Suša već prepolovila rod!

• Dok se u Srbiji ukupna ekonomska cena suše još ne procenjuje, u Evropskoj uniji pojavile su se prve procene koje pokazuju koliko bi posledice mogle biti ozbiljne. Prema analizi suša i prateći poremećaji mogli bi da smanje BDP EU u 2026. za oko jedan odsto, odnosno približno 180 milijardi evra. To je gotovo jednako stopi ekonomskog rasta koju je EU očekivala ove godine!

• Fiskalni savet smatra da je potrebna reforma poljoprivrede Srbije jer ona u poslednjih 15 godina nije povećavala proizvodnju, iako se za nju godišnje iz budžeta daje oko 1,4 milijarde evra;
• Poslednjih godina u Srbiji se kukuruz gaji u proseku na po 950.000 do milion hektara. Prosečan prinos u poslednjih 10 godina bio je 6,15 tona po hektaru, a u poslednjih pet godina je smanjen na 5,4 tone po hektaru;
• Kukuruz je ipak ‘čudna’ biljka. tako da sačekajmo kraj sezone. Analitičari se nadaju da rod kukurza neće biti loš kao prošle godine. U 2025. godini rod kukuruza bio je samo 4, 2 miliona tona. Srbiji je sad potrebno godišnje samo 3,5 miliona tona kukuruza!
• Druga poljoprivredna biljka koja loše podnosi sušu jeste soja. U prethodne ne dve godine prosečan prinos je bio oko 1,6 tona po hektaru, dok je prinos u normalnim godinama bio oko 3,5 tona po hektaru!

Branislav GULAN

Kukuruz je čudna biljka!

Posledice dugotrajne suše u Srbiji sve manje se mogu posmatrati samo kroz izgubljeni rod. Manja poljoprivredna proizvodnja, rekordno nizak Dunav, otežan transport i smanjena proizvodnja hidroelektrana povećavaju troškove i otvaraju pitanje uticaja na cene hrane, inflaciju i privredni rast. U EU su već izračunali da su makroekonomski gubici od ekstremnih vrućina 2026. godine, približno 180 milijardi evra!

U Srbiji za sada nema celovite procene njihovog uticaja na privredu. Suša je najdirektnije pogodila poljoprivredu i energetiku, ali njene posledice mogu se preneti i na prehrambenu industriju, transport, trgovinu i druge delove ekonomije. Posebno pitanje je koliko će slabiji rod i rast logističkih i energetskih troškova uticati na cene hrane u narednim mesecima? Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu  Ljubodrag Savić ocenjuje za Novu ekonomiju i javnost da je reč o elementarnoj nepogodi čije će se posledice tek sagledavati. Posebno su pogođeni kukuruz, voće i druge kulture, dok će smanjenje prinosa direktno uticati na ponudu hrane.

„Smanjen prinos ovih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena“, upozorava Savić. Dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, zbog kojeg je rečni transport robe znatno otežan. Brodovi prevoze manje tereta, što povećava cenu transporta po toni robe, a veći logistički troškovi mogu se dalje preneti kroz lanac proizvodnje i trgovine do potrošača. Poremećaji nisu ograničeni na Srbiju. Suša i visoke temperature pogađaju veliki deo Evrope, uključujući Nemačku, jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Zbog toga se domaća privreda istovremeno suočava sa problemima u sopstvenoj proizvodnji i slabijim okruženjem na glavnim izvoznim tržištima.

Poljoprivreda Srbije stagnira deceniju i po!

• Fiskalni savet smatra da je potrebna reforma poljoprivrede Srbije jer ona u poslednjih 10-15 godina nije povećavala proizvodnju, iako se za nju godišnje iz budžeta daje po oko 1,4 milijarde evra!

Foto: 021.rs

U objavljenoj analizi “Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika”, Fiskalni savet je upozorio da je produktivnost poljoprivrede u Srbiji na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži. 

“Čak 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna starije je od deset godina. Međunarodna konkurentnost sektora postepeno slabi, na šta ukazuje osetno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja, pre svega zbog nedovoljnog prilagođavanja sušama i drugim klimatskim rizicima“, saopštilo je to nezavisno telo.

Fiskalni savet kao verovatno najveće ograničenje za budući razvoj poljoprivrede vidi brzo smanjivanje radne snage jer podaci pokazuju da je između dva Popisa poljoprivrede ukupan obim rada u tom sektoru opao za više od 20 odsto, a gotovo polovina nosilaca gazdinstava je starija od 65 godina.

Savet smatra da problem nije koliko novca daje država, već kako se on koristi i zaključuje da država mora da napravi zaokret u agrarnoj politici da bi se oživeo razvoj tog važnog sektora koji, pored ekonomskog, ima veliki socijalni i strateški značaj. 

Fiskalni savet je naglasio da je jedna od retkih dobrih vesti to što se za poljoprivredu već daje dovoljno novca iz budžeta – oko 1,4 milijarde evra godišnje – kada se uključe sve subvencije, “refakcije za gorivo” i druga davanja, pa potrebna reforma u načelu ne zahteva dodatna budžetska izdvajanja.

“Međutim, struktura te podrške bitno se razlikuje od savremene agrarne prakse: za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, u Srbiji su zapostavljene eko-šeme, (nagrade za primenu eko-praksi), redistributivna plaćanja (dodatna podrška) za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda”, naveo je Fiskalni savet.

• Konstatovano je da “država pretežno finansira održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela, umesto da raspoloživa sredstva koristi za njegovu transformaciju ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi”, a problem je i nestabilnost sistema jer su samo u periodu 2023-2025. propisi o raspodeli podsticaja menjani 34 puta. 

Fiskalni savet je ocenio da takav sistem otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, posebno u sektorima poput stočarstva i višegodišnjih zasada, gde je dugotrajan povrat ulaganja.

Neuspešna agrarna politika, kako je ukazano, utiče i na visoke cene hrane koje sve više osećaju građani jer hrana u Srbiji danas košta oko 96 odsto proseka EU.

Savet je naveo da je tačno da skupa hrana u Srbiji nije posledica samo poljoprivrede – značajan deo cenovnih pritisaka nastaje i u preradi, distribuciji i maloprodaji, ali niska produktivnost domaće proizvodnje predstavlja deo problema.

