• Srbija, sa svojih 52 ara obradive zemlje po stanovniku, je agrarna zemlja sa izuzetnim agrarnim potencijalom!

• Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider. Kina, na primer, ima samo oko 8-10 ara po stanovniku, Indija 12-14 ara, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi. Čak i u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanovniku iznosi svega 8-15 ara.

• Država zemlju je prodavala po ceni od 150 do 200 evra po hektaru, a sada je novi vlasnici procenjuju na 20.000 evra po hektaru. Posle prva tri domaća biznismena, Matijevića, Kostića i Miškovića, najkrupniji zemljoposednici u Srbiji su kompanije iz Irske, Mađarske i Hrvatske,  prema podaciam iz 2018. godine;

• Prema podacima RZS iz poslednjeg popisa poljoprivrede 2023/24 Srbija ima 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koroisti 3.257.100 hektara. Ta velika fabrika  pod otvorenim nebom je rascepkana u 19 miliona mini parcela! Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava Od toga je 506.323 porodičnih i 2042 pravnih lica i preduzetnika! U Srbiii se stočarstvom bavi 313.495 lica;

• Zbog teško bolesne poljoprivrede njoj sad nije dovoljno u agrarnom budžetu 7,2 odsto od ukupnog budžeta Srbije ili oko 150 milijardi dinara u 2026. godini. Taj novac bi nju izuzetno razvio da je ona – zdrava!
• Da bi se izlečila izrađen je predlog nove Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine. Taj dokument prvo treba da usvoji Vlada Srbije. Posle toga on treba  treba da izleči ovu najveću  fabriku pod otvorenim nebom u Srbiji;

Foto arhiva autora: Prema podacima RZS iz poslednjeg popisa poljoprivrede 2023/24 Srbija ima 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara.Ta fabrika  pod otvorenim nebom je rascepkana u 19 miliona mini parcela! Sad je pokrenut proces komasacije!

• Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažnijih resursa – obradivim zemljištem, koje pokriva oko 3,4 miliona hektara. Sa oko 6,6 miliona stanovnika, svaki građanin Srbije “ima na raspolaganju” približno 0,52 hektara (52 ara) obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi. Ova prednost otvara brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, održivih resursa i ekonomski rast. Ali, to Srbija nekoristi dovoljno!

• Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider!
• Jer, Kina, na primer, ima samo oko 8-10 ara po stanovniku, Indija 12-14 ara, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi. Čak i u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanovniku iznosi svega 8-15 ara. Srbija, sa svojih 52 ara po stanovniku, pozicionirana je kao zemlja sa iz uzetnim agrarnim potencijalom;

Piše: Branislav GULAN

Prema podacima RZS iz poslednjeg popisa poljoprivrede 2023/24 Srbija ima 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara.Ta fabrika  pod otvorenim nebom je rascepkana u 19 miliona mini parcela! Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava Od toga je 506.323 porodičnih i 2042 pravnih lica i preduzetnika! U Srbiii se stočarstvom bavi 313.495 lica;

Ali, zbog loše Strategije poljoprivrede od 2014.do 2024. godine koju  je na 145 strana napisalo 240 agrarnih poslenika Srbije izgubljen je prehrambeni i semenski suverenitet zemlje. Ti stručnaci pisaliu i kreirali  pretposlednju Strategiju razvoja poljoprivrede Sribje i u njoj su jednoglasno odlučlili i saopštili narodu i vlastima u Srbiji da će se poljoprivreda u tom periodu od 2014. do 2024. godišnje razvijati po stoi od 9,1 odsto, odnonosno ako je loša godina da će to biti oko 6,1 odsto.

Ali, to je bila obmana  naroda i vlasti! Jer, u tom vremenu po toj strategiji poljoprovireda se u Srbiji godišnje razvijala po stopi pod 0,17 odsto, odnosno u celoj deceniji – to je bilo tek – 1,7 odsto!

U Srbiji danas iam samo 698.871 grla goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.684.013 grla ovaca i .14.509.387 grla živine. Ta poljoprivreda je teško bolestan organizam! Proteklih decenija i pogrešno lečena. Ugašeno je oko 6.2000 gazdinstava!

