• Milan Krkobabić: Sela užičkog kraja ali i sva sela Srbije su na prekretnici. Ovo je bitka za njihov opstanak ali i novi početak. Tu je i naselјavanje praznih seoskih kuća mladim porodičnim lјudima, obnavlјanje domova kulture, osnaživanje zadrugarstva, zatim pokretanje privrednih aktivnosti;
•  Tu su i minibusevi za prevoz seoskog stanovništva  ali i osnivanje i opremanje dobrovolјnih vatrogasnih društava. Naravno nezaobilazni i primarni su lokalni putevi, vodosnabdevanje, zdravstvena zaštita… Za sve to nam je potrebno puno jedinstvo, istrajnost  ali i očita spremnost državne blagajne da to sve isprati;
• Ražanj je jedna od 149 lokalnih samouprava u kojima Ministarstvo za brigu o selu godinama podržava različite programe namenjene životu i razvoju sela. Do sada je u ovu opštinu usmereno 53,4 miliona dinara;

• Miholјski susreti su povezali različite krajeve Srbije – od Banata i Srema, preko Šumadije i zapadne Srbije, do juga zemlјe. U Ražnju, Aleksincu, Prokuplјu, Požarevcu, Bajinoj Bašti, Kragujevcu, Pećincima, Kosjeriću, Zubinom Potoku i Leskovcu okupilo se gotovo 10.000 lјudi;
• Miholјski susreti sela održavaju se šestu godinu zaredom, a ove godine u gotovo 1.800 sela!

Foto MBS: U Srbiji će ove godine Miholjski susreti biti održani u 1.800 sela!

Sva sela Srbije su na prekretnici!

„Užička sela po šesti put. Počelo je u Kremnima,  a sad ovde u Ribaševini, lјudi se sreću i susreću onako kako to priliči tradicionalnoj manifestaciji „Miholјskih susreta sela Srbije“ – izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, otvarajući manifestaciju i dodao: „Sela užičkog kraja ali i sva sela Srbije su na prekretnici. Ovo je bitka za njihov opstanak ali i novi početak. Tu je i naselјavanje praznih seoskih kuća mladim porodičnim lјudima, obnavlјanje domova kulture, osnaživanje zadrugarstva, zatim pokretanje privrednih aktivnosti. Tu su i minibusevi za prevoz seoskog stanovništva ali i osnivanje i opremanje dobrovolјnih vatrogasnih društava. Naravno nezaobilazni i primarni su lokalni putevi, vodosnabdevanje, zdravstvena zaštita… Za sve to nam je potrebno puno jedinstvo, istrajnost  ali i očita spremnost državne blagajne da to sve isprati.“

Ribaševina je predstavila i svoju istoriju i lјude koji su je obeležili – od Mihaila Milovanovića, prvog akademskog slikara užičkog kraja, do zavičajnog pesnika Pauna Petronijevića, u čiju čast se održava književna manifestacija „Odzivi Paunu“. U okviru ovogodišnjeg programa otkrivena je i spomen-bista ovom pesniku. 

• Užice ima 23 sela, a ova manifestacija je okupila žitelјe velikog broja njih da pokažu šta imaju i šta znaju, kroz sportska takmičenja, pesmu i igre, stare zanate, rukotovorine, kao i ono što su stvarali najmlađi – njihove literarne i likovne radove. Sportska nadmetanja  u malom fudbalu, stonom tenisu, šahu, skoku u dalј iz mesta, nadvlačenju konopca i bacanju kamena s ramena danas su se odigrala na igralištu uređenom posle više decenija, povodom današnje manifestacije. Prvi put su organizovane i dečije sportske igre za najmlađe, do 12 godina, u disciplinama kao što su između dve vatre, pikado, štafetna trka u džakovima i igre preciznosti.

Posetioci su mogli da vide proizvode od pruća, grnčariju iz Zlakuse, drvene predmete, sadni materijal i pčelarske proizvode, a organizovan je i humanitarni štand za pomoć sugrađanki Jani.

