Srpska dijaspora

• Jedanaestog avgusta obaviće se popis stanovništva na petom kontinentu. Odziv Srba na popis je poslednjih decenija sve lošiji, pa je broj naših ljudi sa pola miliona opao na svega sedamdesetak hiljada.

Piše: Marko Lopušina

       Joca Gajeskov, legendarni novinar i danas aktivni izveštač iz Sidneja, osetio je potrebu da nedavno u srpskim medijima i portlalima na petom kontinentu i svetu objavi sledeći apel australijskim Srbima.

•  Izjasnite se kao Srbin – Srpkinja i ako pričate srpski jezik u kući obavezno naznačite to u predstojećem cenzusu australijske vlade. Da li ste znali da australijska federalna vlada i vlade država i teritorija određuju finansiranje zajednici i organizacijama jedne naše srpske kolonije na osnovu broja ljudi koji se izjasni kao tog porekla ili jezičke pripadnosti? Ako je broj manji na popisu stanovništva – manje sredstava se izdvaja za rad srpske zajednice i očuvanje srpskog nacionalnog identiteta. 

        Nije ovo ugledni Joca Gajsekov, Srbin poreklom iz Rumunije, koji pola veka živi i radi u Sidneju, rekao bez razloga. Svestan je činjenice da je Cenzus Austrlije, novi popis stanovništva od 11. avgusta ove godine, presudan za očuvanje Srba i srpske zajednice na petom kontinentu. 

• Odziv Srba na popis je poslednjih decenija sve lošiji, pa je broj naših ljudi sa pola miliona opao na svega sedamedesetak hiljada. Razlozi za to su višesturki. Prvo, Australija je jako daleko od srpskih zavičaja, pa se naš narod ovde oseća izgubljenim i lako prihvatanovo australijsko državljanstvo. Drugo, sami Australijansi su promenili pitanje u propisu, umesto koje ste nacionalnosti, sada je pita – kojim jezikom govorite u kući. A naše porodice nisu etnički čiste i u njima se ne govori prevashdono srpskim jezikom, već domaćim engleskim i ostalim jezicima. Na kraju da bi bio uspešan građanin Australije  svom poslu i porodičnom životu, ljudi su osetili, bolje je biti Australijanac nego li Srbin – kaže Đorđe Čović, Srbin poreklon iz Knina, koji živi u Sidneju, a danas je na odmoru u Bačkom Brestovcu, zavičaju njegove majke.

         U Austrliji danas ima samo 69. 000 stanovnika srpskog porekla. Srpski jezik kod kuće govori 57.297 žitelja Austrlije. Većina njih 32,5 odsto potiču iz Srbije, manje 31,9 odsto su rođeni u Australiji. A 6.220 Srba su iz BiH, 4.870 iz Hrvatske, a 738 su po rođenju iz Crne Gore. Od njih koji govore srpski kod kuće najveći broj živi u sidnejskom predgrađu Liverpul – dve hiljade devetnaest Srba. Na drugom mestu je melburško naselje Dansenong Nort sa 756 osoba koje kod kuće govore srpski. 

         Prvi Srbin stigao je brodom na peti kontinent sredinom 19. veka iz Noke Kotorske. Srpsko masovnije osvajanje petog kontinenta se odvijalo u sklopu državne politike doseljavanja naroda u Australiju, koja se i danas sprovodi. Do Prvog svetskog rata useljeno je oko 4.000 iseljenika s područja bivše Jugoslavije. Nerado su primani i Australijanci su Srbe pogrdno zvali Slinavci. Između dva svetska rata se doselilo 8.000 građana Kraljevine Jugoslavije. Treća seoba Srba započela je posle kapitulacije Italije u septembru 1943. godine, kada su preko Egipta bežali od ustaškog noža na peti kontinent. 

         Potom su stigli ratni zarobljenici, četnici, đujićevci, ljotićevci, nedićevci, pripadnici nacionalnih poraženih snaga. Smeštani su u kampu Bonegila, koji je primio 15.000 Srba. Šezdesetih se dogodila ekonomska migracija polukvalifikovanih radnika.  Diplomatski odnosi Jugoslavije i Australijom uspostavljeni su 1966. godine na nivou konzula. Prvi diplomata bio je Gojko Sekulovski, ambasador 1967. godine. Na snazi su pet međunarodnih sporazuma. Ambasada se nalazi u diplomatskoj četvrti Kanbere, gde je i rezidencija ambasadora, koja je vlasništvo R. Srbije.. 

