–         Jedan od najvećih fudbalera svih vremena Džordž Best svom sinu je dao srpsko ime Milan. Jedan od najbogatijih Srba na svetu Milan Mandarić pokušavao je da spase Besta. Obojica su se borili za fudbal i za život

Piše: Dr Marko Lopušina

          Dva velika prijatelja – Džordž Best i MIlan Mandarić

Tu nedavno jedan srpski medij pokušao je da napravi tekst o 21 godišnjici smrti Džordža Besta, poslednjeg svetskog fudbalskog drilblera i čarobnjaka i jednog od najvećih igrača na svetu, ali je priču pretvorio, kako to danas biva, u senzaciju o alkoholičaru i švaleru. Prkosni i brzi Severni Irac, napadač „Mančerstera junajteda“, za desetak godina igranja za „crvene đavole“ u 466 nastupa dao je 178 golova. Isto toliko ih je namestio suigračima.

        Džordž Best, lep, dugokosi momak, punio je stranice žute štampe, jer su urednici voleli da o njemu pišu kao prevelikom ljubitelju automobila, piva i tuđih žena.

–         Džordže Best sa fudbalom u ruci

Potrošio sam mnogo para na alkohol, žene i brza kola. Ostatak sam spiskao na gluposti –  čuvena je rečenica, koja se i danas prepričava po medijia o Bestu.

     Ima jedan Srbin, biznismen i bivši fudbaler, menadžer Milan Mandarić, Ličanin i Novosađanin iz Kalifornije i vlasnik FK „San Hoze zemljotresi“ iz Kalifornije, koji je iskreno voleo ovog Severnog Irca. Doveo ga je u svoj američki klub i sa njih se borio za dobar fudbal i Bestov život.

• Džordž je bio fudbalski čarobnjak  genije sa loptom, koji je svoje srce ostavljao na fudbalskom terenu – rekao mi je Milan Manarić, koji mi je ispričao bajku o njihovom prijateljstvu. 

     Kada su Henri Kisindžer i Milan Mandarić shvatili da je nemoguće bez dobrog marketinga razviti “soccer” u Americi došli su na ideju da dovedu čak 24 velike fudbalske zvezde, za svaki ligaški klub po jednu.

• Milan Mandarić i Džordž Best u bolnici
• Ja sam znao fudbal, a Henri je bio vhunski pregovarač. I krenuli smo zajedno po Evropi da ih tražimo igrače i da ih ubedimo. I trebalo je da ubedimo Džordža Besta, nekad najboljeg fudbalera Engleske, pa najbolje svetske igrače Krojfa, Pelea  i druge…- priznaje Mandarić.

      Džordža Besta nije bilo teško ubediti da napusti Englesku, jer je prestao da igra fudbal za slavni “Mančester junajted”. Sam sebe je penzionisao, napustio je poznati tim iz Mančestera i počeo da igra za lokalne klubove u rodnoj Severnoj Irskoj.     

ŠESTI BITLS     

    Best je rođen u Belfastu 1946. godine. Fudbalsku karijeru je započeo u “Mančester junajtedu” sa 15 godina kada je zaigrao za juniorski tim na poziciji desnog krila. Godine 1963. postao je član seniorskog tima, a proslavio se kao majstor u driblanju, kao hitri vezni igrač i golgeter. Bio je član čuvene generacije ‘Bazbijevih beba’ koja je 1968. godine “Mančester junajtedu” donela prvi Кup evropskih šampiona. Iste godine proglašen je za najboljeg fudbalera Evrope u tradicionalnoj anketi “Frans fudbala”. 

        U brojnim anketama Džordže Bets je svrstavan među najbolje igrače sveta svih vremena, a u rodnoj Severnoj Irskoj, gde je nastupao kao reprzentativac, uzdignut je u status božanstva. Bio je poznat po svojoj dugoj crnoj kosi, šarmu i ekstravagantnom načinu života. Zbog crnih šiški na glavi” zvali su ga “Šesti Bitls”. Žene su ga obožavale, jer su ga muškarci poštovali zato što su ga žene obožavale.

        Best, međutim, nije mogao da odoli brojnim porocima. Alkohol, noćni život, lepe žene bili su izazovi sa kojima nije uspeo da se izbori. Džordž je bio momak sa naslovnih strana, a voleli su ga i bogati i radnička klasa. Imao je sve. 

        Čuvena izjava: “Odrekao sam se žena i alkohola 1969. – to je bilo najgorih 20 minuta u životu” – najbolje oslikava njegov način života.

           Razuzdan život koštao ga je karijere. Tokom 1974. se posvađao sa Tomijem Doertijem, šefom “Mančester junajteda” i odigrao poslednju utakmicu za klub posle 466 mečeva.

