• Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. u Republici Srbiji je evidentirano 3.239.374 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.325 poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78 odsto čine oranice i bašte…
• Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište u Srbiji su 185.000 hektara, od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, a od preostalih 110.000 hektara u zakupu (korišćenju) se nalazi 51.000 hektara, a 60.000 hektara se planira za davanje u zakup. 
• Od 51.000 hektara pašnjaka koji su vraćeni, 38.000 hektara je u zakupu, a 13.000 hektara je dato na korišćenje, bez plaćanja naknade. 
• Ukupan prihod od zakupa pašnjaka je dva miliona evra, a od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta godišnje 47 miliona evra.
• Laboratorija za mleko i nova pravila borbe za opstanak sela u Srbiji!

• Strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave pretvore u dosledne politike
• Posebno zabrinjava podatak da u više od 600 sela danas nema nijedne krave, dok je čak 1.200 sela u fazi nestajanja;
• Čovečanstvo se danas suočava sa trostrukom krizom – klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Nauka upozorava da je održivo upravljanje zemljištem jedan od najvažnijih alata za očuvanje ekosistema i unapređenje klimatskih akcija;

Branislav GULAN

Nova Strategija poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine privodi se kraju. Dosadašnja Strategija koja se primenjivala od 2014. do 2024. godien Srbiji je donela je gubitak Prehrambenog semensskog suvereniteta! Prvi zadatak tog novog dokumenta je da vrati taj izgubljeni Prehrambeni suverenitet.  Ali, pre toga mora da obnovi uništeni stočni fond! Dakle,  postoje ambiciozni ciljevi, od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti, a sve u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima! Da bi se toostarilo potrebno je da u stajama i na pašnjaciam bude dvg amiliaoj goveda, 5,5 do šest miliona svinja, 3,5 milioan ovac,a 90 miliona živinje, osma miliona koka nosilja…

• Da bi se to ostvarilo ostaje ključno pitanje: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati kao većina dosadašnjih – pretežno samo deklarativan navodi vođa timka irzade nove Strategije poljoprivred ei ruralnog razvoja Sribkje od 2026. do 2034.godine dr Tatjana Brankov.

(Ne)sporazumi oko pašnjaka

Radna grupa  okupljena i uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede, uspela je da sagleda celokupno stanje korišćenja pašnjaka i da ponudi rešenja – alate za korišćenje pašnjaka, vezivanjem za Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Upravu za poljoprivredno zemljište.

• Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. u Republici Srbiji je evidentirano 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78 odsto čine oranice i bašte, trajni travnjaci (livade i pašnjaci) čine 14 odsto  kvalitetno poljoprivredno zemljište (KPZ), dok višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi) pokrivaju sedam odsto površine KPZ. Na skoro polovini površine KPZ (47 odsto) proizvode se pšenica i kukuruz;

Foto arhiva autora: U Srbiji se hrana proizvodi na 3.257.100 hektara njiva, One su rascepkane na 19 miliona parcela!

Od pamtiveka, pašnjaci su namenjeni za pašarenje (ispašu) domaćih životinja i istorijski je dokazano da baš sa tom namenom su bili i ostali ekonomski oslonac i čuvar svih slojeva stanovništva na selu.

• Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište u Srbiji su 185.000 hektara, od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, a od preostalih 110.000 hektara u zakupu (korišćenju) se nalazi 51.000 hektara, a 60.000 hektara se planira za davanje u zakup. Od 51.000 hektara pašnjaka koji su vraćeni, 38.000 hektara je u zakupu, a 13.000 hektara je dato na korišćenje, bez plaćanja naknade. Ukupan prihod od zakupa pašnjaka je 2 miliona evra, a od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta godišnje 47 miliona evra;
• Ukupan zakup pašnjaka u Srbiji je 38.510 hektara i tu mogućnost je koristilo 2.304 gazdinstava. Zakup 16.770 hektara u centralnoj Srbiji pokazuje da je prosečna površina za 688 zakupaca 24,37 hektara, dok je taj prosek u AP Vojvodini 13,45 hektara, što ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu;

