određenom zemlјištu hemijska sredstva i pesticidi ne smeju se koristiti najmanje tri godine. Takođe, genetski modifikovani organizmi (GMO) su strogo zabranjeni, a zaštita bilјaka od štetočina obavlhja se postavlјanjem zamki i prirodnim metodama.

Foto G. Mulić: Sertifikacija organske hrane u Srbiji predstavlјa poseban izazov. Proizvođači moraju proći kroz složen proces kontrole i inspekcije pre nego što dobiju zvanični organski sertifikat. Ovaj proces, iako dugotrajan, osigurava visok kvalitet proizvoda i omogućava lakši plasman na evropsko tržište

• Gazdinstvo može konkurisati najviše za 20 hektara obradive zemlje u organskoj proizuvodnji!

Podsticaji za organsku biljnu proizvodn iznosili su  63.000 dinara po hektaru i poljoprivredno gazdinstvo može konkurisati najviše za 20 hektara obradive zemlje.

Uslovi?

• Osnovni uslovi koje jedno pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva mora da zadovolji su da je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda, da je u aktivnom statusu u Registru i da je izvršilo obnovu registracije za tekuću godinu, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava;

Neki od spečifičnih uslova su da ima proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije, ili u postupku izdavanja sertifikata nakon završenog perioda konverzije ili ima sertifikovanu organsku biljnu proizvodnju, ili su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom u skladu sa propisima kojima se uređuje organska proizvodnja. Zatim da za iste površine nije ostvareno pravo na direktna plaćanja za podsticaje za biljnu proizvodnju i regrese za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme za tekuću godinu.Takođe, potrebno je da je lice koje aplicira sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom zaključio ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji koji važi za godinu za koju se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje.

Foto: Jovana Cvetković: Jedan od najvećih problema organske proizvodnje u Srbiji jeste plasman proizvoda. Iako sve više lјudi postaje svesno prednosti organske ishrane, domaće tržište i dalјe nije dovolјno razvijeno!

Izazovi za proizvođače u Srbiji

Jedan od najvećih problema organske proizvodnje u Srbiji jeste plasman proizvoda. Iako sve više lјudi postaje svesno prednosti organske ishrane, domaće tržište i dalјe nije dovolјno razvijeno. Prema istraživanju, četvrtina potrošača u Srbiji veruje da svakodnevno konzumira organsku hranu, iako ta hrana često nema zvaničan sertifikat.

• Jedan od pionira u organskoj proizvodnji u Srbiji, Josip Mamužić, ističe da prodaja uglavnom zavisi od direktne dostave potrošačima, lokalnih pijaca i specijalizovanih prodavnica. Iako su neki proizvođači uspeli da izvezu robu u inostranstvo, srpski sertifikati i dalјe nisu dovolјno priznati u EU, što otežava ulazak na evropsko tržište!

Pored toga, organska proizvodnja zahteva više manuelnog rada i veće ulaganje u ekološke metode, što povećava proizvodne troškove. To dodatno komplikuje situaciju u zemlјi u kojoj potrošači nisu spremni da plate značajno višu cenu za organsku hranu u poređenju sa konvencionalnim proizvodima.

• Iako se organska hrana često smatra luksuznim proizvodom, tržište pokazuje trend rasta potražnje, naročito među mlađom i ekološki osvešćenom populacijom;

Modeli kao što su italijanski biodistrikti (posebne zone koje kombinuju turizam, kulturu i organsku polјoprivredu) pokazuju kako se organska proizvodnja može povezati sa ekonomskim razvojem. Slični projekti su pokrenuti i u Srbiji, kao što je Biodistrikt Kolubara, što može doprineti bolјoj promociji domaćih organskih proizvoda.

• Novi zakon o organskoj proizvodnji, koji je stupio na snagu početkom 2024. godine, predviđa formiranje Saveta za organsku proizvodnju i četiri regionalna centra za razvoj organske polјoprivrede u Selenči, Valјevu, Svilajncu i Leskovcu. Ove inicijative bi mogle olakšati sertifikaciju i unaprediti domaće tržište organske hrane;

Analitičari ističu da organska hrana postaje sve isplativija u poređenju sa genetski modifikovanom hranom (GMO). Po njihovim analizama cena organske hrane u svetu raste brže od konvencionalne, pa je samo pitanje vremena kada će organski proizvodi biti dvostruko skuplјi od GMO proizvoda. 

• S obzirom na to da Srbija raspolaže sa dva miliona hektara obradivog zemlјišta pogodnog za organsku proizvodnju, postoji velika prilika za razvoj ovog sektora. Međutim, da bi se ova šansa iskoristila potrebno je unaprediti regulative, edukovati potrošače i olakšati sertifikaciju proizvoda za izvoz, koji se sad pribliđava na godišnjem nivou od oko 60 miliona evra!

Organska polјoprivreda u Evropi i Srbiji prolazi kroz turbulentne promene, ali i dalјe predstavlјa jedan od klјučnih pravaca održivog razvoja. Evropsko tržište se polako oporavlјa od ekonomske krize, dok Srbija ima veliki potencijal da postane značajan igrač u proizvodnji organske hrane.  Ipak, da bi se ovo ostvarilo, potrebno je uskladiti državne politike, podići svest potrošača i podržati proizvođače kroz bolјe subvencije i tržišne strategije. U suprotnom, organska hrana će ostati privilegija malog broja potrošača, umesto da postane široko dostupna opcija za sve.