• Zato njoj sad nije dovoljno u agrarnom budžetu 7,2 odsto od ukupnog budžeta Srbije ili oko 150 milijardi dinara u 2026. godini. Taj novac bi nju izuzetno razvio da je ona – zdrava!
• Da bi se izlečila izrađen je predlog nove Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine. Taj dokument prvo treba da usvoji Vlada Srbije. Posle toga on treba  treba da izleči ovu najveću  fabriku pod otvorenim nebom u Srbiji.

Da bi se to uradilo u Srbiji prvo treba da bude:

• Najmanje dva miliona goveda!
• U oborima treba da bude 5,5 ili šest miliona svinja;
• U torovima treba da se nalazi oko 3,5 miliona ovaca;
• I u ekonomskim dvorištima 90 miliona pilića  i oko osam miliona  koka nosilja!
• Srbija sa takvim mogućnostima u svakom porodičnom gazdinstvu ima po 2,2 zaposlena lica. Sad je to ukupjo 1-150.653 osobe koej se bavesi đivleje od poljoproivrede;
• Prosečna sarost nosicoa gazdinstva je 60 godina. Tek svakoi 11 nosilac gazdinsta je mlađi od 40 godina;
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!

SEOSKA MREŽA SRBIJE: Na osnvkiou anakliya i podataka analitičara i publicista Branilava GULANA mređž suiradili dizajenri sajta DIREKTNO

Ovaj povoljan odnos između obradivog zemljišta i broja stanovnika može se strateški iskoristiti kroz sledeće inicijative:

1.Podsticanje održive poljoprivrede

• Edukacija poljoprivrednika: Organizovati obuke o održivim praksama poput organske poljoprivrede, rotacije useva i smanjenja upotrebe hemikalija;
• Inovacije: Primena savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede, koja može povećati prinos i smanjiti ekološki otisak;

2.Razvoj lokalnih tržišta

• Podrška lokalnim proizvođačima: Kreiranje platformi za direktnu prodaju domaćih proizvoda smanjuje troškove distribucije i pomaže farmerima da postignu bolje cene;
• Organizacija pijaca: Pijace i lokalni događaji promovišu svežinu i kvalitet domaćih proizvoda;

3.Povećanje investicija u poljoprivredu

• Podsticaji za investitore: Poreske olakšice i subvencije privlače domaće i strane investitore u poljoprivredne projekte;
• Strateški sektori: Fokus na voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo može dodatno ojačati poljoprivredni sektor;

Foto njive Srbije – autor Goran Mulić, list Poljoprivrednik

4.Izvoz poljoprivrednih proizvoda

• Povećanje izvoza: Srbija može povećati prepoznatljivost svojih proizvoda na evropskim i globalnim tržištima kroz sertifikate i promociju brenda “Made in Serbia”;

5.Očuvanje prirodnih resursa

• Pristup vodnim resursima: Održivo upravljanje vodom važno je za kvalitetno navodnjavanje, što je ključno za rast poljoprivrednog sektora;

6.Kreiranje poljoprivrednih zadruga

• Udruživanje farmera: Zadruge smanjuju troškove proizvodnje i olakšavaju pristup modernoj opremi i tržištima;

7.Povezivanje sa turizmom

• Agroturizam: Poljoprivrednici mogu privući turiste i stvoriti dodatne izvore prihoda kroz ruralni turizam i kulturne manifestacije;

Kombinovanjem ovih strategija, Srbija može dodatno iskoristiti svoj poljoprivredni potencijal, osigurati dugoročni održivi razvoj i postati regionalni lider u agrarnom sektoru.

• Oko 100.000 hektara zemljišta u Srbiji u rukama velikih zemljoposednika!

