U Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto  domaćih potreba podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Iako je jedna od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, beli luk se kod nas gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom u Vojvodini i na jugu Srbije, na manjim porodičnim gazdinstvima.

Prosečan prinos kreće se od 8 do 15 tona po hektaru, a uz navodnjavanje i dobar sadni materijal rezultati mogu biti znatno bolji. Proizvođač Goran Lazić iz Kikinde sad svake godine očekuje visok prinos domaće sorte ”Bosut“, koju je godinama umnožavao.

Beli luk ima primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, a ulaganja od oko 5.000 evra po hektaru mogu doneti višestruko veći prihod.

Foto: Pexels-skitterphoto-630766 – Copyright Pexels

Proizvodnja belog luka poslovna šansa za buduće uzgajivače

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Beli luk je jedna od najtraženijih, ali i najisplativijih povrtarskih kultura zbog čega sve se više naših polјoprivrednika odlučuje za njegovu proizvodnju.

• Rekordna proizvodnja belog luka u Srbiji bila je od 34.890 tona. To se dogodilo daleke 1984. godiebn. Posle toga se takva proizvodnja više nikad se nije ponovila. Primera radi, u 2020. godini u Srbiji bilo je proizvedeno samo 3.176 tona belog luka!

Milioni niču iz zemlje! Hektar ovog povrća može da donese zaradu od preko 8.000 evra! Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj, koji takođe mora da se uvozuoi u Srbiju

Dok Srbija i dalje uvozi tone povrća, pojedini domaći proizvođači beleže rekordan prinos i zaradu, uz kvalitet koji strani proizvodi ne mogu da pariraju. Da li je vreme da više ulažemo u domaću hranu?

Iako uvozimo tone belog luka i pasulja, Srbija ima odlične uslove da sama zadovolji veliki deo domaćih potreba, pa čak i da izvozi, navode u izjavi za javnost i RTS.Kanački su ove godine imali izuzetan prinos, čak 4,5 tone po hektaru, a ono što ih dodatno raduje jeste otkupna cena koja se kreće od 450 do 500 dinara po kilogramu, što je na nivou cene kineskog uvoznog, ali sa znatno boljim kvalitetom.  Kad se uporedi miris, ukus i kvalitet domaćeg luka sa bilo kojim drugim na tržištu, nema šanse da se porede. Naš luk ima dušu – kaže Đura Kanački, proizvođač iz Sakula.

Pasulj tražen, ali tržište problematično. Pored belog luka, Kanački su 2025.godine bili zasadili i pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni udarac zadao im je uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog niže cene rada, pa je i cena domaćeg pasulja pala za skoro 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu – objašnjava Ivan Kanački.

Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu – objašnjava Ivan Kanački. Ova porodica imaju sve što je potrebno za uspešnu proizvodnju – kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal, znanje i iskustvo. Naglašavaju da je za dobre rezultate presudno čisto zemljište, redovno održavanje i vrhunski sadni materijal. Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica. Što se tiče pasulja, najteži deo je čišćenje, ali ništa ne može da zameni ukus domaćeg, navodi Vesna Kanački.  Ljubav prema povrtarstvu prenosi se u ovoj porodici s kolena na koleno – danas su i unuci uključeni u posao.  Međutim, bez snažnije podrške države i većih subvencija, teško će se održati konkurentnost sa proizvođačima iz inostranstva. Za beli luk prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 dinara po kilogramu donosi potencijalnih 2.250.000 dinara prihoda po hektaru. Oduzmu li se troškovi proizvodnje (oko 700.000-1.000.000 din), ostaje profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.

Pasulj je, zbog uvozne konkurencije, trenutno manje profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom i uz zaštitu domaće proizvodnje, može da donese zaradu od 300.000-500.000 dinara po hektaru. Domaća proizvodnja se isplati, ali traži ozbiljan pristup. Domaći beli luk i pasulj ne samo da su zdraviji i ukusniji od uvoznih, već mogu biti odlična prilika za zaradu uz pravo upravljanje, dobru agrotehniku i podršku države. U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno.

Uzgoj domaćeg belog luka: Ako zasučete rukave zarada višestruka!

