Vunu niko neće

• Zakon o upravlјanju otpadom zabranjuje i strogo kažnjava palјenje i nekontrolisano bacanje vune!
• Ovce se moraju jednom godišnje šišati. Nihovo šišanje po jednoj ovci košta oko 450 dinara. Posle šišanja od jedne ovce se dobija oko tri do četiri kilograma vune. Vlasnici ovaca sad neznaju šta da rade sa vunom? Na zalihama je imaju poslednjih pet godina
• Samo za šišanje ovaca ove godine vlasnici stada morali su da plate do 450 dinara po grlu. Odnosno, to je bilo oko 600 miliona dinara ukupno u Srbiji! Sa prosekom da svaka ovca u proseku daje po tri kilograma vune, a neke rase i više, i ove 2026. godine dobijeno je ukupno više od 5.000 tona vune koju stočari zovu ,,zimska odeća’’ ovaca!
• Sad kada ovo čitate u Srbiji ima oko 1.684.013 grla ovaca. Prema novoj, usvojenoj Strategiji polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije cilј je da za nekoliko godina u torovima  Srbije bude najmanje 3,5 miliona grla ovaca! Od raspada Jugoslavije i nestajanja domaće tekstilne industrije srpsku vunu niko neće! Neki ovčari imaju sreće da je prodaju, a većina je lageruje čekajući bolјa vremena. Nije retkost da se vuna baca na deponije, nije retkost i pored zabrane da se pali, što je zabranjeno!

Branislav GULAN

Niko neće da je kupi, ne treba mu ni na poklon! 

U našim današnjim uslovima u Srbiji, ovce se uglavnom koriste za proizvodnju mesa i vune. Ali, nekad se i od vune dobro zarađivalo, a danas ona nikom čak ni da je poklonite džabe nije potrebna! Vuna se na ovcama striže jednom godišnje, a nastupom toplijeg vremena obično maja ili juna. Vuna je bila nekad među neprevaziđenim i vodećim sirovinama tekstilne industrije u Jugoslaviji.  U agraru Srbije ovčarstvo je danas jedina grana koja nema pad proizvodnje. A, rast je potreban i da se broj ovaca u torovima udvostruči!

• Sad kada ovo čitate u Srbiji ima oko 1.684.013 grla ovaca. Prema novoj, usvojenoj Strategiji polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije cilј je da za nekoliko godina u torovima Srbije bude najmanje 3,5 miliona grla ovaca!

Foto: G. Mulić: Skidanje ,,kaputa’’ sa ovaca u Srbiji!

• Iako uzgajivači ovaca u Srbiji imaju dvostruko manja stada nego nekada oni polovinu proizvedene vune ne uspevaju da prodaju!

Stručnjaci ovcu gaje zbog mesa, jer je to bio put brze zarade.  Od vune sad nema vajde, tvrde stočari, a to je i ekonomski i ekološki problem!  Stočari imaju stada ovaca i kažu da bacaju vunu! Jedan od njih je Svetozar Toza Murgaški sa Čeneja kod Novog Sada, koji ima stado od 400 grla ovaca trenutno pa do 700 ovaca. On kaže niko neće da otkupi vunu. Ističe da je skladišti, baca, poklanja ali niko neće da je uzme. Vuna je bila toliko jeftina da se transport do otkupnog mesta nije isplatio. Nekad mi je i žao da je bacim pa je spakujem u džakove i ostavim. Čeka bolјa vremena kao i sva druga proizvodnja kod malih proizvođača u agraru, a ta bolјa vremena, za proizvođače hrane, nikad da stignu. Sad imamo na zalihama vunu od pet godina! 

Bez obzira na to što niko neće da kupi vunu, ovce se moraju šišati, jer bi sa toplim runom teškim dva, tri pa i više kilogama, ovce teško preživele leto.  Za ovčijeg frizera mora da se izdvoji oko 450 dinara po jednoj ovci. U najbolјa vemena za kilogram vune dobijalo se po 30 dinara! 

Zanatlijskih radnji koje su češlјale i drndale vunu za ručne radove, gotovo da i nema u Srbiji, jer nema tražnje za njihovim uslugama. U selima su tkalјe retkost, a pletilјa je sve manje. Pored toga što je vunu teško prodati nije je lako ni baciti, iz više razloga, Ona jeste laka, ali je otporna i teško gori. Ipak stočari koji nevide drugo rešenje je pale, a oni koji to nečine zakopavaju je ili bacaju na javne i divlјe deponije. 

