Ključni partneri u regionu!   Priredili: Branislav Gulan, Rade Bakračević i Zdravko Majstorović

• Bilateralni odnosi između Srbije i Slovenije obostrano se ocenjuju kao dobri i stabilni. Karakteriše ih kontinuirana podrška Republike Slovenije procesu evrointegracija Republike Srbije i obostrani interes za dalјi razvoj ekonomske saradnje!

• Ekonomska saradnja pokazuje porast spoljno-trgovinske razmene i izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju. Za poslednjih deset godina ta saradnja se udvostručila u ukupnoj vrednosti koju stvara. Pored trgovine robama i uslugama, rastu i ukupne međusobne investicije; 

• Slovenačke kompanije spadaju među vodeće strane investitore u Srbiji, sa više od 800 aktivnih preduzeća koja zapošljavaju desetine hiljada ljudi, dok srpske firme Sloveniju sve češće vide kao most ka tržištu EU. Poslovna klima dodatno se unapređuje kroz zajedničke poslove; 
• Tokom prvih šest meseci 2026. godine robna razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 973,2 miliona evra i bila je za 47,0 miliona evra veća, odnosno za 5,1 odsto veća, nego u istom periodu 2025. godine, kada je iznosila 926,2 miliona evra. Izvoz robe iz Srbije u Sloveniju u prvoj polovini 2026. godine iznosio je 421,6 miliona evra i povećan je za 52,1 milion evra, odnosno za 14,1 odsto, u odnosu na prvih šest meseci 2025. godine, kada je iznosio 369,5 miliona evra. Uvoz iz Slovenije u periodu januar–jun 2026. godine iznosio je 551,6 miliona evra i smanjen je za 5,1 milion evra, odnosno za 0,9 odsto, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je iznosio 556,7 miliona evra;

• U 2025. godini Srbija je bila je zemlja partner, što je predstavljalo šansu za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje, kažu u PKS. Pored tradicionalnih oblasti saradnje kao što su turizam i hotelijerstvo, navedeno je da su perspektivne i relativno nove oblasti saradnje: IT sektor, agrobiznis, obnovljivi izvori energije i bankarstvo i osiguranje; 

• U Srbiji je do kraja aprila 2026. godine poslovalo 962 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;

• 1690 direktnih i zastupanih izlagača iz 36 država među kojima je bilai Srbija;
• Ovogodišnji 64 sajam AGRA26 dao je poseban naglasak na Međunarodnu godinu pašnjaka i stočara, Žena poljoprivrednica te Volontera za održivi razvoj. Sa svim svojim egzotičnim šarmom na ovogodišnjoj AGRI26 predstavio se ALŽIR kao zemlja partner; 

• Zajedno s partnerskom zemljom sajma AGRA je svoje novosti i proizvode predstavila na ukupnoj izložbenoj površini od 70.800 m2 sa preko 1.690 izlagača  iz 36 zemalja!

• Sajam je razgledalo više od 90.000 posetilaca iz celog sveta!

Slovenija je za srpsku privredu strateško tržište od izuzetne ekonomske važnosti, ne samo kao tržište za plasman roba i usluga, već i kao značajna investiciona destinacija ili baza iz koje se efikasnije može realizovati ulazak na tržište EU zemalja, navode u Privrednoj komori Srbije: “Ekonomska saradnja pokazuje porast spoljno-trgovinske razmene i izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju. Za poslednjih deset godina ta saradnja se udvostručila u ukupnoj vrednosti koju stvara. Pored trgovine robama i uslugama, rastu i ukupne međusobne investicije”.

Da saradnja Srbije i Slovenije u poslednjim godinama beleži stabilan i intenzivan rast, naročito u oblasti trgovine i investicija, potvrđuje i Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba. Navodi da je Slovenija jedan od ključnih trgovinskih partnera Srbije u regionu, pri čemu se razmena stalno povećava, a prošle godine dostigla je preko dve milijarde evra – od poljoprivrednih, prehrambenih i metalnih proizvoda iz Srbije, do farmaceutskih i mašinskih proizvoda iz Slovenije.

Slovenačke kompanije spadaju među vodeće strane investitore u Srbiji, sa više od 800 aktivnih preduzeća koja zapošljavaju desetine hiljada ljudi, dok srpske firme Sloveniju sve češće vide kao most ka tržištu EU. Poslovna klima dodatno se unapređuje kroz zajedničke poslovne događaje uz ogromni doprinos Slovenačkog poslovnog kluba, dok digitalizacija i održivo poslovanje predstavljaju oblasti u kojima Slovenija služi kao dobar primer za Srbiju. Ipak, različiti regulatorni okviri, uslovljeni članstvom Slovenije u EU i procesom evropskih integracija Srbije, ostaju izazov u daljem razvoju odnosa.