Stranci među najvećim vlasnicima zemlje u Srbiji

• Država zemlju prodavala po ceni od 150 do 200 evra po hektaru, a sada je novi vlasnici procenjuju na 20.000 evra po hektaru . Posle prva tri domaća biznismena, Matijevića,  pok Kostića i Miškovića, najkrupniji zemljoposednici u Srbiji su kompanije iz Irske, Mađarske i Hrvatske,  prema podaciam iz 2018. godine;

• Nekolicina najvećih zemljoposednika u Srbiji u svojim rukama drži oko 100.000 hektara obradive zemlje, što predstavlja prave latifundije, za šta zahvalnost duguju državi koja im je jeftino prodala zemlju nekadašnjih poljoprivrednih kombinata, smatra domaća stručna javnost;

• Da među velikim zemljoposednicima u Srbiji vlada žestoka borba potvrđuje podatak da je MK grupa Miodraga Kostića  davno kupila Viktorija grupu koja je bila zapala u probleme, po ceni koja je još uvek tajna, a po svemu sudeći razlog preuzimanja  bila je napadna poziciju broj jedan među srpskim privatnim zemljoposednicima koju u ovom trenutku suvereno drži Petar Matijević, vlasnik industrije mesa „Matijević“;

Svakako je da će ono čime raspolaže Viktorija grupa, čija je osnovna delatnost trgovina i prerada uljarica, a to je tadašnja saradnja sa više od 300 poljoprivrednih zadruga i 40.000 poljoprivrednika i 1.300 zaposlenih u kompanijama članicama ,,Sojaprotein’’, Viktorijaoil, Viktorija lodžistik, Luka Bačka Palanka, Veterinarski zavod Subotica, SP laboratorija i Riboteks, i te kako ojačati poljoprivrednu imperiju pok Miodraga Kostića.

Pak, kako sada stvari stoje,

• Petar Matijević je sa više od 35.000 hektara zemlje i dalje najveći privatni zemljoposednik u Srbiji. Prema pdoacoimak od pre nekoliko godina zapošljavao je oko 2.600 ljudi na poljoprivrednim poslovima. Kompanija kojoj je na čelu, između ostalog, poseduje imanja „Bezdan“ i „Ravnica“ u Bajmoku, „Jednota“ u Kovačici, „Zlatica“ kod Zrenjanina. Osim toga Matijević u svom vlasništvu drži i oko 1.500 hektara obradive zemlje u Hrvatskoj;

Pok Miodrag Kostić, a sad nejgovm naslednik sin,  u svom posedu imali su 30.000 hektara zemlje. Poljoprivredno zemljište MK grupa ima na teritoriji opština Požega, Vršac, Kula, Bački Brestovac, Inđija i tako dalje. Ta kompanija raspolaže sa 9.000 hektara zemljišta koje navodnjava,  a Kostić je pre intervencije  Rusije u Ukrajini bio i zakupac oko 30.000 hiljada hektara zemljišta u Ukrajini.

• Miroslav Mišković preko svoje kompanije Delta agrar obrađuje 14.500 hektara zemlje u Srbiji, a bavi se ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom i ribarstvom;
• Četvrtu poziciju među privatnim srpskim zemljoposednicima drži biznismen Đorđije Nicović sa samo oko 400 hektara. On je posedovao znatno više zemlje ali je većinu prodao, među njima i PIK „Bečej“ sa oko 2.900 hektara zemlje koje je od njega kupio Miodrag Kostić;
• Među stranim kompanijama najviše zemljišta u Srbiji poseduje irska kompanija Baltik properti investment limited sa 13.000 hektara zemljišta, Mađarska kompanija CBA vlasnik oko 2.650 hektara zemlje a Žito grupa Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima oko 2.000 hektara zemljišta Ipak, sa oko 500.000 hektara zemlje u svom posedu najveći zemljoposednik je i dalje država Srbija!

Agroekonomista Milan Prostran kaže za list Danas i javnost,  u to vreme e prizmeđu ostalog je rekao, da najveću odgovornost za postojanje ogromnih privatnih poljoprivrednih gazdinstava, što nije tipično za zemlje Evrope i Severne Amerike,  snosi država koja je veoma jeftino prodavala hektare privatnicima. Poljoprivredni kombinati su prodavani budzašto. Cena hektara se kretala od 150 do 200 evra. Koliko je to niska cena najbolje govori to da aktuelni privatni vlasnici isti taj hektar koji je sada u njihovom posedu cene 20.000 evra. Iz toga se najlakše može videti po kakvoj bagatelnoj ceni su dobili izuzetno vredno poljoprivredno zemljište. Kupovinom plodnog zemljišta ti privatnici su došli do kapitala i nakon toga proširivali svoje bogatstvo kupovinom prerađivačkih kapaciteta. To se i  desilo i u vreme kada je života  Kostić kupio Viktorija grupu koja je  bila zapala u probleme – ističe naš sagovornik.