Snežana Magdu je počela da se bavi uzgojem belog luka zbog svojih starih roditelja. Podelila je sa nama kako izgleda kompletna proizvodnja, koliki su prinosi, kako se snalazi za plasman, ali i kolika je realna zarada. Snežana Magdu ima 47 godinA i dvoje dece: dečaka Bogdana i devojčicu Doroteu. Živi i radi u Kovačici, a po zanimanju je diplomirani geograf-turizmolog. Preko 12 godina je radila kao menadžer u ugostiteljstvu, da bi na kraju našla svoje mesto u u Turističkoj organizaciji Opštine Kovačica, mesta koje poznaje kao svoj džep. Međutim, stalni pritisci na njene roditelje koji se bave poljoprivredom, naveli su je da se umeša, najpre privremeno, a onda i da se potpuno posveti proizvodnji belog luka.

Šta je potrebno za uspeh?

Beli luk je izuzetno isplativa povrtarska kultura i procenjuje se da se u Srbiji gaji na oko 1300 hektara godišnje, uz prosečan prinos od 8-15 tona po hektaru. Najviše se uzgaja u Vojvodini i na jugu Srbije, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima. Goran Lazić iz Kikinde jesenas je beli luk posejao na nešto više od pola hektara i uz primenjen sistem navodnjavanja “kap po kap” očekuje prinos od 10 tona po jutru.

“Veoma je bitno to što su naše glavice suve svaka preko 150 grama iznosi. Znači je genetski materijal domaće sorte “Bosut” koji smo mi iz godine u godinu umnožavali da bi došli do te krupnoće glavice. Samim tim što je glavica takva ona će dati i krupan luk, jer na jedam metar, a mi ga sadimo na deset santimetara jedan do drugog, kada raščiniš jednu glavicu na metar dobiješ kilo luka”, kaže Goran Lazić, proizvođač iz Kikinde. Beli luk je relativno otporan na bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemlјišta i zanimlјivo je da godišnje imamo dve setve i dve berbe, takozvanog prolećnog i jesenjeg belog luka.

“Puno informacija i o korisnom dejstvu u ishrani i za zdravlјe čoveka i generalno beli luk je sirovina pre svega u prehrambenoj industriji, takođe i u farmaceutskoj jer se prave određeni preparati, lekovi, dodaci u ishrani i tako dalјe. Zanimlјiva bilјna vrsta i gaji se praktično oduvek na ovim našim terenima”, kaže Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Proizvodnja belog luka je velika poslovna šansa za buduće uzgajivače jer su ulaganja po hektaru oko pet hilјada evra, a prihodi mogu biti pet do šest puta viši

Istorija belog luka: Od hrane robova i drevnog leka do savremene kuhinje. Beli luk je cenjen hiljadama godina, ne samo zbog prepoznatljivog ukusa, već i lekovitih svojstava. Poznat po antibakterijskim i antivirusnim svojstvima, beli luk je od davnina nezaobilazan sastojak u kuhinji, ali i tradicionalnim lekovima. Beli luk izvorno potiče iz centralne Azije, odakle se zahvaljujući migracijama naroda proširio po Evropi i stigao u Sjedinjene Američke Države (SAD).

• Danas je Kina najveći proizvođač belog luka u svetu! Beli luk je vekovima bio deo svakodnevne ishrane. Pored toga što jelu daje poseban ukus, beli luk ima i lekovita svojstva zbog svoje antibakterijske i antiseptičke prirode. Beli luk je bogat mineralima kao što su fosfor, cink, kalijum i magnezijum. Vitamini C, K, folna kiselina, niacin i tiamin takođe se nalaze u izobilju u belom luku.
  
  Prema američkom Ministarstvu poljoprivrede, beli luk je jedna od najstarijih poznatih hortikultura. Istraživači su pronašli reference koje govore o tome da luk u egipatskim i indijskim kulturama datira još od pre 5.000 godina. “Postoje jasni istorijski dokazi da su ga koristili Vavilonci pre 4.500 godina i Kinezi pre 2.000 godina”, dodaje USDA.  “Neki spisi sugerišu da je beli luk uzgajan u Kini još pre 4.000 godina.”

• Svetski atlas prenosi da je 2015. godine svetska proizvodnja belog luka procenjena na 25 miliona tona. Kina je činila oko 80 odsto tog rasta, a Indija je druga. Njegov odličan ukus i svestranost učinili su ga osnovnim sastojkom, sirovim i kuvanim, u većini kuhinja širom sveta. Ali, koji su sve benefiti belog luka?  Beli luk sadrži hranljive materije i pozitivno utiče na ljudski oranizam!