Dodaje da su najveći potencijali u energetici, IT-u, poljoprivredi, logistici i zdravstvu, uz dodatne prilike u turizmu i kreativnim industrijama. Srpski privrednici imali su priliku da sepredstave na 64. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane „AGRA 2026”, koji se održao u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji. U 2025. godini Srbija je bila je zemlja partner, što je predstavljalo šansu za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje, kažu u PKS. Pored tradicionalnih oblasti saradnje kao što su turizam i hotelijerstvo, navedeno je da su perspektivne i relativno nove oblasti saradnje: IT sektor, agrobiznis, obnovljivi izvori energije i bankarstvo i osiguranje.

Tokom prvih šest meseci 2026. godine robna razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 973,2 miliona evra i bila je za 47,0 miliona evra veća, odnosno za 5,1 odsto veća, nego u istom periodu 2025. godine, kada je iznosila 926,2 miliona evra. Izvoz robe iz Srbije u Sloveniju u prvoj polovini 2026. godine iznosio je 421,6 miliona evra i povećan je za 52,1 milion evra, odnosno za 14,1 odsto, u odnosu na prvih šest meseci 2025. godine, kada je iznosio 369,5 miliona evra. Uvoz iz Slovenije u periodu januar–jun 2026. godine iznosio je 551,6 miliona evra i smanjen je za 5,1 milion evra, odnosno za 0,9 odsto, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je iznosio 556,7 miliona evra. Deficit u robnoj razmeni u prvih šest meseci 2026. godine iznosio je 130,1 miliona evra, što predstavlјa smanjenje od 57,1 milion evra, odnosno 30,5 odsto, u odnosu na isti period 2025. godine, kada je deficit iznosio 187,2 miliona evra.

Tokom 2025. godine robna razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 1,81 milijardu evra i bila je veća za 118,2 miliona evra, odnosno za oko sedam odsto u odnosu na 2024. godinu. Izvoz u Sloveniju iznosio je 732,1 milion evra i povećan je za 29,3 miliona evra, što predstavlјa rast od oko 4,2 ostgo u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz je dostigao je 1,075 milijardi evra, uz povećanje od 88,8 miliona evra, odnosno za oko devet odsto u odnosu na 2024. godinu. Deficit u spolјnotrgovinskoj razmeni iznosio je 342,9 miliona evra i povećan je za 59,5 miliona evra, odnosno za oko 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najvažniji izvozni proizvodi u 2025. godini bili su: 

• Kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; aparati merni, kontrolni, precizni i slično; električne mašine i oprema i njihovi delovi; plastične mase i proizvodi; kaučuk i proizvodi od kaučuka i gume; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; nameštaj, postelјina, dušeci, jastuci; montažne zgrade; vozila šinska; mehanička signalna oprema i drugo; vozila drumska; pribor i delovi; bakar i proizvodi od bakra;

Najvažniji uvozni proizvodi u 2025. godini bili su: 

• Proizvodi farmaceutski; kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; plastične mase i proizvodi, kaučuk i proizvodi; električne mašine i oprema i njihovi delovi; mineralna goriva, ulјa i voskovi, bitumenozne materije; vozila drum­ska, pribor i delovi; hartija i karton, proizvodi od hartije, kartona; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; vozila šinska, mehanička signalna oprema i drugo;

• Tokom 2025. godine Slovenija je bila 18. izvozni partner Srbije, a 12. uvozni, u ukupnoj razmeni sa svetom;

• Tokom 2024. godine 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavlјalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije; 

• U Srbiji je do kraja aprila 2026. godine poslovalo 962 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;

Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija.  Perspektivne grupe proizvoda za povećanje izvoza u Sloveniju su: plastika i proizvodi od plastike, nameštaj, aluminjum i proizvodi od aluminijuma, ostaci i otpaci iz prehrambene industrije, olovo i proizvodi od olova, mlečni proizvodi, voće i povrće i njihovi proizvodi, kakao preparati.

