POGLEDI IZ SRBIJE: Tri kuge gase stočarstvo!

• Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer, je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!
• Protekle Strategija koja je važila do početka 2025. godine, bila je socijalna i strategija pada. Bio je projektovani rast proizvodnje  svake godine od 9,1 odsto, a ako je suša 6,1 odsto. To je bila prevara, netačno i neostvarivo. Srbije je za deset godinja u agraru imala rfast od samo 1,7 osto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!
• Za tako loše urađeni document, čiji je rezultat sad da Srbija godišnje mora da uvozi hrane za više od milijardu evra, niko nije odgovoran!
• Analitičar i publicsita Branislav takođe ,,krivca’’ vidi u državi. Jer divlje svinje bez pasoša slobodno šetaju Balkanom, prelaze granice i prenose afričku kugu! Ona nema leka, Ali, uništava  ono malo svinja što je ostalo u tovu od prethodne dve kuge, političke i loše agroekonomske. Prema njegovom mišljenju pre nego što je stigla afrička kuga u Srbiju,  već je bio utamanjen svinjski fond. Pre samo dve i po decenije u Srbiji je u oborima je bilo oko pet miliona grla svinja. A, kada je stigla afrička kuga, koja nema leka, zatekla je u oborima Srbije samo 2,4 miliona grla. Broj grla je smanjen sa pet miliona, na sadašnji broj… to su uradile prethodne dve kuge…
• Dakle, sve je već skoro uništeno, što se tiče stočnog fonda. Nema puno ,,posla’’ za afričku kugu! Jer, stočarstvo već sad u BDP agrara učestvuje samo sa 22 odsto. To je karaktesristika najnerazvijenijih zemalja sveta! Jer, ima dosta država koje imaju više goveda nego stanovnika! 
• Teško bolesmnu poljoprviredu, koijanjej stratepak grana u Sribji, treba da izleči Strategiaj poljoprivred ei ruralnog razvoja od 2026. do 2026. do 2034. godine…
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 26. jula 2026. godine, da je na jednom gazdinstvu na području opštine Raška potvrđeno žarište boginja ovaca i koza. Na gazdinstvu se nalazilo 67 ovaca i 60 jagnjadi, a svih 127 životinja je eutanazirano!

Foto arhiva: U Srbijipema podaicma RYS ima samoi 2.403.991 grlo svinja. Pre dve i po decenije u oborima je bilo više od pet miliona grla! Zbog uvoza ovog mesa izgubljen je prehrambeni suverenitet Srbije!

Branislav GULAN

Srbija u nezavršenim reformama!

Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno se nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle  2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Svim gradjanjma, a ponajviše obećanja stiže proizvođačima hrane… Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je ono stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se približiš tom cilju, on postaje sve dalji.

U svojim istorijskiim obećanjima svaka najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive već ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija, pored stalnih obećanja, i delenja novca, sve siromašnija… Kada se pogleda kupovna moć… Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život.

• Daju se i obećanja boljeg života, pre svega, u selima, gde se nalazi polovihna ukupnog stanovništva! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad! 
• Takav način rada i čekanja obrećanog boljeg života za seljake predstavlja – put dobrovoljne propasti!
• Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju boljeg života na selu – primedba B.G.) predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek.  I ta obmana čekanjem tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija. Jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane čekanja– nikad ni doveka’’!

I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života. A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!

• I sad 508.365 poljoprivrednih gzdinstava Srbije u  kojima se nalazi čak 1.150.653yaposlenih lica koji direktno žive od primarne poljoprivrede i čekaju bolji život u agraru. Ali, većina, taj boljitak ne dočeka, odu sa ovog sveta! Jer je njihova prosečna starost čak 60 godina. 

• Sad u Srbiji  ima čak 313.495 gazdinstava koji se bave stočarstovm. Samo u njima zaposleno je blizu 690.000 lica.  Većina njih tovi i svinje, a njih sad u Srbiji ima samo 2,4 miliona grla! To je jako malo, odnosno toliko ih je bilo i  posle Drugog svetgkog rata, 1947. godine. Za samo tri decenije, zbog  loše agronomske politike u Srbiji i klasične kuge svinja, broj svinja je prepolovljebn. Nekada, pre tri decenije u oborima je bilo pet miliona grla. Sad ih iam samo polvoian od toga, pa Srbija mora godišnje da uvoizi čak 100.000 tona svinsjkog mesa, kako  bi se za svakog žitelja obezbedilo u potrošnji po 15 kilograma ovog mesa!
• To je uzrok što je agrar Srbije već decenijama teško bolestan. Pogrešno je i lečen… U veoma teškoj situaciji je govedarsto koje ima samo 698.871 grla, koliko ih je bilo i pre 100 godina!
• Kada je reč o svinjarstvu u Srbiji u oborima sad se nalazi tek 2,4 miliona svinja.Toliko ih je  bilo posle Drugog svetskog rata, 1947. godine. Pre samo tri decenije u Srbiji je bilo čak pet miliona svinja. Međutim, sve sto se dešavalo na ovim prostorima, počev od ratova, sankcija loših agroekonomskih polika, klasične kuge svinja. Tek sad na kraju,m 2019. godine je wstigla i afrička kuga svinja!
• Primera radi stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo samo sa 22 odsto! U svetu sve ispod 70 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. To je sad slučaj sa Srbijom; 
• Pored prehrambebnog suverenietta, Srbije je izgubila i semenski suverentiet. Jer, da bi zasejala fabriku pod otvorenim nebom na 3.257.100 hektara ona mora da uvozi čak 85 odsto potrebnih hibrida i semena; 

