• Selo bez krave nije statistika, to je ekonomija koja je napustila teritoriju! 
• U Srbiji danas čak u 600 sela nema više nijedne krave!. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi!
• Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina;
• Da li je povratak selu moguć? Jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbilјan ekonomski projeka
• Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa i listopadnih ministara!
• Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu da ga „izračunaju“;
• Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;

Branislav GULAN – urednik: Rade Bakračević

Ekonomija napušta teritoriju!

Ko želi da razume ekonomsko zdravlјe jedne zemlјe, treba da pogleda šta se dešava na njenom selu, piše prof. dr Srećko Bačevac u autorskom tekstu za Telegraf i javnost! U javnosti se ponovo pojavila informacija da u Srbiji postoji više od 600 sela u kojima više nema nijedne krave! Vest je prošla gotovo neprimećeno, kao još jedan u nizu zabrinjavajućih podataka  ruralnih sredina i agrara Srbije!

Jer, Srbija je agrarna zemlјa, u kojoj se do nedavno govorilo da može  da hrani pola Evrope. Danas je izggubila Prehrambeni suverenitet! Više ne može da hrani ni svojih 6,6 miliona žitelјa! Svaki godine zbog toga što više umre nego što se rađa,  nestaje po jedna varoš kao što su Negotin, Bačka Palanka, Vršac ili Kikinda! Zato se ističe da sad, kad je u procesu nestanak sela, treba da se očuvaju varošice… 

Izvor sajt DIREKTNO – Seoska mreža Srbije. Mapu su izradili dizajerni agencije DIREKTNO na oosnovu istraživanja B.GULANA

• Zahvalјujući aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, 4.200 praznih kuća u Srbiji, dobilo je nove vlasnike. U njih je stiglo i 17.500 novih žitelјa! Među njima je više 3.000 dece! Ali, demografski proces pražnjenja Srbije je brži od ovog;
• Nažalost! Kao analitičar ovih prilika i nestajanja sela, koji se bavi pitanjima privrednog i regionalnog razvoja, ovu vest nisam pročitao kao statistiku, već kao signal dublјeg ekonomskog problema, jer u njoj je sadržana mnogo dublјa poruka!
• Selo bez krave nije statistika! To je ekonomija koja je napustila teritoriju!
• Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi! 
• Takvih sela je 600 danas u Srbiji!
• Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i plan za sutra. Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!

Sela i gazdinstva

U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 SELA, odnosno kako to piše u Ustavu, naselјenih mesta! Od toga 1.200 je u fazi nestajanja, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Još se navodi da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela, kako ih mi zovemo!

• Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru;
• Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja,  43 živine tri košnice! 
• Kada se obnovi stočni fond u zemlјi, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog suvereniteta!

Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. 

Kada se taj krug prekine, nastaje tišina!

Ta tišina se ne čuje odmah. 

Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan.

• Mlad čovek ne odlazi od zemlјe, on odlazi od neizvesnog novčanog toka. Polјoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!
• Pitanje zato nije „ko je kriv“. Pitanje je: Ako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna? A, Srbija velike i neiskorišćene šanse ima i u ruralnom prostoru, odnosno turizmu! Jer, nisu ni iz bliza iskorišćene. Primer je za to je 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno selo, Stara planina, Lukovska banja, Kuršumlija, Prolom banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u Vojvodini i niz drugih neodovlјno posećenih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom!

Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost. Stočarstvo je godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, od po tri odsto!  Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Polјiprivreda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane. Predlog Strategije 2026. do 2034.godine je sad između ambicioznih cilјeva i starih strukturnih problema. Ima razvojni cilј! 

Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!

• Predlog Strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila više od 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije;
• Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;
• Ipak, zato i ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.  Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak,  odnosno lečenje bolesnog sektora.

Predlog Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta!

Međutim, sam predlolg priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo samo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. 

Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku! 

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter;

Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Iako Strategija forsira digitalizaciju polјoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu polјoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka. 