REPUBLIKA SLOVENIJA – OSNOVNE INFORMACIJE

Sa izvrsnom infrastrukturom, dobro obrazovanom radnom snagom i strateškim položajem između Balkana i Zapadne Evrope, Slovenija ima jedan od najviših BDP-a po glavi stanovnika u centralnoj Evropi, uprkos tome što je u periodu 2008-09. godine pretrpela dugotrajnu recesiju usled svetske finansijske krize. Slovenija je postala prva članica u EU koja je 2004. usvojila evro (1. januara 2007. godine) i doživela stabilnu političku i ekonomsku tranziciju.

U martu 2004. godine Slovenija je postala prva zemlјa u tranziciji koja je imala status donatora u Svetskoj banci. Slovenija je 2007. godine pozvana da započne proces pridruživanja OECD, a postala je članica 2012. godine. Dugo odložene privatizacije, posebno u državnom vlasništvu i sve više bankarskom sektoru, podstakle su zabrinutosti investitora od 2012. godine da bi zemlјa trebala da dobije finansijsku pomoć od EU i MMF-a. Evropska komisija je 2013. odobrila Sloveniji dozvolu za početak dokapitalizacije zajmodavaca i prenošenje svojih nefunkcionalnih sredstava u “lošu banku” osnovanu za obnovu bilansa stanja banaka. 

Slovenačka ekonomija je u periodu od 2018. do 2026. godine prošla kroz intenzivan ciklus transformacije, koji je započeo snažnim predpandemijskim rastom od preko četiri odsto vođenim visokom tražnjom na tržištima Nemačke i Austrije. Nakon oštrog, ali kratkotrajnog pandemijskog pada BDP-a od 4,2 odsto u 2020. godini, zemlјa je ostvarila jedan od najbržih oporavaka u Evrozoni sa impresivnim rastom od 8,2 odsto u 2021. godini, preusmeravajući fiskalnu podršku na očuvanje radnih mesta i sanaciju lanaca snabdevanja. 

Od 1. januar 2026. godine Slovenija je započela novi trogodišnji mandat u Savetu za lјudska prava UN (za period 2026–2028). Ovaj ponovni izbor potvrdio je kontinuitet njene spolјne politike usmerene na zaštitu međunarodnih normi i humanitarnog prava. Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih u martu 2026. godine, u Sloveniji je formirana nova koaliciona vlada desnog centra sa Janezom Janšom na čelu kao premijerom, dok je Nataša Pirc Musar zadržala svoju funkciju predsednice Republike, a Tone Kajzer preuzeo resor ministra spolјnih poslova.

• Bilateralni odnosi između Srbije i Slovenije obostrano se ocenjuju kao dobri i stabilni. Karakteriše ih kontinuirana podrška Republike Slovenije procesu evrointegracija Republike Srbije i obostrani interes za dalјi razvoj ekonomske saradnje!

BROJ PRIVREDNIH SUBJEKATA SRBIJE KOJI POSLUJU SA SLOVENIJOM

• Tokom 2024. godine 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavljalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije!

PRIVREDNI SUBJEKTI REPUBLIKE SLOVENIJE U REPUBLICI SRBIJI

• U Srbiji je do kraja aprila 2026. godine poslovalo 962 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;

Promet koji su u 2024. godini ostvarili privredni subjekti čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije, iznosio je 492,49 miliona evra (neke obavlјaju promet u oba smera), pri čemu su izvezle robu u vrednosti od 217,1 milion evra, a uvezle u vrednosti od 275,4 miliona evra. Navedeni podaci ukazuju da pomenuti privredni subjekti ostvaruju 31 odsto od ukupnog izvoza u Sloveniju i 28 odsto od ukupnog uvoza robe iz Slovenije, u 2024. godini. Najveći broj njih posluje u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanje, komunikacija i polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Tokom 2025. godine Srbija i Slovenija su razmenile usluge u vrednosti od 868 miliona evra, uz ostvarene prihode od izvoza usluga u vrednosti od 388 miliona evra i rashode u vrednosti od 480 miliona evra. Deficit u razmeni usluga, na strani Srbije, iznosio je 92 miliona evra, što predstavlјa smanjenje u odnosu na 2024. godinu, kada je deficit iznosio 120,4 miliona evra – Izvor Privredna komora Srbije. 

• Izvrsna ponuda i nezaboravni doživljaji na ovogodšnjem 64. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, od 22. do 26. avgusta, bila izvrsna ponuda i nezaboravni doživljaj!

