AGROPOLITIKA

Foto arhiva autora: Najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji je njiva sa 3.257.100 hektara!  Nekad je po analizama političara mogla da hrani pola Evrope, a sad je izgubila semenski i prehrambeni suverenitet… Njega treba da vrati Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine

• Srbija je decenijama važila za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom, državu koja „može da hrani pola Evrope“. Danas, međutim, domaća poljoprivreda suočava se sa dubokom strukturnom krizom: stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, prehrambeni i semenski suverenitet ozbiljno su narušeni, a proizvodnja hrane postaje sve zavisnija od uvoza;
• Posebno mora da zabrinjava statistika,a to je da je ekonomija napustila teritoriju!  To se dogodilo od kad au 600 sela više nema nijedne krave! Jer, u Srbiji ima 4.720, sela a RZS prognozira da će po 2052. godine nestati njih 3000! Srbija će tada imati samo 5,2 miliona stanovnika!
• ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov, vođa tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema;
• Jer, u protekloj deceniji zbog loše, socijalne, Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine, Srbije je  izgubila semenski i Prehrambeni suverenitet… Njih treba da vrati primena nove Strategije do 2034. godine…

Piše: Branislav Gulan

U takvim okolnostima predstavljena je nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine, koja kao jedan od ključnih ciljeva definiše povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje. Autori strategije tvrde da je ovaj dokument drugačiji od prethodnih jer prvi put ima jasno definisan razvojni cilj, ali ostaje otvoreno pitanje da li će ambiciozni planovi biti praćeni doslednom politikom i stabilnim finansiranjem!?

Kako upozorava prof. dr Tatjana Brankov, vođa tima za izradu noe Strategije poljoprivrede i ruralnolg razvoja od 2026. do 2034. godine, ključni problem Srbije nije samo proizvodnja hrane, već činjenica da je ekonomija napustila ruralni prostor. 

• U Srbiji postoji 4.720 sela, ali u čak 600 više nema nijedne krave muzare! To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi! 
• Stočarstvo na istorijskom minimumu;

Najveći problem domaćeg agrara danas predstavlja stočarstvo, koje je decenijama u padu. U razvijenim zemljama sveta stočarstvo učestvuje sa oko 70 odsto u vrednosti poljoprivredne proizvodnje BDP, dok je u Srbiji taj udeo pao na svega 20 odsto.

Broj svinja danas je vraćen na nivo iz 1947. godine i iznosi oko 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na oko 698.000, što je najmanje u poslednjih sto godina. U odnosu na desetogodišnji prosek, broj goveda manji je za 10,5 odsto, a svinja za čak 18,4 odsto.

Posledice takvog stanja dalekosežne su i po ekonomiju i po demografiju sela. U mnogim mestima nestankom stočarstva nestao je i osnovni novčani tok koji je održavao život u ruralnim sredinama.

• Analitičari upozoravaju da selo bez krava nije samo agrarni problem, već pokazatelj ekonomskog gašenja čitavih područja. Kada nestane stočarstvo, vrlo brzo nestaju i male mlekare, prodavnice, zanatske radnje, lokalna prerada i sela!
• Sad je u fazi nestajanja njih oko 1.200 koja na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika!
• Procene RZS su da će sa mape Srbije do 2052. godine edstati čak 3.000 sela! 
• Srbija će tada imati manje  od 5,2 miliona stanovnika!
• U protekloj deceniji ugašeno je više od 62.000 farmi, dok je iz sela nestalo oko 1.000 malih prerađivačkih kapaciteta. Istovremeno, čak 1.200 sela nalazi se pred nestankom jer imaju manje od po 100 stanovnika;

Prehrambeni i semenski suverenitet pod znakom pitanja

• Jedan od najozbiljnijih problema na koji upozoravaju stručnjaci jeste gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije!

Država danas u velikoj meri zavisi od uvoza osnovnih inputa za proizvodnju – semena, đubriva i drugih repro-materijala. 