Obimni poslovi uzurpatora

Nadležna poljoprivredna inspekcija i službe u Upravi za poljoprivredno zemljište u stalnom su kontaktu sa opštinskim vlastima, ali blokade u sprečavanju zloupotreba u poštovanju zakona još uvek postoje. „Poslovi“ uzurpatora su obimni. Oni seju, kose, i po svaku cenu, uz pomoć lokalne uprave žele da se prikriju. Radna grupa za novi model korišćenja i čuvanja pašnjaka je zaključila da ovo poljoprivredno zemljište može koristiti samo gazdinstvo koje u Centralnom registru stoke ima goveda ili ovce na svom imenu. Jedinstveno je opredeljenje farmera da eventualni zakup pašnjaka ne bude uračunat kao dodeljena površina „po pravu prečeg zakupa“ i da se ove površine ne dodeljuju kao oranice. 

• Primećeno je, da više nema razlike po profilu uzurpatora, jer su pored manjih gazdisntava u zloupotrebe uključene kompanije i pojedinci koji obrađuju više hiljada hektara!

Sve ovo što se događa sa otimanjem pašnjaka, poznato je svakoj lokalnoj upravi. Tako u opštini Kanjiža, koja ima 4.341 hektar pašnjaka i veliki interes ovčara za ove površine, ipak su deo prepustili stočarima iz Sente  „jer oni to godinama koriste“. Predstavnik opštine Čoka je zapazio da kod njih postoji velika navala na pašnjake, od preoravanja do košenja i da nisu u mogućnosti da to zaustave bez rada inspekcija i primernih kazni. Ima slučajeva da se preoravanje pašnjaka vrši i u zaštićenim zonama.

Stočari smatraju da je zbog ponašanja lokalnih uprava potrebno da se u borbi protiv korupcije uključi Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležno ministarstvo za lokalnu upravu. Za oko 50.000 hektara pašnjaka  ne zna se gde su, a tolika je površina  uzurpirana i nije poznato na koji način se gazduje sa 75.000 hektara ovih površina, datim selima na upravljanje bez nadoknade.

Jedan od zaključaka sa pomenutog sastanka, a to se ponavlja skoro godinu dana, da se pašnjacima jedinstveno upravlja, da budu bez nadoknade ili samo sa naplatom dažbina za odvodnjavanje, da se za jedno uslovno grlo stočaru ustupe dva hektara, a da se naučno sagleda mogućnost produžetka vegetacije na ovim područjima, jer vrlo brzo zbog suše nestaje trava. 

Prema zabeleženoj praksi u korišćenju travnih površina, uz i na nasipima kanala i reka, zaključeno je da se  nadležnim službama i Upravi za vode predloži da hitno reaguju, jer se dobre travnate površine izdaju licima iz postojećih  službi u vodoprivredi ili trgovcima senom. Među retkim primerima je saradnja desetak vlasnika farmi ovaca iz Ostojićeva, kojima je dozvoljeno korišćenje kvalitetnih livada uz reku Tisu kod Padeja. Da je uzurpacija na severu Banata postala veština, pokazuje i primer gazdinstva koje je uz pašnjak zakupilo i jutro zemlje, a potom se proširilo na pet hektara pašnjaka i danas taj poljoprivrednik ne krije da od gajenja deteline zarađuje oko 10.000 evra godišnje. Otimanje pašnjaka „malo po malo“ zabeleženo je i u Rivici pored Iriga, gde ima preko 200 hektara državnih pašnjaka i livada.

Održani sastanak je bio poslednja priprema za razgovor o ovoj temi sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  dr. Draganom Glamočićem, koji je pre skoro godinu dana rekao: Pašnjaci pripadaju samo stočarima !

