- Godišnji gubici izazvani klimatskim promenama u poljoprivredi Evropske unije iznose oko 28 milijardi evra. Veliki deo tih šteta nije pokriven osiguranjem, zbog čega evropske institucije insistiraju na jačanju sistema ranog upozoravanja, unapređenju alata za upravljanje rizicima i većem oslanjanju na inovacije koje bi mogle da ublaže posledice klimatskih promena;
- Posledice klimatskih promena vidljive su i kroz smanjenje obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom svetskom nivou svake godine izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica! To je površina približno jednaka teritoriji cele Italije.
- Suša je postala gotovo redovna pojava i u Srbiji. U poslednjih 25 godina zabeleženo je čak devet velikih sušnih perioda, a procenjuje se da je svaki od njih poljoprivredi nanosio štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ukupni gubici tokom tih godina premašili su 10 milijardi evra;
- I u ovoj 2026.godini u EU se očekuju velike suše, ništa manje od dosadašnjih koje će ostaviti velike posledice na agrarnu ekonomiju!
- Inače, do pre dve – tri decenije zemljsie u Srbiji zemljište imalo je oko pet oddsto humusa. A, sad je to dva i po odsto humusa. Kada se izgub samo jedan sanitmetar humuisa, potrebno je da prođe 100 godina da se on vrati u zemljiše odakle je nestao – objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan;
Godišnji gubici izazvani klimatskim promenama u poljoprivredi Evropske unije iznose oko 28 milijardi evra. Veliki deo tih šteta nije pokriven osiguranjem, zbog čega evropske institucije insistiraju na jačanju sistema ranog upozoravanja, unapređenju alata za upravljanje rizicima i većem oslanjanju na inovacije koje bi mogle da ublaže posledice klimatskih promena, javlja Biznis-rs.
- Suša je postala gotovo redovna pojava i u Srbiji. U poslednjih 25 godina zabeleženo je čak devet velikih sušnih perioda, a procenjuje se da je svaki od njih poljoprivredi nanosio štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ukupni gubici tokom tih godina premašili su 10 milijardi evra;
Posledice klimatskih promena vidljive su i kroz smanjenje obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom nivou svake godine izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica. To je površina približno jednaka teritoriji cele Italije.
Zbog sve dužih sušnih perioda poljoprivrednici su prinuđeni da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Međutim, ni to nije jednostavno rešenje, jer vode često nema dovoljno.
U svetu se navodnjava oko 17 odsto od ukupnih obradivih površina! U Srbiji je to mnogo manje.
- Prema podacima iznetim u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine to je ukupno 268.255 hektara. Ali, prema podacima RZS broj gazdinstava koji je u 2025. godini navodnjavao njive je 138.137!
- Prema podacima RZS u 2025. godini bilo je navodnjavano tek 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!
Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini; Prema podacima RSZ u Sribji se u 2025. godini navodnjavalo 47.543 hektara njiva što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnojj godini!
Inače u Srbimji sad ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan borj članao iu stalno z aposlenjih na porodičnom gazudinstvu je 2,2 lica. To je onda ukupno 1.150.653 osobe u u priamrnkij poljoprivedi.
Prosečna starost nosica polhjoprivrdngo ga zdisnt vau Sribjoi je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno ga zudiosmntov u Srboiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jenda krava mlekulja, pet svinja, tri ovce, tri košnci ei 43 žkivine.
U R. Srbiji se nalazi o 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivredngo zemljišta. Od toga se korsiti 3.257.100 hektara. U toj vleikoj fabrkici pod otovoeni mknebom u Sribkji se godišnejproizved eoko 20 miloiaomj toamn agarar proivzdoa I sorivamnj za proizvodnju hran.
Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.
- Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Metodološka objašnjenja
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)
Jedan od onih koji se svakodnevno suočavaju sa tim problemom je Dragić Đurđević iz sela Suvodanje kod Valjeva. Na svojim parcelama gaji malinu, kupinu i kukuruz, a vodu za navodnjavanje obezbeđuje iz Suvodanjske reke koja poslednjih godina sve češće presušuje.
Iako poseduje sistem za navodnjavanje još iz sedamdesetih godina prošlog veka, danas koristi snažne topove za zalivanje koji mogu da izbace i do 900 litara vode u minuti. Za malinjake vodu doprema cisternama sa reke udaljene četiri kilometra. Kako kaže, ulaganje u navodnjavanje isplati se već tokom prve godine korišćenja. Razlika između zalivanih i nezalivanih parcela može da dostigne i 50 odsto u prinosu.
– Bez vode nema ništa. A, sada nema ni kiše kad je najpotrebnija – upozorava Đurđević.
Uprkos sušnom početku leta, proizvođači žitarica ipak imaju razloga za zadovoljstvo. U Kolubarskom okrugu žetva ječma donela je solidne prinose i dobar kvalitet zrna. Iako su prolećne kiše na pojedinim parcelama izazvale poleganje useva, štete nisu bile velike.
Poljoprivrednik Miloš Radosavljević iz Pričevića navodi da su prinosi ječma dostizali između pet i šest tona po hektaru, što se smatra veoma dobrim rezultatom za ovu proizvodnu godinu.
Stručnjaci ističu da će prilagođavanje klimatskim promenama u narednim godinama biti jedan od ključnih zadataka poljoprivrede. Jedna od preporučenih mera je povećanje sadržaja humusa u zemljištu, odnosno takozvana humizacija.