• Dakle, to je bila pljačkaška privatizacija, koaj je obavljena uz pomoć tadašnjih valti, odnosno države!

Po moiščljenjui analitiićčara i poznavaalaca priilika na ovom tržiištu, tada su ogromne obradive površine njiva stigle u ruke I vlasništov krupnih privatnih posednika.Tako velike posede ne možete pronaći u razvijenim zemljama. Primera radi, u SAD ćete teško naći veći posedi od 10.000 hektara i to je uglavnom reč o pašnjacima, a ne oranicama. Sa latifundijama koje postoje u Srbiji jedino se mogu porediti ogromne površine zemljišta u vlasništvu krupnog kapitala u nekom zemljama Južne Amerike!

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe za javnost da ako veliki privatni zemljoposednici ispunjavaju svoje obaveze i plaćaju rentu državi u slučaju da su zakupci ne vidi ništa sporno u činjenici da poseduju toliko zemlje.

Problem u Srbiji nije u činjenici da postoje veliki zemljoposednici već da postoji i oko 500.000 hektara zemljišta u vlasništvu države koje se uopšte ne obrađuje ili ne obrađuje na adekvatan način. To je mnogo veća površina pod obradivom zemljom nego ona koju poseduju veliki zemljoposednici i u interesu srpske poljoprivrede bi bilo da se na tom planu nešto promeni, odnosno da ta zemlja počne da se obrađuje. Kada je pak reč o kupovini Viktorija grupe koja je bila zapala u probleme pa ju je tada preuzeo Kostić to je najbolji primer da to što je EBRD uložio novac u neku firmu automatski ne znači i da je reč o dobro osmišljenom poslu niti da je svaka investicija gde uloži ta banka sigurna.

Najveći zemljoposednici:

1.Matijević 35.000 hektara;

2. Kostić nekada oko 30.000 hektara;

3. Mišković 14.500 hektara;

4. Baltik properti investment 13.000 hektara;

5. CBA 2.650 hektara;

6. Zito grupa (Hrvatska) 2.000 hektara

Kina menja globalnu poljoprivredu 

• Saznavši šta sve ima Srbija od prirodnih bogatstava i da po jednom stanovniku stanovniku (od njih 6,6 miliona) ima više zemljišta, nego li pak Kina, Indija i Japan zajedno – najveća zemlja sveta Kina, odlučila je da  menja globalnu polјoprivredu!

• Zato se vodi tiha revolucija koja će uticati na proizvođače hrane širom sveta!
• Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovolјna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem;
• Kineska polјoprivreda kao državni projekat: šta Srbija može da nauči od kineskog modela upravlјanja zemlјom i hranom? Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u polјoprivredi! U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje države!
•  Profesor dr Slobodan Unković, kao ambasodr Jugoslaviej u Kini, tada je naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom! “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlјa koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalјa Evropske unije i  ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, isticao je Unković…

Agrar, u srcu civilizacije!

Polјoprivreda je oduvek bila u samom srcu kineske civilizacije, ali danas ima možda i važniju ulogu nego ikada ranije. U zemlјi koja raspolaže sa svega devet odsto  obradivog zemlјišta, a istovremeno mora da prehrani čak 20 odsto svetske populacije, svaki hektar i svaki kilogram hrane imaju strateški značaj. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kina raspolaže sa upola manje obradive zemlјe po stanovniku, što dodatno pojačava pritisak na njen agrarni sektor.ni © Canva

• Taj pritisak ne prestaje da raste. Između 2010. i 2020. godine Kina je izgubila oko 15 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta zbog urbanizacije – površinu veću od Engleske. Svake godine dodatni milioni hektara nestaju pod infrastrukturom, industrijom i širenjem gradova;
• U Srbiji godi[nej nestaje po 25.000 hektara. U celom svetu oko 30 milioan hetkara, a to je povp[riuan danas, recimo, jedne Italije!
• Kina razvija AI robota koji radi složene polјoprivredne poslove!