• Ovogodišnji sajam AGRA26 dao je poseban  naglasak na Međunarodnu godinu pašnjaka i stočara, Žena poljoprivrednica te Volontera za održivi razvoj. Sa svim svojim egzotičnim šarmom na ovogodišnjoj AGRI26 predstavio se ALŽIR kao zemlja partner. Zajedno s partnerskom zemljom sajma AGRA svoje će novosti i proizvode predstavila je na ukupnoj izložbenoj površini od 70.800 m2 preko 1.690 izlagača koji dolaze iz 36 zemalja; 

Posetioci su otkrili najsavremenija tehnološka rešenja vodećih svetskih proizvođača poljoprivredne opreme kao i hrabre inovacije mladih tvrtki. Videole su se profesionalno organizovane izložbe vrhunskih primeeraka stoke, konja, malih životinja i autohtonih slovenskih pasmina. Tu su bile i izložbe pčelarstva, malih životinja i riba u ribnjaku. Najmlađima su na raspolaganju bile brojne zabavne i edukativne aktivnosti. Nakon šetnje prekrasnim središnjim sajamskim vrtom, Perma kulturnim centrom s permakulturno-biodinamičkim vrtom, pored pokaznog pčelinjaka s plantažom medonosnih biljaka, pored sajamskog Sjenika klimatskih ciljeva, kroz plantažu park-šume, Ekološki poligon, vrt suradnje Biotehničke škole Rakičan i Fakulteta za poljoprivredu i biosistemske znanosti Sveučilišta u Mariboru, plantažu starih sorti jabuka i vinove loze, posetioci, sju otišli puni ideja i stručnih saznanja za vlastiti vrt ili poljoprivredno gazdinstvo. Probali su nagrađivane slovenske kao i gostujuće mesne i mlečne proizvode, vrhunska vina, med i osvežavajuća bezalkoholna pića s ocenjivanja kvaliteta pod pokroviteljstvom sajma. Kao i prošlih godina, među gostujućim primercima za ocenjivanje ima i odličnih hrvatskih proizvoda. U Pčelinjem paviljonu uživalo se u interaktivnim prikazima tajni pčelinjeg sveta i nagrađivanog meda. U Vinskom hramu, Vinska kraljica Slovenije ponudila je plemenita vina na degustaciju. U izložbenim prostorima mogla se isprobati nagrađena poljoprivredna mehanizaciju. 

Sajam AGRA26 pozitivno utiče na jačanje seoskih područja, pomaže očuvanju okoline, brine se o osiguranju boljih prinosa i za sigurnu snabdevanje kroz međunarodne poslovne događaje, aktualne stručne savete kao i kroz izložbe koje organizuju najvažnije slovenske i međunarodne institucije. 

NAZIV POKAZATELjA	2025. godina
Površina	20,271 m2
Broj stanovnika	2,135,107
BDP (€)	70,48 milijardi evra
Procentualni godišnji rast BDP (%)	1,1%
BDP po stanovniku (€)	33,062
Javni dug (€)	46,3 milijardi evra
Stopa nezaposlenosti (%)	4,1%
Stopa inflacije (%)	3,6%

Izvor: Kancelarija za statistiku Slovenije

ZEMLJA PARTNER SAJMA AGRA 46 BIO JE – ALŽIR 

Posebna zanimljivost sajma bit će nacionalni nastup Alžira, koji će predstaviti svoje datulje, maslinova ulja, sireve, voće, povrće i druge tradicionalne proizvode Severne Afrike. 

Partnerska zemlja Alžir prikazao je bogatstvo svoje poljoprivredne baštine i kvalitetu svojih proizvoda, investicijske mogućnosti i reforme provedene kako bi se potaknula konkurentnost poljoprivrednog sektora. Njihove tvrtke predstavit će svoje proizvode, ojačati trgovinske veze i ponuditi partnerstva. Na alžirskom štandu otkrit ćete prirodne i organske poljoprivredne proizvode, datulje, voće i povrće, sireve, mlijeko i mliječne proizvode, sladoled, peciva, masline i djevičansko maslinovo ulje, mineralnu vodu, rogače i brašno od rogača, razne druge prehrambene proizvode i ambalažu za prehrambenu industriju. 

Sajam AGRA26 bio je nezaboravan događaj za cele porodice i sve generacije. To je bila međunarodna proslava saradnje, tradicije i budućnosti. Bez obzira da li ste profesionalni poljoprivrednik, ljubitelj vrtlarenja, stručnjak za hranu, gurman, ljubitelj vina ili jednostavno tražite ideju za savršen jednodnevni izlet, bili ste oduševljeni! 