• Predlog Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine predstavlјa najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća polјoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemlјišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovolјnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Ministarstvo poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu i akademsku javnost, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima i aktivno učestvuju u oblikovanju buduće agrarne politike. 

Šta nudi novi predlog?

• Predlog strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem);
• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo polјoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1 odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20 odsto na oko 13 odsto ukupne zaposlenosti.To je samo posledica razvoja drugih privrednih grana. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovolјna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema;
• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom polјoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalјe ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalјe dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću.  Ali agrar, i pored svih teškoća ima agrarni trgovinskii suficit sa svetom. Jer, primera radi, u 2024. godini izvoz je bio 5,1, a uvoz 3,9 milijardi eva. Suficit je i pored tog smanjenja, bio 1,2 milijarde evra!

Foto Polјosfera: Cilј Sribje je da se borj da iam dva milioa grlqa govea grla! Tek tada moći će da se radi na Povratku prehrambene sigurnostiI

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“!

Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, strategija izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemlјištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene.

• Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa cilјevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravlјanja stajnjakom i primenu precizne polјoprivrede – ali ostavlјa otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu;

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu klјučnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbilјno ugrozili njihovu održivost.

• Jeste agrarni budžet u ovoj godini visok od 147,5 milijardi  dinara. Ali, to bi bilo puno novca kada bi on došao u zdravu polјoprivredu. A, ovo je bolestan agrarni organizam koji je protekle decenije pogrešno lečen! To pokazuje i visina prinosa.
• Jer, rekordi svih kultura su bili viši pre nekoliko decenija. Pšenice  je u 1991. godini bilo 3.736.500 tona, kukuruza 1986. godine rod je bio 8.062.020 tona, repe je 1989. godune bilo 4.920.600 toma,  rod krompira je 1974 godine bio 1.148.660 tona, pasulja je 1955. godine bilo 101.030 tona, beli luk  je 1984. rodine doneo rod od 34.890 tona, a 1981. godine rodilo je 202.860 tona crnog luka. Slično je i sa voćem. Daleke 1969. godine bilo je ubrano 886.540 tona šljive, a rod grožđa 1969. godine  bio je 748.530 ton, dok je 1979. Godine rod lubenica bio 441.710 tona…

U tom smislu, dokument najavlјuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolјu integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivou.

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke polјoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta;

Međutim, sam predlog priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter! Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. 

Bez pažlјivo dizajniranih prelaznih mehanizama, cilјane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju polјoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu polјoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji. 

Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo polјoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima. Mnogi traktori su stariji od vojih vlasnika…

U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremlјena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim cilјevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila više od 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. 
• Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemlјišta predstavlјa jedan od najalarmantnijih pokazatelјa stanja u agraru.  Ali, na osnovu poalednjih analiya Državnog revizora i taj procenat je u velikom pitanju? Jer nisu pušteni u pogon predviđeni projekti, a pare od 58 miliona evrfa su potrošene! Zemlјa je i dalјe suva ui žedna!  
• Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku  u Srbiji se od obradivih 3.357.100 hektara 2025. godine navodnjavalo samo 47.543 hektara polјoprivrednih površina od strane poslovnh subjekata i zemlјoradničkih zadruga. To je bilo čak i za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini! To je mnogo manje od ovog procenta!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolјe upravlјanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u samom predlogu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“;

• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko će koncept suvereniteta biti održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Foto A. Vasilјević – Za poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo devet suša! Svake godine prosečna šteta je bila oko 1,5 milijardi  evra

Realističnija dijagnoza, ali klјuč je u primeni!

Ipak, Strategija polјoprivrede i ruralnog razvoja 2026–2034. godine donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. 

• Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;

Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;

• Jer, probleni nikada nisu sistemski rešavani! 