“Posebno je indikativno to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva“, ukazao je Fiskalni savet.

Dodaje da su gotovo svi problemi domaće poljoprivrede strukturne prirode i akumuliraju se decenijama, a svako dalje “guranje pod tepih” povećava ekonomske troškove njihovog rešavanja.

Fiskalni savet smatra da više nema prostora za parcijalne korekcije i ad hok regulatorne intervencije koje mogu privremeno ublažiti posledice, ali ne otklanjaju njihove uzroke, a neretko stvaraju nove trajne budžetske obaveze.

“Zato je potrebna postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, zahteva drugačiju upotrebu raspoloživih sredstava. To podrazumeva postepeno smanjivanje značaja proizvodno vezanih subvencija i drugih kratkoročnih mera, a veće oslanjanje na investicije, redistributivna plaćanja, upravljanje rizicima i mere usmerene na kvalitet i bezbednost hrane i očuvanje prirodnih resursa“, naveo je Savet i predložio mogući pravac reforme koja bi se sprovodila fazno, tokom 6-10 godina.

U prvoj fazi prioritet bi, po toj preporuci, bila stabilizacija pravila i vraćanje predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema. 

U narednoj fazi postepeno bi se menjala struktura podrške – sve veći značaj dobijale bi mere za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje.

“U završnoj fazi novi instrumenti postali bi okosnica sistema koji bi se time približio savremenoj arhitekturi Zajedničke poljoprivredne politike EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrede“, zaključio je Fiskalni savet.

• Ključ reforme, piše dalje, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da sprovede i kontroliše nov, složeniji sistem jer Srbija sada nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva.

Zbog toga, kako je ocenjeno, institucionalno jačanje mora početi odmah kroz uspostavljanje IACS/LPIS sistema (Integrisan administvni i kontrolni sistem i Sistem identifikacije zemljišnih parcela), unapređenje registra gazdinstava, jačanje inspekcija i specijalizovanih službi i obezbeđivanje dovoljnog broja stručnih kadrova.

Reforma se, navedeno je u analizi, tu ne završava već je neophodno povećati javna ulaganja u infrastrukturu – pre svega u navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete i lokalnu i atarsku putnu mrežu.

“Istovremeno, povećanje produktivnosti primarne proizvodnje mora biti praćeno boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom – većom transparentnošću cena i marži, jačanjem pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvojem zajedničke logističke infrastrukture“, preporučio je Fiskalni savet.

Posledice suše posebno su vidljive u energetskom sektoru. Proizvodnja u hidroelektrani Đerdap 1 krajem jula 2026. godine pala je na približno trećinu uobičajene dnevne proizvodnje, a početkom avgusta Đerdap 1 i Đerdap 2 radili su sa svega oko 20, odnosno 30 odsto kapaciteta. Ove dve hidroelektrane u normalnim okolnostima obezbeđuju približno 18 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji. Nizak nivo Dunava otežao je i dopremanje energenata, dok su problemi sa vodom za hlađenje uticali i na rad termoelektrana u Kostolcu. Slični problemi beleže se širom Evrope, gde niski vodostaji ograničavaju hidroenergetsku i nuklearnu proizvodnju, kao i rečni transport.

• Dok se u Srbiji ukupna ekonomska cena suše još ne procenjuje, u EU pojavile su se prve procene koje pokazuju koliko bi posledice mogle biti ozbiljne. Prema analizi Triodos banke, ekstremne vrućine, suša i prateći poremećaji mogli bi da smanje BDP Evropske unije u 2026. za oko jedan odsto, odnosno približno 180 milijardi evra. To je gotovo jednako stopi ekonomskog rasta koju je EU očekivala ove godine. Najveći udar očekuje se kroz pad produktivnosti rada, slabiju poljoprivrednu proizvodnju, skuplju hranu i energiju i probleme u transportu. Evropska komisija je ovogodišnji rast EU procenjivala na oko 1,1 odsto, što pokazuje da bi ekstremni vremenski uslovi mogli da ponište veliki deo očekivanog privrednog napretka

Foto Goran Mulić: Rekordan rod kukuruza u Srbiji od 8.062.020 tona bio je sad daleke 1986.godine!Manji rod – veći pritisak na cene

Koliko je ugrožen rast Srbije

I za Srbiju se otvara pitanje koliko će suša promeniti projekcije za ovu godinu. Dosadašnje procene privrednog rasta kretale su se oko tri do 3,5 odsto, dok je Republički zavod za statistiku preliminarno procenio da je BDP u drugom kvartalu porastao 3,6 odsto međugodišnje.

• Međutim, najveći deo štete od suše na kukuruzu, suncokretu, soji, voću i drugim kulturama postaje vidljiv tek tokom leta i jeseni, pa bi njen puni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu industriju i BDP mogao da se pokaže u narednim kvartalima;

Savić kao jedan od sektora koji bi mogao da ublaži negativan efekat izdvaja građevinarstvo, dok je doprinos drugih delatnosti znatno neizvesniji.  Suša zato više nije samo pitanje visine prinosa i prihoda poljoprivrednika. Ako manja ponuda hrane bude praćena skupljim transportom i energijom, posledice bi se mogle videti i kroz rast cena i slabiji privredni rezultat Srbije u 2026. godini.

• U 2026. godini suša je već početkom avgusta godine obrala rod. Jer, država pa poljoprivrednici su očekivali rod kukuruza od šest pa i sedam miliona tona. Ali, suša ih  opet iznenadila pa je obrara rod. I sad se od kukuruza  i soje priprema silaže da bi bilo hrane za stoku!
• Poslednjih godina u Srbiji se kukuruz gaji u proseku na po 950.000 do milion hektara. Prosečan prinos u poslednjih 10 godina bio je 6,15 tona po hektaru, a u poslednjih pet godina je smanjen na 5,4 tone po hektaru…

Kukuruz je ipak ‘čudna’ biljka, tako da sačekajmo kraj sezone! Videćemo kakvi će biti rezultati. Analitičarima se čini da neće biti tako loši kao što su bili prošle godine. U 2024. godini rod kukuruza bio je 5,2 miliona tona, a u 2025. godini 4,2 miliona tona!

• Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je daleke 1986. godine kada je na skoro istim površinama bila proizvodnja ,,žutog zlata’’, čak od 8.062.020 tona!
• Druga poljoprivredna biljka koja loše podnosi sušu je soja, koja poslednjih godina beleži značajno niži prinos od prethodnog proseka. U prethodne dve godine prosečan prinos je bio oko 1,6 tona po hektaru, dok je prinos u normalnim godinama iznosio oko 3,5 tona po hektaru!
• U Instititu za ekonomiku poljoprivrede predviđaju da se zbog efekta suše može očekivati po  30 odsto manji prinos kukuruza i soje! jTo znači, prema računici Mladena Petrovića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, da se može očekivati i smanjenje prihoda od kukuruza po hektaru iznosi od oko 400 evra, a kada je reč o soji to može biti manje  500  do 600 evra po hektaru!

Isti izvor navodi, kada je reč o Srbiji, a to su ogromni gubici koji se sad već mere stotinama miliona evra. Poljoprivrednik sebe može zaštiti samo  ako će na vreme osigurati svoju proizvodnju, gde, i ako nastane neki štetni događaj, kao što je sad, na priemr, suša i ostvaruje se niži prinos po hektaru. Ipak, sa polisom osiguranja, ako je ima, može se nadoknaditi neki deo i imaće se značajno mani gubici u odnosu na one koje imaju ako nemaju osiguranje. Ali, osiguranje u poljoprivedi je još uvek pionirski korak pa je tako osigurano tek desetak odsto imanja! U ovoj teškoj godini, ali svaka je teška jer su stigla krizna vremena, poljoprivednici bez subvencija, odnosno države Srbije, ne bi uspeli čakni ni da pokriju ni troškove proizvodnje

• Od suša najviše će biti pogođena Vojvodina jer su i najveće površine, čak od 1,4 miliona hektara, pod ratarskim kulturama upravo u ovom delu Srbije!

• PERSPEKTIVA: ČEKAJU NAS SUŠNE GODINE OD NAREDNIH 100 GODINA UVEK ĆE BITI 52 SUŠNE!
• VODA JE U 21. VEKU NAJZNAČAJNIJI STRATEŠKI PRIRODNI RESURS! KO BUDE IMAO VODE – BIĆE MU BOLjE;
• PROGNOZIRAJU SE I RATOVI ZA VOĐENjE OKO VODE!
• UKOLIKO SE NASTAVI VRTOGLAVI RAST TEMPERATURA, A SVE MANjE JE PADAVINA U SVIM GODIŠNjIM DOBIMA, MNOGE BILjNE I ŽIVOTINNjSKE VRSTE ĆE NESTATI!

Suša već obrala rod!

Suša je u Srbiji već u julu 2026. godine obrala dobar deo očekivanog roda kukuruza! Uteha je za Srbiju što se smanjio stočni fond pa joj je sad godišnje ukupno potrebno samo 3,5 miliona tona kukuruza!

• Rekordna proizvodnja kukuruza bila je, sad daleke 1986. godine i to 8.062.020 tona!

U 2024. godini sa blizu milion hektara dobijeno je samo 5,2 miliona tona. Na mnogim njivama u julu 2025. godine gde se nalazio kukuruz nije bilo ni roda! U 2024. godini rod je bio 5,2 miliona tona roda.

• U Srbiji je smanjen broj stoke, a pa je sad potrebno samo 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Jer, nema stoke da ga troši. Dok je pre trebalo milion tona više, a ostalo se prodavalo u izvozu, kao sirovina;
• U 2026. godini suša je već početkom avgusta 2026. godine obrala rod! Jer, država pa poljoprivrednici su očekivali rod kukuruza od šest pa i sedam miliona tona. Ali, suša ih je opet izennadila pa je obrala rod! Sad se od kukuruza i soje priprema silaža da bi bilo hrane za stoku!

Slično je i sa pšenicom. Jer je Srbiji sad za ishranu, robne rezerve i semenarstvo godišnje potrebno do 1,3 miliona tona pšenice. Toliko pa čak i više pšenice može da se obezbedi setvom na 300.000 hektara. A, prošle 2025. godine u žetvi je je dobijeno 3,62 miliona tona pšenice. Tada je žetvu u silosima dočekalo milion tona neprodate pšenice iz prethodnog roda!  Jer, Srbija nema kadrove ni firme kao što su nekad bile ,,Geneks”, ,,Progres”, sa sposobnim kadrovima da prodaju tržišne viškove.

• Srbija ima po jednom stanovniku čak 52 ari obradivih njiva! To je bogatstvo koje nije valjano iskorišćeno! A, Kina, Indija i Japan, zajedno imaju samo 27 ari!
• Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost. Jer, naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto!

Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je za poslednjih četvrt veka u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina! One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi godišnje nanele ogromne štete! Primera radi, štete od suša samo u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje…

Летње жеге и тропски таласи утицали и на род бундеве

Letnje žege i tropski talasi stavili su na ozbilјan ispit vojvođanske polјoprivrednike, jer je rod bundeve ove sezone ispod proseka. Zahvalјujući predanom radu lokalnih uzgajivača i sistemima “kap po kap”, iz banatske zemlјe u Kikindi ponovo niču narandžasti plodovi, spremni za veliku jesenju svetkovinu – 41. “Dane ludaje”.

Nikola Krnić, koji decenijama neguje tradiciju proizvodnje bundeva, ističe da je ova godina zahtevala posebnu negu. “Ove godine je malo rod ispod proseka, ali mi smo svakodnevno navodnjavali, jer ova površina od četvrt katastarskog jutra je pod sistemom ,,kap po kap”. Tako da je svaki drugi-treći dan navodnjavana i imaćemo roda. Ovde gajimo tamburice i ukrasne ludaje. Ranije smo gajili ulјne tikve, međutim, one više ne uspevaju”, kaže Nikola Krnić, predsednik Udruženja ,,Kikindska ludaja”.