Predrag Vukčević, načelnik odeljenja za poljoprivredno zemljište u poljoprivrednoj inspekciji, obećao je prisutnim stočarima i predstavnicima opštinskih službi da će uskoro nadležni inspektori na terenu pomoći da se brže evidentiraju uzurpacije pašnjaka. Vršilac dužnosti zamenika direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, Aleksandra Mičeta je iznela niz podataka o saradnji sa lokalnom upravom i da je njen utisak da se situacija na terenu poboljšava i da su ostali za identifikaciju pojedini slučajevi. Ako se sve nadležne službe uključe u poslove zaštite pašnjaka, a to očekujemo i od Ministarstva unutrašnjih poslova, imaćemo mnogo bolju situaciju.

Nova  Agrarna strategija razvoja2034.

Posle više od decenije čekanja, prema obe’]annjimja sbvih dosadaš[njih pa i ove agrarne vlasti, Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka trebalo bi uskoro da počne sa radom, najavio je 17. ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za poslednjihčetvrt veka,  prof. dr Dragan Glamočić u razgovoru sa proizvođačima mleka iz Mačvanskog okruga. Uzorkovanje će se obavlјati u prisustvu proizvođača, a cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa koji će nagrađivati kvalitet, uz jednak tretman za sve.

Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavlјena u funfunkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije. Jer, proizvoiđači mleka i sa smanjenim brojem krava, godišnje proizvedu 1,34 milijarde litara ,,bele reke’’… Jer, iako ima manej krava pobolkjpani je rasni sastava. Pa su sad u sgajama krav ekoej daju godipšnje 10.000 litara pa i više mleka…

Obnova Prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije definisana je kao klјučni cilј nove Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Po rečima prof. dr Tatjane Brankov, autorke strategije, dokument donosi niz novina: zelene stipendije za decu sa sela, školske užine od domaćih proizvoda, jaču kontrolu cena hrane i veća ulaganja u ruralni razvoj.

• U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivog zemlјišta, ali je prosečna vrednost proizvodnje po hektaru svega oko 1.200 evra – višestruko manje nego u zemlјama EU. Cilј strategije je da se ta vrednost u narednoj deceniji poveća najmanje pet puta, uz jačanje najslabijih karika agrara: stočarstva, mlekarstva i domaće proizvodnje inputa;

Poseban akcenat stavlјen je na promenu strukture agrarnog budžeta. Do sada se čak 88 odsto sredstava izdvajalo za direktna plaćanja, dok je ruralni razvoj dobijao tek nekoliko procenata. Cilj je da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. godine na 30 odsto, u skladu sa praksom EU.

Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu, koji iznolsi 147,5  milijardi dianra, iako se nalazi među najvećima do sada, otvara pitanja da li su planirana izdvajanja dovoljna ne samo za očuvanje tekuće proizvodnje već i  za dugoročni razvoj domaće poljoprivrede.

Taj agrarni budžet Srbije koji je za 2,2 milijarde manje nego prošle godine, kada je poljoprivedi, posle nekoliko promena, bilo opredeljeno 149,7 milijardi dinara. To je iznosilo 7,5 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Udeo agrara u budžetu Srbije proteklih godina bio je oko 7,1 odsto, a najnovije procene su da je došlo do razvija drugih delatnosti i da je to sad oko 3,6 odsto. Dok deo opozicije ocenjuje da su izdvajanja nedovoljna i da bi agrarni budžet morao da iznosi najmanje 10 odsto ukupnih prihoda države, ministar finansija Siniša Mali, podsetio je da je 2012. godine budžet poljoprivrede Srbije iznosio svega 40 milijardi dinara, što po njegovom mišljenju pokazuje značajan rast ulaganja u agrar! 

• Cilj Strategije razvoja pooljoprivrde od 2026. do 2034. godine je da Srbija vrati izgubljeni Prehrambeni suverenitet!
• To će se ostvariti tek kada se obnovi stočni fond! To znači kada u Srbiji bude dva miliona grla goveda, pet miliona svinja i tri miliona ovaca!