Već se uredbama samo gasila, a ponekada i rasplamsavala vatra! Jer, rešavanje problema sa uredbama nikada u istoriji nikome ništa dobro, dugoročno nije donela. A, sve vlasti poslednjih pola veka samo da bi umirile nezadovolјstov, pribegavaju takvom rešavanju problema!To im samo kratkoročno odlaže nezadovoljstvo i skraćuje vreme vladanja! Jer, takav način rada je gublјenje poverenja kod  glasača!

• Mala gazdinstva ostala su bez ekonomije obima, velika bez dugoročne strategije, a selo bez poverenja da se od rada može živeti pristojno i dugoročno.  Podaci ukazuju da oko 216.000 malih gazdinstava  poseudje poseduje imanja veličine do 2,5 hektara. 
• U periodu od poslednjih 10 godinja, kada je primenjivana, bivša straegija, koja je urađena sa netačnim i pogrešnim podacima, koja je bila socijalnog karaktera, dovela je do gašenja čak  62.000 gazdinstava! Jer, je bila nerealna!
• Vlastima i narodu je obećavala rast agrara od 9,1 odsto godišnje, ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto od 2014. do 2024. godine. Iako je na tu nerealnost upozoravao tadašnji recenzent strategije prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije, ta njegova upozorenja nisu prihvaćena od 240 domaćih autora strategije. I svi su pogrešili! Oni su ostali kod svog stava u koji većina ni ni njih nije verovala! 
• Na kraju sprovođenja te štetne strategije, godišnjii rast agrara je bio samo 0,17 odsto ili desetogodišnji samo 1,7 odsto! Izgublјen je Prehrambeni suverenitet, a cehovi tek počinju da dolaze! Jer, država sve do obnove stočnog fona mora da uvozi mes,o semena, ponekad i mleko!
• Nepostoji čarobni štapić da se stočarstvo može oporavoiti samo za nekoliko godina. Jer, znaju se prirodni proceci!
• Zato je sad zadatak nove Strategije od 2026. do 2034. godine da leči bolesni agrar! Prvo da se napune staje sa govedima, obore svinjama, torove ovcama, da se izgradi prerađivačka industrija u selima. Jer ona je uništena u plјačkaškoj privatizaciji! 
• Uništavanje i nekažnjena plјačka prerađovačke industrije, koju su gradili uglavnom proizvođači hrane, obavlјena je posle demokratskih promena od 2000. godine, uz pomoć države! 

Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu  „izračunaju“ Koliko košta život u njemu i rad na gubicima. Zato se i postavlјa pitanje, samo od sebe, da li je povratak selu moguć? 

Odogvor je – jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbilјan ekonomski projekat!

• Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;
• Drugi korak je udruživanje, ali ne na papiru, već u stvarnom ekonomskom interesu. Srbija je nekada imala zadruge koje su bile kičma razvoja sela, ne kao formalne institucije, već kao funkcionalni ekonomski sistemi. Zajednička mehanizacija, nabavka, prerada i plasman nisu relikt prošlosti, već nužnost savremenog tržišta;
• Zadruga u svom punom značenju nije nostalgija. Ona je instrument upravlјanja rizikom. Omogućava ekonomiju obima, snižava troškove ulaznih resursa, jača pregovaračku poziciju prema otkuplјivačima i bankama i omogućava da se vrednost zadrži tamo gde nastaje;

Upravo takvi kooperativni modeli danas čine osnovu najuspešnijih ruralnih regiona u Evropi!

• Treći korak je uvođenje mladih obrazovanih lјudi u realan sistem, a ne u formalnu statistiku zaposlenosti;

Model jednogodišnjih plaćenih praksi u okviru zadruga mogao bi da otvori prostor za ekonomiste, tehnologe, veterinare, agronome i zootehničare da odmah nakon diplomiranja rade u stvarnom proizvodnom okruženju, uz mentorstvo i jasne cilјeve.

Mandati

Kada je reč o zadrugama treba istaći da je ovo sad 17 ministar agara od 2000. godine. Prosečan mandat trajanja mandata do ovog 17 ciklusa bio je samo 14 meseci!  Kada je reč  o ministrima najduže, skoro dva i po mandata zadržao se jedino Branislav Nedimović. 