• A, da bi se nit vune u prirodi razgradila, potrebno je da prođe pola veka! Zbog čega je ovo i ekološki problem!

U Pruvrednoj komori Srbije ističu da je proizvodnja vune u Srbiji neophodna, ali da je potrebna pomoć države koja bi subvencionisala otkup vune. Potrebno je da se napravi strategija. Podsećaju da je vuna iz Srbije u svetu još uvek poznata. Sve do devedesetih godina prošlog veka, do vremena ratova i sankcija, vunarska industrija Srbije izvozila je 95 odsto proizvodnje!

• OD VIŠE STOTINA NEKADA, DANAS SE NA PRSTE JEDNE RUKE MOGU NABROJATI PREDIONICE VUNE U SRBIJI! ONE POSTOJE SAMO U ZLATIBORSKOM KRAJU, PIROTU I DIMITROVGRADU. NAJVEĆA ,,KOSTEKS’’ DOO, IMA POSEBNU MISIJU JER PROIZVODI PREDIVO ZA PIROTSKE ĆILIME, DOMAĆE PROIZVOĐAČE TEPIHA, ALI I VUNICU ZA PLETENјE, VUNENIH JORGANA; 
• MEŠTANI NEPRISTUIPAČNIH SELA NA PEŠTERU, pored brige kako da napoje stoku, imaju problem i šta uraditi sa vunom! Zimski kaputi ovcama smetaju leti, a posle šišanja već godinama vuna se u džakovima čuva na tavanima ili završi na smetištu.
•  Bacanje vune nije dobro jer, da bi se ona razgradila u prirodi potrebno je da prođe pola pa i ceo vek! 
• Na pešterskoj visoravni sad se uzgaja oko 40.000 ovaca. Posle sezone šišanja ostane oko 80 tona vune koja stočarima zadaje glavobolјu. Kupaca skoro da i nema, a vuna se gomila na tavanima;
• Za ručno šišanje jedne ovce, kažu potrebno je oko 15 minuta, pa je lako izračunati koliko vremena treba domaćinu za stado od 300 ili 400 ovaca. Vuna je letos selima bila 10 dinara po kilogramu. To je tužno.  Mi imamo neku vunu od četiri – pet godina. Stoji na tavanu, niko je neće. Ovce moraju da se ošišaju, jer stvarno na ovu vrućinu koja je ove godine iza nas, teško je bilo da ovce nose to runo! Isto je to kao da mi nosimo kaput, kaže Edina Baltić, iz sela na Pešterkoj visoravni; 
• PEŠTERSKI KOMBINAT NEKAD JE ZAPOŠLjAVAO 3.000 TKALjA. Dragocena tekstilna sirovina nekada se izvozila čak u Englesku, ali tepisi od pešterske vune krasili su i carske odaje u Turskoj;  
• ,,Pre je neko i dolazio ovde. Menjali smo vunu za kocke soli. Sad nema nikog. Ima pet godina niko se nije pojavio. Nekada je vuna bila na ceni u tu su se i pare zarađivale’’, dodaje Želimir Paunović, vlasnik stada na Pešteru! 
• Iako je organska vuna u svetu sve skuplјa i traženija kao sirovina u proizvodnji odeće i proizvoda za domaćinstvo, runo sjeničke ovce sad najčešće završava na deponiji; 
• Dakle, ovaca za šišanje je uvek bilo, ali je sve manje onih koji to rade iako je tu plata oko 1.000 evra!
• U okolini Dmitrovrada. Sad je to samo statistkička brojka. Jer, Nnkada je bio više od 30.000 pa i 40.000 grla ovaca, a sad je to samo oko 300 grla!