Dakle, posledica ovakvog stanja sa stočarstvom, je činjenica da je Srbija izgubiča i prehrambeni i semenski suverenitet. To je uzrok, a posledicr su da mora godišnje da uvozui po 100.000 tona svinjskog mesa i oko 50.000 litara mleka! Ada bi zasejali njive od 3.257.100 hektara i oko 85 odsto potrebnih semena i hibrida.

• Sad je izrađen predlog Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine. Ali, da bi se ona sprovodila prvo moraju da se napune sa dva miliona goveda,  u oborimada bude više od pet miliona grla svinja, a u torovima 3,5 miliona ovaca i u dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja. To je uslov da bi počela nova strategija da se primenjuje…

Stigla bolest boginja ovaca i koza!

Foto arhiva autora: U Srbiji sad iamko 1.684.013 ovaca. Stigla je  bolest i ovih životnja i koza kojih imamo oko 150.000!

• Ovaj virus je manje opasniji nego afrička kuga svinja!

• Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 26.jula 2026. godine da se u Srbiji pojavila nova bolest životinja – boginje ovaca i koza koja je, kako je rekao, najverovatnije došla sa prostora AP Kosova i Metohije švercerskim kanalima.
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je na jednom gazdinstvu na području opštine Raška potvrđeno žarište boginja ovaca i koza. Na gazdinstvu se nalazilo 67 ovaca i 60 jagnjadi, a svih 127 životinja je eutanazirano!

„Došla je u Nosoljin u opštini Raška. Odmah smo imali dojavu da je tamo, analizirali i ekipe su bile. Nažalost jedini lek je ubijanje i ubili smo 67 ovaca i 60 jagnjadi”, rekao je Glamočić za Tanjug. Ministar je naveo da je ovaj virus manje opasan nego Afrička kuga svinja i naveo da se sumnja da je virus došao u kontakt sa još nekim gazdinstvima i ona se posmatraju. „Ne bi trebalo da prave veće ekonomske štete, prošle godine smo imali jedan takav slučaj i uspeli smo to da rešimo za dva meseca”, rekao je Glamočić. On je naveo da je bolest boginja ovaca i koza najverovatnije došla iz Albanije i Severne Makedonije, švercerskim kanalima preko teritorije AP Kosova i Metohije.

Ministar Glamočić izjavio je  da je država aktivirala sve organe, od lokalnih samouprava do vrha države, da rade na suzbijanju afričke kuge svinja (AKS) i poručio da svi proizvođači moraju da vode biosigurnosne mere. „Mi imamo formiran nacionalni krizni štab, to je uprava i za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede koji svako jutro zaseda. Zasedaju isto i regionalni štabovi i lokalni štabovi. Ja sam lično otišao i u Šabac i Obrenovac, Sremsku Mitrovicu da na licu mesta shvate kolika je ozbiljna situacija i svatko mora da radi svoj posao”, rekao je Glamočić za javnost.

• On je ponovio da je jedini način suzbijanja virusa da se zaražene životnje što pre lociraju i eutanaziraju, da se zakopaju, kako bi virus što manje bio u cirkulaciji. „Mi ćemo sa ovom kugom morati da živimo, mi nju nećemo iskoreniti. Nažalost gde uđe, ona ne izlazi. Izađe onog momenta kada izvrši depopulaciju, smanjenje broja divljih svinja i nažalost uništava mala gazdinstva”, kazao je Glamočić;
• Ministar je poručio  svim proizvođačima da moraju da shvate da je neopodno da vode biosigurnosne mere. „Ako mali i srednji proizvođači budu radili isto ono što rade veliki, neće ni njima ući virus, ali to znači da nema nijednog momenta opuštanja. Ne možete da odete na pecanje, da se vratite na farmu ili po drva, a da ne izvršite dezinfekciju i onda mislite, ma neće baš sad. Nažalost, virus to radi”;
• Naveo je da će država platiti direktnu štetu za krmače i tovljenike, ali ne može da plati izgubljeni dobit proizvođačima. „Kad budemo usklađivali sa pravilima EU, onda neće biti ni nadoknade te direktne štete, nego će biti sva odgovornost na vlasniku”, rekao je Glamočić.

Upitan da li članstvo u EU može pomoći u ovakvim situacijama u poljoprivredi, kada izbije neka bolest, Glamočić je odgovorio da bi svakako dobro došla zajednička sredstva iz budžeta EU. „Nažalost, poslednjih godina se za poljoprivredu smanjuje. Taj zajednički budžet je nekada bio preko 50 odsto budžeta Evropske unije. Sada su ga smanjili ispod 30 odsto, čak imaju plan da ga smanje i više, zato što Europa ima viškove hrane”, rekao je Glamočić.