• „Ovakvi događaji su mnogo važni za život sela, prilika da se druže i razmene znanja i umeća. Ribaševina je selo specifično po mladom stanovništvu. Imamo osnovnu školu, a nezaposlenih gotovo da nema. Porodice se bave uglavnom voćarstvom, a ima i fabrika i hladnjača u blizini“, rekao je Dragovan Klјajić, predsednik mesne zajednice Ribaševina i dodaje da užička sela već znaju – sledeće godine manifestacija će se održati u nekom drugom selu i ovo je prilika da pokažu kakvi su domaćini, piše između ostalog u Saopštenju službe za odnose sa javnošću. 

Ulaganje u nerazvijene opštine – strateško opredelјenje države Srbije

• Milan Krkobabić: Ulaganje u nerazvijene opštine je strateško opredelјenje države Srbije. Dobar primer je opština Ražanj. U njega je kroz programe Ministarstva za brigu o selu uloženo blizu 60 miliona dinara – uselјeno je 11 seoskih kuća, već treću godinu saobraća minibus koji povezuje sela, podržane su dve zemlјoradničke zadruge, preduzetnici, a današnji, peti Miholјski susreti sela održavaju se u Podgorcu, upravo ispred obnovlјenog Doma kulture. Među meštanima su i porodice koje su se skućile kroz program MBS!
• Ražanj je jedna od 149 lokalnih samouprava u kojima Ministarstvo za brigu o selu godinama podržava različite programe namenjene životu i razvoju sela. Do sada je u ovu opštinu usmereno 53,4 miliona dinara.
• Ima zvukova koji nas odmah vrate tamo odakle potičemo. Kad se začuju izvike, frula, dvojnice, gajde ili gusle, to nije samo muzika, to je identitet jednog kraja. Miholјski susreti su upravo prilika da se ta pesma čuje, da se narodni instrumenti ne zaborave i da mladi imaju od koga da nauče!

Kad se staro i novo spoje, tradicija živi!

„Tradicija nije samo nasleđe, već i način da vrednosti prenosimo dalјe. Ako mladima damo priliku da je upoznaju i nauče, oni će joj dati neki svoj pečat. Upravo to su pokazali i ovi Miholјski susreti – u Opovu su tradicionalni motivi dobili savremeno ruho na nesvakidašnjoj modnoj reviji, dok su u Vlasu kod Vranja deca za grnčarskim točkom Ivana Stošića, predstavnika četvrte generacije grnčara, imala priliku da upoznaju ovaj stari zanat. I jedno i drugo pokazuje kako tradicija može da se sačuva, a da ostane deo života i danas“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom niza Miholјskih susreta održanih prethodne nedelјe, pišeu saopštenju Službe za odnose s javnošću Ministarstva za brigu o selu. 

Upravo je Opovo pokazalo kako staro može da se spoji sa novim. Članice Udruženja žena Omolјičanke – vezilјe, pletilјe i krojačice, predstavile su svoju modnu kolekciju u kojoj su spojile etno motive, tradicionalne materijale i moderne krojeve. Neobične halјine, košulјe, pantalone, komplete i ukrase prošetale su Opovčanke od 18 do 70 godina.  „Svi modeli su izrađeni od prirodnih materijala, poput srpskog platna, čoje, lana i vune… Imamo narodne motive, ali i moderne krojeve, pa i teksas jakna može da ponese ukras srpske narodne nošnje“, kaže Ana Vugrinec, članica Udruženja žena.

Da stare veštine mogu da se prenesu i najmlađima pokazala je i grnčarska radionica u selu Vlase kod Vranja, održana u okviru Miholјskih susreta. Vodio ju je Ivan Stošić, grnčar četvrte generacije, koji je deci za grnčarskim točkom pokazivao kako se od gline prave različiti predmeti. Stošić živi od ovog zanata, a za svoj rad je nedavno dobio i međunarodno priznanje, na Svetskom festivalu grnčarstva u Izmiru, među 70 učesnika iz celog sveta, našao se među desetak najbolјe plasiranih.

„Miholјski susreti su fantastična prilika da se čuje i vidi šta sve znaju naši lјudi. Kada deca sednu za grnčarski točak i sama naprave nešto od gline, onda ta tradicija više nije samo priča koju su čuli, postaje nešto što su doživeli. Volim svoj zanat i nadam se da će bar jedan od moja tri sina nastaviti mojim putem“, kaže Stošić.

