Национални савет Срба СловенијеОсењакова улица 21000 ЉубљанаСловенијаwww.nsss.si

Љубљана, 19. октобар 2026. године

У СУСРЕТ ВАНРЕДНИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У СРБИЈИ,

КОЈИ ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У НЕДЕЉУ 25. ОКТОБРА 2026. ГОДИНЕ

У свету, у каквом данас живимо без икаквих принципа, у којем преовладују лажи и преваре постоји један лидер и један народ, који стојећке подносе све те лажи и клевете, а које су пре свега усмерене против патриотских снага у земљи Србији. Непријатељи из појединих западних центара и политички противници желе уставити економски и политички напредак Србије, желе сломити српску уравнотежену политику у светским мерилима. Тај лидер се зове Александар Вучић, којега је српски народ у задњих 15 година подигао међу светске великане, а он у том истом времену подигао Србију из задње земље на Западном Балкану међу пристојне земље и тако српском народу вратио достојанство и поверење. Све је то постигао у крајње неповољним међународним условима и околностима. Тај успех му непријатељи неће опростити.

Док се свет налази на прагу неслућених подела, а већи део западних земаља очајнички покушава задржати контролу над земљама Западног Балкана уз помоћ домаћих издајника и аутошовиниста, у Бриселу су само делимично задовољни са резултатима оних у које су инвестирали. Наиме, Александар Вучић, доскорашњи Председник Србије им већ неколико година квари рачуне. Сачувао је Србију од свих вањских (западних) непријатеља и унутрашњих противника – страних плаћеника, у које су западни центри уложили (по банчним дознакама) огроман новац – преко милијарду еура, углавном преко такозваних невладиних организација (у даљем тексту: НО). Међутим, тешко је поверовати да су сав тај новац добиле НО у Србији. Вероватно се одређен део  враћа онима који су га и уплатили. Александру Вучићу је замерено што не уводи санкције Русији, што не признаје лажну државу Косово, што не пристаје на лажни геноцид у Сребреници и што учвршћује паралелне везе са Републиком Српском.

Да бисмо разумели како Вучић може одржати равнотежу када га већи део запада уцењује са уласком у Европску унију (у даљем тексту: ЕУ), морамо сагледати његове политичке мудрости и све укупну стратегију политичког деловања. Велики део запада и бриселске администрације је рачунао да ће Србију сломити већ са првим налетом блокадера 2024. године и у првој половици 2025. године, а нико није очекивао надљудске напоре у очувању народа и државе. Да би боље разумели како је Александар Вучић успео сачувати, не само државу него и народ, треба сагледати управо његове контакте са народом, али и са највећим и најважнијим државницима света и међународних организација.

Александар Вучић је поред осталог и мајстор шаховске игре. Код њега нема непромишљених потеза. Његова способност да истовремено одржава одличне односе са Русијом и од исте добија знатно јефтинији гас у односу на остатак света, а са Кином успостави челично пријатељство и тако придобија врло важне кинске инвестиције, је способност великог државника и политичара. Са Сједињеним америчким државама и Израелом је успоставио стратешко партнерство, са остатком мирољубивог света успоставио међусобну пријатељску сарадњу, коју нема ни један државник света. Међутим, то није случајност, него плод деценијске борбе и доказивања да Србија може бити фактор на великој светској сцени. Док су се други договарали, како нанети штету Србији, Вучић је градио мостове са свима, који су разумели свет у којем живимо. Док су српска опозиција и блокадери пристајали на понижавање народа и државе, Вучић је тражио од партнера једнакоправност и  поштовање. И док су други, чак и у његовој партији (странци) и коалицијским странкама бежали од одговорности, он је преузимао сав терет на своја рамена.

