

Sa 631.965 hektara žetvenih polja 2026. godine očekuje se rod od 3,73 miliona tona
(prosečno 5,9 tona po hektaru/)!
 Ako se agronomske i trgovačke prognoze ostvare, mi ćemo ove godine za izvoz imati više od
3,2 miliona tona zrna, što nismo odavno imali!
 Zdravko Šajatović: Sistem javnih skladišta je bila dobra ideja koja je u praksi teško
kompromitovana, jer je u odsustvu kontrole izdavanja robnih zapisa – hartija od vrednosti
sa robnim pokrićem, došlo do teških finansijskih zloupotreba. Izgubljeno je poverenje svih
učesnika u navedenom sistemu (poljoprivrednika, skladištara, banaka) i Kompenzacioni
fond je ugašen, a već duže vremena nemamo više ni jednog registrovanog javnog
skladištara. Što je još lošije, jedan broj oštećenih poverilaca ni do danas nije dobio
nadoknadu pretrpljene štete, jer u Kompenzacionom fondu nije bilo sredstava za isplatu!
 U vezi aktivnosti na oporavku sistema javnih skladišta ,,Žitounija; je naknadno i pismeno
dostavila sledeće sugestije Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu trgovine.Prva, i
neophodna mera koja mora prethoditi svim ostalim predloženim merama, je obezbeđivanje
sredstava za obeštećenje poverilaca po osnovu robnih zapisa koji su izdati bez pokrića u
uskladištenoj robi. Bez ovog koraka se izgubljeno poverenje u sistem robnih zapisa neće
povratiti.

 Oko mesec dana ostalo je jdo ovogodišnje žetve pšenice sa 631.965 hektara i
očekujućeg roda od 3,73 miliona tona (prosečno 5,9 tona po hektaru/ha), a ratari
nemaju nijedan valjan oslonac za prodaju, pa ni ugovore sa prerađivačem;
 Prema podacima RZS rekordan rod pšenjice bio je 1991. godine kada je u silose bilo
smešteno 3.736.503 tona pšenice!
 U ovogodi[noj [etiv u;estovova’e oko 481.000 dvosovinskih traktora I oko 46.000
kombajna. Vlasncii mehaniacuiej sad je prirpemaju ya yetvgu. Porblome je sto je
jedna tre’iantraktora starija od svojih vlsnika. Oni koji imaju saru mehanizaju od
tri traktora skalpajui jenda kako bi ousao unjvie . Jer, posao godine trebha olbaviti
ya desetak dana!
Prema nepotpunoj prognozi, desetak mlinara i izvoznika pominju kupovinu oko 500.000
tona (najviše na severu Vojvodine), a za ostalo zrno vlasnici će tražiti skladištenje, odnosno
predaju zrna na čuvanje bez cene. Država ima zakonski osnov za formiranje javnih
skladišta, a i banke su voljne da daju robne zapise. Međutim, ovo još uvek nije prepoznato
u nadležnim ministarstvima kao moguće rešenje za pomoć u trgovini.
Krajem 2025. godine u Privrednoj komori Vojvodine Okrugli sto na temu „Unapređenje
sistema kreditiranja i trgovanja kroz unapređenje sistema javnih skladišta i predžetvenog

