• U SAD za vreme velikih praznika svečani ručak i večera se ne mogu zamisliti bez pečene ćuretine nafilovane raznim đakonijama. To, prema statističarima, znači smrtnu presudu za oko 80 miliona ćurki. Inače, utvrđeno  je da se u Americi godišnje uzgaji i pojede 270 miliona ćurki, što izračunato u novac predstavlja veliki biznis od oko tri milijarde dolara

• Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa dok je potrošnja ćuretine  u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona.

• Više je razloga u pitanju zašto s eu Srbiji nedovoljno gaje ćurke i veoma malo se troši ovo meso! Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od potencijalnih većih  odgajivača.

• Ćurke u dvorištima domaćinstava u našim selima danas retko viđamo. A nekada… U Americi je ćureće meso tradacionalno pečenje za Božić, a na početku američke istorije bila je ptica simbol zahvalnosti žetvi. I u Evropi, kao i kod nas, ćureće meso je ponegde Božićno pečenje! Poznato je magijsko dejstvo ćurke. Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno s kljunom kao čuvarkuću ili su je čuvali iza ikone u sobi. U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva. U Srpskom mitološkom rečniku ćuran, odnosno ćurka, je demonska životinja!

Foto arhiva M. Palića, vlasnika sajta agro.znanjeimanje@gmail.com

Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božić i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „kljunova“ ove krupne živine. Za praznike je u Americi pečenica broj jedan – ćurka, a u Srbiji – praseće pečenje. Zato je u Srbiji i česta izreka: „Nema ptice bez prasice“!

• U SAD za vreme velikih praznika svečani ručak i večera se ne mogu zamisliti bez pečene ćuretine nafilovane raznim đakonijama. To, prema statističarima, znači smrtnu presudu za oko 80 miliona ćurki. Inače, utvrđeno  je da se u Americi godišnje uzgaji i pojede 270 miliona ćurki, što izračunato u novac predstavlja veliki biznis od oko tri milijarde dolara

• Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa dok je potrošnja ćuretine  u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona.

Ceremonija kad predsednik pomiluje ćurana!

Praznik Dan zahvalnosti koga američki građani popularno nazivaju i „Danom ćurke“, proslavlja se poslednjeg četvrtka u novembru. Običaj je da predsednik države svake godine dobije na poklon krupnog ćurana. Pred ovaj praznik prima neobičan poklon i uz prisustvo visokih zvanica i brojnih novinara i fotoreportera donosi odluku o njegovom pomilovanju

Dok se zadovoljno šepuri po bašti predsedničke rezidencije pomilovani ćuran nije ni svestan da je tom odlukom stekao neprikosnoveno pravo da svoje životne dane okonča na prirodan način. Odnosi se se u specijalizovanu farmu gde su mu obezbeđeni srećni penzionerski dani.

Zašto je uzgoj ćuraka u Srbiji – na margini?

• Tako se Amerikanci odnose prema ovoj vrsti živine koja u Srbiji nije mnogo zastupljena. Kod nas ima samo nekoliko farmi sa intenzivnim načinom tova ćuraka i to – manjeg kapaciteta, dok je sve do Drugog svetskog rata jagodinska pijaca predstavljala svetsku berzu za formiranje cene ćuraka. Šta je razlog slabog interesovanja za uzgoj ove živine u Srbiji?

„Više je razloga u pitanju. Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od potencijalnih većih  odgajivača. Potrošači nemaju naviku a ni dovoljno novca da kupuju celu ćurku koja uređena teži više od deset kilograma, a postojeće živinske klanice izbegavaju konfekcioniranje obrađenog trupa ćurke“, ističe Mile Davidović, vlasnik farmećuraka u Svrljigu.

Umesto farmi – ekstenzivan uzgoj u oboru i dvorištu!

Zbog svega navedenog nema interesovanja za intenzivan farmski uzgoj, ali u poslednje vreme sve je masovniji ekstenzivan i poluintezivan uzgoj na okućnicama. Naročito su traženi tovni hibridi ćuraka belog perja koji brzo napreduju i za šest-sedam meseci dostignu težinu od 20 do 30 kilograma žive mere.

„Upravo zbog toga moja farma se ne orijentiše na završni tov ćuraka, već na odgoj ćurića do nekoliko nedelja starosti. Uvozimo male ćuriće i uz karantinske i pojačane veterinarske mere kada „probobaju,odnosno  pređu period osetljivosti na prehladu i bolesti, prodajemo uglavnom od 20 do 50 komada malim odgajivačima koji proizvode ćureće meso za potrebe svojih porodica, a često im pretekne i za prodaju komšijama i poznanicima“, kaže farmer i veterinar Slobodan Ilić i naglašava da se nabavkom starijih ćurića izbegavaju se velika uginuća pri nabavci jednodnevnih ćurića.

Osim hibrida, tražene su i autohtone rase i američka bronzasta ćurka!