Na pitanje kakve prinose možemo da očekujemo ove godine, Glamočić je rekao da bi bio oprezan, navodeći da je voće, osim jabuke, izvanredno rodilo. „Za sad sve dobro stoji. Međutim, još uvek postoji mogućnost da naiđu, ne daj Bože, oni vrući vetrovi, pogotovo noću, da ošteti kukuruz i soju. Suncokret očekujem rekordne prinose, on je i tolerantniji na sušu. Biće bolje nego što je bilo prethodnih godina. Ne pamtim godinu da su sve kulture bile ovako dobre”, rekao je Glamočić i naveo da trenutno ima viška skoro svih kultura.

• Na području Raške žarište boginja ovaca i koza!

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 26. jula 2027. godine da je na jednom gazdinstvu na području opštine Raška, na kojem se nalazilo 67 ovaca i 60 jagnjadi, potvrđeno žarište boginja ovaca i koza. Veterinarska služba reagovala je brzo i efikasno, prepoznala je promene kod životinja na vreme, odmah uzela uzorke i dostavila ih Veterinarskom specijalističkom institutu „Kraljevo”, navodi se u saopštenju ministarstva. Laboratorijska potvrda dobijena je za manje od 24 časa, nakon čega su bez odlaganja sprovedene sve propisane mere u cilju sprečavanja daljeg širenja bolesti, uključujući i humanu eutanaziju svih 127 grla na zaraženom gazdinstvu. Kako je navedeno, leševi životinja neškodljivo su uklonjeni u skladu sa važećim propisima. Ovo je prvo potvrđeno žarište boginja ovaca i koza u Srbiji u 2026. godini!

Tokom prošle 2025. godine zabeležena su tri žarišta, takođe na području Raškog okruga, koja su zahvaljujući brzoj i koordinisanoj reakciji veterinarske službe uspešno suzbijena. Iskustvo stečeno tokom prethodne godine omogućilo je da nadležne službe i ovog puta reaguju pravovremeno, organizovano i efikasno. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić rekao je da država ima kapacitet i organizovane institucije i službe koje su spremne da brzo reaguju kada se pojavi rizik od zaraznih bolesti životinja. To je, kako je naglasio, pokazano i u borbi protiv afričke kuge svinja, a stečeno iskustvo dodatno je unapredilo sistem nadzora i postupanja.

U slučaju prvog žarišta boginja ovaca i koza u ovoj godini, veterinarska služba je reagovala odmah, sve mere su sprovedene bez odlaganja i cilj nam je da bolest lokalizujemo i sprečimo njeno dalje širenje, naveo je ministar. On je apelovao na sve proizvođače i odgajivače da budu odgovorni, poštuju propisane mere, sarađuju sa veterinarskom službom i da svaku promenu kod životinja ili sumnju na bolest odmah prijave, jer je pravovremena reakcija ključna za zaštitu njihovih gazdinstava i očuvanje stočnog fonda.

• Boginje ovaca i koza predstavljaju veoma zaraznu virusnu bolest koja nastaje kada virus dospe u osetljivo stado, najčešće unošenjem zaražene životinje u stado ili kontaktom sa životinjama iz zaraženog područja, prenosi se u javnosti!

Bolest se prenosi neposrednim kontaktom, sekretom iz nosa i očiju, promenama na koži i otpalim krastama, ali i posredno – preko kontaminirane odeće, obuće, opreme, vozila i stelje. Moguće je i širenje vazduhom na kraćim udaljenostima, kao i mehaničko prenošenje putem insekata. Prvi klinički znaci najčešće se javljaju osam do 13 dana nakon infekcije. Simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, bezvoljnost, gubitak apetita, smanjenu mlečnost, iscedak iz očiju i nosa, otežano disanje, kao i karakteristične čvoriće i kraste na koži. Promene se najčešće uočavaju oko očiju, usta i nosa, na vimenu, repu i unutrašnjoj strani nogu. Kod jagnjadi i jaradi bolest može imati znatno teži tok, zbog čega je rana prijava od ključnog značaja. Ministarstvo apeluje na vlasnike životinja da svaku sumnju na bolest odmah prijave veterinaru ili veterinarskoj inspekciji, da životinje koje imaju povišenu temperaturu, iscedak ili promene na koži odmah izdvoje, kao i da ne kupuju, ne prodaju i ne premeštaju životinje bez odobrenja veterinara. Takođe, neophodno je ograničiti ulazak ljudi i vozila na gazdinstvo i redovno sprovoditi čišćenje i dezinfekciju opreme, obuće i prevoznih sredstava, a novonabavljene životinje potrebno je držati u izolaciji najmanje 21 dan i izbegavati mešanje stada na ispaši. Posebno se napominje da se boginje ovaca i koza ne prenose na ljude i ne predstavljaju rizik po zdravlje stanovništva.

• Potrošači nemaju razloga za zabrinutost – meso i mleko koji potiču iz registrovanih i kontrolisanih objekata u legalnom prometu bezbedni su za upotrebu. Na terenu se sprovode pojačan veterinarski nadzor, kontrola kretanja životinja i sve druge propisane mere. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom naglašava da su saradnja vlasnika životinja sa veterinarskom službom i prijava svake sumnje na bolest bez odlaganja od presudnog značaja za brzo lokalizovanje žarišta, zaštitu okolnih stada i očuvanje stočnog fonda, navodi se u saopštenju.