• Kada je organska proizvodnja u pitanju pažlјivo treba birati lokacije gde da se gaji koja  kuiltuira, a gde dab dude tov stoke. To znači pažlјivo treba birati parcele za ogansku proizuvodnju. Kad je dalјe od industrije i saobaćajnica to zna i politika da je hrana kvalietnija. 
• U Vojvodini postoje regije ili bolјe reći opštine i delovi opštinskih atara koji su posebno pogodni za organsku polјoprivrednu proizvodnju zbog kvaliteta zemlјišta, klimatskih uslova i udalјenosti od industrijskih zagađivača.

Prema procenama struke, severna Bačka i to posebno Subotica i Bačka Topola imaju niz prednosti i to, pre svega, kvalitetno zemlјište, nižu koncentraciju industrijskih zagađivača, kao i pogodnu klimu za ratarske i voćarske kulture. Ovde bi se uspešno mogle gajiti organske kulture poput pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, kao i voće – jabuka, kajsija, trešnja, grožđe.

Južna Bačka, to jest područja oko Novog Sada, Titela, Temerina i Bačkog Petrovca, mogli bi da budu odlični za zdravu hranu. Prednosti su plodno zemlјište, razvijena polјoprivredna infrastruktura i pristup tržištu. Organske kulture dobre za ovaj deo Vojvodine su, između ostalog, paradajz, paprika, krastavac, žitarice i industrijsko bilјe.

U centralnom delu Banata izvdvajaju se Zrenjanin i Novi Bečej, a na severu Banata Kikinda jer imaju prostrane obradive površine, umereno kontinentalna je klima i do sada je registrovana manja upotreba pesticida u nekim delovima. Struka smatra da bi se ovde uspešno mogle gajiti organske žitarice, ulјana repica, lekovito bilјe – kamilica, lavanda.

Severni Banat, a, pre svega, Kanjiža, Senta i Čoka, imaju plodne njive, minimalno industrijsko zagađenje i dobre mogućnosti za navodnjavanje, a organske kulture koje bi mogle da se gaje uspešno su, između ostalog, soja, suncokret, pasulј, začinsko bilјe. I Srem, tačnije Ruma, Inđija, Irig i Šid, imaju svoje organske adute, a to su pogodni uslovi za voćarstvo i vinogradarstvo, blizina Fruške gore sa ekološki odličnim uslovima. Ovde bi uspešno moglo da se proizvodi organsko grožđe, jabuka, kruška, malina, povrće. 

Generalno, delovi Vojvodine sa manje intenzivnom industrijskom proizvodnjom i udalјeni od velikih saobraćajnica su najpogodniji za organsku proizvodnju.

Organske jabuke iz Kisača

Organska proizvodnja jabuka pokazala se kao dobar izbor u odabiru polјoprivrednih poslova Miroslava Đurovke iz Kisača, kod Novog Sada. Uz setvu primarnih polјoprivrednih kultura – pšenice, kukuruza i soje – i konvencionalu proizvodnje jabuka, koju je započeo 2002. godine, Miroslav, diplomirani inženjer polјoprivrede, počeo je da se bavi i organskim jabukama 2012. godine na oko pola hektara, gde je zasadio stabla otpornih vrsta jabuka – rubenole, melodije i gala.  Pošto je već imao predznanje o primeni hemije u jabučnjaku, gde su usled klime bili veliki rizici od bolesti, štetočina i ranih mrazeva, došao je na ideju da posadi sorte jabuka koje su delimično ili potpuno otporne na bolesti.  Prvi rod u organskom jabučnjaku imao je posle druge godine, ali ozbilјniji prinosi usledili su tek posle četvrte i pete godine, kada su jabuke počele da dostižu pun rod. Dobio sam iz Nitre u Slovačkoj sadnice jabuka rubenova i melodija i počeo da ih kelemim i razmnožavam. I u našoj klimi pakazalo se da su dobar izbor. Potrošači ih vole jer su organske jabuke drugačijeg ukusa i mirisa u odnosu na one proizvedene uz pomoć hemijskih preparata, jače su i kora im je tvrđa – naveo je Đurovka . Lane, iako je bila velika suša, uspeo je da dobije solidan rod i sve proda. Ali, i on ima primedbe na cene jabuka u otkupu i onih koje su istaknute u prodavnicama. – Na veliko sam rod prodavao za 40 dinara, a u radnjama organske jabuke su koštale 300 dinara – ističe Đurovka.  Uprkos tako velikoj razlici u cenama, uspeva da pokrije troškove proizvodnje jer Uprava za privredu Grada Novog Sada svake godine pomaže novčano organske proizvođače. Ulaganja su velika jer su hemijski zaštitni preparati znatno skuplјi u odnosu na one koje se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. U zaštiti organskih jabuka koristim samo dozvolјene preparate – nagašava Đurovka i napominje da su jabuke u njegovom voćnjaku otporne na bolesti venturiju i pepelnicu, ali ih treba zaštita od štetnih insekata, jabukinog smotavca i bilјne vaši, i ponekad od voćne rutava buba, pa ih treba tretirati više puta. Đurovka planira da voćnjak sa organskim jabukama proširi na još hektar. Na širenje proizvodnje opredelio se jer ima komoru za hlađenje, gde može da čuva jabuke tokom zime, premda za to i nema veliku potrebu – kupci znaju za njega i uglavnom jabuke brzo rasproda.  Po njegovim rečima, prinos jabuka sada najviše ograničavaju kasni prolećni mrazevi i slaba oplodnja, kada zbog hladnog vremena nema cveta ni pčela. Zato treba u voćnjaku da se odrade svi poslovi dok ne krene vegetacija, a kada ona počne, potrebni su samo zaštita od korova, protivgradna mreža i prskanje jabuka dozvolјenim preparatima, kaže Đurovka. Koliko tačno postoji plantaža organskih jabuka, ni sam ne zna, ali zna puzdano da ima voćara koji se samo bave proizvodnjom jabuka bez hemije.