Goran Lazić, uzgajivač koji je 2019. godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa najdužom ludajom i prošlogodišnji apsolutni šampion ,,Dana ludaje”, uveliko se priprema za predstojeću manifestaciju. U svom domaćinstvu pažlјivo bira novog favorita koji će sredinom septembra izaći na zvanično merenje i pokušati da odbrani titulu.“Uvek dobijemo kasno plodove. Dobijemo ih negde u avgustu. Sad imam jedan plod, otprilike dug 70 centimetara i male koji su u fazi rasta. Odatle ćemo odabrati tri ludaje. Ima vremena. U prevodu, treba joj tri nedelјe da izraste. Tako da uvek ,,uhvatimo” minut do dvanaest da stignemo za takmičenja. Što se tiče moje žene, suzama je prošle godine zalivala, jer je svaka godina sve gora i gora. Ja sam vadio luk 15. juna. Od tada do sad nije bilo kiše, a čuo sam da je neće biti ceo septembear. To je katastrofa”, kaže Goran Lazić, uzgajivač ludaje. *Bez obzira na to da li će vaga pokazati novi istorijski rekord, jedno je sigurno – kikindska ludaja je ponovo rodila i spremna je za još jedno nezaboravno slavlјe jesenjih plodova, od 17. do 20. septembra.

Uticaj klimatskih promen

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi.

• Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile!

Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari (sredinom avgusta 2026. godine u Srbiji je bilo 10 aktivnih požara), nekad poplava, a sad suša… Ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima!

• Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2  stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji!
• Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike i donosi paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga!

• Govoreći o ovim problemima, dr Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”, između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva;
• Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose!

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji do sada gradili samo u obećanjima! O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS iz 2021. godine), gde se navodnjavalo tek oko 1,4 odsto javnih i zadružnih površina!

• Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode;
• Da bi hidrosistem mogao da prima suvišne vode mora se iz njega očistiti 15 miliona kubika   mulja! Tada bi sistem bio plovan, koristan za privredu i turizam!
• U 2022. godini u Srbiji je bilo navodnjavano 54.639 hektara. Za navodnjavanje ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hiljada kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini;
• RZS je objavio da je u Srbiji u 2023. godini bilo navodnjavano svega 47.579 hektara njiva! To je tek oko 1,5 odsto od 3.257.100 hektara korišćenih njiva! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice po navodnjavanim površinama! Jer, u svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto agrarnih površina;  
• Tokom 2024. godine u Srbiji se navodnjavalo je 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
• U 2025. godini prema podacima RZS u Srbiji je od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga bilo navodnjavano oko 47.543 hektara poljoprivrednih površina. To je za 2,3 odsto bilo manje nego u prethodnoj godini! Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

Primera radi, u Albaniji već decenijama se navodnjava 380.000 hektara! Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. 

Suša umanjuje prinos svih kultura i odnosi profit. Pšenica je u žetvi 2025. godine donela radost i brigu. Radost je je rod bio 3,62 miliona tona, ali i brigu jer nije kupaca i niska je cena koja nije pokrivala troškove proizvodnje od preko 26 dinara po kilogramu uz prinos od šest tona po hektaru! Tu kalkulaciju troškova uradio je Zadružni savez Vojvodine!

Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaliteta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti!

 Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine.

• Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno;

Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta!

• U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara;
• Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 510.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru;

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu.

• U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti da bi kanal bio plovan za privredu i turizam. Ukoliko se to ne učini u  bližoj budućnosti, preti opasnost da on bude jedna od najvećih promašenih investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto.

• Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto!

Šećerna repa u Srbiji ove 2026. godine zauzela je oko 30.000 hektara. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje. 

Analitičari dodaju da će povećanje temperatura produžiti period vegetacije i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova.

Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godine za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

• Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo!

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević izjavio je da visoke temperature i suša mogu da ugroze rod soje i kukuruza, ali da je rano davati procene o prinosima i naveo da su pšenica i suncokret dobro podneli sušni period, kao i da je povoljna situacija u povrtarstvu i voćarstvu gde se očekuju visoki prinosi. Milosavljević je podvukao da visoke temperature i ukupni klimatski uslovi utiču na prinose i na biljnu proizvodnju, ali da je sad rano davati procene o tome da li su vremenski uslovi oštetili useve i da treba sačekati kraj vegetacije. “Pšenica je dosta dobro prošla, videćemo kako će kukuruz, soja i ostali usevi do kraja vegetacije proći. Naravno da na određenim područjima već sada možemo da govorimo o značajnim gubicima izazvanim sušom, ali ostavićemo tu procenu za kasniji period, treba sačekati kraj vegetacije“, rekao je Milosavljević za TV Prva i javnost.

Govoreći o tome koji su usevi najugroženiji, naveo je da je suncokret dosta dobro podneo sušni period proteklih godina, a da se nedostatak vode primećuje kod kukuruza. “Kukuruz je ipak ‘čudna’ biljka, tako da sačekajmo kraj sezone, videćemo na kraju kakvi će biti rezultati. Čini mi se da neće biti tako loši kao što su bili prošle godine“, rekao je Milosavljević. Naveo je i da su još uvek dobri rezultati i u povrtarstvu i da nema razloga za brigu i dodao da su povrtari poslednjih godina prilagodili svoju proizvodnju novim uslovima koje donose klimatske promene. Po njegovim rečima, povoljna situacija je i u voćarstvu, a očekuju se visoki prinosi roda jabuke. Milosavljević je rekao da su i ostale voćne vrste dale maksimum prinosa navodeći da je malina ove godine rodila duplo, ako ne i više, u odnosu na prošlu godinu. Kako je naglasio, odličan je rod i kajsije i šljive, a da se proizvođači žale da je niska cena. “Ali ne može se uvek sve dobiti. I dobar rod i visoka cena“, dodao je Milosavljević.

• U ovoj 2026. godini Srbija ima dobar rod voća koji se procenjujue na oko 1,5 miliona tona!

Ukazao je da temperaturni ekstremi već godinama prave ozbiljne probleme u biljnoj proizvodnji i da proizvođači moraju da preduzimaju određene mere. “Navodnjavanje je jedna od mera, ali u ovako teškim uslovima, kada nema ni dovoljno vode, onda je to značajno otežano“, rekao je Milosavljević. Naveo je da Uprava za bilje radi na tome da se donese zakon o regenerativnoj poljoprivredi kako bi se na moderniji način pristupilo ovom problemu. “Digitalizacija u poljoprivredi je mera unapređenja poljoprivredne proizvodnje, da je učinimo održivom i u ovako teškim uslovima. Moramo se prilagoditi onome što nas je snašlo. Ne možemo da se borimo protiv klime samo tako što ćemo da gledamo u nebo i da očekujemo da se nešto desi. Moramo i sami da unapredimo našu proizvodnju kroz nove tehnologije i neke nove sorte i hibride koji su otporniji na ovakve vremenske uslove“, rekao je Milosavljević.