• U poslednje vreme povećana je i tražnja domaćih autohtonih rasa, kao i američke bronzaste ćurke. Od  domaćih rasa treba pomenuti Dobričku ćurku, ali i druge, uz napomenu da su domaće ćurke ukrštane sa američkom bronzastom ćurkom koja je u Srbiju uvezena pre nekoliko decenija.

Domaće ćurke su znatno otpornije na smeštajne uslove i bolesti pa se mogu gajiti na ekstenzivan način u postojećim oborima i improvizovanim žičanim volijerama u dvorištu. Uzgoj domaćih ćurki je veoma ekonomičan, naročito ako imaju uslove da se kreću po dvorištu i pašnjaku gde pronalaze zeleniš i razne insekte.

• Osim mesa, domaće ćurke se gaje i zbog jaja, a za dalju reprodukciju i oplođenje na deset ćurki ostavlja se jedan ćuran. Domaća ćurka je nešto sitnija od ostalih rasa. Ćuran teži oko deset, a ćurke šest-sedam kilograma. Prva jaja ženke počinju da nose u starosti od osam do deset meseci, a na godišnjem nivosu snesu oko 80 jaja;

 Ćurke u dvorištima domaćinstava u našim selima danas retko viđamo. A nekada… 

Tradicija gajenja ćuraka na našim prostorima je duga, a hroničari stare Jagodine zapisali su da je početkom prošlog veka „cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala cenu ćuretine na Londonskoj berzi“.

• Ćurke su poznate među živinom kao najbolji i najveći proizvođači najkvalitetnijeg mesa. Meso ove živine je zdravstveno poželjno i dobro je jesti ga što češće: 

Ukoliko možete, u okviru svog dvorišta, odgojite nekoliko ćurki i tako obezbedite kvalitetno meso za sebe i svoje ukućane.

Prenosimo savete Gordane Aćimac, savetodavca za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne službe Zrenjanin o uzgoju ćuraka, ishrani ćurića, tovu…

 Uzgoj ćuraka na malim gazdinstvima

• Ćurke su poznate među živinom kao največi proizvođaći mesa. Ćureće meso je veoma kvalitetno jer sadrži 30-34 odsto belančevina i esencijalne aminokiseline neophodne u ishrani ljudi. Sem toga ćuretina sadrži i vitamine iz grupe B komleksa, minerale, uz mali procenat masti, pa je pogodna za dijetetsku ishranu. Potrošnja i proizvodnja ćurećeg mesa u Srbiji je zanemarljiva;

Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa. Imajući u vidu da je ishrana ćuraka jeftinija od ishrane kokošaka, a procenat proteina i raznih aminokiselina daleko veći nego kod ostalih vrsta mesa, teško je shvatljivo zašto se u Srbiji ćureće meso tako malo troši. Ćureće meso je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike ali se sve češće pojavljuje i na drugim meridijanima. U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8 – 10 odsto u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno!

Ćurka je vrlo pogodna za uzgoj na okućnicama, livadama i pašnjacima!

Foto:M.Berček – Tradicija gajenja ćuraka na našim prostorima je duga, a hroničari stare Jagodine zapisali su da je početkom prošlog veka „cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala cenu ćuretine na Londonskoj berzi“!

Indijanci su uveliko pre dolaska Evropljana koristili ćureće meso u ishrani. Španci su ga preneli u Evropu 1880. godine kada je nekoliko matičnih jata naseljeno u šume Garafeng u Austriji. Proširene su na lovišta u Mađarskoj, današnjoj Češkoj i Slovačkoj. S obzirom da je trgovina između Mađarske i Srbije bila veoma razvijena, ćurke su se pojavile i na prostorima Srbije gde su našle i dobre prirodne uslove za život slične mestu svog porekla u Severnoj Americi. Danas postoji nekoliko rasa domaće ćurke.

• U Americi je ćureće meso tradacionalno pečenje za Božić, a na početku američke istorije bila je ptica simbol zahvalnosti žetvi. I u Evropi, kao i kod nas, ćureće meso je ponegde Božićno pečenje. Poznato je magijsko dejstvo ćurke. Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno s kljunom kao čuvarkuću ili su je čuvali iza ikone u sobi. U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva. U Srpskom mitološkom rečniku ćuran, odnosno ćurka, je demonska životinja!

Poslednjih godina sve češće pojave masovnih zaraza krupne stoke i to u razvijenijim zapadno-evropskim zemljama, pa delom i kod nas, pojačale su interesovanje potrošača za živinskim mesom. Savremena živinarska proizvodnja zahvaljujući brzini svoje reprodukcije, mogućnostima kontrole i prilagođavanja ambijenta, pouzdanoj zdravstvenoj preventivi, industrijskim principima proizvodnje i upotrebe hrane za živinu, kvalitetu i na kraju (ali ne po značaju) pouzdanom marketingu pokazuje stalni porast kako u razvijenim tako i u nekim nerazvijenim zemljama. U tim zemljama meso živine učestvuje sa oko 25  odsto u ukupnoj proizvodnji i potrošnji mesa.