• Po podacima Privredne komore Srbije, organska voćarska proizvodnja zauzimala je 33,4 odsto površina u 2023. godini.

Srbija se sporo okreće organskoj proizvodnji

Nedostatak vremena za pripremu hrane zbog načina života u 21. veku i sve više mesta za prodaju brze hrane, negativno utiču na lјudsko zdravlјe. Voće i povrće koje lepo izgleda neretko je najviše tretirano pesticidima, kažu stručnjaci, pa se sve više građana okreće organskoj hrani. Da li je ta proizvodnja budućnost  polјoprivrede u Srbiji i da li ćemo koristiti kvalitetno obradivo zemlјište za gajenje kultura za kojima raste potražnja i u svetu i kod nas?

• Na jugu Srbije, u selu Resnik kod Babušnice, porodica Ćirić uzgaja i prerađuje organsko voće i povrće. Proizvodnja, kažu, zahteva dosta novca, a mnogo ih koш̣taju i certifikati. “U pet plastenika gajimo povrće, papriku i paradajz na tradicionalan način, principom organske proizvodnje. Naše područje ima ogroman potencijal za proizvodnju zdrave organske hrane”, kaže Milica Ćirić iz sela Resnik u opštini Babušnica.
• Posle više godina provedenih za volanom kamiona, na putevima širom Evrope, Zoran Ivanković vratio se u rodno selo Kambelevac i bavi se stočarstvom. Ima 130 ovaca i 40 koza, i ima certifikat za organsku proizvodnju. “Nemamo klanicu koja bi uzela certifikovanu jagnjad za meso. Problem je neka refundacija oko opštine, što sve unapred mora da se plati, a ti onda čekaš da li ćeš da prođeš na konkursu ili ne”, kaže Zoran Ivanković.

Sve više lјudi je spremno da potroši više novca za kvalitetniju i zdraviju hranu! “Cena proizvoda jeste malo veća, ali razlog tome je to što proizvođači jako puno ulažu u ručni rad i više su na njivi. Robu nabavlјamo od lokalnih proizvođača iz Vojvodine”, kaže Ivana Mršić iz “Zdravologije”, Novi Sad.

Najveće površine u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji

Iako je polјoprivrednicima u Srbiji organska proizvodnja ulaznica na svetsko tržište, ne koristi se dovolјno, ima mnogo zaparloženih parcela, ali se i sve više plodnih oranica neplanski pretvara u industrijsko zemlјište.

Dr Snežana Olјača sa Katedre za agrotehniku i agroekologiju Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da su najveće površine pod organskom proizvodnjom u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, onda ide južna Srbija, pa tek onda Vojvodina. “Što se tiče broja hektara, najviše je zastuplјeno voćarstvo, ratarske kulture, pre svega, žitarice, krmno bilјe, industrijsko bilјe. Na prvom mestu, što se tiče broja hektara, to su livade i pašnjaci”, kaže Olјača.

• U Sloveniji 11 odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom!

Za razliku od Srbije, gde je manje od jedan odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, u Sloveniji je taj procenat mnogo veći – iznosi 11 odsto!  “Dostupni su nam finansijski podsticaji države i Evropske unije. Učestvujemo na tenderima koji nam olakšavaju ulaganje u polјoprivrednu mehanizaciju i opremu za preradu”, kaže Polona Ratajac, proizvođač organske aronije iz Maribora.

U Srbiji su subvencije trenutno najveći problem. “Zemlјište u Srbiji najvećim delom nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, što Srbiju svrstava u zemlјe gde se organska proizvodnja može uspešno razvijati”, kaže Jelena Milić iz Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pо njenim rečima, ono što treba da se uradi jeste da se podstaknu proizvođači da se još više uklјučuju u organsku proizvodnju, a to možemo samo njihovom edukacijom.

• Veći deo organske proizvodnje u Srbiji namenjen je izvozu. Prošle 2025. godine izvezlo su se organski proizvodi na tržišta Evrope, Amerike i Kanade za više od 50 miliona evra. Onima koji se bave tom proizvodnjom zarada nije ni brza ni garantovana, a naglasak je na kvalitetu namirnica i zaštiti okoline;

Kriza stočarstva, otvara izvoz i uvoz!

Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine. Agrarni analitičar Čedomir Keco, predsednik Udružebnja ,,Agroprofit’’, dobar poznavalac ovog tržišta, kaže da je svaka prilika dobrodošla za naše proizvođače. Po njegovim rečima, prethodnih usaglasili smo se i sa Velikom Britanijom i dobijen je sertifikat za izvoz junetine. 

• U Srbiji sad godišnje proizvodi samo 76.000 tona godišnje junećeg mesa!

Međutim, nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlјi sveta kako bismo dobili bolјu sliku na kom tržištu može da bude konkuurentna juneta iz Srbije. Odnosno  na koje zemlјe treba da se skoncentrišemo. Srbija se može uklopiti u zemlјe koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 eva po kilogramu žive mere. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… U Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi. Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskuplјuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima.