Foto: Goran Mulić – U Srbiji sad ima ukupno 698.871 grlo goveda! To je najmanje u poslednjih sto godina!

• Bivši miniistar Živkov ističe da je problem u lošoj agrarnoj politici koju Srbija vodi….

Odgovor kakav god da bde, neće nama rešiti probleme.. Jer , mi smo zaista povećali uvoz mldeka u odnsoklu na veme kada samja biominostar, ali krov svih problema zbog kojih se ovo dešava će ostati. Problem nastaje zbog loše agrarne politike.Vrednost naše proizvodnje pe 2013. godine bila je neto 2,4 milijarde dolara, a sada imate neto 2,2 milijarde dolara, a 12 godina vam to varira… Ništa nismo novo stvorili, zato poljoprivreda pada u bruto nacionalnom dohotku. Ne samo zato što drugi sektori rastu, već poljoprivreda ne raste. Stočarski uvoz 2012. godine imao 90 miliona suficita, sad imamo oko 220 miliona dolara deficita. Kad gledamo samo mleko, imali smo izvoz koji je bio 30 miliona dolara suficita, sada je to 30 milioan dolara deficita. 

• Dokaz loše politike da je Srbija  od ivoznika soje postala uvoznik i da postoji mnogo parametara koje treba pratiti u agrarnoj politici gde mnogo, mnogo, lopšjue stoijimo nego tada. Ne samo da smo uvoznici, mesa i mleka, nego smo izgubili pehrambeni i semenski suverenitet!

Jer, agrarina politika je komplikovana jednačina u kojoj se mi brinemo samo o jednoj stvari – subvencijama. Ne samo zašto to poljoprivrednici rade, nego i zato što Ministarstvo samo na to odgovara… U EU svaki građanin izdvoji jedan evro dnevno za poljoprivedu, a kod nas svaki građanin, uključujuči novorođenu bebu, izdvoiji pola evra za poljoprivedu. Kod njih je tri četiri puta veća plata. Oni mogu to sebi da priušte.

• Mi činimo velike napore, da se poljoprivreda subvencioniše. A, onda se postavlja pitanje kako to  da nema efekta? Nije poenta u subvenciji, već u sistemu. Mi moramo da imamo sistem, dodao je on, ističući da građani daju milijardu dolara kroz porez, a vrati im se samo 2,4 milijarde dolara. Navodi i primere zemalja koje regulišu svoje agrarne polititike;
• ,,Mi imamo u agraru bolestan organizam koji smo lečili pogrešnim  lekovima! Moramo da menjamo te lekove. Jer, lekovi, su u ovom konkretnom slučaju, u Mađarskoj, da ispred svakog marketa imate mlekomate. Ne samo mlekomate, naći ćete i proizvođače koji u kombijima i kamionima prodaju mleko. Ako je u prodavnici 120, a ispred možete da ga kupite za 90, pa naravno da u prodavnici neće više biti 120! U Crnoj Gori država pomaže proizvođačima, daje im opremu da oni sami proizvode sir i mleko. Dva puta godišnje je obavezna kontrola. Mi ne rešavamo problem,”, ističe nekadašnji minisgtar poljoprivrede Srbije Goran Živkov;

Istakao je i koji bi mogli da budu kratkoropčnhi efektei pomoći mlekarima koji su bili na ulicama da bi se čuo njihov glas, pa tek onda da se počne problem rešavati. 

• Ali, boljitka neće biti dok se problemi sistemski ne reše!