         Vrhunski fudbal je napustio već sa 28 godina. Provodio je život igrajući za drugorazredne klubove. Nastupao je, na primer, za lokalni tim “Danstabl”, a bio je plaćan 200 funti mesečno. Onda ga je angažovao Milan Mandarić da igra za tim “San Hoze zemljotresi”.

• Džordže Best je za mene bio najbolji igrač. Posedovao je nesvakidašnju fudbalsku maštu. Čuda je pravio s loptom. Kažem mu: “Daj, Džordž, pokaži mi neki dribling.” A on širi ruke: “Bos, ne znam ja to da ponovim. Sve meni dođe u trenu, napravim potez, dva, tri, ali posle ne znam kako sam ja to uradio!” Bilo mu je dato to od Boga, što narod kaže – iskreno mi je govorio Milan Mandarić.

         I prepričava jednu Bestovu fudbalsku čaroliju:

• Igrali smo na domaćem terenu u San Hozeu protiv nekih Nemaca. Oni su bili žustri, brzi, prodorni, a golman im odličan. Džordž se ne vidi na terenu. Ali, Džordž je bio genije, fudbalski  čarobnjak. U drugom pluvremenu izdribla trojicu čuvara i dođe do golmana.

“Hajde uzmi mi loptu!” – kaže golmanu. Nemac se baca, Džordž ga dribla i da mu dva gola na tom meču. Američka televizija je nedeljama vrtela njegove driblinge i golove koje je Džordže Best dao tom golmanu. 

NAJGORI PREMA SEBI

          Britanski i američki mediji manje su pažnje posvećivali Bestovoj magičnoj fudbalskoj igri, a mnogo više njegovim životnim avanturama. Pisali su da je spavao sa dve hiljade žena, da je mogao da ispija pivo 24 sata, da je pijan dolazio na fudbalske utakmice.  Bilo je u tome donekle istine, ali Milan Mandarić je sa njom morao da živi, jer je Džordža Besta voleo i poštovoa kao prijatelja:

• Best je bio moj ljubimac i moja glavobolja. Bio je sjajan čovjek, ali nekada mi je trebala tableta za smirenje koliko me nerivao. Imao je veliko srce za sve, a sebi je bio najveći neprijatelj. Bio je najgori za sebe. Duša od čoveka, ali voleo je da pije. Samo mu daj pivo i žene i ništa više mu ne treba. 

        Mandarić prepričava šta je sve zajedno sa Bestom doživeo i preživeo:

• Jednom je naš tim “San Hoze zemljotresi” imao utakmicu u dva sata popodne. Jedan sat, a Besta nema. Kaže mi trener da mora da ga briše sa liste, jer mora sudijama da preda konačan spisak igrača na koga sve računa. Zovem njegovu ženu Anđelu, pitam gde je Džordž, ona kaže da je otišao u deset sati na utakmicu. Na stadionu 12.000 gledalaca, došli su uglavnom zbog njega. U pola dva, eto Besta, trči sa parkinga. Izvičem se na njega, jer neće igrati, a navijači došli njega da vide. Best ode kod sudije, kaže da je imao saobraćajnu nesreću i da mora da igra. I sudija ga stavi na spisak. Izlaze ekipe na teren, a Džordž gleda ka meni i govori: “Šefe, ovu utakmicu igram za tebe”. I da dva gola, mi pobedimo, a on bude najbolji.

              Džordžova supruga Anđela (Endži) samo je verovala Milanu Mandariću. I bila je mirna ako je njen muž sa njim. Džordž je, međutim, umeo i to poverenje da sruši, priznaje Mandarić:

• Jednom mi pobedimo u San Hozeu. Džordž je opet bio najbolji i ja da ga počastim. Kažem mu: “Vоdim te u Lејк Taho na jezera Sijera Nevade, da se zabavimo i malo kockamo”. “ Neće Anđela da me pusti!” Ubedio sam njegovu ženu, koja je bila jedna divna osoba. Obećao sam joj da Džordž neće piti i da ćemo uzeti jednu sobu, da mogu da ga kontrolišem. Stižemo na recepciju, ja nas prijavljujem, okrenem se, koferi su tu, a Besta nema. Zovemo ga preko razglasa, ne javlja se. Šaljem mu poruku na pejdžer, ne javlja se. Odem ja u sobu, sav iznerviram, kad posle tri sata neko kuca. Otvaram, a Džordž stoji ispred vrata. Drži dve flaše šampanjca i grli dve prelepe plavuše. Kaže: “Šefe, ti biraš koju želiš”. Ja samo uzmem flaše šampanjca, dam ih devojkama, kažem im da se lepo provedu, a njega uvučem u sobu. Eto, to vam je bio Džordž Best ! Spadalo kakav svet nije pre toga video !

      Bestova supruga Anđela pokušavala je sa lekarima da izleči Džordža od alkoholizma. Sprovodila mu je kućne terapije, jer u stanu u kome su živeli Džordž nikad nije pio. Napijao se po pabovima i restoranima. Jednom čak tri dana nije dolazio kući. 

