• Rast cena đubriva mogao bi da promeni svetsku proizvodnju hrane;
• Stručnjaci smatraju da će naredni period zahtevati mnogo racionalnije korišćenje inputa, precizniju poljoprivredu i veća ulaganja u navodnjavanje i analize zemljišta; 
• Međutim, upozoravaju i da nijedna tehnologija ne može u potpunosti neutralisati posledice velikih globalnih poremećaja na tržištu hrane;

Foto arhiva dokumentacije

Globalna poljoprivreda tokom 2026. godine suočava se sa novim talasom neizvesnosti, a jedan od najvećih razloga za zabrinutost jeste nagli rast cena mineralnih đubriva. Posle relativnog smirivanja tržišta tokom prethodne godine, cene azotnih đubriva ponovo rastu na svetskim berzama, što izaziva strah od smanjenja proizvodnje hrane i novih poskupljenja osnovnih životnih namirnica.

• Međunarodne analize pokazuju da su cene pojedinih vrsta azotnih đubriva u nekim regionima od početka godine porasle između 40 i 70 odsto. U Evropi i delu Azije cena uree i amonijum-nitrata značajno je skočila zbog viših cena prirodnog gasa, povećanih troškova transporta i geopolitičkih tenzija.

Gas diktira cenu đubriva

Proizvodnja azotnih đubriva direktno zavisi od prirodnog gasa, koji učestvuje sa čak 70 do 80 odsto u ukupnim troškovima proizvodnje. Kada gas poskupi, rast cena đubriva gotovo je neizbežan.

Tokom prethodnih meseci evropsko tržište ponovo je beležilo rast cena energenata, dok su pojedine fabrike đubriva smanjivale proizvodnju zbog visokih troškova. Istovremeno, povećana tražnja iz velikih poljoprivrednih zemalja dodatno je opteretila tržište.

Analitičari upozoravaju da tržište đubriva postaje strateški važno gotovo kao tržište nafte i žitarica, jer direktno utiče na globalnu proizvodnju hrane.

Farmeri štede na prihrani

Rast troškova već menja ponašanje proizvođača širom sveta. Poljoprivrednici sve češće smanjuju količine đubriva ili biraju kulture koje zahtevaju manje ulaganja.

U pojedinim delovima Evrope i Južne Amerike proizvođači kukuruza već su najavili redukciju upotrebe azotnih đubriva za 15 do 25 odsto kako bi smanjili troškove proizvodnje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takve mere gotovo sigurno dovode do pada prinosa.

Kod pšenice i kukuruza smanjena prihrana može da smanji prinose između 10 i 30 procenata, zavisno od zemljišta i vremenskih uslova. Osim količine, opada i kvalitet zrna, posebno sadržaj proteina kod pšenice.

To bi moglo dodatno da uzdrma tržište hrane, naročito ako se klimatski problemi nastave tokom leta.

Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju

Dok rastu troškovi proizvodnje, poljoprivreda se istovremeno suočava sa sve izraženijim klimatskim ekstremima. Suše, visoke temperature i nagle promene vremena već nekoliko godina ozbiljno utiču na prinose širom sveta.

Prema procenama međunarodnih organizacija, ekstremni vremenski uslovi su prošle godine u pojedinim regionima Evrope smanjili prinose kukuruza za više od 20 procenata, dok su pojedine države u Južnoj Americi beležile još veće gubitke zbog suše.

Kada se klimatski stres spoji sa manjom upotrebom đubriva, rizik od ozbiljnijeg pada proizvodnje hrane postaje znatno veći.

Upravo zbog toga sve više analitičara upozorava da bi druga polovina 2026. godine mogla doneti novi rast cena žitarica i prehrambenih proizvoda.

Hrana postaje pitanje nacionalne bezbednosti

Poslednjih godina mnoge države počele su poljoprivredu da tretiraju kao pitanje strateške stabilnosti. Posle pandemije, rata u Ukrajini i energetskih poremećaja postalo je jasno koliko brzo globalni lanci snabdevanja mogu biti ugroženi.

Kina ubrzano povećava domaću proizvodnju žitarica i strateške rezerve hrane, dok zemlje Bliskog istoka ulažu milijarde dolara u poljoprivredne projekte i prehrambenu infrastrukturu kako bi smanjile zavisnost od uvoza.

Evropska unija istovremeno pokušava da smanji emisije gasova iz poljoprivrede i upotrebu hemijskih inputa, ali farmeri upozoravaju da bi dodatna ograničenja mogla još više povećati troškove proizvodnje.

Kako bi Srbija mogla da oseti posledice?

• Srbija nije izolovana od globalnih tržišnih poremećaja. Domaći proizvođači već duže vreme upozoravaju da troškovi proizvodnje rastu brže od cena poljoprivrednih proizvoda.
• U proizvodnji kukuruza i pšenice mineralna đubriva predstavljaju jednu od najvećih stavki ulaganja, a svaki novi rast cena direktno utiče na profitabilnost proizvodnje.

Ukoliko bi proizvođači zbog visokih troškova smanjili prihranu, to bi moglo dovesti do manjih prinosa upravo u godinama kada klimatske promene već povećavaju rizike u proizvodnji.

Stručnjaci smatraju da će naredni period zahtevati mnogo racionalnije korišćenje inputa, precizniju poljoprivredu i veća ulaganja u navodnjavanje i analize zemljišta. Međutim, upozoravaju i da nijedna tehnologija ne može u potpunosti neutralisati posledice velikih globalnih poremećaja na tržištu hrane. (B.GULAN)