• Suša je u Srbiji već u julu 2026. godine obrala dobar deo očekivanog roda kukuruza! Uteha je za Srbiju što se smanjio i stočni fond pa joj je sad godišnje ukupno potrebno samo oko 3,5 miliona tona kukuruza! To je za million tona manje nego kada smo imali  dobar stočni fond!
• Rekordna proizvodnja kukuruza bila je, sad daleke 1986. godine i to 8.062.020 tona!

U 2024. godini sa blizu milion hektara dobijeno je samo 5,2 miliona tona kukuruza.  U 2025. godini rod je bio tek 4,2 miliona tona tona. U Srbiji je smanjen broj stoke, pa je sad godišnje potrebno samo 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Jer, nema stoke da ga troši. To nije dobro! Dok je pre nekoliko godina trebalo milion tona više, a ostalo se prodavalo u izvozu, kao sirovina.

• U 2026. godini suša je već početkom avgusta tekuće godine obrala rod kukuruza. Jer, država, a i poljoprivrednici su očekivali rod kukuruza od šest pa i sedam miliona tona. Ali, suša ih  je opet iznenadila pa je obrala rod! Sad se od kukuruza i soje, već u prvoj polovini avgusta 2026. godine, priprema silaža da bi bilo hrane za stoku!

Slično je i sa pšenicom! Srbiji je sad za ishranu, robne rezerve i semenarstvo godišnje potrebno oko 1,3 miliona tona pšenice. To, pa 1,5 miliona tona svake godine, može da se obezbeedi setvom na 300.000 hektara! A, 2025. godine u žetvi je dobijeno 3,62 miliona pšenice. To je dobro! Tu žetvu dočekalo je u skladištima i milion tona, neprodate, stare pšenice.

• U 2026. god9inji iblo je za oko 500.000 tona manje!
• U Srbiji godišnje svaki od 6,6 miliona njenih žitelja u proseku pojede po 64 kilograma hleba. Za taj hleb, semenarstvo i robne rezerve,  potrebno je oko 1,3 miliona tona pšenice. Za našu pšenicu, ako se od nje proizvodi hleb, mora da se uveze i malo pšenice – pobobljšivača!

RZS je najavio 23. maja 2026. godine da se očekuje u žetvi 2026. godine sa površine od 652.872 hektara pšeničnih polja rod od 5,9 tona po hektaru. Odnosno ukupno 3.845.416 tona! Ali, to očekivanje se nije ni ove godine ostvarilo. Ukupan rod pšenice, posle žetve u 2026. godini bio je za 23 odsto manji! Dakle, ni ove godine se nisu ostvarile nerealne želje kreatora agroekonomske politike u Srbiji. Ni kada je pšenica u pitanju!

• Manji rod pšencie je posledica, a  uzrok je setva semena ,,tavanke’’ na 70 odsto površina!

Jer, nerealna želja promotera je bila da na 652.672 hektara bude prosečan prinos od 5,9 miliona tona po hektaru ili ukupan rod od 3.845.415 tona! To je bila samo još jedna njihova neostvarema želja!  Uzroka ima dosta! Ali su kreatori zaboravili da je na tim površinama na 70 odsto bila zasejana ,,tavanka’’. On je uz pomoć Boga donela dobar rod u prosečnoj godini. Ali, to je bilo seme ,,tavanka’’, i od njega nema visokih prinosa ni rekorda! Vladalo je pravo šarenilo na njivama. Kreatori agroekonomske politike verovatno to nisu imali u vidu, pa su pogrešno precenili svoju nerealnu želju za ukupan rod! Tako na žalost svih, nisu uspeli ni ove 2026. godine da premaše rekord davno proizvedene pšenice u 1991. godini!

• Rekordan rod proizvedene pšenice u Srbiji, prema podacima RZS bio je 1991. godine 3.736.503 tone! To nikada dosada nije premašeno!
• Slično je i sa kukuruzom. Rekordan rod ,,žutog zlata’’ od 8.062.020 tona bio je daleke  1986. godine. Posle toga, on više nikada nije premašen“! U 2024. godini rod je bio samo 5,2 miliona tona,  a u 2025. godini tek 4,2 miliona tona. A, sad kad je suša, za 30 odsto, već obrala rod, počela je žetva kukuruza za silažu! Nestala su očekivanja bogatog roda nekadašnjeg ,,žutog zlata’’ o bogatom ovogodišnjem rodu! Ali za naše potrebe i to malo će biti dovoljno. Jer, nema stoke da ga troši!
• Jer, koliko god rodi, za potrebe Srbije će biti dovoljno! Procene su da nam je sad u Srbiji za sve potrebe dovoljno oko 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Jer, sad je broj grla stoke u Srbiji na minimumu, pa nema ko da troši proizvedeni kukuruz! U vreme kad su bile pune staje goveda, obori svinja i torovi ovaca, ali i više za 500.000 stanovnika, pa se kada godišnje trošilo po 4,5 miliona tona kukuruza!
• Uz mali rod rešeni su i problemi sa skladištenjem ali i prodajom. Jer, Srbija nema kadrove ni firme kao što su bili  ,,Geneks”, ,,Progres” i druge slične firme, sa sposobnim kadrovima da prodaju tržišne viškove.Tako da je sad ,,bolje’’ kad  imamko manje nego da ga imamo više!

Podsticaji…

• Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost. Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto;
• Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 2000. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od po milijardu evra po godini. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu evra, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od oko dve milijarde evra, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje;
• U 2026. godini imamo raniju žetvu kukuruza, soje i suncokreta, prinosi manji od očekivanih!

