FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ

• Princ naslednik Filip i princeza Danica će tokom juna da posete američke Srbe u Čikagu. Biće to prilika da se prvi put predstave kao krunska visočanstva kraljevske srpske porodice i da dobiju podršku iseljenih Srba

Piše: Marko Lopušina

         U Čikagu je prošle nedelje u medijima i na srpskim mestima osvanuo proglas u kome se najavljuje jedan, reklo bi se, istorijski događaj. 

        Princeza Danica, Princ Filip i Rade Bakračević, urednik “Štajerskih novic”

 „Krunski princ Filip i princeza Danica Karađorđević u Čikagu pozivaju na „HUMANITARNE VEČERI“. 

         – Kraljevska večera, 17. juna, Svečana sala crkev Sveti Nikola, Lions, 

         – Vidovdanska liturgija i prijem, 21. jun, Saborna crkva Vaskresenja Hirostovog, Redvud drajc,

         – Princezino veče. Predavanje princeze Danice Karađorđević na temu “Savremena žena između tradicije i budućnosti” i koktel, 23. jun. sala Pela Signature. 

      I posebno obaveštenje: “ Sva prikupljena sredstva biće usmerena u dobrotvorne svrhe”.

      Ova javna pozivnica je deo kraljevskog protokola koji se primenjuje u SAD, da bi se predočio program i da bi se rezervisala mesta i pripremila sredstva za donatorstvo, koje je u Americi uobičajeno na svim počasnim skupovima, pa i kraljevskim. Kraljevska večare, liturgija i orijem su, takođe, deo srpske iseljenike tradicije, koju članovi kraljevske porodice Karađorđević sprovode od četrdesetih godina prošlog veka u srpskoj dijaspori širom sveta.

       Princ Filip Karađorđević je 2022. godine proglašen za naslednika dinastije, čime je i zvanično preuzeo od svog oca prestolonaslednika Aleksandra, tron u Krajevskom dvoru u Beogradu. I dobio zvanje Njegovo kraljevsko visočanstvo princ od Jugoslavije i Srbije. Kao princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom i dvoje dece živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju i obavljaju svoje monarhske obeveze i aktivnosti.

      Mladi kraljevski par se trudi da budu neprestano sa srpskim narodom i prisutni u javnosti, kako bi na taj način srpsku dinastiju približili državi, crkvi, narodu i svetu. Princ Filip i prnceza Danica su, na primer, prisustvovali obeležavnaju Spasovdana u selu Krćevcu kod Topole, gde su sa meštanima proslavili slavu i zavetinu. U Kraljevskom dvoru su održali Donatrosko veče da bi obezbedili sredstva za obnovu Kumice, istorijskog mesta Manastira Hilandar na Svetoj Gori.        

        A onda su 27. maja sa decom i narodom stajali u redu ispred hrama Svetog Save na Vračaru, kako bi se poklonili Časnom pojasu Presvete Bogorodice.

• Naša je dužnost da budemo sa narodom. To učimo i našu decu, koja su mala, koja imaju pravo na svoje detinjstvo, ali i koja sa nama kao porodica učestvuju u životu srpskog naroda – rekli su mi princ i princeza, kada smo se  proletos sreli na predstavljanju filma o prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću.

  U najavama posete kraljevskog para Čikagu, kaže se da je to “prvi dolazak Njegovog kraljevskog visočanstva krunskog princa Filipa Karađorđevića i princeze Danice u Ameriku”. Mala ispravka, nije prvi dolazak već su Karađorđevići opet u SAD. A princ se vraća kući. Filip Karađorđević je rođen u Americi 1982. godine i ima američko državljanstvo. U to vreme njegov otac Aleksandar i majka Marija de Glorija živeli su i radili u malom gradiću Ferfaks u državi Virdžiniji. 

       Prestolonaslednik i princeza su jedno vreme živeli i radili u Njujorku, gde je 1980. godine rođen njihov prvi sin Petar. Potom su Karađorđevići godinu dana živeli u Čikagu. U Ferfaksu su sredinom januara dve godine kasnije rođeni blizanci, sinovi Filip i Aleksandar Karađrođević. Sva trojica sinova su unuci kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre. Kumovi su Filipu i Aleksandru na krštenju bili, sa majčine strane španska kraljica Sofija, sa bakine strane grčki kralj konstantin Drugi i princeza Ana od Burbona. Posle dve godine života u SAD braća su se sa roditeljima preselila u London, gde su se Filip i Aleksandar obrazovali, odrastali i zaposlili. 

            Dakle, Amerika nije bila nepoznanica za princa Filipa, koji je rođen početkom osamdesetih, u vreme kada su u SAD bila sveža sećanja na dedu kralja Petra Drugog, na strica kraljevića Andreju, na strinu princezu Evu Mariju Karađorđević i na tetku kneginju Jelisavetu Karađorđević. 

           Kralj Petar Drugi je posle izgnanstva iz Beograda živeo u Londonu. Na poziv predsednika Teodora Ruzvelta kralj je zvanično posetio Vašington krajem juna 1942. Odseo je u Blerhauzu, rezidencijalnoj kući koja se nalazi preko puta Bele kuće. Na prijemu priređenom u čast kralja bilo je tridesetak uglednih srpskih doseljenika. Posetio je Kongres SAD. Bio je gost na večeri kod ministra spoljnih poslova Kordela Hala. Posetio je i Vojnu akademiju u Vest Pointu. I sreo Nikolu Teslu.