• Miholјski susreti su povezali različite krajeve Srbije – od Banata i Srema, preko Šumadije i zapadne Srbije, do juga zemlјe. U Ražnju, Aleksincu, Prokuplјu, Požarevcu, Bajinoj Bašti, Kragujevcu, Pećincima, Kosjeriću, Zubinom Potoku i Leskovcu okupilo se gotovo 10.000 lјudi;

Na programima je bilo svega onoga što čini život sela – nastupa kulturno-umetničkih društava i izvođača etno muzike, tradicionalnih sportskih takmičenja i višeboja, igara za decu, izložbi rukotvorina i starih zanata, ali i tradicionalnih jela. Birali su se najbolјi kolač i najbolјe staro jelo, a posetioci su imali priliku da probaju ukuse različitih krajeva Srbije, druže se i upoznaju sa običajima koji se u porodicama i selima prenose generacijama. U Pećincima su održane radionice pletenja, pustovanja vune i oslikavanja tikvi, uz gastronomski kutak u kojem su posetioci mogli da probaju tradicionalne ukuse. U Zubinom Potoku manifestaciju je otvorio najmlađi zdravičar izmamivši osmehe i aplauze posetilaca. 

Ulaganje u nerazvijene opštine je strateško opredelјenje države Srbije!

 Miholјski susreti održani su i u selima Žitorađe, Užica, Loznice, Subotice, Velikog Gradišta i Bele Crkve, javlja Služba za odnose s javnošću.       

„Ulaganje u nerazvijene opštine je strateško opredelјenje države Srbije. Dobar primer je opština Ražanj. Ovde je kroz programe Ministarstva za brigu o selu uloženo blizu 60 miliona dinara – uselјeno je 11 seoskih kuća, već treću godinu saobraća minibus koji povezuje sela, podržane su dve zemlјoradničke zadruge, preduzetnici, a današnji, peti Miholјski susreti sela održavaju se u Podgorcu, upravo ispred obnovlјenog Doma kulture. Među meštanima su i porodice koje su se skućile kroz naš program“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju Miholјski susreti sela opštine Ražanj i dodao „ To je prava slika sela kakvu želimo – da lјudi imaju gde da žive, da mogu da rade i privređuju, da imaju prevoz, ali i mesto gde će da se okupe i budu zajedno“.

• Miholјski susreti sela održavaju se šestu godinu zaredom, a ove 2026. godine u gotovo 1.800 sela!

Posetioci manifestacije mogli su da vide takmičarsku izložbu starih predmeta, rukotvorina, tradicionalnih jela i zimnice, ali i da probaju lokalne proizvode. U sportskom delu programa organizovana su takmičenja u malom fudbalu, odbojci, stonom tenisu, šahu, nadvlačenju konopca, trci u džaku, skoku u dalј i poligonu sa preprekama. Poseban deo programa bilo je takmičenje u kuvanju „Kotlić Miholјskih susreta sela – Podgorac“, kao i likovni i literalni konkurs „Moje selo“.

Susreti su završeni kulturno-umetničkim programom, nastupima folklornih ansambala i izvođača, dodelom priznanja i proglašenjem pobednika.

Ražanj je jedna od 149 lokalnih samouprava u kojima Ministarstvo za brigu o selu godinama podržava različite programe namenjene životu i razvoju sela. Do sada je u ovu opštinu usmereno 53,4 miliona dinara.

Kroz Program kupovine seoskih kuća sa okućnicom, 11 porodica dobilo je priliku da život započne ili nastavi u nekom od sela Ražnja. Jedna od njih su Jovana Milićević i Marka Milovanovića u selu Praskovče i njihovo troje dece – Milica (6), Mihailo (5) i jednogodišnji Maksim. Prilikom posete ministra Krkobabića, nisu krili radost.

„Kuća nam je donela sigurnost i prostor za našu decu, a najlepše nam je što je sada puna života. Srećni smo što smo ovde i što naša deca odrastaju u ovakvom okruženju“, rekla nam je Jovana Milićević.

Porodica ima dva objekta, od 120 i 87 kvadratnih metara, štale i okućnicu od oko 13 ari. Za sada gaje kokoške, a planiraju da zasade baštu i da drže stoku. Jovana je zaposlena na benzinskoj pumpi, dok Marko radi kao vozač kamiona.

Nјima, ali i ostalim porodicama u Ražnju, život olakšava i minibus koji saobraća već treću godinu. Nјime se prevoze đaci, ali i svi drugi meštani do škole, opštine, doma zdravlјa i drugih mesta važnih za svakodnevni život.