Proizvođači iz Srbije s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Juneće meso iz Srbije je izuzetno kvalitetno, možda među najbolјima u Evropi. Posebno simentalska rasa!

• Stočari iz Srbije sad su poktrnuli akciju da se udruže i da zajednički grade male luke na rekama gde bi se utovarala stoka za izvoz u svet!

Učešće agrara u BDP razvijenih zemalja!

U razvijenim zemlјama polјoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto! Iako polјoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemlјama agrar i dalјe dominira privredom!

• Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz polјoprivrede. U razvijenim zemlјama polјoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan);
• U zemlјama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 osto (Indija, Nigerija, Etiopija);
• U najsiromašnijim zemlјama polјoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi);

Najveće učešće u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji imaju zemlјe s velikim površinama obradivog zemlјišta, povolјnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.

• Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlјe hrani oko 20 odsto svetske populacije;
• Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemlјama u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje;

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj polјoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih polјoprivrednih praksi.

FOTO: Agroprofit – Kada su u pitanju cene juenćeg mesa u svetu Srbija se može uklopiti u zemlјe koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 kilogam žive mere. Naši proizvođači mogu da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… U Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi

Najniže globalne zalihe kukuruza!

Prema tržišnim istraživanjima Eurostata i izveštajima analitičara globalne zalihe kukuruza za 2024. i 2025. godini bile su najniže u poslednjih 11 godina, a stvarno snabdevanje trži[ta najniže je u poslednje tri decenije! 

Kako se pojašnjava, Kina, koja ima pet puta više zaliha kukuruza od SAD ponekad se isklјučuje iz ovakvih globalnih analiza kako bi se dobio realniji uvid u dostupne zalihe. Bez Kine, procene američkog Ministarstva polјoprivrede (USDA) pokazuju da će globalne zalihe biti na najnižem nivou sa oko 87 miliona tona.  Odnos zaliha u odnosu na potrotrošnju bez Kine izbosi samo 7,8 odsto, što je najniže još od 1995 – 1996. godine. Zalihe u Brazilu, Ukrajini i EU su najniže u poslednjih više od deset godina. U SAD su smanjene u odnosu nja prvobitna očekivanja. No, sitaucija je i dalhe napeta čak i sa uklјučenom Kinom. Drugim rečima globalen zalihe za 2024.- -2025. godinu iznosile oko 20,3 odsto, što je nnajniže od 2013 –14 godine. 

• Kina činia više od 60 odsto globalnih zaliha kukuruza u svetu, a pema USD-a, u sezoni 2024/25 će dosegnula najviši udeo u poslednjih 28 godina. 

Peking je 2008. godine započeo program skladištenja kukuruza, plaćajući polјoprivrednicima više od realnih tržišnih cena, ali je to okončao 2016. godine zbog visokih  troškova i podsticaja uvoza. Iako se smanjuje uvoz, još uvek je među najvećim svetskim uvoznicima, ali njen udeo u globalnoj potrošnji iznosi samo sedam odsto, dok Japan i Južna Koreja uvoze gotovo sav potreban kukuruz. Podaci USDA pokazuju da su zalihe kukuruza u SAD-u za 20224. – 2025. godinu iznosile 10,2 odsto, što je manje od pretodnih godinja, kada je to bilo 11,8 osto i desetogodišnjeg proseka od 12,5 odsto, ali nešto više od nivoa iz početka 2020. godina. Sredinom 2024. godine, omer 2024-2025. Prognoziran je iznad 14 osto, ali snažna potrašnja plus slabija berba smanjili su zalihe. To je kažu, pomoglo velikim špekulantima da zauzmu optimistilčne pozicije na Čikaškoj berzi. Međutim, optimisti u vezi sa kukuruzuom znaju das u američki polјoprvirednici  bili spemni da povećaju snabdevanje setvom potencijalno velikih površina ovog proleća. Obilne  zalihe kukuruza omogućuju SAD-u da dominiraju globalnim izvoznim tržištem i snabdevaju kupce poput Kine.

Prazne staje i obori u Srbiji

Kada je o Srbiji reč, treba reći da joj je proteklih decenija, godišnje trebaloza ishranu stoke oko do 4,5  miliona tona kukuruza. Staje su se staje i obori za tov svinja ispraznilo i, kako navodi Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije’’ te potrebe su se sada smanjile za milion tona Srbiji  koja nema ni dovolјnjo stoke pa ni mesa. Jer, do sada je njoj za ishranu stoke potrebno godišnje samo 3,5 miliona tona  kukuruza. Jer, smanjio se broj stoke koja troši kukuruz. A, u Sribji nema viših faza prerade kukuruza. U svetu se od nega može da dobije i do 5.000 artikala iz viših faza prerade, a to znači da se u prodaji dobije i znatno viša cena nego kada se izvozili kukuruz, ali samo kao sirovinu. 

Stočarstvo u Srbiji:

• U stakjama i oborima ima samo 698.871 grla goveda. To je najmanje za poslednjih sto godina!
• U oborima se nalazi samo 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata 1947. godine!
• U torovima se nalazi i oko 1.684.013 ovaca;
• U ekonomskim dvorištima dvorištima je tek  14,5 miliona grla živine!