          Početkom jula 1942. kralj je krenuo na turneju po američkim gradovima u posetu srpskoj emigraciji. Na kraju posete predsednik SAD i kralj Jugoslavije su objavili saopštenje u kome je rečeno da je ova poseta „izraz prijateljstva američkog naroda prema narodu Jugoslavije“. Potpisali su sporazum o uzajamnoj pomoći u vođenju rata, koji je predviđao snabdevanje vlade Kraljevine Jugoslavije obaveštenjima, oružjem i materijalima za odbranu. 

          Posle rastave od kraljice Aleksandre od Jugoslavije kralj se preselio u SAD 1964. Živeo je u Njujorku i Denveru, gde je preminuo 1970. godine. Sahranjen je u manastiru Svetog Save u Libertivilu kod Čikaga. Kraljevi posmrtni ostaci su pohranjeni u Zadužbinsku crkvu Sv. Đorđa na Oplencu 26. maja 2013. godine, čime je ispunjen zavet poslednjeg jugoslovenskog kralja da svi Karađorđevići počivaju u dinastičkom hramu u Srbiji.

         Stric Andreja Karađorđević je živeo u Engleskoj, pa u Portugalu, a od 1972. godine u Palm Springsu sa trećom ženom Milicom Anđelković, koja je postala prinseza Eva Marija Karađrođević. Stric je umro 1990. godine i sahranjen je na srpskom groblju manastira Nova Gračanica kod Čikaga. A strina je umrla 2020. godine u Palm Springsu. 

         Tetka, kneginja Jelisaveta Karađorđević, ć erka kneza Pavla i kneginje Olge Karađorđević imala je svoje tragove u Americi. Školovala se u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. Diplomirala je istoriju lepih umetnosti u Parizu. Živela je u Njujorku od 1954. godine, gde se udala i izrodila decu. Bila je prijateljica Džona Kenedija i pripadnika američke elite. Odrekla se državljanstva SAD 2002. godine. Danas živi u Beogradu.

          Maćeha princa Filipa, princeza Katarina Batus Karađrođević, od 1985. godine, kada se udala za prestolonaslednika Aleksandra, brinula je o mladim prinčevima Petru, Filipu i Aleksandru. Školovala se u Denveru i Dalasu, a radila je u SAD. Prestolonasldenika Aleksandra je upoznala u Vašingtonu. Princeza Katarina danas ima svoju humanitarnu organizaciju u Čikagu i Njujorku. Prinčevi Petar i Aleksandar Karađorđević su odlazili u SAD na usavršavanje, a neko vreme su kao državljani Amerike tamo i radili.

        Princ Filip se uglavnom obrazovao u Evropi. Maturirao je 2000. na Kraljevskoj školi u Kanterberiju u Engleskoj. Diplomirao je na Londonskom Univerzitetu (UCL), odsek za umetnost i na odseku za društvene nauke. Radio je za Landsbanki i Teather & Greenwood u londonskom Sitiju. Završio je École hôtelière de Lausanne (EHL) u Švajcarskoj i radio u ugostiteljstvu u Londonu. uposlio ga je i IKOS, renomirani globalni hedž fond, na Kipru. Radi sa jednim globalnim menadžerom imovine u Londonu.

         Braća i prinčevi Petar, Filip i Aleksandar bili su krajem 20. veka privrženi majci, španskoj princezi Mariji de Glorija. Kada se prestolonaslednik Aleksandar sa princezom Katarinom trajno 2001. godine uselio u Kraljevski dvor u Beogardu, sinovi su mu dolazili u posetu. Tada su novinarima jasno rekli da “ne govore srpski”, a da je njihov “maternji jezik španski”.

       Od trojice sinova prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije de Glorije, princ Filip je najčešće dolazio u Beograd. Braća Petar i Aleksandar su više voleli da odlaze kod majke u Sevilju. Filip Karađorđević je u Beogradu od 2013. godine počeo aktivno da uči srpski jezik, da radi svoje londonske poslove “na daljinu”. 

     Filip i Danica su se venčali 2017. i žive običnim životom. Dobili su 2018. godine sina Stefana, koji je prvi Karađorđević koji se rodio u Srbiji od početka Drugog svetskog rata. I potom 2023. rodila im se ćerka princeza Marija. 

       Njegovo kraljevsko visočanstvo princ od Jugoslavije i Srbije živi sa porodicom u Slamenoj kuću u okviru Kraljevskog dvora na Dedinju. Posetu Americi je dugo i temljeno pripremao. Princ Filip i princeza Danica u Čikago kreću bez sina i ćerke. Deca imaju svoje obaveze, a put i aktivnosti u SAD su dugi i naporni. Iz poziva na “Humanitarne večeri” kraljevskog para se vidi da će u Čikagu princ i princeza sarađivati sa Srpskom pravoslavnom crkvom i monarhistima među američkim Srbima.  

        Neivesno je i ne zna de da li će krunski princ Filip Karađorđević u Americi da sarađuje i sa Amerikancima. za to postoje najmanje dva razloga. Prvi je pismo i molba koje je princ Filip poslao predsedniku Donaldu Trampu da pomogne u rešavanju pitanja Kosova. Drugo je stari zahtev oca, prestolonaslednika Aleksandra upućen američkim predsednicima. 

       Naime, prinčev otac, prestolonaslednik Aleksandar kao starešina dinastije Karađorđević podneo je zahtev SAD za povraćaj blaga Kraljevine Jugoslavije, koje je na početku Drugog svetskog rata izneto iz Beograda i pohranjeno u američkoj Centralnoj banci Federalnih rezervi u Njujorku. Karađorđevići potražuju od Amerike blago vredno 970 miliona dolara. Kraljevsko blago je zaplenio predsednik Frenklin Ruzvelt, a noviji njegovi naslednici se ne izjašnjavaju o zahtevu srpskog Kraljevskog dvora, prestolonaslednika Aleksandra, a time i njegovog naslednika princa Filipa Karađorđevića.