 Potreban novi koncept poljoprivrede

Da bi se sve  to obavilo uspešno potreban je i novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektara koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta.

• ,,Odnosno, današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje!  Prema najnovijim podacima sad je vrednost godišnje proizvodnje po hektaru u Srbiji samo 1.800 evra!Primera radi stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo samo sa 22 odsto. U svetu sve ispod 70 odsto je karaktersitika nerazvijenih zemalja. To je sad slučaj sa Srbijom. Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da će za pola decenije da bude 5.000 evra, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija’’, dodaje prof dr Vitomir Vidović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
• Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad narodom!

Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju!

Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je više od 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.

Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina! 

U  Srbiji postoje tri vrste kuge – poloitička, klasična i afrička!

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikuje politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan. U Srbiji se, pema podaciam RZS, oseća blago povećanje broja svinja. Ali, u toku marta 2025. godine bilo je svinja, koliko ih je bilo i na kaju_Drugog svetskog rata. I to malo nemože da se proda jer domaću proizvodnju guši uvoz svinjskog mesa! Najbolji dokaz loše agroekonomske politike je taj da je kilogram žive mere svinja ovih dana nuđen za jedan  jedan evro u Srbobranu i Bečeju, dakle Vojvodini, ali da nema kupaca.

I dok traju sve te teškoće, u Srbiji se opet poajvila afričak akgua svinaj. Poajvieć3č se na nekoliko regiina, gd eje već priv ptu bila 2019.l godine. Tada je za njekooliko ogdinja iblo eutqnaaziranjoi blizu 100.000 grala. Sad je eutanaziranoi oko 30.000 gala. Drađžava nakdokandi te svinekj, ali su posledice dugročne.slede kazen, apo manej svina,k pa kada te svienj više neće imati svinja….

• A, i pre jedne decenije u Srbiji je bilo 1,1 miliona krmača prasilja pa se sa tim brojem mogao i obnoviti stočni fond. Jer sad obnvolejna genetiak pa se po jednom pračenju dobija od 18 do 40 prasića. Međuitim, sad u Srbiji ima samo 100.000 krmača prasića pa međutim sa tim brojem nema obnove stočnog fonda!
• Na jednu eutanaziranu krmaču gubi se i 35 prasadi: Afrička kuga ponovo  je odnela više blizu od 30.000 svinja, uz milionske štete…Država po kilogamu nadoknadi štedu sad, ali ona ostaje na desetine godina… Jer, nema stoke, Srbije mora da uvozi, vlasnicima  se gase farfm. Samo u poslednjkij decneuiji ugasšenhoi h je člak 62.000. Oni kojim su svinej eutanazirane   zabranjuje se  dalji tov…

Afrička kuga svinja ponovo se 2026. godine, proširila Srbijom, zahvativši više okruga, što je rezultiralo eutanazijom do srfedine jula sa 30.000  euitanaziranih svinja. Pored negativnog uticaja na stočni fond, afrička kuga donela je i velike novčane gubitke, zbog čega je država najavila strože kazne i veću kontrolu.

Dakle, affrička kuga svinja, kao  jedna od najopasnijih virusnih bolesti koja pogađa domaće i divlje svinje, ponovo se širi Srbijom. Prema podacima  za javnost od Ministarstva poljoprivrede, u 2026. godini afrička kuga svinja  zabeležena je na teritoriji 19 opština i   devet okruga (Borski, Kolubarski, Grad Beograd, Mačvanski, Šumadijski, Pomoravski okrug, Sremski, Podunavski i Južnobački) i potvrđena na 544 gazdinstva kod domaćih svinja.

Poslednji slučajevi afričke kuge, kod domaćih svinja, potvrđeni su 13. jula 2026.godine, na teritoriji Grada Beograda, u opština Obrenovac, u naseljima Skela, Krtinska i Obrenovac, zatim u Kolubarskom okrugu, u opštini Lajkovac, naselju Jabučje, na teritoriji Mačvanskog upravnog okuga, opštini Vladimirci, u naselju Provo, na teritoriji Sremskog okruga, u opštini Ruma, naseljima Grabovci i Klenak i na teritoriji Južnobačkog okruga, u naselju Žabalj.

• Do 13. jula 2026. godine, u zaraženim gazdinstvima je uginulo 1.233 svinja i izvršena je eutanazija 23.994 svinje sa neškodljivim uklanjanjem leševa i dezinfekcijom gazdinstva;
• Iz Ministarstva naglašavaju da obeležavanje i registracija svinja, kao i evidentiranje gazdinstava, predstavljaju zakonsku obavezu vlasnika, odnosno držalaca životinja;
• Pravo na naknadu štete, napominju, ne utvrđuje se automatski samo na osnovu činjenice da je životinja eutanazirana;

„Naknada štete ostvaruje se u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, nakon sprovedenog postupka i utvrđivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova“, pojašnjavaju iz Ministarstva. 