Iako tehnologija nije zaobišla ovaj posao pa su neki majstori ovce počeli da šišaju električnim mašinicama, Milan Marković, iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka, kaže da je jedan od retkih majstora koji svakog maja oštri svoje makaze i šiša ovce po svim selima okoline Čačka.  Imam i svoje stalne mušterije. Tokom sezone stignem da ošišam oko 500 ovaca, kaže Milan. Ali sve je manje onih koji se odlučuju za ovaj posao da biste zaradili oko 1.000 evra. Za mesec dana potrebno je da imate volјu za radom, oštre makaze i laku ruku. Milan ima volјe da svoje znanje prenese i na druge, ali nema na koga. Makaze se naoštre jednom godišnje i one mogu da vam posluže tokom čitave sezone. Posao može lako da se savlada, a najteže od svega jeste da uhvatite ovcu i vežete je dok traje friziranje. On ističe da se ovce i plaše električnih mašina, stvaraju im i stres i tako se unervoze. Dešava se da ih često i vrh mašinice ,,ugrize’’, pa ostaju ožilјci. Stoga je ipak najbolјe raditi sa starim proverenim makazama;

Na kraju radnog dana, šišati ovce možda i nije toliko atraktivno. Kao i pojedina druga zanimanja i friziranje rasnih pasa, ali ono što je najvažnije, vezano je upravo za ovaj posao jeste činjenica da ruke često možda jesu prlјave, ali obraz je uvek čist!

• POSLE DVE I PO ILI TRI DECENIJE OD KADA DRŽI VUNAVLAČARSKU RADNјU U OSEČINI MIRKO GAVRILOVIĆ NIKAD NIJE IMAO MANјE POSLA! I PORED TOGA ŠTO JE SVE VIŠE OVACA U TOROVIMA I KOLUBARSKIM SELIMA, ZA VUNU RETKO KO MARI. SVE JE MANјE PRELjA PA I VUNOVLAČARI TEŠKO DOLAZE DO ZARADE.  MIRKO ZA JAVNOST KAŽE DA JE DOŠLO VREME DA RADNјA RADI SAMO JEDAN DAN U SEDMICI!

Po njegovim rečima od ovog posla nema više ni profita ni zarade! Kilogram uređene vune je 300 dinara, dok za bojenje treba izdvojiti još 200 dinara. Ova vunovlačara je do Ljubovije jedina u regionu! Vuna koja je pored mesa i mleka odgajivačima ovaca nekada bila dobra zarada, sad je postala breme i teret jer vuna nemože da se proda, a smeta u kući! 

Godinama selјaci kada ošišaju ovce neznaju šta sa vunom! Prelјa je sve manje, skoro da nema otkuplјivača pa se tone ovog proizvoda bacaju ili spalјivaju. Porodice koje imaju ovce još uvek ni ove godine ne znaju šta sa vunom kada ih ošišaju. Dakle nema prerade vune u Srbiji!

• Sad se za 10 kilograma prlјave vune, daje jedan kilogram, bele predene. Najtraženija je vuna je od ,,vitemberg’’ ovaca i ,,il de frans’’ rase. Manje tražena vuna je od ovce ,,pramenke’’. Kilogram vune u otkupu kreće se do 50 centi. Ako se nađe ino kupac!

Pustovanje vune

Dobro je, kada se kaže da je više od 20 žena iz Srbije Bosne i Hercegovine uspostavilo saradnju, pa zajednički obavlјaju izradu rukotvorina s drevnom tehnikom pustovanja vune! To obavlјaju tokom Diplomatskog dana upriličenog u sklopu kolonije pustovanja koje se održaava u Carskoj palati u Sremskoj Mitrovici. Cilј je čuvanje korena nasleđa i tradicionalnih zanata i njihove primene. Postoji podrška EU ovom projektu.

Dakle, zaboravlјeni zanati se ponovo oživlјavaju. Postoji mokra i suva tehnika pustovanja vune. Samo jedna loptica pravi se četiri sata, za ukrašavanje treba hlađenje novih uboda. Problem je što se još uvek vuna baca umesto da se koristi u kreativnoj indusrtiji.

Sve to treba uklopiti u turističku ponudu. ,,Stari zanati biće ponovo u modi’’ istič ministar u tehnuičkoj Vladi za Brigu o seluu tehničkoj Vladi Srbije Milan Krkobabić.  Prilikom posete Narodnom muzeju u Leskovcu u sklopu projekta ,,Leskovac – prestonica kuklture 2026. godine on je dodao: ,,Ovi zanati će odoleti čak i u neviđenom naletu veštačke inteligencije (AI). Sad je pravo vreme da mladi lјudi krenu da stiču znanja i veštine sofistiranih zanatlija. Na taj način imaju šansu da obezbede sebi siguran posao i neće strahovati od budućnosti – biće nezamenlјivi.