• U Srbiji se sad proizuvodi oko 141.000 tona živinskog mesa. Potrošnja po jednom stanovniku porasla je sa 15 na 18 kilograma godišnje! Tu se računa i ćureće meso! Do nedavno je godišnja potrošnja je bila oko 15. kilograma! Sad je u Srbiji pala potrošnja svinjskog mesa na 15, a porasla živinskog na 18 kilograma godišnje!

U Srbiji ukupna proizvodnja živinskog mesa u poslednjih deset godina opada po prosečnoj stopi od 3,5  odsto godišnje. U našoj zemlji sa, inače, relativno niskom proizvodnjom i potrošnjom mesa. Proizvodnja živinskog mesa u svetu ove godine bi trebalo da dostigne rekordnih 84 miliona tona. U poslednjoj deceniji proizvodnja živinskog mesa u svetu porasla je za 30 miliona tona!

,,Sunovrat savremene živinarske proizvodnje u našoj zemlji, intenzivne grane koja je pre dvadesetak godina ostvarivala najveći rast u agraru, a moglo bi se reći i u ukupnoj privredi-počinje zatvaranjem (propadanjem) velikih društvenih preduzeća. Od velikih industrijskih klanica živine u Srbiji radile su samo klanice „Topiko“ u Bačkoj Topoli i „Agroživ“ u Žitištu. Izgrađene su nove klanice manjih kapaciteta od po 1000 komada koje ne rade u kontinuitetu (Mitros, Matijević, Big chicken, Winers). Evidentno je da živinskog mesa ima dovoljno na tržištu i pored toga što broj živine i proizvodnje godinama opadaju. Izrazit je primer „Srbokoke“ iz Jagodine koja je smanjila proizvodnju u klasičnom živinarstvu i više se okrenula proizvodnji ćuraka. U ovoj farmi se razmatra i opcija o kompletnom zatvaranju celokupnog proizvodnog ciklusa jer se na tržištu oseća potreba za ćurećim mesom mnogo više nego za nekim drugim, a gajenje ćuraka je isplatljivije. Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa. Cena trupa ćurećeg mesa na inostranom tržištu približna je ceni goveđeg mesa dok je cena grudnih mišića veća od cene bifteka! Ćuretina je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike ali se sve češće pojavljuje i na drugim meridijanima. U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8-10 % u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno’’, javlja Marina Pavlović.

 Osetan je trend rasta!

Ćurke u ishrani zahtevaju obroke sa nešto većim procentom proteina, animalnog porekla  ali, za razliku od kokošaka mogu da koriste i hranu sa nešto većim sadržajem celuloze što omogućava da se lakše prilagođavaju na paši, a sve to doprinosi da ishrana može biti jeftinija u odnosu na ishranu kokošaka. Tovne ćurke su izuzetno zahvalne za držanje. Ćurići su osetljivi dok se ne probobaju, a posle su vrlo otporni. Kad se tek izvedu, ne znaju da jedu već im se u tu svrhu obavezno stavlja pile da ih nauči da kljucaju. Inače, poželjno je da se hrane koncentratom. Mane tovnih ćuraka u odnosu na tovnu pilad je što im je potrebno oko 4- 5 kilograma koncentrata za kilogram prirasta dok je piletu potrebno oko 2 -2, 5 kilograma za kilogram prirasta. Ženka se tovi 18- 19 nedelja za koje postigne oko 12 kilogasmag žive mase, a ćurani se u tovu drže (do 22 nedelje dok ne dostignu 18- 20 kilograma. Naše tržište uslovljava težinu do 10 kilograma čistog mesa  20 kilograma ženke, mužjaci 30 kilograma). Stari ćurani koji se koriste za priplod dostižu i preko 30 kilograma. Domaća ćurka dostiže 4 -6 kilogram, a ćurani 12 kilograma mase.

• Prednost ćuraka je i što mogu da se koriste kao živi inkubatori, za nasad od 20 do 40 kokošijih jaja;

Dobar kvalitet ćurećeg mesa ogleda se u visokom procentu proteina, veoma povoljnom amino kiselinskom sastavu, niskom sadržaju masti i velikom udelu gvožđa, cinka i vitamina B kompleksa. Prosečna hranljiva vrednost ćurećeg mesa u 100 grama je 155 kalorija. Sadrži 23 grama proteina i 7 grama masti. Ćuretina sadrži sve aminokiseline, a živinsko meso je obilnije visokovrednim belančevinama kao i kalijumom, magnezijumom i gvožđem, nijacinom, cinkom. Organizam pet puta bolje iskorišćava gvožđe iz živinskog mesa nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla.

Kilogram ćuretine je oko tri evra žive mere! U Nemačkoj se kilogram ćuretine kupuje po ceni našeg pilećeg belog mesa. Dakle, po ceni je kod nas ćureće meso „ luksuz “. Zato i ne iznenađuje toliko razvijen šverc mesa iz Mađarske gde je više nego duplo jeftinije. U vremenu pred nama, rast standarda, kulture ishrane, povećani asortiman proizvoda od mesa živine dovešće, nesumljivo, do ukupnog povećanja potrošnje ćurećeg mesa u Srbiji. (B. Gulan)