• Iako je ova bolest izuzetno smrtonosna za svinje, ona nije opasna za ljude. Čovek ne može da oboli od afričke kuge svinja, ali je veliki problem što čovek može da bude prenosnik;
• Virus se može preneti na obući, odeći, gumama automobila, poljoprivrednim mašinama, opremi… Zbog toga se afrička kuga veoma teško zaustavlja. Dodatno, veliki problem su i divlje svinje, koje podjednako šire i oboljevaju od ove bolesti;
• Kako smo već videli, dovoljno je da afrička kuga dospe na jedno gazdinstvo kako bi se brzo proširila među svim svinjama, zbog čega se kao trenutno jedino efikasno rešenje za suzbijanje koristi  eutanazija. Dodatni problem predstavlja činjenica da za afričku kugu svinja još uvek ne postoji efikasna vakcina, niti lek;
• Borba protiv bolesti zato se zasniva na strogim merama biosigurnosti – zabrani prometa životinja, dezinfekciji farmi, kontroli transporta, uklanjanju zaraženih životinja i stalnom nadzoru veterinara. Ipak, za takvu borbu potrebna je disciplina. Veliki rizik predstavlja ilegalni promet svinja, kada se kupuju i transportuju zaražene životinje, posebno na velike udaljenosti;
• Podsetimo, Srbija se sa afričkom kugom svinja bori još od 2019. godine, kada su zabeleženi prvi slučajevi. Od tada se bolest periodično vraća, sa većim ili manjim intenzitetom. Najteži talas zabeležen je tokom 2023. godine, kada su zbog velikog broja žarišta eutanazirane desetine hiljada svinja, što je izazvalo ogromnu ekonomsku štetu za stočare i dodatno smanjilo domaći stočni fond.
• Posledice su se osetile i na tržištu, kroz rast troškova proizvodnje i povećanu potrebu za uvozom svinjskog mesa!

Novi talas zaraze pokazuje da virus i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju svinjarstvu u Srbiji. Veliki problem predstavlja i činjenica da je afrička kuga dospela i na veliko gazdinstvo u Hrtkovcima, gde je eutanazirano oko 11.000 svinja. 

• Prema izjavi ministra poljoprivrede dr Dragana Glamočića, direktna šteta od eutanazije životinja na ovoj farmi procenjuje se na više od 1,5 miliona evra. Pored toga, tu su i indirektni gubici jer se na farmi nalazilo više od 1.130 visokokvalitetnih priplodnih krmača;

Ovim povodom održana je i sednica u Vladi Srbije, na kojoj su najavljene strože kazne za one koji ne poštuju sigurnosne mere. „Na gazdinstvima gde se afrička kuga svinja ponovo pojavljuje, očigledno je da mere nisu dosledno sprovođene. Zato će kaznena politika biti maksimalno pooštrena i sankcije će biti primenjene prema svima koji ne poštuju propisane mere, uključujući i stavljanje gazdinstava u pasivan status, jer očigledno bez stroge kaznene politike ne možemo postići rezultate“, poručio je Glamočić. On je istakao i da će država ispuniti svoje obaveze i nadoknaditi štetu svakom domaćinu čije su životinje eutanazirane ili uginule, u skladu sa zakonom. Do sada su slučajevi uglavnom beleženi kod manjih stočara, zbog čega ova vest dodatno zabrinjava. Prema procenama nekih stručnjaka, u budućnosti će samo veće farme svinja, koje imaju značajno veći stepen zaštite i biosigurnosne mere, imati i mogućnost da opstanu, dok će polako nestati domaćinstva koja drže manji broj svinja.

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović  ukazuje da sama činjenica da se bolest pojavila na velikoj komercijalnoj farmi sa velikim brojem životinja, govori o tome da se bolest ne smiruje i da je veoma aktivna„Velike migracije ljudi u toku leta i veliki broj turista u tranzitu doprinosi širenju bolesti“, upozorava on. 

Novi talas eutanaziranja svinja, smatra Budimović, mogao bi izrazito negativno da utiče na stočni fond.„Pored smanjenog broja svinja svih kategorija, veliki negativan uticaj na broj grla u Srbiji ima i podatak da se vrši eutanazija i krmača, kao priplodnog materijala. U poslednjem slučaju je eutanazirano 1.100 krmača, što kada se pomnoži sa 35 prasadi po leglu, dobije se broj od nekoliko desetina hiljada potencijalnih tovljenika“, objašnjava naš sagovornik.

• Kako dodaje, teško je davati projekcije kada je ova bolest u pitanju, u smislu da li bi to moglo da ugrozi domaću proizvodnju i zadovoljavanje domaćih potreba. „Smatram da nije moguće da baš tako dođe do ekspanzije bolesti. Na terenu se sve preduzima kako bi se sprečilo širenje ovbolesti“, naglašava Budimović. Kada je reč o potencijalnim nestašicama svinjskog mesa na tržištu, on napominje da trenutno proizvodimo dovoljno svežeg svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Budimović podseća da se afrička kuga svinja ne prenosi na ljude, odnosno da ljudi ne mogu da obole.„Treba kupovati meso kao i inače – u proverenim, registrovanim objektima, pregledano meso od strane veterinarske inspekcije“, poručuje on.