        Šezdesetih godina prošlog veka najaktivnija u srpskoj zajednici bilaje naša crkva. Ujedinjenjem Eparhije australijsko-novozelandske i Eparhije australijsko-novozelandske novogračanične, dve crkvene struje stvorena je u maju 2011. jednistvana Mitropolija australijsko-novozelandska SPC. Ima 68 parohija, misija, skitova, 46 hramova, crkava, tri manastira, kao i crkvene opštine u svih osam australijskih država: (Novi Južni Vels (16), Australijskoj kapitalnoj teritoriji (2), Kvinslendu (5), Viktoriji (12), Tasmaniji (1), Zapadnoj Australiji (4), Južnoj Australiji (4), Severnoj Teritoriji (1) i na Novom Zelandu (3). Sedište eparhije je u Sindeju.

          Prva srpska crkveno-školska opština Sveti Sava osnovana je 27. januara 1949. u Mona Vejlu, u predgrađu Sidneja. Prva crkva Sveti Sava sazidana je u sidnejskom naselju Flemington 1954. gosine, a poslednji hram je Sveti Luka otvoren u sindejskom naselju Liverpul.

          Novi i stari doseljenici, njih 140.000 su do početka devedesetih imali oko trideset nacionalnih organizacija, udruženja, klubova i kulturni centar Bonirig u Sidneju. Krajem devedesetih, posle seobe izbeglica iz otadžbinskih zemalja bivše SFRJ govorilo se o čak pola miliona Jugoslovena i Srba u Australiji. Ta seoba je nastavljena i u 21. veku. Nastanili su se u sindejskim opštiname Kabramata, Mona Vejl, Liverpul, Ferfild, Blaktaun, Aleksandriju, osvojili su Severne Plaže, Njukastl, Zlatnu Obalu, podzemni grad Kuber Pidi, Melburn i Volongong, ali i udaljeni Pert.

        Srpska zajednica je jako dobro organizovana u Australiji. Aktivni su Ambasada R. Srbije u Kanberi i Generalni konzulat u Sidneju, jedinstvena Mitropolija australijsko-novozelandsaka SPC sa parohijama, hramovimaa, Koledžom “Sveti Sava” i omladinskom organizacijom “Soja”, kao i desetak nacionalnih organizacija, koje predvodi Srpska narodna odbrana, kulturna društva, udurženja vetarana, umetnika, zavijčajaca, sportski klubovi i srpski mediji. 

       Na petom kontinentu aktivno je desetak srpski i crkvenih škola za osnovce i srednjoškolce. U 2024. godini u Australiji i na Novom Zelandu nastavu po programu Srpske dopunske škole pohađa ukupno 455 učenika – u Melburnu, Brizbejnu, Kanberi, Oklandu i Hamiltonu.

         U jesen 2026. godine počinje nastava i za prvi razred srednje pravoslavne škole „Sveti Sava“ u Sidneju. Na crkvenom imanju od 2021. radi prva pravoslavna osnovna škola sa nazivom Koledž „Sveti Sava“. Gradili su je vernici SPC, članovi srpske kolonije sa petog kontinenta i država Srbije preko svoje ambasade. Kada pravoslavni koledž počne sa radom biće to najveća i najuspešnija srpska srednja škola na Dalekom Istoku.

          Australija je država sa sve manje javno i zvanično deklarisanih Srba. Žive najviše u Sindeju i predgrađu Liverpul, gde održavaju već tradicionalnu manifestaciju Srpski dan u glavnoj luci. Žive i u Melburnu, prestonici države Viktorije, potom u Brizbejnu, centru države Kvinslend, u Adelaidu, prestonici Južne Australije, Pertu, glavnom gradu države Zapadna Australija, na dalekoj Tasmaniji, u kapitalnom gradu Kanberi. I najmanje u državi Severna Teritorija.  

         Sve njih će u avgustru ovog leta da posete australijski popisivači ili će ih pozvati da se sami popišu preko elektronski portala države. Ztao je Jova Gajeskov, vrli Srbin u svom apelu na odziv za popis i na puni patriotizam nahlasio:

• Ako ste srpskog porekla ponosno to naznačite u Cenzusu 11.8.2026. 

Budućnost naše zajednice u Australije zavisi od toga: sportski klubovi, mnoga KUD i mediji na srpkom jeziku u Australiji opstaće samo ako mi budemo u velikom broju uz njih!