Српска опозиција и блокадери – студентска листа без студената, ишчекују дан избора, када ће се по њиховом мишљењу све срушити – шире панику и лажи о томе како је западни притисак неиздржив и како ће 25. октобра да испијају шампањац, истичући паролу – »студенти побеђују«, а заборављају на ону стару чувену паролу »прво скочи па онда реци оп«. Брисел још увијек мисли да се стабилност Србије може разорити великом финансијском ињекцијом НО и опозицији, заборављајући да историја памти само оне лидере који поседују ретку вештину и способност да ходају по жици изнад амбиса, а да ниједног тренутка не изгубе равнотежу. Такав је Вучић. Политички живот често се своди на преживљавање у рингу где су правила намештена против тебе, али Александар Вучић је доказао да се мудрошћу, челичним живцима и непоколебљивим пркосом свака туђа игра може окренути у корист властитог народа. Лако је владати када ти туђи центри моћи аплаудирају на сваком кораку. Али водити Србију у време када те желе са запада сломити, блокирати и избрисати с политичке карте значи  тражити равнотежу између великих сплетки и непријатељских блокада. Шта заправо значи та политичка равнотежа? То није слабост нити повлачење – то је врхунска мајсторија живота и преживљавања, којој је Србија изложена већ много година. Док они са стране спремају нове ударце и мисле да су га сатерали у ћошак, Вучић једним мајсторским потезом руши њихове калкулације, ствара нове варијанте на шаховској табли, која се зове међународна заједница и чува мир и имовину свог народа. Он држи равнотежу тамо гдје би се западни систем већ одавно распао под теретом туђе мржње.

Александар Вучић је септембра 2026. године на седници Генералне скупштине уједињених нација многим државницима света отворијо очи и показао шта значи усправно држање и у тешким и изазовним временима. Објаснио је у каквим условима и околностима је Србија односно Савезна република Југославија била изложена злочиначком бомбардовању и разарању од стране НАТО-алијансе, без одлуке Савета безбедности. Многи тврде да му запад тај говор у Генералној скупштини уједињених нација никада неће опростити. Након повратка из Њујорка у Србију имао је државнички разговор са Владимиром Владимировичем Путином, када је договорио најбоље услове за добаву рускога гаса. Ово је порука свима који су мислили да ће га притисцима сломити – порука да Република Србија није сама, да има пријатеље који не беже када дође време истине. Енергетска сигурност Србије, економска сарадња, те кинеске и израелске инвестиције су много важније од малих, уских интереса Брисела и других западних центара, који Србију желе понизити или да не кажем уништити. Док Европа, због губитка јефтиних енергетских ресурса из Русије прелази на ратну економију, припремајући се управо због тих ресурса за велики сукоб са Русијом, Србија је изабрала да се ослања на Русију, Кину и друге мирољубиве земље у свету.

У таквим околностима Вучић преговара са Путином и Си Ђи Пингом, са Трампом, Макроном и многим другим светским лидерима, док српска опозиција заједно са студентском листом и бриселском администрацијом праве паклени план, како срушити политику Александра Вучића на изборима 25. октобра 2026. године. Ако јим то неби успело на изборима, спрема се варијанта (Б), а то је излазак на улице по једнаком рецепту, како је срушен Слободан Милошевић. Међутим, Вучић остаје миран. Јер он зна оно што блокадери и српска несретна опозиција још није сватила, снага сваког лидера се мери на изборима, а не са галамом на улици. Александар Вучић је поднео оставку на положај председника републике да би као обичан грађанин учествовао у изборној утакмици. Обилазећи села и градове по Србији у препуним дворанама и трговима поручује: “Намеравамо реорганизовати државну администрацију, са садашњих тридесет министара смањити на 12 односно 14 заједно са председником и потпредседницима владе, борити се за Косово и Метохију у саставу Србије, за инвестиције и равномеран развој државе«. Ове речи нису пука реторика – оне су програм, оне су путоказ за све оне који верују да мале државе и нације имају право на своју државност и стабилан развој.

И док су студентска листа и постојећа српска опозиција спремни да се повијају пред налетом бриселске администрације и других западних центара, Вучић остаје усправан. Он зна да је кључ опстанка у равнотежи – не у поклекнућу и предаји, не у бекству, него у храбрости да се каже “не” када је то у интересу државе и народа.