Vreli talas koji je zahvatio Srbiju krajem jula 2026. godine naneo je ozbiljne štete ratarskim usevima. Najviše su stradali soja i kukuruz, ali će manji prinos biti i na suncokretu. Žetva ovih useva krenula je najmanje deset dana ranije nego što je to uobičajeno, javlja Zorica Sinadinović,  novinar RTS. Suncokret na njivama Dragana Đurđevića u Banatu je za samo četiri dana od zelene postao sasušena biljka. Prve procene pokazuju da će rod biti umanjen. “Prinos će biti manji jer zrno nije naliveno, već prinudno zri. Suncokret ima veličinu pogače koju treba, ali zrno će biti jako lako. U žetvu krećem za koji dan, iako se suncokret u redovnim godinama skida između 25. avgusta i 10. septembra. Nadam se da će prinos preći tonu po jutru”, objašnjava poljoprivrednik iz Mošorina.

Podbačaj će biti i na kukuruzu!

“Što se tiče kukuruza zrno je i jadno i bedno. Nije se nalilo. Nije bilo vlage. I tu je žetva morala da bude ranija. Nije bio prinos veći od 2,5 tone po jutru”, dodaje, dodaje Đurđević. Suša već nekoliko godina zaredom odnosi rod sa njiva. U pojedinim delovima zemlje ovog leta je zbog niskog vodostaja na rekama i u kanalima zahvatanje vode za navodnjavanje zabranjeno. Na Titelskom bregu,  ni kada je situacija povoljnija nije bilo načina da se biljke navodnjavaju.  “Na toj lokaciji ne postoje bunari koji mogu da se izbuše da bismo navodnjavali. S druge strane, imam jednu parcelu blizu sela od oko tri jutra. Na njoj sam postavio sistem kap po kap. Tu je kukuruz  duže bio zelen. Pa je i prinos bio veći. Kolika je suša pokazuje i podatak da svaki peti dan puštamo 60 litara vode po kvadratnom metru i posle pet dana zemlja je suva kao da nismo zalivali”, kaže Đurđević. Na 163 jutra, koliko obrađujemo, uložili smo 5,7 miliona dinara. Pšenica je vratila polovinu uloga. Polovinu treba da vrate suncokret i kukuruz, a zakup je na našu štetu. Biće minusa debelog. Ovo je četvrta godina. Nama je sreća što radimo povrće na četiri jutra i nešto malo usluga kombajnom, tako da te pare prebacujemo da pokrijemo minus na ratarstvu”, objašnjava ovaj poljoprivrednik.

Proizvođači seku kukuruz za silažu

Njegov kolega Dušan Stankov iz Orlovata kaže da je kukuruz u čitavom ataru u veoma lošem stanju. Ozbiljne kiše nije bilo, kada je bila najpotrebnija. Osim ratarstvom ovaj poljoprivrednik ima i farmu krava, pa je sejao i silažni kukuruz koji je počeo da žanje deset dana ranije nego prošle godine. “Prvog dana kada smo sekli, silaža je bila zelena i u stabljici je bilo soka. Drugog dana kada smo sekli to je bilo suvo, listovi su leteli iz prikolice. Spolja kada smo gledali parcelu ona je izgledala lepo. Međutim, kada smo ušli pet metara u njivu unutra kukuruz je obaren, kao da je preliven vrelom vodom”, objašnjava Stankov. Iako je toploljubiva biljka, ni suncokretu nsu prijale temperature koje smo imali proteklih dana. “On sad naliva zrno, mislim da će ono biti lagano. U ataru ima suncokreta koji će se kositi za koji dan. Neke kolege iz Taraša i Melenaca, već su kosili prošle nedelje. To je na lošijim zemljištima”.

Suncokret najbolje podnosi toplo vreme i sušu

Proizvodnja suncokreta u Srednjem Banatu je na trećem mestu, iza kukuruza i strnih žita. Kako je i lane kukuruz podbacio, proizvođači su odlučili da povećaju površine pod ovom uljaricom za oko 15 odsto. I pored toga najveće površine u ovom okrugu zauzeo je kukuruz. Ulaganja u oba ova useva proletos su bila mnogo veća, jer se očekivao bolji prinos. “Prve znake podgorevanja kukuruza uočili smo početkom poslednje dekade jula 2026. godine, jer su temperature počele intenzivno da rastu. Veličina klipova bila je u kategoriji manji do srednji, uz dominaciju srednje razvijenih klipova. Lošije stanje zabeleženo je na parcelama iz kasnijih rokova setve. Na pojedinim njivama uočene su biljke bez klipova”, kaže Snežana Parađenović, PSS Zrenjanin.

• Nedostatak padavina ostavio je trag na svim usevima. Problem je, navodi se, što je u Srednjem Banatu, veoma mali procenat parcela koje mogu da se navodnjavaju. Tamo gde je to moguće troškovi su veoma veliki;

Tropske temperature ubijaju biljke!

Foto Goran Mulić – Ispucala zemlja u Banatu od visokih temperatura!

Suvo vreme i visoke temperature pogoduju pojavi aflatoksina u kukuruzu! Najvažniji zadatak poljoprivrednika pre žetve kukuruza jeste da pregledaju svoje parcele. “Poljoprivrednici moraju da pogledaju da li ima oštećenja od insekata i da li se pojavljuje trulež klipa. To je važno ove 2026. godine, jer uslovi pogoduju razvoju aspergilusa, gljivi koja kao sekundarni proizvod stvara aflatoksine. Bojim se da ćemo ove godine imati problem sa aflatoksinima. Useve koji su zaraženi treba eliminisati, tu ne sme da se žanje. Oni ne smeju da stignu do zdravog kukuruza da se ne bi sve kontaminiralo”, kaže Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarsvo Novi Sad.