• Moramo da napravimo kraktoročne i dugoročne mere. Kratkoročno tim ljudima treba pomoći. Legitimna mera je da se razdvoji socijalna od ekonomske politike,tj, preraspodela dohotka da se vidi koji su proizvođači najugroženiji.
• Po običaju,Vlada probleme na ulici rešava kroz uredbe. A, uredba je samo gašenje požara, ili ga ponekad i razbukta. Tako je bilo i ovog puta. Ministar poljoprivrednicima rekao da su razgovori završeni i da je postignut dogovor! Proizvođači su reka+li da su to bili,smao nazovi dogovori, ali bez dogovora. Evo i te uredbe i šta u njoj piše: Za nepoštovanje uredbe predviđene su i novčane kazne u iznosu od 50.000 do dva miliona dinara;

Ovu uredbu kojom se utvrđuje vanredna interventna mera podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda, odnosno sladoleda, način njenog sprovođenja, kao i finansijska sredstva za njeno sprovođenje, usvojila je Vlada Srbije 5. marta 2026. godine.

• Planovi za polјoprivredu: Potrebna je jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije u polјoprivredi!

Stručna javnost uglavnom pozdravlja činjenicu da je najveći deo sredstava namenjen subvencijama, koje su snažne za opstanak velikog broja, pe svega, malih proizvođača, ali istovemeno upozoravaju da je razvojni deo budžeta i dalje nedovoljan za ozbiljnije kapitalne projekte i dugročno jačanje konkurentnosti poljoprivrede, što predviđa buduća Strategija razvoja od 2026. do 2034. godine. 

Ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić izjavio je da će za direktne podsticaje biti izdvojeno oko 116 milijardi dinara, što čini više od 54 odsto svih subvencija koje država isplaćuje. 

• On je još dodao da bez jake poljoprivrede nema ni razvijene države, te da se ulaganja u agrar nastavljaju i u narednom periodu! 

Ekonomista Aleksandrar Stevanović pak ističe da je, s obzirom na nivo BDP-a u Srbiji poljoprivredni budžet za 2026. godinu formiran je optimalno. Ne može se konstatovati da su u tom trenutku mogla da budu izdvojena veća sredsta za agrar. Jednostavno, treba uzeti u obzir i to da je cena poljoprivrednog zemljišta kod nas znatno manja nego u razvijenim zemljama Evrope. Cena radnog sata, istina jeste porasla, ali je radna snaga i dalje znatno jeftinija nego u razvijenim zemljama. 

Kada se sve to sagleda, dolazi se do logičnog zaključka da nije realno očekivati da agrarni budžet u ovoj godini bude veći nego štoje određenp. Jer, on dolazi u bolesnu poljoprivredu koja je decenijama pogrešno lečena!

Sa druge strane i on smatra da bi državne podsticaje poljoprivrednicima trebalo dodeljivati na potpuno drugačiji način nego što je do sada bio slučaj. To znači, prvo što bi trebalo uraditi je razdvajanje onog što formalno stoji za podsticaj za proizvodnju, a u praksi je ništa drugo do socijalna pomoć za siromašna seoska domaćinstva. Tako je do sada rađenpo. I to je bilo pogrešno. Zatto se i ističe da je ono bila socijačna da je ovo razvojna strategeija.

Naravno, ona bi pomoć i dalje treablo da dobijaju, ali bi davanja onda trebalo nazvati pravim imenom, a to je sosijalna pomoć! Takođe, treba reći i to da subvencije nisu nužne baš svim poljoprivrednicima u zemlji. Primera radi, oni koji sade malinu u principu dobro zarađuju i ne vidi se razlog da dobijaju podsticaje. Oni pak koji se bave stočarstvom, posebno u ruralnim sredinama, su objektivno u problemima i njima bi shodno tome subvencije trebalo odobravati veće nego u ravničarskim regionima.  

Stočarstvo u najtežoj situaciji u poslednjiih 100 godina!

Stočarstvo Srbije nalazi se u dubokoj krizi. Broj grla je na istorijskom minimumu – broj svinja vraćen je na nivo iz 1947. godine od 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na svega 698.871 grlo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na desetogodišnji prosek broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, dok jedino ovčarstvo beleži blagi rast.