• Prof dr Ivan Pihler sa novosadskog Polјoprivrednog fakulteta ističe da po statistici u Srbiji imamo blizu 1,7 miliona ovaca, a da je od tog broja u Vojvodini oko 250.000 grla, uglavnom ,,pramenke’’ i ,,il de frans’’. Imamo više stotina napuštenih sela i neiskorišćenih pašnjaka u brdsko planinskim krajevima i u delovima Banata, mada u ravničarskim područjima pašnjaci nisu pravilno raspoređeni po mestima, ali ih ima dovolјno da se mogu koristiti za ispašu. Prvo se malo ponadamo kada krene izvoz, ali to kratko traje. Imamo male količine jagnjadi za izvoz. Samo za jednu turu brodom jagnjadi koja su otišla za Libiju trebalo je oko 8.000 jagnjadi, a ovih dana je u Izrael otpremlјeno oko 5.000 grla! Problemi su kad ih ima, to su viškovi, a kada ih treba nema ih. U Izrael su odlazila jagnjad težine 23 do 25 kilograma, a za Libiju težine 28 do 35 kilograma. Za izvoz u EU ide krupnija jagnjad, od 40 pa do 50 kilograma!

Rast broja ovaca koje su obuhvaćene odgajivačkim programom, a koje se gaje kod nas mogu se svrstati u nekoliko grupa. Najzastuplјenije su kombinovane rase ovaca trojnog sistema proizvodnje, mesa mleka i vune. Specijalizovane rase za proizvodnju mesa i rase dvojnog pravca proizvodnje mesa i vune. 

Kvalitet vune nam zavisi od nasleđenih faktora od uticaja spolјne sredine (ishrana i nege).

• Vuna se sa ovaca striže ili šiša jednom godišnje s nastupom, toplijeg vremena. Po pravilu ovce se pred jagnjenje ne šišaju. Pravilna ishrana, može uticati na povećanje prinosa vune. Ukoliko je runo zaprlјano ili ima drugih nečistoća poželјno je ovce i okupati pre šišanja. Posebno je poželјno da donji delovi ovaca budu nezaprlјani. Ošišanim ovcama treba osigurati topliji prostor!

Šišanje može da se obavlјa: ručnim makazama i makazama na električni pogon. Ručnim makazama jedan strižač može da ošiša dnevno do 100 ovaca, dok se mašinski može ošišati i do 150 ovaca! U zavisnosti od broja ovaca koja se šišaju, odnosno, strižu, posao je najbolјe obavlјati u posebnim prostorijama kod većih stada, ali i kod manjeg broja grla. Ukoliko je vreme kišno strižu treba obavlјati u zatvorenim ili natkrivenim prostorima. Mokro runo se ne šiša, jer se teško suši i može doći do promena na fizičkim osobinama vune. 

Ošišana vuna se nakon šišanja meri da se utvrdi prinos vune od svake ovce i sortira se. Razdvaja se mokro runo od runa sa ekstremiteta i posebno pakuje. Ručno se umotava, odnosno pakuje, tako da unutrašnja strana bude spolјa da bi se bolјe ohladilo. Prostorija gde se skladišti runo mora biti zaštićena od sunčeve svetlosti, hlada i promaja. Vuna sa svojim fizičkim svojstvima (finoća rasteglјivost, boja, elastičnost i sjaj) treba da dobija mesto među vodećim neprevaziđenim sirovinama tekstilne industrije!

I Miloš Duković iz Donje Bele reke kod Nove Varoši svake godine pripremi alat za šišanje ovaca, kada je za to vreme od aprila do juna, i po pozivu kreće kroz planinska sela. Zaradu na ovčijem runu pronašao je pre dve i po decenije. Nјegov alat sad je električna mašinica koja je koštala 500 evra, i ona je zamenila čuvene nožice pomoću kojih su se u ovom kraju donedavno šišala stada. U senci šumovitih gudura, pod skutom Murtenice, kilometrima udalјen od asfaltnog puta, nalazi se dom Dukovića. Vrednih časnih i poštenih gorštaka.Pored šišanja ovaca oni se bave i polјoprivredom, uzgajaju i obrađuju malinu i krompir, imaju rukave od čijeg mleka se proizvodi planinski sir i kajmak, tove bikove, a domaćin i pored svih poslova u domaćinstvu stigne da obavlјa i građevinske radove, zida, betonira, moleriše…

