• Tiha revolucija koja će uticati na proizvođače širom sveta!
• Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovoljna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem;
• Kineska poljoprivreda kao državni projekat: šta Srbija može da nauči od kineskog modela upravljanja zemljom i hranom? Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u poljoprivredi! U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje države!
•  Profesor Unković je tada naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom! “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlja koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalja Evropske unije i mislim da ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, isticao je Unković…

Poljoprivreda je oduvek bila u samom srcu kineske civilizacije, ali danas ima možda i važniju ulogu nego ikada ranije. U zemlji koja raspolaže sa svega devet  obradivog zemljišta, a istovremeno mora da prehrani čak 20 odsto svetske populacije, svaki hektar i svaki kilogram hrane imaju strateški značaj. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kina raspolaže sa upola manje obradive zemlje po stanovniku, što dodatno pojačava pritisak na njen agrarni sektor.ni © Canva

Taj pritisak ne prestaje da raste. Između 2010. i 2020. godine Kina je izgubila oko 15 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta zbog urbanizacije – površinu veću od Engleske. Svake godine dodatni milioni hektara nestaju pod infrastrukturom, industrijom i širenjem gradova.

• Kina razvija AI robota koji radi složene poljoprivredne poslove!

Vesti 

• Kineska poljoprivreda kao državni projekat: šta Srbija može da nauči od kineskog modela upravljanja zemljom i hranom?

Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u poljoprivredi. U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje stabilnosti države.

Sećanje na glad koje i danas oblikuje politiku!

Razumevanje kineske poljoprivredne politike nemoguće je bez uvida u njenu istoriju. Glad koja je pogodila Kinu između 1959. i 1961. godine, tokom „Velikog skoka napred“, ostavila je dubok trag.

Procene govore da je tada umrlo između 30 i 45 miliona ljudi. U pokušaju da ubrza industrijalizaciju, država je preusmerila milione seljaka sa njiva na proizvodnju čelika, dok su istovremeno sprovođeni eksperimentni i često pogrešni agronomski pristupi.

Metode poput „dubokog oranja“, gde se seme sadilo i do metar ispod zemlje, ili „gustog sađenja“, zasnovanog na pogrešnim teorijama, dovele su do katastrofalnih prinosa. Država je, u želji da pokaže uspeh kolektivizacije, čak i oduzimala žito za skladištenje, dok su ljudi umirali od gladi, neretko pred punim silosima.

 Zbog takvih iskustava, bezbednost hrane danas je jedan od ključnih stubova političkog legitimiteta kineske vlasti. Za razliku od Zapada, gde je hrana često podrazumevana, u Kini ona i dalje ima snažnu emocionalnu i istorijsku težinu.

• Kina igra na SIGURNO – razvija NOVE sorte soje, pšenice i kukuruza!

Kako su farmeri pokrenuli ekonomsku revoluciju…

Veliki zaokret dogodio se krajem 1970-ih godina, kada su farmeri iz provincije Anhui, rizikujući ozbiljne kazne, odlučili da počnu da proizvode u skladu sa tržišnom tražnjom, a ne samo prema državnim kvotama. Taj potez bio je u suprotnosti sa tadašnjim principima kolektivne proizvodnje, ali se pokazao kao izuzetno uspešan.

Deng Sjaoping je prepoznao značaj ove inicijative i institucionalizovao je kroz „Sistem odgovornosti domaćinstava“, čime je otvoren put ka modernizaciji kineske ekonomije.

• Od tog trenutka, poljoprivreda u Kini počinje da funkcioniše kao spoj državne kontrole i tržišnih principa!

Foto: Arhiva autora…

 © Canva
I danas se kineski agrarni sistem oslanja na tu kombinaciju: država definiše strateške ciljeve, dok privatni sektor i farmeri odgovaraju na tržišne signale.

Lokalni zvaničnici igraju ključnu ulogu, balansirajući između dugoročnih ciljeva održivosti i kratkoročnih ekonomskih rezultata koje moraju da pokažu.