• Kineska polјoprivreda kao državni projekat: šta Srbija može da nauči od kineskog modela upravlјanja zemlјom i hranom?

• Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u polјoprivredi. U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje stabilnosti države:

Sećanje na glad koja i danas oblikuje politiku!

Razumevanje kineske polјoprivredne politike nemoguće je bez uvida u njenu istoriju. Glad koja je pogodila Kinu između 1959. i 1961. godine, tokom „Velikog skoka napred“, ostavila je dubok trag.

Procene govore da je tada umrlo između 30 i 45 miliona lјudi. U pokušaju da ubrza industrijalizaciju, država je preusmerila milione selјaka sa njiva na proizvodnju čelika, dok su istovremeno sprovođeni eksperimenti i često pogrešni agronomski pristupi.

Metode poput „dubokog oranja“, gde se seme sejalo i sadilo i do metar ispod zemlјe, ili „gustog sađenja“, zasnovanog na pogrešnim teorijama, dovele su do katastrofalnih prinosa. Država je, u želјi da pokaže uspeh kolektivizacije, čak i oduzimala žito za skladištenje, dok su lјudi umirali od gladi, neretko pred punim silosima.

Zbog takvih iskustava, bezbednost hrane danas je jedan od klјučnih stubova političkog legitimiteta kineske vlasti. Za razliku od Zapada, gde je hrana često podrazumevana, u Kini ona i dalјe ima snažnu emocionalnu i istorijsku težinu!

• Kina igra na SIGURNO – razvija NOVE sorte soje, pšenice i kukuruza!

Kako su farmeri pokrenuli ekonomsku revoluciju…

Veliki zaokret dogodio se krajem 1970-ih godina, kada su farmeri iz provincije Anhui, rizikujući ozbilјne kazne, odlučili da počnu da proizvode u skladu sa tržišnom tražnjom, a ne samo prema državnim kvotama. Taj potez bio je u suprotnosti sa tadašnjim principima kolektivne proizvodnje, ali se pokazao kao izuzetno uspešan.

Deng Sjao ping je prepoznao značaj ove inicijative i institucionalizovao je kroz „Sistem odgovornosti domaćinstava“, čime je otvoren put ka modernizaciji kineske ekonomije!

• Od tog trenutka, polјoprivreda u Kini počinje da funkcioniše kao spoj državne kontrole i tržišnih principa!

Foto: Arhiva autora… Kineska poljopriveda je državni projekat! Sribaj iam od koga da uči!

 © Canva
I danas se kineski agrarni sistem oslanja na tu kombinaciju: država definiše strateške cilјeve, dok privatni sektor i farmeri odgovaraju na tržišne signale.

Lokalni zvaničnici igraju klјučnu ulogu, balansirajući između dugoročnih cilјeva održivosti i kratkoročnih ekonomskih rezultata koje moraju da pokažu.

Tehnologija kao odgovor na ograničenja

• U poslednjih deceniju i po Kina je ušla u intenzivnu polјoprivrednu transformaciju koja već menja globalna tržišta hrane. Iako i dalјe u velikoj meri zavisi od uvoza – kupuje čak 60 odsto globalno trgovane soje i oko 25 odsto pšenice – cilј je jasan: smanjiti zavisnost i povećati domaću proizvodnju!

FARMA svinja u Kini smeštena u NEBODER!

• Klјuč tog procesa je tehnologija. Kina danas ulaže ogromna sredstva u agrotehnologiju, procenjuje se da je u poslednjoj deceniji investirano oko 1.000 milijardi dolara. Kineski farmeri koriste deset puta više dronova nego njihovi američki kolege, a savremeni sistemi proizvodnje omogućavaju višestruko veće prinose po hektaru;
• Kina ima farmu sa više hilјada svinja koja je smeštena u neboder, kađže dr Vitomir Vidovic, vlasnkik reprocentra svinja u Rumenci kod Novog Sada rusiaj je inače,m pred inervenciju u Ukajini obezbdila samodovljnsoit hrane. To znali da su izgadili oko 564 farme svinja. Danas iz Rusije, recimoi, godišnje u Vijetnam izvozi oko 62.000 prasića i svinja! Po rečima Vidovića, on je tada u Rusiji bio savetnik za gradnju oko 125 farmi svinja…
• Sa 100 kvadrata do 50 tona salate: Kina je već svetu ,,objasnila” kako izgleda moderna polјoprivreda!