• Iz poštovanja prema meni Džordž mi je često govorio: “Šefe ja pijem privatno, a igram za tebe fudbal službeno!”

        Krajem sedamdesetih Best se vratio iz SAD u Englesku. Igrao je za “Fulam” i potom u “Hibernijanu” gde je 1983. godine okončao fudbalsku karijeru. Džordž Best je dotakao životno dno 1984. godine kada je robijao dva meseca zatvora zbog vožnje pod uticajem alkohola i napada na policajce. Godine 1988. prijatelji su se okupili na jednom prijateljskom fudbalskom meču kako bi skupili novac spreče Bestov bankrot. Sakupljeno je 75 hiljada funti.

SUZE PRIJATELJA

         Džordže Best je bio u Mandarićevom američkom klubu dve sezone, ali se nije rastajao od Milana. Kada je Milan Mandraić otišao u Francusku da vodi „Nicu“, Best ga je nagovorio pređe u Englesku, jer se tamo „igra najbolji fudbal“. Redovno je dolazio kod njega u Portsmut da gleda utakmice ovog engleskog trećeligaša.

          “Milane stalno gledam kako te prate britanski mediji. Novinari te sve više podržavaju !“ – rekao mu je jednom prilikom Džordže Best, koji je staršno poštovao i voleo Milana Mandarića.  

          Zanimljivo je to da je Mandarić 1998. prodao “Nicu” posle osvojenog Kupa Francuske i preselio se u Englesku. Tada mu je njegov prijatelj Džordž Best ponudio mu je pomoć da kupi“Mančester siti”:

• Predsedniče, Engleska je za vas, imam fantastičan klub. “Mančester siti” je veliki klub, da ga napravite, da ispeglate to… Napravili ste to u “Standardu” i u “Nici”, pa možete i u Mančesteru!

  Mandariću se kupovina “Mančester sitija” nije učinila kao dobar posao:

• Rekao sam Džordžu da ću da idem da vidim “Mačester siti”. Bila je subota i utakmica, pun stadion. Proveo sam dosta vremena u klubu, razgovarao sam sa ljudima i video sam da je tamo stanje zamućeno. Svako ko je dolazio da me upozna predstavljao se kao gazda kluba. Video da tu nije čista situacija. Rekao sam mom prijatelju “Džordž, nije ovo za mene'”.

      Bestova žena Anđela je u borbi sa Džordžovim alkoholizmom imala pomoć i podršku i Gordane i Milana Mandarića. Bili su jako bliski kućni prijatelji. A prijatelji se uvek nađu u nevolji.

• Ja sam Bestu spasao život. Pomogao sam mu da se operiše jetru u Norveškoj. Njegovoj ženi Anđeli smo pomogli da se porodi. Zato su Džordž i Anđela svom sinu Haomu Bestu dali srednje ime Milan. Momak je danas poznati maneken u Americi i mnogi ga zapitkuju odakle mu srpsko ime Milan – ponosan je Mandarić na prijateljstvo sa porodicom Džordža Besta. 

      U martu 2000. Džordž Best je primljen u bolnicu zbog problema sa jetrom. Bio je upozoren od lekara da ostavi alkohol, koji će ga ubiti. Ponovo je 2001. primljen u bolnicu zbog problema sa plućima. U bolnici „King’s College“ mu je 2002. izvršena je nova transplatacija jetre. Razuzdan život koštao ga je života na kraju.

          Best je 3. oktobra 2005. primljen na intezivnu negu, zbog infekcije bubrega, koju je dobio jer je pio lekove koji su trebali da ga spreče da nastavi da pije. Britanski tabloid je 20. novembra 2005. izdao sliku njega u bolničkom krevetu, gde je poslao poruku: “ Nemojte da umrete kao ja!”

          Milan Mandarić je dugo patio zbog svog rastanaka sa Džordžom Bestom:

• Otišao sam u SAD i zamolio doktora da mi javi kako se Džordž oporavlja. Zove mene doktor i kaže da Best ima još samo 48 sati života. Vratio sam se nazad u londonsku bolnici. Njegovi roditelji su me odveli u njegovu sobu. Ruka mu je bila hladna, srce mu je nemirno kucalo. Rekli su mi da doktori ne mogu ništa više da urade.  Meni su suze krenule niz lice. Svet je izgubio čoveka koga su svi voleli. Džordže je voleo mena i ja sam voleo njega….

        Džordže Best je umro 25. novembra 2005, u 59. godini. Na njegovoj sahrani u Belfastu prisustvovalo je sto hiljada ljudi. Toga dana je lila kiša, a pogrebna povorka ljudi bila je dugaška šest kilometara. 

        I svi su plakali.

          Milan Mandarić je preminuo u Beogradu početkom okrobra 2024. godine. Sahranjen je u Sremskoj Kamenici, gde je odrastao. Dan je bio lep. Kiša nije lila.