Ovako mali borjsotke je smao posledica. On je Srbiju doveo do gubitka Prehrambe stabilnosti. DA bi se vrqatio prehrambeni suverenitet potrebno je: 

• Da  bude najmanje dva miliona grla goveda;
• Šest  miliona grla svinja;
• Najmanje 3,5 milona ovaca;
• Oko 90 miliona grla živine i oko osam miliona koka nosilja!

Prošle 2024. godine u Srbiji je rodilo oko 5,2 miliona tona kukuruza, pa i pored malog roda i niske potrošnje, jer nema stoke, biće ga i za izvoz. U 2025. godini očeekivalo se oko 6,6 miliona tona. Inače, u 2025. godini taj rod bio je još manji, samo 4,4 miliona tona. Želјa kreatora agroekonomske poltike  je da rod kukuruza bude bar za 30 odsto veći. zantno viđe..Već su  zaboravili kada je su imali visoke prinose. 

• Rekordan rod kukuruza bio je daleke 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona kukuruza! Od tada do dana prošlo je skoro četiri decenuejm da se čeka ponvo toliki prinos! Tada i više nikad posle toga Srbija se nije približila tolikom rodu kukuruza. Ali, pošto se kukruz seje od 950.000 hektara pa naviše, nadajmo se da će se to jedne godine  ponovo ostvariti jer se tvorci novih hibrida hvale sa novim kvalitetnim visokorodnih hibridima u lošijim godinama! Ali to su još uek obećanja I smao očekivanja!
• Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine… Uskoro ćemo imati godšnej po 40.000 grla za izvoz!

Uklapanje Srbije

Mi se možemo uklopiti u zemlјe koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 evra žive mere po kilogramu. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… kaže Keco. Po njegovim rečima, u Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi.Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskuplјuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima. On ističe da bi naši proizvođači s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. A sad je to veoma maklo,. Nekada smo obećavali Kineziam izviu od 500.000 tona godišnje.

• A, Srbija sad proizvodi samo 76.000 tona ovog mesa!

Može da se radi i reeksport, ali dok vas neuhvate. Posle toga – nema izvoza ni onog što sami proizvodite. 

Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Naše juneće meso je izuzetno kvalitetno, možda među najbolјima u Evropi. Posebno simentalska rasa – istakao je Čedomir Keco. 

Pašnjački tov junadi donosi i kalitetnije meso.  I pored stada od oko 15.000 krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od oko 800 miliona litara završava u preradi!

Farme manje od 100 krava su socijala!

Vlasnik ,,Delte’’ – Miroslav Mišković, vlasnik ,,Delta holdin’’ u maniru dobrog poznavaoca proizvodnje mleka pred Predsednikom Aleksandrom Vučićem u PKS je izjavio da su farme muznih krava manje od 100-tinu grla – „socijala“. Namera mu je bila da čuje od Predsednika može li se broj muznih grla za podsticaje sa 300 povećati na više hilјada. Sličnu inicijativu o potrebi velikih farmi, Predsedniku je saopštio i veleposednik i farmer Ćorić u Melencima. U oba slučaja Predsednik je rekao da se razmotri predlog, a u Komori je bio jasniji i poručio da „novih novaca nema, već je moguća jedino preraspodela“. Da li će ta raspodela zahvatiti sektor govedarstva, a i da li će do nje doći to ćemo tek videti, ali su mali proizvođači mleka zbunjeni zbog ovakve inicijative. 

Zbog teškog polođaja stoačra, proizvođači ,,bxelek reke’’ su proispali mleko na ulici, zbog skupe stočne hrane sa milion litala mleka godišnje uvek hrane prasiće. Jer, im je to jeftinije nego da kupuju skupu stočnu hranu! Naime, oni se plaše da će preraspodela, upravo pogoditi njih. Sve bi to bilo jasnije Predsedniku da je PKS saopštila zaklјučke ili analizu sa zajedničkog sastanka mlekara i farmera. Mala ironija: ovakav sastanak se nije dogodio u poslednjih 15-tak godina. I ceo sektor trpi komentare i ocene u stilu nacije koja se u sve razume. 

• Sramota i nedopustivo da proizvođači mleka koji su u većini, ima ih više od 12.000 i imaju bezmalo 70.000 goveda u muži i nisu deo privrednog sistema, već samo snabdevači sirovina koju prerađivači plaćaju koliko žele i preuzimaju je kada im to odgovara. Tako je i mladi farmer iz Sente Igor Kalinić za 40 dana prosuo ili podelio više od 28.000 litara mleka. Nažalost ovo i nije jedini primer javašluka u mlečnom sektoru, piše i javlјa Čedomri Keco, predsednkik Udruženja za tov junadi ,,Agroprofit” u Novom Saduč

Država je za stočare ove 2025.  godine kao i za celu polјoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavlјena raspodela  sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer  ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni. Među farmerima koji zahtevaju povećanje broja krava za premije, ima i onih koji su 3-4 farme upisali na svoje članove familije i primaju državni novac za po 300 krava. Sada kada mlekare prikazuju viškove, oni bi hteli da  premije po kravi uvećaju desetak puta. 

I pored stada od oko 15.000  krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od oko 800 miliona litara završava u preradi. 

