Za Štajerske novice iz Budimpešte, piše: akademik Vlastimir Vujić
Orbanovim aprilskim izbornim porazom Putin nije gubio vreme u pronalaženju novog unijskog saveznika
Porazom Viktora Orbana na ovogodišnjim aprilskim parlamentarnim izborima u Mađarskoj ostavio je predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina bez jednog od najvažnijih saveznika u Evropskoj uniji. Ali, Moskva nije sedela skrštenih ruku. Užurbano je krenula sa pripremama alternative. Odmah je počela mnogo snažnije da ojačava veze sa Slovačkom!
Istom dinamikom i vlada slovačkog premijera Roberta Fica startovala je sa obnavljanjem znatno sadržajnije saradnje (od dosadašnje) sa Rusijom! Dokaz tome je i opcija ponovnog „oživljavanja“ rada zajedničke međuvladine Komisije sa Moskvom. Pomenuta Komisija nije se sastajala od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Potpisnik ove političke analize saznao je da će se (posle punih pet godina?) prvi sastanak slovačko – ruske međuvladine Komisije održati 25. novembra u Moskvi. Prvobitno je bilo predviđeno da susret bude održan 26. i 27. oktobra, ali je premijer Fico 14. oktobra saopštio da je novi datum 25. novembar. Reč je o Komisiji zaduženoj za ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju dve države, čiji je poslednji sastanak održan u Bratislavi 12. novembra 2021. godine.
Od prve sednice do danas, Slovaci su se principijelno i decidirano protivili planovima EU da postepeno obustavi uvoz ruskog gasa. Posebno su naglasili značaj isporuke ruske nafte preko naftovoda „Družba“, kao i redovnog snabdevanja nuklearnim gorivom za slovačke (kao i mađarske) elektrane! Slovačka je i dalje u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, a Robert Fico već duže vreme upozorava da bi prekid njihovog uvoza doveo do značajnog rasta troškova za građane i privredu!
I još jedan novi format novembarskog rusko-slovačkog Međuvladinog sastanka u Moskvi biće taj – da će dve države pored energenata osnovati i radne grupe za – kulturu, turizam, poljoprivredu i zaštitu životne sredine, kao i pitanje statusa Ruskog centra za nauku i kulturu u Bratislavi!
Na dnevnom redu, takođe, biće i položaj ruskih sportista na međunarodnim takmičenjima (uz zahtev da se više nikada ne diskriminišu i da ne nastupaju pod neutralnim zastavama?). U prilog navedenom idu i argumenti da je Međunarodni olimpijski komitet u julu ove, 2026. godine, ukinuo suspenziju Ruskog olimpijskog komiteta, dok su pojedine međunarodne sportske organizacije počele da ublažavaju ograničenja za ruske takmičare.
Pojedini ekonomski analitičari tvrde da „približavanje“ Moskve i Bratislave pokazuje da Kremlj po svaku cenu pokušava da iskoristi energetsku zavisnost (što je njen važan diplomatski i ekonomski dobitak!) pojedinih članica Evropske unije (posebno Višegradske grupe – Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske) da bi oslabio zajednički evropski stav prema ratu u Ukrajini (sic?). Istovremeno, Moskva pokušava da iskoristi energetsku krizu i za jačanje odnosa sa Vašingtonom. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je (nakon razgovora sa Putinom) objavio da će Rusija isporučivati dizel-gorivo američkom i svetskom tržištu kako bi se ublažio rast cena goriva. Takav dogovor Moskvi će svakako doneti dodatne prihode, ali i oslabiti pokušaje zapadnih zemalja da održe jedinstven pritisak na Kremlj. Ovaj dogovor ima i drugu stranu medalje – SAD je ukinula sve vrste sankcija Rusiji!