2
finansiranja”. Potpuniju sliku o javnim skladištima prikazao je direktor
,,Žitounije’’Zdravko Šajatović.
 Sistem javnih skladišta je bila dobra ideja koja je u praksi teško kompromitovana,
jer je u odsustvu kontrole izdavanja robnih zapisa – hartija od vrednosti sa robnim
pokrićem, došlo do teških finansijskih zloupotreba. Izgubljeno je poverenje svih
učesnika u navedenom sistemu (poljoprivrednika, skladištara, banaka) i
Kompenzacioni fond je ugašen, a već duže vremena nemamo više ni jednog
registrovanog javnog skladištara. Što je još lošije, jedan broj oštećenih poverilaca ni
do danas nije dobio nadoknadu pretrpljene štete, jer u Kompenzacionom fondu nije
bilo sredstava za isplatu – rekao je Zdravko Šajatović.
U vezi aktivnosti na oporavku sistema javnih skladišta ,,Žitounija; je naknadno i pismeno
dostavila sledeće sugestije Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu trgovine:
Prva, i neophodna mera koja mora prethoditi svim ostalim predloženim merama, je
obezbeđivanje sredstava za obeštećenje poverilaca po osnovu robnih zapisa koji su izdati
bez pokrića u uskladištenoj robi. Bez ovog koraka se izgubljeno poverenje u sistem robnih
zapisa neće povratiti. S obzirom da se namirenje oštećenih poverilaca ne može izvršiti iz
Kompenzacionog fonda, a ni Ministarstvo poljoprivrede nije raspoloženo da ta sredstva
obezbedi iz agrarnog budžeta, naš predlog je da se neophodna sredstva obezbede preko
budžetske rezerve. 
,,Žitounija’’ podržava ideju da se donese sasvim novi Zakon o javnim skladištima ali, pre
izrade nacrta zakona neophodno je da posebna radna grupa sačini detaljan pregled
obaveza, troškova i finansijske koristi svih učesnika u sistemu javnih (ili licenciranih)
skladišta: poljoprivrede, skladištara, banaka, Produktne berze. Tek nakon toga treba
organizovati još jedan sastanak na koji, osim svih učesnika na prvom sastanku, treba
pozvati i predstavnike primarne poljoprivredne proizvodnje, Zadružni savez Vojvodine,
velikih skladištara i banaka, od kojih treba da čujemo njihove konkretne predloge i
sugestije.
Iz ,,Žitounije’’ podržavaju inicijativu da se inicijalna sredstva obezbede za popunjavanje
početnog garantnog depozita Kompenzacionog fonda. Predlog je da se inicijalna sredstva
obezbede iz Budžeta Srbije za 2026.godinu.
 Za predviđeni rod biće dovoljno skladišnog prostora bez potpunog razvrstavanja
pšenice po kvalitetnim grupama. To je i najveći trgovački nedostatak i veliki teret za
uspešan izvoz. Zrno koje nema 12 odsto proteina ulazi u kategoriju stočne pšenice i
znatno je jeftinija od one kvalitetne za hlebno brašno.
 Istina je da je pšenica berzanska roba i da cena zavisi od niza faktora (roda,
potražnje, kvaliteta, dostupnih lagera…) i načina preuzimanja. Naši ratari će i ovu

3
žetvu, izgleda, dočekati bez najave veće kupovine, bez pravog oslonca za bolju
trgovinu. 
Kao što se moglo i očekivati, sistem Javnih skladišta kao značajna sigurnost u trgovanju
pšenicom nije bio uključen u planiranje budžeta za ovu godinu. Za aktiviranje ovog lanca,
od skladišta preko banaka do robnih zapisa, potreban je tim koji nemaju nadležna
ministarstva niti Produktna berza koja se usavršila za simboličan interventni otkup, a
pitanje je da li malobrojna po zaposlenosti može i to da uradi. Dakle, ne nazire se ko će i
kako pomoći da ratari prodaju ovogodišnji rod.
 Ako se agronomske i trgovačke prognoze ostvare, mi ćemo ove godine za izvoz imati
više od 3,2 miliona tona zrna, što nismo odavno imali!
 NAŠA PŠENICA SVE TRAŽENIJA NA INO-TRŽIŠTU: Italijani kupili pola miliona tona,
a Rumuni 330.000 tona!

Foto arhiva autora: U drugoj polovini juna 2026. godine očekuje početak žetve pšenice. To obično
bude i prvi novac u agaru u tekućoj godini;
 Sa 631.965 hektara žetvenih polja i očekuje se rod od 3,73 miliona tona (prosečno
5,9 tona po hektaru/)
 Do žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca. Do tada imamo pšenicu lanjskog roda
za domaće potrebe i za izvoz.  U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita,
a brašna blizu 180.000 tona.
 Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora „Žitounije“ Zdravka Šajatovića za
„Dnevnik“, trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni
prodavali na stranim tržištima.