,,Da li je Predsednik Vučić upoznat sa računicom u proizvodnji mleka – teško je reći. Nije pokazao na sastanku u privrednoj komori da baš poznaje ovu računicu. Odgajivač sa 300 muzara po osnovu premije po kravi od 55.000 dinara godišnje oprihoduje 16.500.000. Sa proizvodnjom od 8.000 litara mleka uz premiju od 19 dinara, farmer dobija 45.600.000, dok za junice otelјene na farmi, a koje ostaju u reprodukciji prima još 15.000.000 dinara, a za mušku telad (uvek bude jednak broj muške i ženske teladi na farmi) prodajom ostvaruje prihod od 7.000.000 dinara. Stado od 300 muzara donosi prihod od 77.800.000 dinara.  Ali to nije sve. Kada se ovome doda prosek ostvarene mlečnosti po kravi od 8.000 litara sa prodajnom cenom samo 60 dinara po litri, to je novi priliv novca u iznosu od 144.000.000 dinara”, pita se Čedomir Keco?

Koliko je krava ,,zlatna koka’’?

Kada se ostvareni poslovni rezultat i podrška države saberu, stado od 300 krava sa navedenom mlečnošću u laktaciji donosi vlasniku 217.800.000 dinara, odnosno po kravi godišnje oko 6.182 evra. Iz ove računice se može zaklјučiti koliko je krava „zlatna koka“, ističe  i dodaje Keco: Kada bi ovakvu matematiku primenili na stado od 3.000 krava, što očekuju pojedini vlasnici velikih farmi, bio bi to prihod od 18.546.000 evra!

Za neka gazdinstva u Srbiji, proizvodnja mleka je najbolјi biznis, ali se o tome malo govori i to gledajući poslovno, nije sporno. Vlasnici više muzara odavno su obezbedili savremenu mužu i opremu i danas taj posao za njih nije „rudarski“ jer uz robote i na farmama imaju  i vrhunske stručnjake veterinare. Oni domaćini koji danas „sa malim mašinama“ obavlјaju mužu, a njih je najviše u procesu proizvodnje mleka, muče muku od nedostatka radnika do promenlјivih uslova za prodaju svežeg mleka.

 I dalјe smo zemlјa koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za polјoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani. Valјalo bi, što pre, da naša Država uvaži preporuke evropske komisije o jačanju malih i srednjih polјoprivrednih gazdinstava, i da bez žurbe konačno utvrdimo održivost programa razvoja sa nosiocima poslova u svim sektorima. Svakome je jasno da je za to potrebno kompetentno Ministarstvo polјoprivrede, što u ovom času ne postoji. Vreme je da se svi razumemo u polјoprivredu i da smo u pravu, šta god kažemo o njoj, od Predsednika do muzača, je odavno prošlo.

Proizvođači nisu u komorskom sistemu!

Na sastanku PKS, niko nije postavio pitanje zašto proizvođači mleka sa dnevnom proizvodnjom od 1.000 do 3.000 litara nisu u komorskom sistemu. Tu je početak i kraj priče o poslovnom uvažavanju ovih gazdinstava koja predstavlјaju prehrambenu sigurnost u proizvodnji mleka, više nego onih 15.000 muzara pomenutih veleposednika.

Gde je spas za ova mala i slična gazdinstva? Pre svega, u zdravstveno-ispravnom mleku, količini proizvodnje, gajenju kvalitetnih rasa i prodaji prema ugovoru sa cenom važećom najmanje tri meseca, ističe on.  Bitan je odgovor za koga se proizvodi mleko, koliko, po kojoj ceni… Kada se to ne zna to je veliki rizik za mala gazdisntva dok se velika bolјe snalaze.

Malo je proizvođača mleka koji ne doživlјavaju ovogodišnje premije i podsticaje kao uspeh više razgovora u državnoj administraciji, ispolјavanja građanske neposlušnosti… A, agrarni bud\et u yemklji kao [to je Sribja od 147,5 milijardi je oko sedma odsto ukpngo bud]eta Srbije,.Toje mnog, I bilo bilo dovoljno kad abi oti[lo u zdravu poljoprivredu,.

• Ali, agrar Srbije je težak bolesnik o moraće decenijama da se leči! 

U stvarnosti je to ovako: mlečno govedarstvo ima podršku postojeće Vlasti, traje bez celovite analize stanja i sa mnogo nepoznanica uz izdvojen veliki novac. Prvo su sporne naše potrebe, uvoz, nedefinisani podsticaji za mlade na selu… Dodela kuća i malih okućnica nije dovolјno veliko imanje za deset koza, a kamoli za uzgoj goveda. Nastala bi revolucija kada bi naša država za mlade polјoprivrednike kao Slovenci odvojila 40.000 ili 60.000 evra kada zasnuju brak i opredele se za život na selu!

• Gde se može i gde bi trebalo da se definiše sektor govedarstva!? Nova Strategija o polјoprivredi koja je urpavo završena, bila je idealno mesto je za to kada bi se upisali nosioci ovog sektora, planirani podsticaji od premija do nabavke kvalitetnih grla, opreme!

Strategija o polјoprivredi  od 2026. do 2034. godine, potrebno je da ima ugrađene sve mere i podsticaje da bi polјoprivrednici u narednih 10 godina videli sigurnost i sledbenost države prema njima. Takvih pozitivnih planskih dokumenata ima u mnogim zemlјama, donetim dok su još ulazile u EU. 

• Naša objektivna teškoća je u tome što nas pojedine zemlјe EU vide kao tržišni i sirovinski prostor!
• Mi smo ispod mogućeg nivoa izvoza, i što je neprihvatlјivo, postajemo zemlјa zavisna od uvoza hrane i semena. 