Porodica Vesin iz Crepaje kod Kovačice u Vojvodini trenutno uzgaja stado od 200 ovaca i 60 jaganjaca. Ovaj posao je izuzetno važan, je od njega zavisi i kako će ovce kasnije napredovati. Šišanje ovaca nekada je bio veoma isplativ posao, jer je vuna bila cenjena ali i tražena i najviše se koristila u tekstilnoj industriji, a danas niko neće ni besplatno da je uzme. Vesini kažu da godišnje dobiju po 1.600 kilograma vune A I B klase. ,,Slušao sam od starijih da se od jednog stada od 150 ovaca kada se ošiša nekada moglo da se kupi pola hektara obradive zemlјe, što je danas oko 15.000 evra. Danas to nije isplativo i mi ćemo je kao i do sada – baciti’’, navodi Borivoje Vesin, mladi stočar iz Crepaje.  

• Ove 2026. godine, krajem aprila i početkom maja, zbog izuzetno visokih temperature u Srbiji, šišanje ovaca se obavlјalo ranije nego obično. To je ovčare dovelo u veliku nedoumicu i ćorsokak; 
• Prema poslednjem popisu u polјoprivredi imali smo 1.684.013 ovaca.  O toga je najveći deo u centralnoj i istočnoj Srbiji;  
• Samo za njihovo šišanje ovčari su morali da plate do 450 dianra po grlu. Odnosno, to je bilo oko 600 miliona dinara ukupno u Srbiji! Sa prosekom da svaka ovca u proseku daje po tri kilograma vune, a neke rase i više, i ove 2026. godine biti dobiejno je ukupno više od 5.000 tona vune koju stočari zovu ,,zimska odeća’’ ovaca! 

Od raspada Jugoslavije i nestajanja domaće tekstilne industrije srpsku vunu niko neće! Neki ovčari imaju sreće da je prodaju, a većina je lageruje čekajući bolјa vremena. Nije retkost da se vuna baca na deponije, nije retkost i pored zabrane da se pali, što je zabranjeno!

Meso i sirevi kao i mleko su dragoceni proizvodi ovce, ali se vuna, iako važna nekada i koja je tu i sad, donosila je značajan prihod, a sad se – baca! A, ovca se šišati mora!

Primer iz Vojvodine je da se nekada vuna u njoj prodavala industriji tepih ,,Proleter’’ u Zrenjaninu. Fabrika je imala velike kotlove za pranje te sirovine. Od te vune su se dobijali tepisi ili novac. Ali, tepihare su nestale u zemlјi Srbiji, prestale su da rade, a kotlovi su otišli u staro gvožđe.

• Nestale su i velike štofare u Kuli, Staroj Pazovi, Beogradu, Paraćinu, Leskovcu, Vučju…
• I ovce su se šišale, svake godine, a vlasnici su tada znali šta sa njom da rade, ali danas neznaju. Povremeno su se pojavlјivali kupci, odnosno nakupci vune iz Valјeva, Raške i drugih mesta! Kilogram vune plaćao se od 10 do 30 dinara po kilogramu. Ranije se ona izvozila u Rusiju, Tursku pa Bugarsku. Ali, već pola decenije ovčari iz ovčarski predsednk Udruženja ,,Bikara’’ sad pok Vlada Kankaraš, govorio je da  nema prodaje vune! Dok stočarstvo propada, ovčarstvo se jedino održava, a vlasnici sada imaju gubitke;
• Svojevremeno su zemlјoradničke zadruge otkuplјivale ponuđenu vunu, prodavale tekstilcima i oni opet zapošlјavali radnike. Kojih je samo u Vojvodini bilo oko 30.000, a još nekoliko puta toliko i u drugim delovima zemlјe;
• Sad nema ni vunovlačara. Po jedna postoji u Osečini, Leskovcu, a ni one nemaju posla. Isto stanje je i u Vojvodini. Sredinom prošlog veka u Šajkašu su postojale dve vunovlačare. Analitičari beleže da je tokom 1997. godine Dušan Milošev iz okoline Kanjiže, kupio polovnu vunovlačaru da bi ispunio očevu životnu želјu. Ubrzo se pokazalo da je to bilo pogrešna investicija. Jer, nije bilo onih koji su donosili opranu vunu na opranu vunu. Već obrnuto se radilo;
• Tek po koje domaćinstvo je donosilo vunu i bilo spremno da plati češlјanje kilograma vune 300 dinara. Ni žene više ne predu vunu na preslici ili otom druženja. Nekada su se bavili rukotvorinama i stvarale dodatni prihod. Ta tradicija se tek ponegde zadržava i obnavlјa, kao što udruženje žena Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ali, veštačka vlakna su ovladala tržištem. Novac je menjao i navike lјudi, jer svaki kilogram vune za jastuke ili jorgane košta oko 1.000 dinara, a veštačka sirovina je jeftinija za pet puta.