• Posebno zabrinjava pad učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija!

Takav trend, upozoravaju agroekonomisti, direktno dovodi u pitanje dugoročnu održivost domaće proizvodnje hrane, posebno u uslovima globalnih kriza i poremećaja na tržištu.

• „Zemlja koja izgubi semenski i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti“, navodi se u novoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog  razvoja Srbije!
• Nova strategija zato predviđa obnovu domaće proizvodnje inputa, jačanje stočarstva i povećanje dodate vrednosti kroz preradu hrane, ali stručna javnost postavlja pitanje koliko su ti ciljevi realni bez ozbiljnih sistemskih promena!

Ambiciozni ciljevi nove strategije

Strategija poljoprivrede do 2034. godine predviđa:

• jačanje stočarstva i povećanje broja grla;
• razvoj srednjih tržišno orijentisanih gazdinstava;
• veću podršku ruralnom razvoju;
• prilagođavanje klimatskim promenama;
• povećanje organske proizvodnje;
• digitalizaciju poljoprivrede;
• jačanje domaće prerade hrane.

Poseban cilj jeste povećanje vrednosti proizvodnje po hektaru. Do pre dve godihne toje bilo oko 1.200 evra. U novoj Strategiji piše da je to od 2023. godine iznosi oko 1.800 evra, a treba da se poveća bar za tri puta! 

• Srbija trenutno koristi oko 3,25 miliona hektara obradivog zemljišta, dok je vrednost proizvodnje po hektaru i dalje višestruko niža nego u Evropskoj uniji;

Na  toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom (koja je podeljeba u 19 miliona mini parcela) već decenijama se godišnje proiyvodi samo oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda, odnosno, sirovina za hranu. Proizvodnja gotovo svih deset osovnih ratarskih proizvoda, po hekaru je niža nego li pre dve, tri, četiri ili pet decenija! Nauka treba da utvrdi zašto i da pronađe rešenje za rast proizvodnje! 

• Jer, analitičari ističu da bi samo agrar u Srbiji mogao godišnje da donese vrednost proizvodnje od oko 90 milijardi evra! A, tolika je danas vrednost BDP Srbije!!!

Plan strategije jeste da se ta vrednost u narednoj deceniji višestruko poveća kroz intenzivniju proizvodnju, razvoj prerade i veću konkurentnost domaćih proizvođača.

Predviđeno je i povećanje izdvajanja za ruralni razvoj. Danas se čak 88 odsto agrarnog budžeta troši na direktna plaćanja i subvencije, dok je ruralni razvoj godinama dobijao tek simboličan deo sredstava.

• Plan i realna želja su da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. godine na 30 procenata, po uzoru na praksu Evropske unije!

Agrarni budžet: veliki nominalno, ali nedovoljan za razvoj?

Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je nešto manje nego prethodne godine, kada je poljoprivredi bilo namenjeno 149,7 milijardi dinara.

To bi bilo dovoljno da je agrar zdrav organizam. Ali, poljoprivreda u Srbiji je teško bolesna  i pogrešno lečena u poslednjih pola veka. Zato prvo treba nju izlečiti pa tek onda raditi na povratku prehrahmbenog i semenskog suvereniteta.

Da bi se to postiglo prvo u:

• U stajama i na pašnjacima da bude dva miliona grla goveda;
• U oborima oko šest miliona grla svinja;
• U torovima oko 3,5 miliona ovaca;
• U dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja;

Iako vlast ističe da su ulaganja višestruko povećana u odnosu na 2012. godinu, kada je agrarni budžet iznosio tek oko 40 milijardi dinara, deo stručne javnosti smatra da to nije dovoljno za ozbiljan razvoj sektora.

Najveći deo sredstava i dalje odlazi na subvencije i direktna plaćanja, dok su kapitalna ulaganja i razvojni projekti nedovoljni za dugoročnu transformaciju domaće poljoprivrede.