Tehnologija kao odgovor na ograničenja

• U poslednjih deset godina Kina je ušla u intenzivnu poljoprivrednu transformaciju koja već menja globalna tržišta hrane. Iako i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza – kupuje čak 60 odsto globalno trgovane soje i oko 25 odsto pšenice – cilj je jasan: smanjiti zavisnost i povećati domaću proizvodnju!

FARMA svinja u Kini smeštena u NEBODER

• Ključ tog procesa je tehnologija. Kina danas ulaže ogromna sredstva u agrotehnologiju, procenjuje se da je u poslednjoj deceniji investirano oko 1.000 milijardi dolara. Kineski farmeri koriste deset puta više dronova nego njihovi američki kolege, a savremeni sistemi proizvodnje omogućavaju višestruko veće prinose po hektaru.
• Kina ima farmu sa vip[e hiljda svinaj koja je smeštena u neboder, kađže dr Vitomir Vidovic, vlsnkik reprocentra svinaj u Rumenci kdo Novog Sada.
• Sa 100 kvadrata do 50 tona salate: Kina ,,objasnila” kako izgleda moderna poljoprivreda!

,,Posebno se ističu vertikalne i hidroponske farme, gde se uz minimalnu potrošnju vode postižu izuzetni rezultati. U nekim slučajevima proizvodnja po hektaru višestruko nadmašuje tradicionalnu poljoprivredu, dok se broj zaposlenih značajno smanjuje. Nedostatak radne snage u ruralnim područjima dodatno ubrzava ovu automatizaciju’’, kaže Vitomir Vidović.

Tržište koje postaje sve zahtevnije

Ipak, ovakav razvoj donosi i izazove. U pojedinim sektorima, poput proizvodnje mleka, govedine ili bobičastog voća, dolazi do viškova i pada cena. Posledice po proizvođače mogu biti ozbiljne, a oporavak spor.

Istovremeno, kinesko tržište hrane postaje sve sofisticiranije. Pandemija je ubrzala prelazak na online prodaju, a potrošači su postali zahtevniji nego ikada. Strane kompanije koje nemaju lokalno prisustvo i ne razumeju specifičnosti tržišta sve teže opstaju.

• Kina više nije tržište koje automatski donosi brzu zaradu. Danas zahteva dugoročno prisustvo, ulaganja i duboko razumevanje potrošačkih navika. Domaće kompanije, uz podršku države, sve više jačaju i razvijaju sopstvene brendove koji konkurento nastupaju na tržištu;

Globalni efekti i nova pravila igre

Uticaj kineske poljoprivredne politike već se oseća širom sveta. Kako Kina diversifikuje svoje dobavljače i istovremeno povećava domaću proizvodnju, globalni tokovi hrane postaju sve neizvesniji. Nijedan izvoznik više ne može računati na sigurnu poziciju na kineskom tržištu.

Istovremeno, kineske kompanije, ojačane snažnom domaćom konkurencijom, sve više izlaze na međunarodno tržište. Njihov uticaj u narednim godinama biće sve izraženiji.

Za strane kompanije, ključ opstanka leži u saradnji sa kineskim partnerima ili u prilagođavanju lokalnom tržištu. Posebne prilike otvaraju se u oblasti tehnologije i znanja, gde Kina aktivno traži partnerstva.

• Za proizvođače u Srbiji i regionu, ova transformacija nosi i rizike i prilike. S jedne strane, konkurencija će biti sve veća, a tržišta nestabilnija. S druge strane, otvaraju se mogućnosti za saradnju, posebno u segmentima gde Kina i dalje ima tehnološke ili resursne nedostatke;
• Jasno je da će budućnost poljoprivrede sve više zavisiti od efikasnosti, kvaliteta i sposobnosti prilagođavanja globalnim trendovima;
• Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovoljna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem, istaskal je pok Borka Vučić, između ostalog u razgovoru sa ovim autorom, kada je govorila za medije o perspektivama razvoja Kine i kada je u ovu zemlju za svog života upućivala privrednike iz Jugoslavije;
• To se dešavalo kada je prof dr Slodan Unković, bio ambasador Jugoslavije u Pekingu u Kini.