• Beli luk ima impresivnu količinu hranljivih materija u odnosu na svoj niskokalorični indeks, što ga čini hranljivim (i veoma zdravim) sastojkom. Konzumacijom belog luka počastićete svoje telo nekim ključnim hranljivim sastojcima kao što su mangan, vitamin B6, cink, sumpor, gvožđe, vitamin C, kalijum, kalcijum, magnezijum, selen…

Program The Food Chain (Lanac ishrane) BBC svetskog servisa istražio je bogatu istoriju i kulturološki značaj belog luka, ali i postavio ključno pitanje: da li je beli luk zaista dobar za nas? Beli luk je danas nezaobilazan sastojak u kuhinji!

• Beli luk je osnovni sastojak u mnogim nacionalnim kuhinjama u svetu!

Danski kuvar Paul Erik Jensen, koji u njegovoj školi kulinarstva u severozapadnoj Francuskoj ima studente iz SAD-a, Australije, Ujedinjenog Kraljevstva (UK), i Azije, kaže da još nikada nije sreo učenika koji ne zna za beli luk.

Smatra da beli luk poboljšava ukus jela na neverovatan način i pita se kako bi francuska kuhinja uopšte izgledala bez njega.

…„Mislim da Francuzi ne mogu ni da zamisle slano jelo bez belog luka”, kaže Jensen. „Od bujona i supa, do jela od povrća i mesa, svuda se uvek nađe koji čen belog luka.„Nezamislivo je bez njega”… dodaju vlasnici restorana!

Foto Goran Mulić: Beli luk jedu ljudi širom sveta i kultura!

Ipak, dok je odrastao u seoskom području u Danskoj početkom 1970-ih, beli luk je bio gotovo nepoznat; Nekadea je beli luk bio na lošem glasu zbog njegovog jakog mirisa, ali se sve promenilo dolaskom turskih radnika u Dansku koji su doneli i jela u koja se stavlja beli luk. Jensen kaže da se na beli luk navikao i zahvaljujući italijanskim picama, a danas ga koristi i kao prirodni lek tokom zime. „Moj partner i ja svako jutro pijemo šolju bujona u koju iscedimo čen belog luka”, kaže on. „Nismo imali ni prehladu ni ozbiljan grip, i siguran sam da je to zahvaljujućli belom luku”.

• Beli luk milenijumima ima kulturološki i duhovni značaj. Stari Grci su ostavljali beli luk na raskrsnicama kao ponudu Hekati, Boginji magije i veštičarstva i zaštitnici domačinstva.

• U Egiptu je beli luk pronađen u grobnici čuvenog faraona Tutankamona, jer se verovalo da će ga štititi u zagrobnom životu!

• U kineskoj i filipinskoj tradiciji postoje priče o ljudima koji su belim lukom terali vampire!

Tradicija

„Najstariji poznati recept na svetu u kom se koristio beli luk, je paprikaš iz Mesopotamije. „Star je oko 3.500 godina i među navedenim sastojcima su dva čena belog luka”, piše Robin Čeri, autorka knjige knjige o belom luku Garlic: An Edible Biography. „Najstariji medicinski zapis o belom luku je takođe star oko 3.500 godina. „To je Ebersov papirus, koji sadrži brojne savete o tome kako se beli luk koristi za lečenje svega – od iscrpljenosti i parazita do srčanih i respiratornih tegoba”… Čeri još dodaje da je starogrčki lekar i filozof Hipokrat koristio beli luk u raznim terapijama, a pominjali su ga i znameniti mislioci i pisci poput Aristotela i Aristofana upravo zbog njegovih lekovitih svojstava.

Od hrane robova do kraljevske trpeze

Beli luk je i sastavni deo mnogih omiljenih jela poput pice… On je bio i veoma popularan u drevnoj Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimu, Kini, i Indiji. Rimski vojnici verovali su da im beli luk daje snagu i hrabrost, pa su ga tokom osvajanja širili u Evropi. Iako se beli luk koristio i kao hrana i kao lek, u kulinarskom smislu nekada je bio rezervisan za siromašne slojeve društva. „To je zapravo bila hrana samo za sirotinju”, piše u svojim radovima Robin Čeri. „Trebalo je da snagu robovima koji su gradili piramide u Egiptu, ili rimskim mornarima, jer je bio jeftin i mogao je da prikrije ukus loše hrane. „Zato se smatrao hranom koju jedu samo siromašni”.