• U Srbiji danas postoji 508.365 polјoprivrednih gazdinstava, od kojih se 313.495 bavi stočarstvom. Prosečno gazdinstvo raspolaže sa 6,4 hektara zemlјe i ima tek jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!  
• Posebno zabrinjava podatak da u više od 600 sela danas nema nijedne krave, dok je čak 1.200 sela u fazi nestajanja;

Strože kontrole i nova pravila

• Od 2026. godine trebalo bi da počne primena novog Zakona o službenim kontrolama, koji predviđa nenajavlјene inspekcijske kontrole u svim fazama proizvodnje hrane – „od njive do trpeze“. Kazne za nepravilnosti kretaće se od 250.000 do tri miliona dinara. Rečeno je da će posebna pažnja biti usmerena na bezbednost hrane iz uvoza, ali i na usklađivanje domaće proizvodnje sa standardima EU, što je neophodno za izvoz, ali i za zaštitu potrošača na domaćem tržištu;

Aflatoksin i kvalitet mleka

Ministar Glamočić prvo je bio najavio da će od decembra 2025. godine maksimalno dozvolјena količina aflatoksina u mleku biti smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime će se Srbija konačno uskladiti sa evropskim standardima. Posle toga, rok za primenu smanjenja, međutim, je još jednom produžen za godinu dana, do kraja 2026. godine. Problem aflatoksina prisutan je više od 15 godina, a kompromisna rešenja iz prošlosti često su bila nužna kako bi se očuvao opstanak proizvođača!

• Kako je već niz puta samo obećano, u tom kontekstu, nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka predstavlјaće klјučnu kariku – bez nje nema pravednog sistema plaćanja po kvalitetu, niti ozbilјnog mlekarstvarača. 

Primer da je moguće, porodična mlekara  iz Čuruga

• Da sinhronizacija sa evropskim standardima jeste moguća pokazuje porodična mlekara Radišić iz Čuruga, u kojoj već četiri generacije proizvode sireve. Sa oko 60 muznih krava na robotskoj muži i potpunim zatvorenim procesom proizvodnje, ova farma sve mleko prerađuje u sireve visoke dodate vrednosti. U toj mlekari kave muye robot! Čuruška mlekara „Farmer“ proizvodi 17 vrsta sireva – mesečno oko tri tone, koje prodaje na domaćem tržištu, dok su planovi za izvoz sledeći korak. Nјihov primer pokazuje da su znanje, ulaganja i prerada klјuč opstanka malih i srednjih proizvođača; 

Nauka za zdravo zemljište u središtu globalne pažnje 

• Čovečanstvo se danas suočava sa trostrukom krizom – klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Nauka upozorava da je održivo upravljanje zemljištem jedan od najvažnijih alata za očuvanje ekosistema i unapređenje klimatskih akcija. Zemljište kao globalni prioritet potvrđuje da je očuvanje zemljišta globalni prioritet. “Zemljište je danas u središtu pažnje nauke, privrede i politike. Od njega se očekuje da reši gotovo sve velike izazove čovečanstva – od klimatskih promena, preko gubitka biodiverziteta, do zagađenja. Zbog toga više nemamo vremena za pristup pokušaj i greška”, poručila je dr Jordana Ninkov iz novosadskog Instituta za ratarstvo I povrtarstvo.

Zemljište – resurs bez alternative

Poljoprivreda se sve više prepoznaje kao sektor koji može istovremeno ublažiti klimatske promene – kroz vezivanje ugljenika – i prilagoditi se njihovim posledicama primenom regenerativnih praksi. Takav pristup, kako ističu stručnjaci, stvara novu generaciju ”regeneracije“, zasnovanu na praktičnom znanju, istraživanjima i inovacijama na terenu. Jer, kako podsećaju, 95 odsto svetske hrane dolazi iz zemljišta – resursa koji nema zamenu ni u najnaprednijim tehnološkim rešenjima.