Део бриселске администрације и других западних центара желе Александра Вучића сломити управо зато што не могу поднијети да један председник мале државе или владе руши њихове велике планове. Могу они заједно са блокадерима претити, организовати медијске хајке и поткупљивати друге домаће квислинге, али када лидер има народну подршку и невероватан осјећај за равнотежу у опасним временима, свака њихова сила удара у празно. Вучић не дозвољава на своје грађане и своју државу. Сваки притисак који су наметнули западни центри претворио се у нови стуб стабилности Србије.

Где су нај видљивије предности и квалитет Александра Вучића? Његову политику на жалост политички дунђери балканских држава још нису разумели, јер не схватају, колико је важна широка сарадња, не само са Русијом, него и са САД, са Кином, са Израелом, али и са ЕУ – Бриселом, барем онолико колико се мора. Наравно, важно је имати добре односе и са првим суседима, међутим не на штету сопствене државе и грађана Србије. Од суседних држава су препознатљиви пријатељи само Мађарска и Румунија и две трећине БиХ и једна половина Северне Македоније, за остале земље њихови политичари добросуседске односе кваре, али не и народи. Наиме, народ је често пута паметнији од оних, који га предводе. Док су лидери других балканских држава бирали само један (бриселски) правац, Вучић је градио круг пријатељства на више страна. Док су други постајали таоци НАТО алијансе, Вучић је остао слободан човек који може да бира. И то је оно што његове непријатеље највише плаши – не могу га ухватити у клопку, не могу га свести на једну димензију. Он је увек корак испред својих противника и увек са више опција и савезника. 

А зашто је уравнотежена политика Србије толико важна? Зато што је свет у којем живимо непредвидљив, делује без икаквих принципа, а то може бити за мале државе и мале народе кобно. Зато што се империјалне силе мењају, савези се обраћају, они који су јуче били пријатељи сутра могу бити непријатељи и обрнуто. Онај ко нема ослонац на две стране, тешко остане усправан. Онај ко има ослонац на две или три стране, опстаје усправан, без обзира ко је све против њега.

Александар Вучић је разумео ову истину пре свих на балканском полуострву. Док други јуре само за ЕУ, он гради односе са свима. Док су други били спремни да се одрекну својих принципа за тренутну корист, он је остао доследан. И док други посрћу и падају, он се бори за Србију и њене грађане. Зато подржавамо Вучића и његову уравнотежену политику, у инат квази интелектуалцима са оним бедним академским називима, који су без трунке љубави до својих грађана и своје отаџбине.

Верујемо да ће се 25. октобра 2026. године потврдити оно што већ четрнаест година гледамо – Вучић није човјек који се повија пред опасним налетима из појединих европских центара, а посебно не из Брисела или од стране домаћих аутошовиниста и квислинга. Он је човјек који гради и изграђује једнакомерно целу Србију. Вучић је човек који се бори, и док води Србију, она је сигурна. Можемо се слагати или не слагати с појединим тактикама у овој мајсторској политичкој шаховској игри. Праве лидере не оцјењујемо по томе колико су се повијали пред туђим ултиматима, него по томе како су сачували свој народ док се цијели свијет ломио.

Зато поручујем свим аутошовинистима и блокадерима у Србији и ван Србије, свим отвореним и скритим непријатељима и страним плаћеницима и издајницима, употребили сте све што сте имали у рушењу институција Србије и Александра Вучића. Употребили сте сво оружје које вам је било на вољу – од лажних вести до политичких монтажа и међународних притисака да би срушили институције Србије. Али заборавили сте, Александар Вучић је борац који се не може сломити, јер то већинска Србија не дозвољава. Верујем да ће ова тврдња бити доказана на изборима 25. октобра 2026. године. После ових избора и (надамо се) бриљантне победе Александра Вучића – Уједињене Србије почиње чишћење градских улица по целој Србији од оних који природно и политички загађују Србију.

Никола Тодоровић, Председник НССС