Foto MBS – Miholjski susreti u selu Venčani!

Podrška ministarstva za brigu o selu je usmerena i na privređivanje. Potpognut je rad dve zemlјoradničke zadruge, a Opština Ražanj dobila je sredstva i kroz Program podrške razvoju privrednih aktivnosti na selu, koja će lokalna samouprava uskoro podeliti preduzetnicima sa svoje teritorije. Biće podržane različite delatnosti, od stolara i pekara do frizera i drugih preduzetnika. Takođe, sredstva za svoj rad dobile su i dve zemlјoradničke zadruge na ovoj teritoriji.

Miholјski susreti sela u Ražnju održavaju se peti put, a Podgorac je jedno od 1.224 sela u Srbiji u kojima su do sada realizovani programi Ministarstva za brigu o selu.

Михољски сусрети чувају звук села!

„Ima zvukova koji nas odmah vrate tamo odakle potičemo. Kad se začuju izvike, frula, dvojnice, gajde ili gusle, to nije samo muzika, to je identitet jednog kraja. Miholјski susreti su upravo prilika da se ta pesma čuje, da se narodni instrumenti ne zaborave i da mladi imaju od koga da nauče“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Muzička tradicija, kroz pesmu, kolo i zvuke starih instrumenata obeležila je Miholјske susrete proteklih dana širom Srbije. Bilo je svega što selo može da ponudi – druženja, takmičenja, igre, pesme, gastronomije i starih zanata. Ali, posebno su se izdvojili autentični zvuci kao deo muzičke tradicije.

• U Božetićima kod Nove Varoši, Miholјski susreti bili su u znaku izvika, tradicionalnog načina dvoglasnog pevanja karakterističnog za zapadnu Srbiju: „Izvika je jedan od prepoznatlјivih oblika nematerijalnog kulturnog nasleđa ovog dela Srbije, a njegovo očuvanje danas u velikoj meri zavisi od malog broja entuzijasta. Ovakve manifestacije mnogo znače jer su način da se takva baština sačuva od zaborava“, kaže Nikola Rajić, predsednik Udruženja izvika iz Nove Varoši;

Izvika je odjeknula i u Prijepolјu, gde su se učesnici nadmetali upravo u ovom pevanju. U istom duhu bilo je i sviranja gusala i dvojnica, pa je publika mogla da čuje instrumente koji su vekovima bili deo života lјudi u ovim krajevima.

„Od kada sam kao mali prvi put čuo zvuk frule, zavoleo sm ga i danas sam među malobrojnim, mladim izvođačima koji sviraju stare indstrumente poput dvojnica, duge frule i klaneta“, rekao nam je Luka Vidaković (24). 

U Plužini kod Svrlјiga zasvirale su gajde, vraćajući u središte pažnje jedan od najstarijih narodnih instrumenata, dok su frulaši nastupili i u Kobolјu kod Brusa. U Puhovu kod Lučana svirale su trube, a u Lapovu – harmonike.

• Miholјski susreti sela prvi put su održani i u Žabarima i Srbobranu!

U Tićevcu kod Žabara manifestaciju je otvorilo u ovom kraju čuveno kolo „Žabarka.  Autor kola je kompozitor Miodrag Todorović Krnjevac, a „Žabarka“ će postati svojevrsna himna manifestacije, kojom će biti otvoreni svaki naredni Miholјski susreti.

U Sokobanji se tradicija čuvala rečima, učesnici su se takmičili u kazivanju zdravica, a Surdulica je muzički, gastronomski i sportski događaj kod Vlasinskog jezera upotpunila nesvakidašnjim takmičenjem. Tražio se najbrži u zakivanju eksera i sečenju testerom. Kako kažu- i to su zvuci sela.

Danijel Novković je za 29 sekundi presekao dva puta gredu i tako odneo pobedu, a Nikola Mladenov je iz samo četiri udarca zakovao ekser. 

Takmičenje za najbolјu fotografiju Miholјskih susreta se nastavlјa. Svi koji su posetili ili učestvovali na manifestaciji mogu svoje fotografije poslati na najfoto@mbs.gov.rs i učestvovati u izboru za vredne nagrade,Služba za odnose sa javnošću. (B.Gulan)