Od nas Republika Srpska izvozi više svežeg mleka, a mi u celom regionu uvozimo najviše bilјne masti.  Ako sve ovo ne drma kreatore agrarne politike, valјalo bi da u ime poreskih izdvajanja za polјoprivredu pokažu koliko cene svoj narod i konačno odrede pravce razvoja polјoprivrede i sela stručno, odgovorno i efikasno. Srbija nekada samo sa jednom kravom u domaćinstvu, šlјivikom uz teranje svinja u Beč obezbedila je opstanak. Nјeni polјoprivrednici neimari zaslužuju više i bolјe, a o tome ne treba da odlučuju oni koji imaju puno, – a i to im je malo, kaže predsednik Udruženja ,,Agroprofit”.iy Novog Sada, koje pokriva celu teritoriju Srbije! 

• U Srbiji je za proteklh 10 godinja  ugašeno 62.000 farmi!
• Prosečeno gazdinstov u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi po jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice I po 43 živine! 

CENA MLEKA :  NAJMANјA 40 DINARA, NAJVEĆA 75 DINARA PO LITRI + PDV

• Država je za stočare ove 2026.  godine kao i za celu polјoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. To je 147,5 milijardi dinra! Obavlјena raspodela  sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer  ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni.

Proizvođači mleka nemaju precizne ugovore sa mlekarama, pa cene u otkupu određuju menadžeri od oka i prema procenjenoj ponudi. Nema u javnosti liste troškova za sirovine koje su potrebne za jedan litar mleka niti visine amortizacije stada, koja nije mala, pogovoto kod visoko mlečnih grla. Prerađivači kažu da otkupne cene formiraju naspram ponude na tržištu, odmeravanjem udalјenosti farmera od prerade, a pre svega prema količini i kvalitetu mleka koje preuzimaju. Ove informacije u centrale dostavlјaju koordinatori sa kojima uglavnom, kao ni sa posrednicima u otkupu gazdinstva nisu zadovolјna.

Najniža otkupna cena je oko 40 dinara, a najviše se pominju cene od 45 do 52 dinara, a potom 64 i 75 dinara bez dodatka PDV-a.

Iako postoje već dvadesetak godina u Srbiji nakupci – sakuplјači mleka još nisu postali interesantni za ni jednu inspekciju. Događa se da imaju „dobru saradnju“ sa šefovima otkupa pa i direktorima mlekara čiji vlasnici sede u drugoj državi .

U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavlјuju i kao nosioci premija, a možda i nemaju ni papka u svom dvorištu. 

• U razvijenim zemlјama polјoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto!
• U Srbiji je to sad oko 3,6 do 3,8 odsto. Nekada je bilo i do deset odsto. Nadležni kažu da je smanjenje učešča  agrara u BDP dao doprinos, odnosno razvoj drugih grana privrede!

Iako polјoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemlјama agrar i dalјe dominira privredom.

Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz polјoprivrede. U razvijenim zemlјama polјoprivreda čini samo 1-2% BDP-a (SAD, EU, Japan).

U zemlјama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 odsto (Indija, Nigerija, Etiopija).

U najsiromašnijim zemlјama polјoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi).

Najveće učešće u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji imaju zemlјe s velikim površinama obradivog zemlјišta, povolјnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.

Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlјe hrani oko 20 odsto svetske populacije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemlјama u globalnoj polјoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj polјoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih polјoprivrednih praksi.

U ponudi i organska junetina!

I organsko stočarstvo u Vojvodini je deo šireg trenda održive polјoprivrede koji se razvija u Srbiji. Sada se nudi i organska juntina!

Iako Vojvodina ima dominantno ratarstvo, interesovanje za organsku proizvodnju mesa, mleka i jaja raste zbog sve veće potražnje za zdravijom hranom.Karakteristike organskog stočarstva u Vojvodini su, pre svega, prirodna ishrana životinja pri čemu se stoka hrani organski proizvedenom hranom, bez pesticida, veštačkih đubriva i GMO-a. 

Slobodan je uzgoj! 

Životinje provode veći deo vremena na pašnjacima, što pobolјšava njihovu dobrobit i kvalitet proizvoda. Takođe, zabranjena upotreba antibiotika i hormona. Tačnije, preventivna upotreba antibiotika nije dozvolјena, a lečenje se bazira na prirodnim metodama. Važan segment je održavanje biodiverziteta. Koriste se autohtone rase poput mangulice i podolskog govečeta, koje su prilagođene lokalnim uslovima.

Rastuća potražnja na domaćem i evropskom tržištu otvara nove mogućnosti. Što se ekološki standarda tiče organska proizvodnja je regulisana sertifikatima koje izdaju nadležna tela u Srbiji. Izazovi u razvoju organskog stočarstva u Vojvodini su visoki troškovi proizvodnje i sertifikacije, manjak infrastrukture za preradu organskih proizvoda, ograničeno tržište i slaba promocija.

Dakle, Vojvodina ima povolјne prirodne uslove za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na područjima sa pašnjacima. Država nudi subvencije za prelazak na organsku proizvodnju, a rastuća potražnja na domaćem i evropskom tržištu otvara nove mogućnosti.

Šta sve mora da ispuni hrana da bi dobila organski sertifikat? Organska hrana, bilo bilјnog ili životinjskog porekla, iz godine u godinu je sve popularnija.Trend organske proizvodnje je prepoznat na zapadu, a zaživeo je i u našem regionu. Imajući u vidu važnost pravilne ishrane i činjenicu da se većina štetnih materija u organizam unosi putem hrane, ne čudi sve veća težnja lјudi da jedu hranu sa organskim sertifikatom.