,,Posebno se ističu vertikalne i hidroponske farme, gde se uz minimalnu potrošnju vode postižu izuzetni rezultati. U nekim slučajevima proizvodnja po hektaru višestruko nadmašuje tradicionalnu polјoprivredu, dok se broj zaposlenih značajno smanjuje. Nedostatak radne snage u ruralnim područjima dodatno ubrzava ovu automatizaciju’’, kaže Vitomir Vidović.

Tržište koje postaje sve zahtevnije

Ipak, ovakav razvoj donosi i izazove. U pojedinim sektorima, poput proizvodnje mleka, govedine ili bobičastog voća, dolazi do viškova i pada cena. Posledice po proizvođače mogu biti ozbilјne, a oporavak spor.

Istovremeno, kinesko tržište hrane postaje sve sofisticiranije. Pandemija je ubrzala prelazak na online prodaju, a potrošači su postali zahtevniji nego ikada. Strane kompanije koje nemaju lokalno prisustvo i ne razumeju specifičnosti tržišta sve teže opstaju.

• Kina više nije tržište koje automatski donosi brzu zaradu. Danas zahteva dugoročno prisustvo, ulaganja i duboko razumevanje potrošačkih navika. Domaće kompanije, uz podršku države, sve više jačaju i razvijaju sopstvene brendove koji konkurento nastupaju na tržištu;

Globalni efekti i nova pravila igre

Uticaj kineske polјoprivredne politike već se oseća širom sveta. Kako Kina diversifikuje svoje dobavlјače i istovremeno povećava domaću proizvodnju, globalni tokovi hrane postaju sve neizvesniji. Nijedan izvoznik više ne može računati na sigurnu poziciju na kineskom tržištu.

Istovremeno, kineske kompanije, ojačane snažnom domaćom konkurencijom, sve više izlaze na međunarodno tržište. Nјihov uticaj u narednim godinama biće sve izraženiji.

Za strane kompanije, klјuč opstanka leži u saradnji sa kineskim partnerima ili u prilagođavanju lokalnom tržištu. Posebne prilike otvaraju se u oblasti tehnologije i znanja, gde Kina aktivno traži partnerstva.

• Za proizvođače u Srbiji i regionu, ova transformacija nosi i rizike i prilike. S jedne strane, konkurencija će biti sve veća, a tržišta nestabilnija. S druge strane, otvaraju se mogućnosti za saradnju, posebno u segmentima gde Kina i dalјe ima tehnološke ili resursne nedostatke;
• Jasno je da će budućnost polјoprivrede sve više zavisiti od efikasnosti, kvaliteta i sposobnosti prilagođavanja globalnim trendovima;
• Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovolјna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem, istaakla je pok Borka Vučić, između ostalog u razgovoru sa ovim autorom, kada je govorila za medije o perspektivama razvoja Kine i kada je Jugoslaviju i njene privrednike za svog života upućivala u Kinu!
• To se dešavalo kada je prof dr Slodan Unković, bio ambasador Jugoslavije u Pekingu u Kini!

Pojas i put…

Kina je nezamenjiva u geopolitičkom smislu, saradnja sa Srbijom strategija obe zemlјe!

Profesor Slobodan Unković, bivši ambassador Jugoslavije u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, rekao je za RTS i za javnostu  razgovoru sa novinarkom dr Jasminkom Simić, 18. oktobra 2023. godine, da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlјe! Istakao je tada, između ostalog,  da je u geopolitičkom smislu Kina nezamenjiva, imajući u vidu njen ukupni potencijal. Pre deset godina, kako je tada, 18. oktobra 2023. godine rečeno, kineski predsednik Si Džinping pokrenuo je inicijativu “Pojas i put” i podsetio na Put svile od pre 2000 godina, kada je karavanima roba iz daleke Azije stizala preko Bliskog istoka u Evropu. Ovom projektu pridružilo se 150 država i 30 međunarodnih organizacija, među prvima i Srbija! Zahvalјujući saradnji u raznim oblastima od investicija, trgovine, nauke, tehnologije i kulture realizovano je 3.000 zajedničkih projekata. Stvoreno je 420.000 radnih mesta što je pomoglo da oko 40 miliona lјudi izađe iz siromaštva!