Po rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica domaćeg mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke. Samo u 2025. odini uvezeno je oko 100.000 tona svinjskog mesa.

• Mesare su pune jer je bio pokolj domće stoke, a kada stigne  uvozno meso, svega ima dovoljno! I mesare su pune!

Broj stoke u Srbiji!

Prema podacima RZS u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!

Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati

S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. „I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A, zapravo to nije tako. Znači, agrar je teško bolestan, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne“, smatra bivši minsitar Goranj Živkov.  Analitičari komentarišu broj ovaca i živine, i kažu da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu. „Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom“, naveo je agroekonomski analitičar.

• Prema podacima RZS, sad kada ovo čitate u Srbiji ima 698.871 grlo goveda. Toliko ih je bilo i pre 100 godina!
• U oborima u Srbiji sad, pre nego što je ponovo stigla ova afrička kuga, sredinom 2026. godine bilo je 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je u Srbiji bilo i posle Drugog svetskog rata, 1947 godine!    
• U torovima se nalazi 1.684.013 grla ovaca.Toliko ih je Srbija imala i pre tri – četiri decenije!
• Prema podacima istog izvora, u ekonomskim dvorištima Srbije nalazi se samo 14,5 miliona grla živine!                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              

Neminovan uvoz svinjskog mesa!

Prema podacima  Privredne komore Srbije  uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju u 2024. godini bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno iz našeg tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 miliona evra;
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 miliona evra;
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra u 2024.godini;

Srbija mora da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizi 500 miliona stanovnika. Da je Srbija zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije poljoprivrede koja se vodila  od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Stretegija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije. Da bi se umirio narod da nepriča o tome tada je bilo obećano da će ona ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije, rekavši da će se o njoj i javno raspravljati, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbije! 

• Ali, to je bila, jedna u nizu obmana naroda i samo obećanje! Jer, do toga nikada nije došlo! 

Promašenu Strategiju  poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije,  usvojila je samo Vlada Srbije, krajem jula 2014. godine… Strategija je bila nerealna, jer je predvidela da će se agrar  Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. 

• Posle deset godina primene razvoj poljoprivrede bio je ukupno u toj deseniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto! 
• Posebno brine što u 600 slea Srbije nema nijedne krave! To je ekonomija koja se širi!

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju  da se raspravlja u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to loše prekinulo. Međutim, oni to što im je bio posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije.  Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u sprovođenju. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije.

U recenziji, koja je kratko bila na javnoj raspravi  u javnosti, on je tada između ostalog napisao:

Strategija razvoja (čitaj pada) poljoprivrede Srbije!

KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana pre usvajanja u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine

1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije još tada su pokazivale da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare…

Na ovakva upozorenja pre njenog usvajanja niko se nije obazirao. A, donela je mnogo štete poljoprivredi, državi Srbiji i narodu Srbije koji sad moraju da jedu uvoznu hranu! Država Srbije to mora skupo da plaća. Danas sprovo]enja u praksi  te promaše strategije u Srbiji je, manje je za 500.000 stanovnika, a još toliko je svaki dan i gladnih u  zemlju za koju se pre samo nekoliko godina govorilo da može da hrani pola Evrope!

Kraj strategije pada!

Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje.  Pošto je ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine (koja je kasnija produžena do početka 2025. godine), izrađena je nova Stratetgjija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije. Posledica te loše strategije samo za uvoz mesa, mleka i prertađevina u 2024. godini plaćeno čak 650 miliona dolara. Dakle, bila je to veoama skupa strategija pada agrarne proizvodnje Srbije. U 2025. Godiji za taj uvpoz je plaleno oko milijardu evra… I dalje se uvoz nastavlja…

Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2023. godini uvezeno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, zatim 40.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… Sad se taj uvoz još povećava!  U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 miliona krmača prasilja, a sad je oko 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom nema  obnove stočnog fonda! 

• Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje!  Tada je poslednji put iz Srbije u svet izvezeno svinjsko meso i to uvrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD: Sad su poluprazni obori za tov svinja, pa Srbija ovo meso mora da uvozi  za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma po jednom stanovniku. U EU se troši 25 kilogasma u proseku mesa po stanovniku više nego u Srbiji.  To se ne može stići uz ovakav razvoj ni za pola veka.
• Te 1991. godine kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma!

To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u  stvari Ustav za agrar! A, on se nepoštuje, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! Evo i njenih rezultata u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz VladeSrbije, Privredne komore Srbije, Akadmeijskog odborta za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da se pokrene rasprava o tome kako se sprovodi strategija i kakvi su njeni rezultati, kako bi se oni poboljšali. 

Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!

SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNjE ZA VREME OD 2024.GODINA/2023.GODINA

Rezultati Strategije pada poljoprivrede Srbije (u procentima) od 2014. do 2024.:

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                             +9,0            odsto – nije bilo tačno, bio je pad proiyvodnje!

2024. godina –  bio je         pad!           sa dvostrukom brojkom!

Obećanja Vlade…

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je obećala poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. U njoj piše da će se agrar u narednoj deceniji godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno ako je loša godina po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. I u prosečku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! 

Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.

Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucija od nacionalnog značaja, i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!

Bilo je godina kao što je recimo 1986. godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas ,,žuto zlato“.  Posle toga ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želja. Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada je reč o kukuruzu već i mnoge druge kulture. Srbija se nalazi među deset proizvođača i izoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila. Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovoljno godišnje za potrošnju oko 3,5 miliona tona kukuruza.  Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina.

To osim Srbije retko ko u svetu radi! A, kada bi se oni prerađivali u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 27,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemlja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje!

Autori te promašene strategije, bilo je 240 stručnjaka koji napisali su 145 strana. Za taj loše obavljeni posao, što su pokazali njeni rezultati,  sebe su častili sa 8,2 miliona evra. To je bila namenska donacija za ta ja posao od tri evropske zemlje. Za taj loše urađeni posao niko nije dosada odgovarao! Zašto? A, doneo je  mnogo štete za poljoprivredu Srbije. 

Dokaz je samo da je Srbija zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje trošeno po 650 miliona evra.

• Srbija je sad  zemlja koja je izgubila prehrambeni i semenski suverenitet. Njega treba da vrati nova strategija sa primenom od 2026. do 2034.  godine!

Validnost toj Strategijui pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine validnost ovoj je bila produžena do kraja 2024. godine.  U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković za izradu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina). Zatim deset iz Ljubljane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su bili uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim,  pošto je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da dostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za poljoprivredu na raspavu kao i ugovore o plaćannju, oni si sve to odbili. Posle je odlučeno da se, otkaže saradnja strancima, a da se  do kraja taj posao poveri opet domaćim stručnjacima.  Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 strana preuzme sve što je valjano!  

• Završetak izrade novog dokumenta, koji je vodila dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici je obavljen. Pripremljen je predlog Sttrategijeza usvajanje samonaVladi Srbije.

Ali, od 1. januara 2025. godine, Srbija je je do danas, jedina zemlje u Evropi, a možda i u svetu država bez agrarne strategije! Jer, sa kašnjenjem old nekoliko godina urađen je predlog te buduće Strategije poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine…Ali, čeka se da je usvoji Vlada Srbije. Ona to čeka, jer je Vladi Srbije po tome agarar na dnu prioriteta. Odmnono poslednaj rupa na svirali!

 To znači da je Strategija na izradu vraćena domaćim stručnjacima!

Te posledice, takve loše Strategije od 2014. do 2024. godine dugo će da se osećaju. Zato niko nije odgovarao. Ni autori, ni oni koji su je usvojili. Autori imaju i moralnu odgovornost, a to je zašto su glasali njih 240, za tako visok rast proizvodnje, za koji su i tada znali da je neostvariv.  

• Zbog netačnog i promašenog dokumenta Srbija je dovedena u situaciju da neproizvodi ono što je mogla da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Tako ostaje neiskorišćena ta velika fabrika pod otvorenim nebom! Na njoj svaki žitelj Srbije ima površine od 52 ara. To je više  nego što ima svaki stanovnik Kine, Indije i Japana zajedno. Međutim, to bogatstvo  u Srbiji nije iskorišćeno. mAli, stranci to primate pa eto ih u Srbiju…
• Sad sve to što je moglo na toj fabrici proizvoditi,  mora da se uvozi! Ali, i pord svega toga Srbija u agraru ima suficit sa svetom. Jer u 2024. godini izvoz je bi o 5,1 milijardu evra, a uvoz 3,9 milijardi evra. Suficit Srbije je bio 1,2 milijardi evra!

Srbija je dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema ni validnu strategiju agrara! Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to osporio je Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. 

• Tim domaćih stručnjaka predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonomista Srbije. Ona i domaći tim pripremili su predlog  novog dokumenta, ali sad se čeka da ga prihvati Vlada Srbije.  Taj dokument treba prvo da izleči teško bolesni agrar Srbije!

Nepoverenje  u strane autore!

Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci bolje znaju od domaćih naučnika u Srbiji i proizvođača šta nam treba, ali i na osnovu urađenog prednacrta, nije bilo poverenja da će strani autori projekta, bolje uraditi od domaćih poznavalaca prilika u Srbiji taj važan dokument. To je za agarar – Ustav! Zato im je i otkazana dalja saradnja. Tako su nadležni odlučili da posao rade domaći stručnjaci.  

To znači da novi  predlog agrarne strategije od treba da bude sa rokom trajanja od 2026. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u već urađenom dokumentu, stranaca. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog  Ustava u Srbji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. 

• Prvi zadatak je da poljoprivreda u Srbiji konačno postane strateška privredna grana. To traži 508.365 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Naravno da se vrati i izgubljeni semenski suverenitet!

• Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

U tom cilju neophodno je:

• Modernizovati poljoprivredno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… Problemi se moraju sistemski i dugoročno rešavati. Jer, na ulici i sa uredbama je samo trenutno rešavanje problema. To može da bude gašenje ili još veće raspirivanje požara! 
• A, rešavanje problema sa uredbama nije nikada nikome ništa dugoročno dobro donelo!
• Poljoprivreda Srbije sad ima proiyvodnju po hektaru vrednu tek 1.200 evra.  Cilj je da u bliskoj bududućnosti to bude 5.000, pa zatim 10.000 evra. Stručnjaci su izračunali da agrar Srbije na površinama koje se obrađuju, uz novi koncept poljoprivrede, može godišnje da donese prihod od 70 milijardi dolara! A, sad to ne prelazi šest milijardi dolara!
• Ali, za to je potrebno da se novac obrće bar 50 puta godišnje. Jer, u Danskoj i Holandiji novac se obrće na kraju svake nedelje, a to je 52 puta u jednoj godini! Njihova vrednost proizvodnje po hektaru je od 25.000 pa do blizu 40.000 evra! Tu se nalazi  ključ njihovog uspeha i našeg nauspeha!

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona  grla, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.

Tumači se da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo veći broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović. U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, ovaj stručnjak objašnjava da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. „Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku, dodavši da je planiranje ključno.

Druga važna stavka, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

• Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU!

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikovalo je politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Po rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže za javnost Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke. Broj svinja u Srbiji danas je ravan onom na kraju Drugog svetskog rata.  Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

• Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU!

Kako objašnjavaju analitičari ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftinim jeste način proizvodnje. Jer, u Španiji se svinje hrane sa GMO pa je to meso jeftinije od onog proizvedneog u Srbiji za 40 odsto! U EU se stoka, kako kažu, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda.

• Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je bio ispunjen samo prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo?
• Kako objašnjava analitičar Gulan, razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija!

Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema. „Srbija jeste ukinula vakcine, ali ne i kuge! U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. 

Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju“, kaže Gulan, koji dodaje da „Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“. Ova poslednja, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država. Tu lošu agroekonoimsku politiku kreairaju vlasti zadužene za taj posao.

Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, slažu se poznavaoci prilika u stočarstvu.. Oni navode da nakon praznika koji nam se bliže, sledi svinjokolj koji će doprineti tome da poraste količina mesa i gotovih proizvoda čija će cena u trenutku pasti, barem u otkupu, ali da dugoročne posledice tek dolaze. Oni predviđaju da će nakon toga uslediti još veća nestašica stoke u Srbiji.

• Proizvodnja svinjskog mesa u EU najniža u poslednjih deset godina!

Nijedna od 27 država članica u 2023. godini nije proizvela više svinjetine nego 2024. godine – a cene finalnih proizvodaa ostaju visoke!

Proizvodnja svinjskog mesa u Evropskoj uniji nastavlja pad, a kapaciteti klanica nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovo je naravno još jedan pokazatelj da će i u narednom periodu cena ove vrste mesa ostati visoka, kako u EU tako i u Srbiji, gde proizvođači nabavljaju svinjetinu i prasiće za tov. Jer sa manjkom ponude drastično raste i cena mesa.

• U prva tri kvartala 2023. godibne u državama članicama EU zaklano je 165,5 miliona svinja. To je za 14,6 miliona komada ili 8,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije Evrostat. Pad ponude najveći je bio u Danskoj, ali je prvi put pala i proizvodnja u Španiji!

Kako se navodi u izveštaju, postojeći kapaciteti za klanje u Evropskoj uniji nisu angažovani jer hronično nedostaju životinje za klanje, piše portal „Farmer”. Čini se da je u 2023. godini ova proizvodnja pala na najniži nivo u više od jedne decenije, a pala je za preko 10 odsto u odnosu na petogodišnji prosek! Najnovija prognoza Evropske komisije jeste da će ovaj sektor proizvodnju  završiti sa manjkom od 6,6 odsto.

Nadležni podsećaju da se ovaj drastični pad uočava ako se uporede i rezultati proizvodnje u klanicama u ovoj i prošloj godini. Proizvodnja svinjskog mesa U Srbiji smanjena je 7,7 posto i verovatno će pasti ispod nivoa od 21 milion tona koji je poslednji put zabeležen 2009. godine u toku prethodne ekonomske krize. Kako je preneo „Agroklub”, nijedna od 27 država članica ove godine nije proizvela više svinjskog mesa nego 2022. Prema preliminarnim podacima, pad je najmanji u nekim istočnoevropskim zemljama i kretao se od tri do četiri odsto u zemljama kao što su Rumunija, Mađarska i Poljska.

U Španiji je prvi put nakon dugo vremena zaklano manje svinja – ukupno 39 miliona komada, što je 7,2 odsto manje nego u prva tri kvartala prošle godine. Proizvodnja je smanjena 4,6 odsto uz visoke proizvođačke cene i pad troškova hrane. Danska beleži pad od 20 odsto, a Holandija za 15.

Francuski zavod za poljoprivrednu statistiku Agreste je izvestio da je bilo 1,7 miliona zaklanih svinja u avgustu, što je 4,3 procenta manje nego u 2022. i 7,9 ispod petogodišnjeg proseka za taj mesec. Smanjena je i potrošnja ovog mesa u Francuskoj, nešto više od tri odsto. U julu je ova država uvezla 7,1 odsto manje svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa, ukupno 49 miliona tona, a izvoz je smanjen 9,1 odsto.

(Nastaviće se)