Vreli talas u kojem smo nije uticao na brže sazrevanje, već je prekinuo vegetaciju. “Optimalne temperature za metlanje i svilanje i početak nalivanja zrna su između 25 i 30 stepeni. Međutim, mi smo vrlo brzo počeli da imamo temperature preko 30 stepeni, a već na 35 stepeni usporava se fotosinteza, staju fiziološki procesi i biljka troši vodu da bi se ohladila. Kada temperatura dođe na 38 stepeni, biljka uvrće list kako bi se zaštitila od gubitka vode. Tu više nema nalivanja zrna, nema fotosintetskih procesa. Biljka samo pokušava da preživi. Temperature preko 40 stepeni, a bojim se da smo ih imali, izazivaju ćelijsku smrt”, kaže Bekavac.Izbor hibrida bio je veoma bitan u setvi. Ali, kako navodi ovaj stručnjak, ne postoji hibrid koji može da preživi u ovakvim uslovima. Povećanje unošenja organske materije u zemljište cilj kojem treba težiti. Ove godine padavine su bile izraženo lokalno zastupljene. Dok ih je u nekim delovima bilo, drugi nisu dobili ni kap kiše. Delovi Bačke i Srema su bolje prošli od Banata, istočne i južne Srbije koji su u najvećem problemu. “Ljudi koji su uspeli da sačuvaju kvalitet zemljišta, pogotovo organsku materiju, koji su mogli da iznesu stajnjak i koji su redovno vodili računa o mineralnoj ishrani biljaka, će relativno dobro proći ove godine.

Koje agrotehničke mere mogu da ublaže posledice suše

Osim povećanja sadržaja organske materije u zemljištu postoji još niz agrotehničkih mera koje mogu da ublaže posledice suše i sačuvaju deo proizvodnje. “Među najvažnijim merama su i smanjena ili redukovana obrada zemljišta, malčiranje radi smanjenja isparavanja, sprečavanja rasta korova i održavanja ujednačene temperature zemljišta, što je naročito efikasno u voćnjacima, vinogradima i povrtarskoj proizvodnji, zatim pravilna i pravovremena obrada zemljišta, izbor sorti i hibrida otpornijih na sušu, sprečavanje zbijanja zemljišta, kao i primena sistema preciznog navodnjavanja ‘kap po kap’ kada je voda dostupna”, kažu u resornom ministarstvu. Kroz nacionalne fondove i IPARD program, država finansira digitalne sisteme i senzore za vlažnost zemljišta koji poljoprivrednicima omogućavaju precizno navodnjavanje – troši se tačno onoliko vode koliko je potrebno za biljku, bez rasipanja resursa. “Kroz aktuelnu Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava poljoprivredni proizvođači mogu konkurisati za povraćaj od 60 do 75 odsto sredstava za nabavku namenske mehanizacije za konzervacijsku obradu zemljišta npr. sejalice za pokrovne useve direktno u strnište, specijalizovane malčere, unutarredne freze koje zamenjuju herbicide”, navode.

Zbog visokih temperatura ratarska proizvodnja nije ugrožena samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu, pa i svetu. Manji prinosi prognoziraju se u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji…

Uticaj klimatskih promen

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne možemo da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati.

• Dokaz tome je da 0,2  stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na planeti Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga!

• Govoreći o ovim problemima, dr Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”, između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose;

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto.

Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.

Navodnjavanje i odvodnjavanje

• Napomenimo samo da je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bilo obećanje da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS;
• Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem, zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode; Suša umanjuje prinos svih kultura i odnosi profit!

Pšenica je u ovogodišnjoj žetvi 2026. godine donela radost i brigu!

Radost jer je rod u prosečnoj godini, bio oko tri miliona tona, ali i brigu jer nema kupaca i niska je cena koja ne pokriva troškove proizvodnje od najmanje 27 dinara po kilogramu uz prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru! Tu kalkulaciju troškofq uradio je Zadružni savez Vojvodine!

• Navodnjavanje poljoprivrednih površina Srbije je u padu! Najzastupljeniji tip navodnjavanja je orošavanjem.  Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godine bilo navodnjavano samo 48.668 hektara  njiva.
• A, korišćeno je 3.257.100 hektara njiva!

Prema podacima RZS u Srbiji se 2024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara oranica! To je tek oko 1,5 odsto od 3.257.100 hektara korišćenih njiva! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice! Jer, svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto agrarnih površina. Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Primera radi, samo u Albaniji s enavodanvjanja 380.000 hektara!

Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. 

Navodnjavanje u 2025. godini!

• Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini! U toj 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada ^m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini; 

Proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

– Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti – kaže Miroslav Tadić.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

• Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta!
• Ima i 22.000 kilometara kanala. Kada bi se pored njih navodnjavalo samo po 100 metara to bi bilo 44.000 hektara novih navodnjavanih njiva! Predvoidjap je  odvodnjavnje milion i navodnjavanje 510.000 hektara!
• U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 510.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru;

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu.

• U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti da bi kanal bio plovna za privredu i turizam;
• Ukoliko se to ne učini u  bližoj budućnosti, preti opasnost da on bude jedna od najvećih promašenih investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Slatki koren

Šećerna repa u Srbiji ove 2026. godine zauzela je oko 30.000 hektara. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjuje se za 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje. 

• Rekordna proizvodnja šećerne repe u Srbiji od 4.920.000 tona bila je 1989. godine!

Analitičari dodaju da će povećanje temperatura produžiti period vegetacije i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova. Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godine za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

• Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo! Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje sa manje od 22,1 odsto, koliko je to bilo pre nekoliko godina. To je daleko manje od zemalja sa razvijenim stočarstvom, gde to nije ispod 70 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…
• Stočarstvo i semenarstvo Srbije, koji su najbolesniji dedo agrara Srbije treba da spasi Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine!

Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci! Deljenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital nastaju nove ideje i rešenja koja će poljoprivredu učiniti efikasnijom.

Suša je u Srbiji do 1. jula 2026. godine bila obrala deo očekivanog roda kukuruza koji je bio zasejan na 938.209 hektara!                                                                             Rekordan proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je iz 1986. godine kada je rekordan rod kukuza bio 8.062.000 tona u Srbiji! Zato se budućnost poljoprivrede nalazi u povratku u prošlost. To znači da se prvo vrate ovi prinosi pa tek onda da se razvija proizvodnja dalje!

Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za poljoprivredu, opada. Kako bi se poljoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u poljoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone. 

• Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite životne sredine, u kojoj se procenjuje da zaštita od posledica klimatskih promena zahteva investicije od 27,2 milijarde evra do 2033. godine…

Ukoliko mere zaštite od posledica klimatskih promena ne budu sprovedene, gubici bi višestruko prevazišli troškove investicija, upozorava se u strategiji.