• Poseban problem predstavlja činjenica da poljoprivreda, uprkos strateškom značaju, ni danas nije sistemski tretirana kao ključna privredna grana. To im se obe’ava I to ganski smao kada izađu na ulice da se čujei njov glas!

Laboratorija za mleko – simbol neispunjenih obećanja

Jedno od pitanja koje se u agraru ponavlja godinama jeste Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka u Batajnici.

• Laboratorija je završena još pre više godina, ali nikada nije stavljena u punu funkciju. Tokom vremena postala je simbol neispunjenih obećanja i promena ministara poljoprivrede.

Sadašnji, 17. ministar poljoprivrede od demokratskih promena 2000. godine, prof. dr Dragan Glamočić najavio je da bi laboratorija konačno trebalo da počne sa radom tokom 2026. godine, kao i da će mleko u buduće biti plaćano po kvalitetu! Još uvek je to kao I kod svih dosadašnjih ministara samo na nivou obećanja!

To bi, prema najavama, trebalo da uvede transparentniji sistem otkupa i pravednije uslove za proizvođače.

• Istovremeno, od decembra 2026. godine maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku trebalo bi da bude smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime bi Srbija konačno uskladila standarde sa Evropskom unijom!

Međutim, deo proizvođača strahuje da mali farmeri neće moći brzo da se prilagode novim pravilima bez ozbiljne finansijske pomoći države. Loše priemr rada je da se u proekloj deceniji ugasilo 62.000 farmi! Preti opasnost da se taj proces nastavi i dalje!

Najdramatičniji deo slike agrara Srbije jeste demografsko pražnjenje sela.!

• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do 2052. godine sa mape Srbije moglo bi da nestane čak 3.000 sela.
• Tada će navodno, prema analizama, Srbija imati samo 5,2 miliona stanovnika!

Stanje danas u Srbiji kojoj  nedostaje:

• oko 1.000 sela nema prodavnicu;
• blizu 3.000 nema vrtić;
• oko 500 nema asfaltni put;
• oko 2.000 sela nema poštu ili bankomat;
• Više od 1.000 sela nema ni osnovnu školu. Razlog je što nema đaka!
• U mnogim mestima ostale su samo prazne kuće i staro stanovništvo. Procene govore da u Srbiji postoji oko 50.000 praznih kuća bez vlasnika, dok se u još oko 150.000 objekata više ne živi.

Sela nestaju brže nego što se obnavljaju

SEOSKU MREŽU na osnvoua podataka analitičara  i publiciste Branislava Gulan, uradila je ekipa sajta DIREKTNO U Beogradu. Prosečno gazdinsvo danas u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi u proseku po jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košncki ei 43 živine! Tol gaudinstov vodi vlasnik sa 60 godina.  Tek svi 11 je mlađi od 40 godina!

Dobar je primer što čini Ministarstvo za brigu o selu. Jedna od akcija  je – dosadašnja dodela oko 4.200 kuća. Tako su sela dobila17.500 novih stanovnika. Mešu njima je i oko 3.000 dece! Tu su još dobre akcije, Miholjski susreti sela, adaptacija domova kulture, kupovina i davanje na poklon kombija da bi siromašne ruralne opštine imale besplatan prevoz od sela do sela, ali do opštinskih mesta…  Ostala je i upamćena akcija od 2017. do 2021. godine ,,500 zadruga u 500 sela’’. Tada je osnovano 1.100 novih zadrua. Stotinak se nije snašlo na tržištu pa su – nestale. 

• U toj akciji je država sa 2,2 milijarde dinara sredstava, bespovratno pomogla rad čak 202 stare i nove zdaruge! Ali, njihov položaj, nije kao u svetu sistemski rešen, ako da su i sad između opstanka i ostanka!
• Sve to je primer kako treba raditi, ali to se globalno u Srbiji – mnogo ne primeti! Jer, oma mnogo ruina!
• Stručnjaci upozoravaju da se povratak života na selo ne može zasnivati samo na nostalgiji ili jednokratnim subvencijama, već na stvaranju održive ekonomije i stabilnog Prihoda!