– Humus ima važnu ulogu u očuvanju plodnosti zemljišta jer poboljšava sposobnost tla da prima i zadržava vodu, utiče na njegovu strukturu i reguliše vodni, vazdušni i toplotni režim. Zahvaljujući tome biljke lakše podnose sušne periode, a zemljište postaje otpornije na klimatske ekstreme. Inače, do pre dve – tri decenkije zemljsie u Srbiji zemljište imalo je oko pet oddsto humusa. A, sad je to dva i po odsto humusa. Kada se izgub samo jedan sanitmetar humuisa, potrebno je da proxdje 100 godina da se omn vrati – objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan.
On podseća da organska đubriva, posebno stajnjak, imaju višestruke koristi. Ona popravljaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, podstiču aktivnost mikroorganizama i omogućavaju biljkama bolje usvajanje hranljivih materija.
Nedovoljan udep navodanvjanog poljoprivednog zemljišta u Srbiji, uzrokoan nedostatkom adekvfatne infrastrutkrue, predsavlaj jean od glavnkjih izazopva koji ograničava produktivnost u poljoprivedi. Ali, prema podacima RZS, a kako se navodi i u Strategiji poljosroivrede i ruralnog razvoja u Srbiji se navodnjava 268.305 hektara zemljišta, odnosno 8,3 odsto na 27,2 odsto gazdinstava. U strategiji, između ostalog piše, da dominira površinsko navodnjavanje na 42 odsto i navodnjavnje kap po kap 41 odsto, dok je orošavanje manej zastupljeno sat ek 17 odsto. Glavni izuvori vode za navodnajvanje su podzemne vode na gazdinstvu, a to je čak 51 odsto I povrpšine vode sa 25 odsto. U ukupnim navodnjavanim površinama orince i bašte učestvuju sa 72 odsto, vođbnajci sa 22,9 odssto I vinogadi sa dva odsto. Isti iuvor navodi da se navodnjava i 5,9 odsto pod žitaricama, 25 odsto mahunarki, 18,2 odssto krompira, 29 odsot šećerne repe, 12,1 odsto uljane repice, 31,3 odsto voćnih vrsta, 29,7 odsto vinograda, 1,6 odsto suncoketa, 48,2 odsto povrća, bostana i jagoda, svega 0,1 odsto krmnih biljaka. Ulaganja u izgadnju i modernizaciju sistema za navdonjavanje uz pararalelni razvoj straegija za optimalno i održivo korišćenje dostupnih vodnih resursa, mogu u značaj nijmeri doprineti povećanju obima poljoprivedne proizvodnje. Na sve to utiču klimaski faktori! Jer, promene u temperqturoi, padavinama i učestalosti ekstremnih vremenskih pojava direktno utiču na pribnose, kvalitet proizvoda i ekonoimsku stabilnost poljoprivrednika.U poređenju sa periodom 1961 – 1990. Godine, prosčena temeratura vazduha je porasla za 1,4 odsto u periodu 2001 – 2020. Godien, iza 1,8u odsto tokom decenjije 2011 – 2020.godine, koja je bila najtoplija decenija u istoriji merenja u Srbiji. Porast
tgemperature je navječi tokom ltnjuih meseci (2,4 stepoena ya period 2011 – 2020. godine) i veći je tokomvegatacione sezone nego u toku godine u celini (1,9 odsto u periodu 2011 – 2020 godine).
Prema UNDP istraživanju, prosečna temperatura će porasti ya 2,5 – 3,1 odsto u periodu 2041 – 2060 godine u poređenju sa periodom 1961 – 1990. godine. Porast temperature povećava učestalost i trajanje toplotnih talasa i ekstremnih vrućina, kao i smanjenje učestalosti hladnih perioda, utiču na poljoprivr3ednu proizvodnju, šimskeekosisteme, biodiverzotiet, kao i na ljudsko zdravlje, a indirektno I na druge sektore.
Međutim, sitaucija se drastično promenila od poslednej decenije proplog veka,a posebno od početgka ovog veka. Jer, jake i ekstremne suše obeležile si brojne godine, uključujući avgsute 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017., 2022, 2024 I 2025. Godine. Najkritičnijis u letnji meseci, posebno jul i avgust.
Kiselost zemljišta
Posebna pažnja posvećuje se i kontroli kiselosti zemljišta. Reakcija zemljišta, izražena kroz pH vrednost, jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na razvoj biljaka i visinu prinosa. Većina poljoprivrednih kultura najbolje uspeva na zemljištima čija se pH vrednost kreće između šest i sedam – navodi Gulan.
–
Međutim, u pojedinim delovima Srbije, posebno u istočnim krajevima, preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednostima između 4,5 i 5,8. Zbog toga stručnjaci preporučuju redovne agrohemijske analize i primenu mera poput kalcifikacije kako bi se poboljšali uslovi za proizvodnju.
– Sve češće suše, kasni mrazevi, promenjeni režimi padavina i rastuća konkurencija na evropskom tržištu pokazuju da poljoprivreda ulazi u novu eru izazova. Iskustva proizvođača na terenu potvrđuju da bez ulaganja u navodnjavanje, očuvanje plodnosti zemljišta i prilagođavanje novim klimatskim uslovima neće biti moguće održati stabilnu proizvodnju hrane u godinama koje dolaze – zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan, piše časopis Biznis.rs
Priredio: Branisslav Gulan