Evo vam primeri mandata trajanja predsednika zadružnh saveza Srbije. Jer, promene Vlada u Srbiji od 2000. godine donele su brze izmene ministara za polјoprivredu.  Tako je do danas na ovu dužnost birano 17 ministara. A, kada se pogledaju mandati predsednika Zadružnog saveza Srbije su bili dugovečni. Za 131. godinu ovaj Savez promenio jesamo 12 predsednika! Da bi se izjednačili sa ministrima polјoprivrede, vrteška zadrugara bi se zaustavila na broju 111! 

Selo ne sme biti prostor improvizacije. Ono mora postati prostor profesionalnog upravlјanja! Da mlad stručnjak može da projektuje prihod, da upravlјa troškovima, da unapredi kvalitet i da vidi dugoročnu perspektivu, tada ostaje!

A, kada ostaje znanje, ostaje i život!

• Veoma važan korak je i prepoznavanje mladog farmera kao profesije, a ne kao socijalne kategorije. Povratak mladih nije pitanje jednokratnih podsticaja, već celovitog sistema: zemlјa, finansiranje, znanje, tržište i perspektiva;

Povratak smisla

Cilј nije da svaka kuća ponovo ima kravu.Niti da se spase svih 3.000 naselјenih mesta, Nije ni cilј da se od nestanka spašava svih 3.000 naselјenih mesta kojima preti nestanak.! Treba pomoći onima koji posle toga imaju šansu za samoodrživost. To znači da bi u njima živeli  mladi, srednje generacije, starci u trećem dobu! 

• Cilј je da selo ponovo ima ekonomsku funkciju u savremenom društvu!

Srbija se, realno, ne može takmičiti sa najrazvijenijim ekonomijama sveta u proizvodnji automobila, čipova ili visoke industrijske serije. Ali u stočarstvu, u proizvodnji hrane, u sistemu koji spaja zemlјu, znanje i tradiciju, tu imamo prostor i potencijal da budemo ozbilјni, konkurentni i prepoznatlјivi.

To nisu delatnosti prošlosti, već temelјi svake stabilne ekonomije.

• Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća život. Ne preko noći, ali trajno. Povratak selu ne počinje asfaltom ni parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše. Selo nam ne sme biti trošak. Ono mora postati investicija u stabilnost!
• Zemlјa koja izgubi ekonomsku funkciju svog sela vremenom gubi i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost.To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti;

Tužna slika sela u Srbii!

Prema popisu polјoprivrede, a podacima RZS, do 2052.godine sa mape Srbije nestaće, prema sadašnoj situaciji, oko 3.000 sela, odnosno naselјenih mesta! Najpre nestaju ona gde se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo  da bude poslednji u kući koja ostane. 

Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselјa, odnosno sela, opada broj stanovnika. 

• U selima, Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

Jer, akcijom MBS u poslednjih pet godina u selima širom Srbije oni koji prvi put rešavaju stambeni problem, starosti do 45 godina, dobili su skoro 4.200 kuća! Pomoć  u kupovoni tih kuća u kojima poslednjih godina nije bilo života bila je – država koja je to finansirala. Na taj  način su sela Srbije dobila gotovo 17.500 novih stanovnika. Među njima je više od 3.000 dece! Ali, problemi i dalјe ostaju!

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante! U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva.U svetu se prosečno navodnjava čak 17 obradivih površina! U 2025. godini i pored najave izgrađenih sistema  i utrošenih para, na više stotina hilјada hektara, oni nisu proradili. Nјive su bile žedne! Prema podacima RZS navodnjavalo se samo 47.543 hektara njiva u javnom i zadružnom vlasništvu.  Istovremeno se od 4.072.000 hektara obradivih njiva  korisitilo 3.257.100 hektara oranica.To je bila i ostala najveća neiskorišćena fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji. 

                                          (Autor je analitičar i publicista – nastaviće se)