Može li zadrugarstvo ponovo postati oslonac sela?

Analitičari smatraju da bi jedan od važnih mehanizama oporavka sela moglo biti jačanje zadrugarstva.

• Srbija danas ima oko 3.000 agrarnih zadruga, ali samo manji deo njih funkcioniše kao ozbiljan tržišni sistem;
• Nekada su zadruge bile ključ razvoja sela – omogućavale su zajedničku nabavku mehanizacije, preradu hrane, organizovan plasman i bolju pregovaračku poziciju proizvođačača!

U savremenim uslovima zadruge bi mogle da budu način za smanjenje troškova, povećanje konkurentnosti i zadržavanje veće vrednosti proizvodnje u ruralnim sredinama.

Primer da je oporavak moguć

Da je uspešna proizvodnja moguća i u domaćim uslovima pokazuje primer porodične mlekare Radišić iz Čuruga.

Ova farma sa oko 40 muznih krava i robotskom mužom prerađuje kompletno proizvedeno mleko u 17 vrsa sireva, visoke dodatne vrednosti. Mesečno proizvodi oko tri tone sireva i planira izlazak na izvozna tržišta.

Takvi primeri pokazuju da su prerada, znanje i ulaganja ključ opstanka malih i srednjih proizvođača!

Ključno pitanje: Hoće li strategija ostati samo dokument?

Nova Strategija poljoprivrede Srbije do 2034. godine donosi ambiciozne ciljeve i prvi put otvoreno govori o problemima koji su godinama gurani u stranu – urušavanju stočarstva, gubitku prehrambenog suvereniteta, degradaciji zemljišta i nestajanju sela.

• Međutim, najveća dilema ostaje ista kao i kod prethodnih strategija: da li će najavljene mere zaista biti sprovedene ili će dokument ostati samo deklarativni okvir bez suštinskih promena;
• Jer, kako upozoravaju stručnjaci, selu više nisu potrebna nova obećanja. Potreban mu je sistem koji funkcioniše dugoročno, nezavisno od političkih ciklusa i promena ministara;

Bez toga, Srbija rizikuje da nastavi da gubi ne samo sela, varošice i stočni fond, već i sposobnost da samostalno proizvodi hranu i odlučuje o sopstvenoj budućnosti! 

Ali, evo evo primera iz sveta, gde ima dosta zemalja u kojima ima više goveda nego ljudi!

• U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju; 

• U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni adut;
• Brazil ima čak 252 miliona grla  goveda i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih izvoznika govedine u svetu suočava se sa kritikama negativnog uticaja stočarstva na amazonske šume;
• U Urugvaju na svakog stanovnika dolaze gotovo po tri grla goveda. Jer, imaju 11,3 miliona grla goveda i samo 3,3 miliona ljudi. Goveda visokog kvaliteta čine petinu izvoza zemlje;
• Na Novom Zelandu ima10 miliona grla goveda, a samo 5,2 miliona ljudi. Stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

Prihodi sela nisu delatnosti iz prošlosti, već temelji svake stabilne ekonomije!

• Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća i život. Ne preko noći, ali trajno! Jer, povratak selu ne počinje asfaltom i parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše! Selo nam ne sme biti trošak! Ono mora postati investicija i stabilnost!
• Zemlja koja izgubi  semenski suverenitet i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom joj nestaje i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost. To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti.
• ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov, vođa tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema. Ona je i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i predsednik Društva agroekonomista Srbije…

Jer, u protekloj deceniji zbog loše Strategije poljoirpovirede, Srbija je izgubila PREHRAMBENIi  SUVERENITET KOJI SAD TREBA DA SE VRATI. UZ TO JE I ZAVISNA OD UVOZA SEMENA! Da bi se rešili ti problemi, staje i pašnjaci treba da imaju bar dva miliona grla goveda, u oborima da bude šest miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona ovaca, u ekonomskim dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja….

                                                                  (Autor je analitičar i publicista)