Po čemu se razlikuju organska i neorganska hrana?

Bilјna organska hrana je proizvedena bez hemijskih đubriva i pesticida, dok neorganski metod proizvodnje koristi sintetičke materije za proizvodnju gotovih prehrambenih proizvoda.

Osim što se u procesu proizvodnje ne koristi sintetika, organska hrana nije genetski modifikovana i ne sadrži nikakve hemijske aditive za hranu ili rastvarače. 

Kako bi hrana nosila oznaku organske, kontrolne organizacije zahtevaju posebnu sertifikaciju za proizvođače. Stoga se organska hrana razlikuje od privatnog baštovanstva ili prirodne hrane. 

Epitet organska se odnosi i na samu hranu i na proces proizvodnje hrane, koji je određen specifičnim zahtevima i standardima koje proizvođači moraju da ispoštuju.  

Hrana koja nije organska tokom procesa proizvodnje koristi sintetičke materije, a one obično uklјučuju hemijska đubriva i pesticide. 

Pored toga, proizvođači, takođe, mogu modifikovati neorganske prehrambene artikle na molekularnom ili genetskom nivou. Ovo omogućava proizvođačima da ukrštaju useve kako bi proizveli otpornije sojeve sa većim količinama.

Postoji nekoliko uobičajenih prednosti povezanih sa organskom hranom. Prvo, proces organske polјoprivrede je dobar za celokupno okruženje. 

Sintetički pesticidi koji se obično koriste u procesu proizvodnje hrane mogu naštetiti lokalnim životinjama i onečišćavaju zemlјište. Pored toga, organske farme obično proizvode manje otpada i troše manje energije. 

Potrošači, takođe, imaju koristi od organske hrane ograničavanjem izloženosti potencijalno štetnim sintetičkim proizvodima. Nadalјe, organska hrana sadrži više hranlјivih sastojaka od hrane koja nije organska.

Kako da razlikujemo organske proizvode ( na pr.povrće i voće) od konvenconalno uzgajane?

Organske poljoprivredne proizvode najčešće  ne možete da razlikujete vizuelno. Cvrljive jabuke i kvrgavo voće je česta zabluda potrošača koju neretko plasiraju i neki poljoprivredni proizvodjači. Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze sa organskim proizvodima već bi se pre moglo reći da su to zapušteni, a u najgorem slučaju i pogrešno tretirani proizvodi ( u pogrešno vreme i/ ili sa pogrešnim pesticidima kao i nadekvatnim dozama).

Organski proizvodi često izgledaju reprezentativno (veličina, boja) mada to zavisi od mnogih drugih uslova ( sortimenta, prirodnih i klimatskih  uslova itd), a miris i ukus su im često intezivniji  zbog povećanog sadržaja nekih materija kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti  koje imaju takve karakteristike, a  koje su poželjne u organskoj proizvodnji.

Zbog toga potrošač mora da obrati pažnju na sledeće: Ukoliko je domaći organski proizvod proizveden u skladu sa standardima organske proizvodnje i u skladu sa zakonskom regulativom proizvođač mora nakon izdavanja sertifikata od strane ovlašćene kontrolne organizacije da na vidljivom mesto, a prema Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije,  stavi nacionalni znak sa jasnim i vidljivim natpisom:

Foto: G. Mulić – Rekordna proizvodnajjabuaku Srbiji bila je 516.411 tona u 2023.godin! Srbiikj je godišnje potrebno oko 200.000 tona jabuka! Osalo može da se izvozi!

ORGANSKI PROIZVOD

• Nacionalni znak garantuje da je proizvod prošao kroz proces kontrole i da je sertifikovan u skladu sa propisanim od strane sertifikacionog tela (ovlašćene kontrolne organizacije) koje kontroliše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede!

• Ukoliko proizvod nema ovu oznaku već samo prefikse „Bio“, „Eko“ ili „Organsko“, to znači da nije kontrilisan i sertifikovan organski proizvod;
• Organski prozvodi koji su sertifikovani u skladu sa EU regulativom nose domaći logo i oznaku organskih proizvoda EU;
• Svi  organski proizodi koji su uvezeni iz EU označeni su ovom oznakom, ali oni u skladu sa domaćom regulativom moraju da budu kontrolisani dodatno od strane ovlašćenih kontrolnih organizacija u Srbiji i označeni i sa nacionalnom oznakom;

Organski prozvodi koji su sertifikovani u skladu sa regulativom Nacionalnog organskog programa SAD-a – NOP, nose oznaku  USDA ORGANIC!

Svi  organski proizodi koji su uvezeni a sertifikovani po standardu NOP označeni su ovom oznakom, ali oni u skladu sa domaćom regulativom moraju da budu kontrolisani dodatno od strane ovlašćenih kontrolnih organizacija u Srbiji i označeni i sa nacionalnom oznakom

Postoje i poljoprivredni domaći biljni proizvodi koji su još uvek u tzv. prelaznom periodu (period konverzije koji obično traje od dve  do tri godine u zavisnosti od toga da li se radi o jednogodišnjim ili višegodišnjim biljnim vrstama), ali se već proizvode metodama organske poljoprivredne proizvodnje. Oni još uvek ne mogu da budu označeni kao organski i da se obeleže nacionalnim znakom.