Profesor Slobodan Unković, je bivši ambasador u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, tada je javnost, između ostalog rekao, da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlјe. “Mi se odlično uklapamo u program koji je praktično pravac i put i mi smo stvarno iskoristili maksimalno sve prednosti kada je reč o razvoju naše infrastrukture, kada je reč o privatizaciji dva velika preduzeća kao što su smederevska Železara i RTB Bor”, naveo je između ostalog Unković. Isticao je da Srbija i Kina imaju izuzetnu saradnju kada je u pitanju jačanje energetskog sistema.

“Ono što je takođe važno, imamo izuzetne rezultate kad je u pitanju saradnja u oblasti kulture, u oblasti nauke, u oblasti obrazovanja. Tokom mog boravka u Pekingu imao sam prilike da se upoznam sa izučavanjem tada srpsko-hrvatskog jezika, sada je to srpski jezik, na Univerzitetu za strane studije. U mnogim drugim gradovima i univerzitetskim centrima Kine postoji opciona grupa orijentacije prema srpskom jeziku i kulturi”, isticao je, između ostalog Unković.

• “Izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i Evropske unije”!
• Profesor Unković je još tada naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom!
• “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlјa koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalјa Evropske unije i mislim da ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, kaže Unković.

Tadašnji doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Džengijan Fei, iz Kine, između ostalog tada je na RTS, izjavio kaže da je Kini potrebna saradnja sa međunarodnom zajednicom i ekonomski razvoj! “Upoznajemo naše razlike od razvijenih zemalјa. Državna strategija je saradnja sa svetom”, naglasio je Džengijan Fei.

Poljoprivredna revolucija nije lokalna priča!

Ova polјoprivredna revolucija nije više lokalna priča. Ona menja globalna pravila igre, a igra je tada bila na početku. Na sve to sve je davno u razgovoru sa ovim autorom rekla je i napisala pok Borka Vučić, bankarski stručnjak u eks Jugoslaviji, kada je ukazivala na budućnost sadaradnje sa Kinom. Radila je u Ekonomskom institutu bivše  SFRJ, a zatim je obavlјala dužnosti šefa kabineta saveznog sekretara za spolјnu trgovinu u tadašnjem SIV-u, šefa kabineta direktora Saveznog zavoda za planiranje i saveznog sekretara za industriju i građevinarstvo u tadašnjem SIV-u.

Bankarstvom se počela baviti u Privrednoj banci Srbije, od koje je kasnije nastala Beogradska banka. Tu je radila zajedno sa Slobodanom Miloševićem, pod čijim će režimom, tokom 1990-ih, rukovoditi Beogradskom bankom (1997–2001. godine) i njenom ispostavom na Kipru. Sa dužnosti predsednika Beogradske banke smenjena je nakon pada Miloševićevog režima, oktobra 2000. godine.  Bila je savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama (1999–2001). 

Srbija dobija predstavništvo privredne komore Kine i evropski sajam lanaca snabdevanja!

U Srbiji će biti otvoreno predstavništvo Kineskog saveta za promociju međunarodne trgovine (CHPIT) koji okuplјa više od 300.000 kompanija članica i pokrivaće svojim aktivnostima čitav region, potvrđeno je na  sastanku ministarke unutrašnje i spolјne trgovine Jagode Lazarević i predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Marka Čadeža sa predsednikom CHPIT-a Ren Hongbinom, sredinom 2026. Godine.

Na sastanku je dogovoreno i formiranje zajedničke radne grupe koja će raditi na organizaciji evropskog “spin-of” izdanja Kineskog međunarodnog sajma lanaca snabdevanja (CISCE), odnosno sajma usmerenog na povezivanje dobavlјača iz Evrope i Kine, čije bi održavanje u Beogradu moglo da počne od 2028. godine.