Kina je nezamenjiva u geopolitičkom smislu, saradnja sa Srbijom strategija obe zemlje!

Profesor Slobodan Unković, bivši ambasador u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, rekao je za RTS u razgovoru sa novinarkom dr Jasminkom Simić, 18. oktobra 2023. godine,  da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlje! Istakao je tada, između ostalog,  da je u geopolitičkom smislu Kina nezamenjiva, imajući u vidu njen ukupni potencijal. Pre deset godina, kako je tada, 18. oktobra 2023. godine rečeno, kineski predsednik Si Džinping pokrenuo je inicijativu “Pojas i put” i podsetio na Put svile od pre 2000 godina, kada je karavanima roba iz daleke Azije stizala preko Bliskog istoka u Evropu. Ovom projektu pridružilo se 150 država i 30 međunarodnih organizacija, među prvima i Srbija! Zahvaljujući saradnji u raznim oblastima od investicija, trgovine, nauke, tehnologije i kulture realizovano je 3.000 zajedničkih projekata. Stvoreno je 420.000 radnih mesta što je pomoglo da oko 40 miliona ljudi izađe iz siromaštva.

Profesor dr Slobodan Unković, je bivši ambasador u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, tada je za RTS , između ostalog rekao, da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlje. “Mi se odlično uklapamo u program koji je praktično pravac i put i mi smo stvarno iskoristili maksimalno sve prednosti kada je reč o razvoju naše infrastrukture, kada je reč o privatizaciji dva velika preduzeća kao što su smederevska Železara i RTB Bor”, naveo je između ostalog Unković.Isticao je da Srbija i Kina imaju izuzetnu saradnju kada je u pitanju jačanje energetskog sistema.

“Ono što je takođe važno, imamo izuzetne rezultate kad je u pitanju saradnja u oblasti kulture, u oblasti nauke, u oblasti obrazovanja. Tokom mog boravka u Pekingu imao sam prilike da se upoznam sa izučavanjem tada srpsko-hrvatskog jezika, sada je to srpski jezik, na Univerzitetu za strane studije. U mnogim drugim gradovima i univerzitetskim centrima Kine postoji opciona grupa orijentacije prema srpskom jeziku i kulturi”, isticao je, između osalog Unković.

• “Izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i Evropske unije”!
• Profesor Unković je još tada naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom!
• “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlja koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalja Evropske unije i mislim da ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, kaže Unković.

Tadašnji doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Džengijan Fei, iz Kine, između ostalog tada je na RTS, izjavio kaže da je Kini potrebna saradnja sa međunarodnom zajednicom i ekonomski razvoj! “Upoznajemo naše razlike od razvijenih zemalja. Državna strategija je saradnja sa svetom”, naglasio je Džengijan Fei.

Ova poljoprivredna revolucija nije više lokalna priča. Ona menja globalna pravila igre, a igra je tada bila na početku. Na sve to sve je davno u razgovoru sa ovim autorom rekla pok Borka Vučić, bankarski stručnjak u eks Jugoslaviji,kada je ukazivala na budućnost sadaradnje sa Kinom. Radila je u Ekonomskom institutu bivše SFRJ, a zatim je obavlјala dužnosti šefa kabineta saveznog sekretara za spolјnu trgovinu u tadašnjem SIV-u, šefa kabineta direktora Saveznog zavoda za planiranje i saveznog sekretara za industriju i građevinarstvo u tadašnjem SIV-u.

Bankarstvom se počela baviti u Privrednoj banci Srbije, od koje je kasnije nastala Beogradska banka. Tu je radila zajedno sa Slobodanom Miloševićem, pod čijim će režimom, tokom 1990-ih, rukovoditi Beogradskom bankom (1997–2001. godine) i njenom ispostavom na Kipru. Sa dužnosti predsednika Beogradske banke smenjena je nakon pada Miloševićevog režima, oktobra 2000. godine.  Bila je savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama (1999–2001).  (B.GULAN)