Most između nauke, proizvođača i odluka

Predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta prof. dr Jovica Vasin ističe je da je nauka o zemljištu u Srbiji značajno napredovala – od klasifikacije i pedologije, do fizike, mikrobiologije i mera rekultivacije – ali da i dalje postoji praznina u komunikaciji između nauke, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka.

“Imamo znanje i odgovore, ali nedostaje funkcionalan socijalni trougao između akademske zajednice, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. Nauka može da ponudi rešenja, ali bez jasnog kanala ka praksi i ulaganjima – efekti izostaju. Poljoprivrednik mora najpre da živi pristojno od svog rada, da bi uopšte imao prostor da razmišlja o inovacijama”, naglasio je Vasin. 

On još dodaje da Srpsko društvo za proučavanje zemljišta priprema konkretne predloge za mere koje bi mogle postati deo agrarne politike – poput podsticaja za zelenišno đubrenje, kao jedne od najvažnijih praksi za povećanje organske materije u zemljištu. “Zelenišno đubrenje donosi dugoročne koristi, ali u početku stvara trošak. Zbog toga je važno da država prepozna potrebu da podrži ove mere, jer one čuvaju plodnost zemljišta i stabilnost proizvodnje”, kaže Vasin.

Navodnjavanje – prilika i rizik

• Posebno se ukazuje i na značaj pravilnog planiranja sistema za navodnjavanje, koji bez dodavanja organske materije može izazvati degradaciju zemljišta. 

Nauka ukazuje da bi zakonska regulativa morala da predvidi obaveznu analizu zemljišta i vode pre uvođenja bilo kog sistema za navodnjavanje, kako bi se sprečila zaslanjenost i alkalizacija.

• Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!

Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada ^m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Foto: Arhiva Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije. U 2025. godini navodnjavno je 47.543 hektara njiva

• Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine;

• Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). 

Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata

hilj. m3
	2024	2025
Ukupno	66742	78717
Iz podzemnih voda	3326	3793
Iz vodotoka	61941	73767
Iz ostalih izvora	1474	1157

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha

	2025	Tip navodnjavanja
površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	47543	190	42418	4935
Oranice i bašte	44204	91	42245	1869
Voćnjaci	3076	4	76	2997
Ostalo	263	96	98	69

Izazovi koji ostaju!

• Uprkos najavama reformi, ostaje otvoreno pitanje kako će se mali proizvođači – posebno oni sa manje od pet krava – prilagoditi novim pravilima u tako kratkom roku. Bez sistemske pomoći države, ulaganja i edukacije, postoji realna opasnost da deo njih trajno nestane;

• Srbija danas proizvodi oko 1,34 milijarde litara mleka godišnje, ali i dalјe uvozi velike količine mleka i sireva, dok domaći proizvođači često trpe pritiske otkuplјivača. 

• Preosečno gazdinstvo u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji smao jedna krava, pet svinja, tri košnice i 43 živine;

• Hranu u Srbiji ya 6,6 miliona žitelja Srbije i izuvoiz proizvode starci. Jer je prosečna starosna struktura vlasnioak imanja 60 godina! Samo  jedan od njih 11 mlađi je od 40 godina!

                               Foto sajt Seoska mreža uradila je beogadska ekoipa sajta DIREKNO

• Nova strategija, laboratorija za mleko i strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave konačno pretvore u stvarne, dosledne politike. Jer poljoprivfrednciima je dosadlo da čekaku danbo obećano bolej suta u agarau. Oni bi hteli da to bolje sutra bude već danas. Jer, mnogi o njihs učekajučji to bočej suta otišli sa ovog svega. Danas je prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva, 60 godina. Čekajući bolje dane u agraru, dočekali  smo da nam hranu za preživljavanje proizvode stari. Kada je nema dovoljino moramko da je uvozimo. I tu se nalazi jedan od razloga zašto nam je visina prinosa svih deset osnovnih ratarskh kultura manja nego li pre deset, dvadeset, trideset, četrdeset godina, pa i pola veka.

                                                                            (Autor je analitičar i publicista)