• AGRA ostaje najveće međunarodno poljoprivredno-prehrambeno okupljanje u ovom delu Evrope sa 1.690 izlagača iz 36 država!
• Sajam je razgledalo više od 90.000 posetilaca iz celog sveta!

AGRA U BROJKAMA 

• 1.690 direktnih i zastupanih izlagača iz 36 država  (Alžir, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Češka, Danska, Finska, Francuska, Gana, Grčka, Hrvatska, Indija, Irska, Italija, Japan, Južna Koreja, Kina, Mađarska, Nemačka, Nizozemska, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Senegal, Singapur, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Švedska, Švajcarska, Tajvan, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD;

• 14 država izravno prisutnih  (Alžir, Austrija, Gana, Hrvatska, Italija, Mađarska, Njemačka, Poljska, Senegal, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina); 

• 18.000 m2 izložbenog prostora u sajamskim halama; 

• 34.500 m2 vanjskih izložbenih površina; 

• 3.000 m2 izložba životinja; 

• 15.300 m2 pokusnih nasada, manjež; 

• Ukupno 70.800 m2 izložbene površine 2;

• SAJAM JE SUORGANIZOVAO I VODEĆE SLOVENAČKE VLADINE, STRUKOVNE I GRANSKE ORGANIZACIJE; 

Važne i zanimljive događaje pripremaju Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo gospodarstva, rada i sporta. Poljoprivredno šumarska zbornica Slovenije i Zadružni savez Slovenije predstavit će svoje aktivnosti, proizvode i članove, a najbolji će biti i nagrađeni. Gospodarska zbornica Slovenije – članice iz sektora poljoprivrednih i prehrambenih poduzeća izložit će i ponuditi na kušanje vrhunske proizvode najuglednijih slovenskih prehrambenih poduzeća. Pčelarski savez Slovenije u suradnji s Pčelarskim društvom Pomurja organizira promociju pčelarstva, pčela i pčelinjih proizvoda. Šumarski institut Slovenije bit će aktivan u parku šumske plantaže kroz organizaciju stručnih događanja kao i atraktivnog natjecanja šumoposjednika u sječi stabala motornom pilom. 

NAJBOLJE TRADICIJE

Posjetitelji će moći upoznati autohtone slovenske pasmine domaćih životinja. Na stočarskoj izložbi predstavit će se programi tova stoke. Konji će biti prikazani na posebnoj izložbi i kroz promotivna događanja u manježu. Bila je i posebna prezentacija ovaca i koza. Za najmlađe će neizostavan deo bila poseta „vrtiću“ malih životinja, a posetitelji su mogli videti i ribe u sajamskom ribnjaku. 

Atraktivan program uključio je i predstavljanje lipicanera iz Lipice, izložbe goveda, konja, ovaca i koza, natjecanja uz motorne pile, prikaze rada ovčarskih pasa te brojne sadržaje za decu. 

SAJAMSKI VRTOVI

Stručno vodstvo i praktične savete posetioci su dobili na središnjem sajamskom vrtu, ekološkom poligonu, permakulturno-biodinamičkom vrtu, na pokaznom pčelinjaku s plantažom medonosnog bilja, plantaži šume-parka i kod sjenika klimatskih ciljeva. 

U hramu meda i paviljonu Pčelinji svet posetici su upoznali svet pčela uz pomoć virtualnih VR naočala, gledali su filmove snimljene tehnologijom 360°, upoznali su lepote Slovenije iz pčelinje perspektive i proniknuli dublje u tajne života pčela i slovenskog pčelarstva. 

OCENJIVANJA KVALITETE AGRA 

Na sajmu AGRA dodeljena su priznanja i nagrade najboljima na ocenjivanjima kvaliteta pod pokroviteljstvom sajma u sledećim područjima: meso i mesne prerađevine, sokovi, bezalkoholna pića i flaširane vode, mleko i mlečni proizvodi, vrhunska vina s ocenjivanja “Vino Slovenija Gornja Radgona” i ocenjivanja BIO vina, zatim med te poljoprivredni strojevi i oprema. Hrvatski sudionici na procenama postigli su iznimne rezultate. Mnogi od nagrađenih proizvoda i vina bili su probani i na sajmu. 

Za vreme sajma AGRA26 održano je i više desetina savetovanja i međunarodnih skupova.

                                             Priredili: Branislav Gulan, Rade Bakračević i Zdravko Majstorović