Finansijska procena materijalnih šteta

• Finansijska procena pokazuje da je minimalna šteta od posledica ekstremnih klimatskih uslova od 2000. do 2020. godine iznosila 6,8 milijardi evra. Pri tome, suše i visoke temperature odgovorne su za više od 70 odsto svih zabeleženih gubitaka…
• Siromašna država Srbija nikad nije priznala štetu od elementarne nepogode. Nema para da to plati. Ali, je pronašla solomonsko rešenja da se štete proglase sa dvostrukim brojkama u padu proizvodnje…
• Prema analizama koje navodi strategija, porast srednje globalne temperature do kraja veka u okvirima određenim Sporazumom iz Pariza vodio bi gubitku BDP-a  Srbije od 4,5 odsto u periodu bliske budućnosti, ali koji može biti značajno smanjen ulaganjem u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Sveobuhvatna finansijska procena troškova za sprovođenje strategije do 2033. godine iznosi ukupno 27,2 milijarde evra;

Investicije u sektor energetike i dekarbonizaciju

Ključne investicije su fokusirane na tranziciju energetskog sektora i energetsku mrežu. Ukupni procenjeni investicioni troškovi u ovoj oblasti iznose 19,1 milijardu evra za period do 2033. godine. Od ove sume, investicije u iznosu od 13,4 milijarde evra već su predviđene postojećim državnim planovima, dok dodatna ulaganja projektovana ovom strategijom iznose 5,7 milijardi evra. Najveći udeo ovih sredstava namenjen je razvoju elektroenergetske mreže kako bi se podržala integracija i povećanje udela obnovljivih izvora energije, kao i modernizacija postojećih energetskih postrojenja.

Foto: Magnific (ilustracija)

Smanjenje zagađenja vode i vazduha

Projekti usmereni na direktno smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta predstavljaju drugi najveći investicioni segment, sa ukupnom procenjenom vrednošću od 5,6 milijardi evra. Za projekte poboljšanja kvaliteta vazduha, koji uključuju modernizaciju kućnih ložišta i uvođenje novih ekoloških standarda, planirano je 2,6 milijrade evra.

Unapređenje kvaliteta voda kroz izgradnju i rekonstrukciju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zahteva investiciju od 1,7 milijardi evra, dok projekti prevencije i kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja hemikalijama iznose 1,3 milijarde evra.

U Strategiji se ističe, inače, da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je, naime, prosečni porast globalne temperature zaustavljen na nižim vrednostima, u Srbiji je porast srednje temperature vazduha dostigao 1,8 stepeni, dok tokom leta taj skok iznosi čak 2,6 stepeni, za razliku od globalnog proseka od 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

FAO upozorava: Svetu preti novi talas poskupljenja hrane!

Nakon perioda relativne stabilnosti, svet bi mogao da se suoči sa novim talasom rasta cena hrane. Ratovi u Iranu i Ukrajini, skuplji energenti i đubrivo, ali i snažan El Ninjo stvaraju kombinaciju koja istovremeno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje i preti smanjenjem prinosa, upozorava Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Cene hrane bile su jedan od glavnih pokretača globalne inflacije 2022. godine, dok su tokom ove godine ostale relativno stabilne. Međutim, prema procenama FAO-a, takva situacija verovatno neće dugo potrajati, prenosi Reuters.

• Evropu pogađa ekstremna SUŠA: Poljoprivreda među najvećim žrtvama rekordnih vrućina!

• Cena maslinovog ulja ponovo raste? Ekstremne vrućine i požari ugrožavaju proizvodnju u Evropi;

Rast cena sirove nafte, manja dostupnost đubriva iz regiona Persijskog zaliva, nestašice dizela u pojedinim delovima sveta i ekstremne vremenske prilike već povećavaju troškove proizvodnje. Potrošači posledice neće osetiti odmah, ali bi one u narednim mesecima mogle da postanu sve vidljivije na cenama hrane.

• Glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero očekuje da će cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda početi intenzivnije da rastu, dok bi se njihov uticaj na maloprodajne cene hrane mogao osetiti već krajem ove godine, a još snažnije tokom naredne! Prema analizama potrebno je između tri i šest meseci da se rast cena poljoprivrednih sirovina u potpunosti prenese na cenu hrane koju plaćaju potrošači. Pšenica, kukuruz i pirinač već su poskupeli tokom poslednjih nekoliko meseci. Ipak, trenutne cene još uvek uglavnom odražavaju relativno dobre ovogodišnje prinose, dok bi potencijalni problemi sa proizvodnjom u narednoj sezoni tek trebalo da se odraze na tržište; Toplotni talas izbrisao više od dve milijarde evra iz evropske žetve: Kukuruz najveća žrtva ekstremnih vrućina!

                                                   (Autor je analitičar i publicista)

Gorivo iVeliki rizik za poljoprivredu predstavlja situacija u Ormuskom moreuzu i širem regionu Persijskog zaliva. Nafta je neophodna za brojne faze proizvodnje hrane – od navodnjavanja i prerade do pakovanja i transporta – dok je prirodni gas ključan za proizvodnju mineralnih đubriIstovremeno, oštećenja ruske naftne i gasne infrastrukture tokom rata u Ukrajini ograničavaju izvoz dizela i prirodnog gasa, što dodatno tržište.Kako se cene ovih sirovina formiraju globalno, posledice osećaju poljoprivrednici širom sveta. Pritisak na proizvođače već je primetan u Evropi, SAD, Brazilu i Aziji, a sve manje profitne marže utiču i na odluke o tome.Globalne površine zasejane pšenicom i kukuruzom već su smanjene tokom prva tri meseca rata u Iranu.Čak se i američki poljoprivrednici suočavaju sa ozbiljnim pritiscima. Prema procenama Američke federacije poljoprivrednih biroa, proizvođači devet glavnih ratarskih kultura mogli bi bez pomoći države tokom 2027. godine da zabeleže ukupne gubitke od čak 32 milijarde dolara. Za sve analizirane kulture očekuje se da proizvodnja po jedinici površine ostane ispod granice rentabilnosti.Problemi su prisutni i u Australiji, jednom od vodećih svetskih izvoznika žitarica. Tamo se očekuje da će proizvodnja ozimih kulturbitiu