U saopštenju PKS-a se navodi da su Lazarević i Čadež boravili u Pekingu povodom nastupa srpske privrede na Četvrtom kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja (CISCE), koji se održavao od 22. do 26. Juna 2026. godine i na kojem se Srbija ove godine predstavila na nacionalnom pavilјonu u okviru AI zone, sa 11 kompanija i institucija i ukupno 23 predstavnika.

Dodaje se da je Čadež rekao da Srbija po drugi put učestvovala na jednom od najvećih i najbolјe organizovanih svetskih sajmova posvećenih lancima snabdevanja. “Na sastanku je potvrđeno otvaranje kancelarije CHPIT-a, praktično nacionalne kineske privredne komore, u Beogradu, koja će pokrivati ceo region. To je veoma važna vest i to nam je danas potvrđeno. Dobra vest je i da smo formirali zajedničku radnu grupu za organizovanje sajma koji bi bio sličan ovome, ali fokusiran na povezivanje dobavlјača između Evrope i Kine i to upravo u Beogradu od 2028. Na tome smo počeli zajedno da radimo i to je zaista velika stvar za Srbiju”, istakao je on.

Čadež je naveo i da od ovogodišnjeg nastupa srpskih kompanija na sajmu očekuje konkretne rezultate kao što je to bio slučaj i prošle godine. “Očekujem da će otvaranje kancelarije kineske komore u Beogradu dodatno ubrzati dolazak naših proizvoda i kompanija na kinesko tržište, ali i povezivanje i investicione projekte srpskih i kineskih kompanija”, kazao je predsednik PKS-a, naveo je Čadež. Kako je rekao, pred delegacijom Srbije koja je boravila u Pekingu bili su značajni sastanci. “Razgovaraalo se sa četiri najveća distributivna i prodajna lanca u Kini o plasmanu naših proizvoda, kao i sa rukovodstvom najveće kineske kompanije u oblasti veštačke inteligencije Moonshot AI koja je razvila čet bot Kimi, o zajedničkim projektima u primeni AI tehnologija”.

U saopštenju Vlade, izemđu ostalog, se dodaje da je ministarka unutrašnje i spolјne trgovine Jagoda Lazarević naglasila značaj kontinuiteta institucionalne i privredne saradnje Srbije i Kine. “Po treći put smo u Pekingu bili u poslednja dva meseca, ovog puta povodom održavanja najprestižnijeg svetskog sajma posvećenog lancima snabdevanja, na kojem je učestvovala PKS i srpske kompanije koje su se po drugi put predstavile u Kini. Samo mesec dana nakon istorijske posete predsednika Aleksandra Vučića Pekingu, Srbija je nastupila na ovom važnom događaju, nastavlјajući svoj razvojni plan i fokus na oblastima saradnje koje su nam važne i klјučne, a to su napredna proizvodnja, robotika i primena veštačke inteligencije”, istakla je Lazarević. Po rečima ministarke, sastanak na kojem su učestvovali, kao i svi ostlai na kojima su onibili oni bili, predstavlјali su  važan korak u dalјem jačanju ekonomske saradnje Srbije i Kine.

PKS navodi da je CHPIT, najveća kineska institucija za podršku međunarodnoj trgovini i investicijama, sa ograničenim brojem predstavništava u inostranstvu, koja se otvaraju isklјučivo na strateški važnim tržištima. Naglašavaju i da odluka o otvaranju predstavništva u Beogradu potvrđuje rastući značaj Srbije u ekonomskoj saradnji Kine i Evrope.

U saopštenju se dodaje i da je kineski međunarodni sajam lanaca snabdevanja (CISCE) bio prva nacionalna izložba u svetu posvećena isklјučivo lancima snabdevanja i da okupuila vodeće svetske kompanije, investitore, tehnološke kompanije, industrijska udruženja i donosioce odluka sa cilјem jačanja globalne povezanosti proizvodnih i logističkih lanaca.

                                                                                      (Autor je analitičar i publicista)