Stav o belom luku je počeo da se menja tokom renesanse, ključnog perioda evropske istorije između 14. i 16. veka, doba preporoda klasičnog učenja i procvata umetnosti i nauke. „Francuski kralj Anri IV bio je kršten belim lukom i sam ga je mnogo jeo, što je doprinelo njegovoj popularnosti”, navoi radovima Robin Čeri. Dodaje da je beli luk bio popularan i u viktorijanskoj Engleskoj tokom 19. veka.

U SAD je stigao znatno kasnije, 1950-ih i 1960-ih zahvaljujući migrantima i to je pomoglo rušenju nekih negativnih stereotipa. Beli luk se zapravo koristio u pogrdnom smislu za Jevreje, Italijane i Korejce. „Njih su nazivali ‘onima’ koji jedu beli luk, što je imalo uvredljivo značenje”, objašnjava Čeri.

Beli luk, prirodni lek

Beli luk je i danas tražen zbog svojih lekovitih svojstava!

• Danas u svetu postoji više od 600 sorti belog luka!

Neke, poput onih iz Uzbekistana u centralnoj Aziji i Gruzije na Kavkazu, tek su u novije vreme postale dostupne na svetskom tržištu. Osim što ima važno mesto u savremenim kuhinjama, beli luk se i dalje često koristi kao prirodni lek, posebno za ublažavanje simptoma prehlade. Klinička ispitivanja proučavala su njegov uticaj na krvni pritisak, nivo holesterola, pa čak i na rak. ali su rezultati neujednačeni. Mala studija sprovedena u Iranu otkrila je da su beli luk i limunov sok doprineli snižavanju holesterola i krvnog pritiska u roku od šest nedelja. Konstatovano je da konzumiranje belog luka na prazan stomak može da izazove tegobe, nadimanje i promene u crevnoj flori.

Međutim, obimnija studija koju je sproveo američki Univerzitet Stenford, a obuhvatila je 200 zdravih ljudi tokom šest meseci, nije ustanovila značajnije smanjenje holesterola. Ipak, istraživanje Univerziteta u Sidneju iz 2014. godine potvrdilo je snažna antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva belog luka. Jer, kako j eutvrđeno, Beli luk sadrži visoke nivoe kalijuma, fosfora, cinka, i sumpora, kao i umerene količine magnezijuma, mangana i gvožđa.

„To je čudesno povrće”, navodi u radovima Bahi van de Bor, dečja dijetetičarka i portparolka Britanskog udruženja dijetetičara. Sadrži i alicin, a to su divna aktivna jedinjenja bogata sumporom. Takođe je bogat prebiotskim vlaknima koja naša creva vole, tako je odličan za zdravlje creva. Ima i antibakterijska svojstva, kaže ona, objašnjavajući da vlakna iz Belog luka hrane korisne bakterije u crevima i mogu da pomognu kod zatvora i nadimanja. Smatra se da odrasli mogu da jedu čen do dva sirovog belog luka dnevno. Međutim, prema radu objavljenom u medicinskom časopisu American Family Physician (Američki porodični lekar), prekomerni unos belog luka, posebno na prazan stomak, može da izazove tegobe sistema organa za varenje, nadimanje i poremećaj crevne flore.

Beli luk (lat. Allium sativum) je zeljasta biljka iz familije lukova i može biti jednogodišnja ili dvogodišnja. Postoji velika sličnost među svim predstavnicima familije, kao što su luk, praziluk, vlašac i dr. Naziv je dobio od reči allium – beo i sativum – gajen, kultivisan.

Beli luk je, pored crnog luka glavni predstavnik lukovičastog povrća. Prilikom korištenja, uglavnom se ne koristi samostalno, nego kao začin i dodatak jelima. Ima lukovičasti koren, koji je istovremeno i plod. Velika lukovica kod belog luka je sastavljena od više manjih, koji se nazivaju češnjevi. Spoljašnji omotač je grub i bele boje, i na dnu ima korenčiće. Unutrašnji omotači češnjeva su nežniji i ružičaste ili ljubičaste boje. Stablo je građeno od nekoliko šupljih, tamnozelenih listova i može narasti do 1 m. Cvetovi su najčešće beli ili ljubičasti i čine veliku okruglastu cvast, sa 30-ak cvetića. Cveta u toku juna, a semenke su sitne i crne. (B.GULAN)