• Stručnjaci kažu da i pored zatvaranja svih tih fabrika, vunu netreba potcenjivati jer se od nje dobija kvalitetna tkanina, pobolјšava cirkulacija u lјudskom organizmu;
• Da bi vuna nestala u prirodi potrebno je najmanje pola veka! Sporo se razgrađuje, teško gori, ne podleže buđi i ne raspada se, može da bude značajan izolacioni materijal;
• Ali, i država ne pokreće, a treba da podstakne i pokrene ove poslove, jer sami ovčari to nemogu uraditi. A, kada bi se država probudila i podstakla otkup i korišćenje vune, pokrenula bi i tekstilnu industriju, uz izvesne stimulacije otkupa vune, krenuli bi i mali pogoni pa bi se i oživelo 1.000 novih malih zadruga u selima, stvorile I otvorile bi se male fabrike tamo gde ima ovaca, vratila bi se i tesktilna industrija, koja je bila poznata u svetu!

Kvalitet vune

Nije ni svaka vuna istog kvaliteta! 

• ,,Pramenka’’ ima oštru i čvrstu vunu, dlaka je prava i deblјa. Pa je pogodna za pletenje čarapa, priglavaka i drugih vrsta odeće; 
• Vuna od cigaje je meka i tvrda. Koristi se za pletenje džempera, jorgana, dušeka;
• Tovne rase ovaca poput ,,il de frans’’ i ,,vitembrg’’, imaju lepu meku vunu, ali njihova dlaka u sebi sadrži nešto više masnoće pa ju je teže prati, što je i problem; 

Velikih industrijskih pogona nema da kupuju vunu, pa gazdinstva koja poseduju stada ovaca i nemaju interesa da peru vunu. Tokom pranja vune nema korišćenja deterdženata, sve se uglavnom ručno radi. A, nema ni zainteresovanih vunovlačara da je kupuju. Da bi dlaka od ovce bila spremna za tretman u vunovlačari, potrebno je ručno čišćenje od čičaka i slame.  Dobijene rolne, nakon mašinske obrade, duge su 2,10 do 2,20, a široke oko 1,78 metara, i imaju oko tri kilograma. Otprilike toliko je potrebno materijala za izradu jorgana i dušeka.  

Ali, dok se pokreću priče o korišćenju vune, ističe se samo da je naša vuna tražena za izradu odeće za pokretanje seoskog turizma. Sad se ponovo svi okrećemo i nadamo se da će doći Kinezi i tu da nam pomognu. Pa da im izgradnju auto puteva plaćamo sa junećim mesom i sa vunom.

Poznavaoci prilika kažu da su sredinom prošlog veka u Kinu bila poslata dva probna kontejnera sa po 20 tona vune. Ali, tamo je i velika konkurencija od proizvođača iz Australije, Novog Zelanda drugih zemalјa sa mnogo više ovaca nego što ih ima Srbija.

Započet izvoz jagnjadi iz Srbije u Libiju i Izrael

Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je krajem aprila 2026. godine da je započet izvoz oko 8.000 jagnjadi iz Srbije u Libiju, čime je otvorena još jedna značajna izvozna destinacija za domaće stočare

Nakon uspešno usaglašenih veterinarskih sertifikata, od ukupno 21 planiranog kamiona, već je izvezeno 15, a očekuje se da će preostalih šest hiljada uskoro biti isporučeno!

• Ukupan ovog izvoza za tekuću godinu nedavno je obuhvatao oko 8.000 jagnjadi, što predstavlјa značajan iskorak za domaći stočarski sektor i dodatno jača prisustvo Srbije na tržištima Severne Afrikeč

Ovo je rezultat saradnje nadležnih institucija i usaglašavanja procedura koje omogućavaju nesmetan izvoz, uz ispunjavanje visokih standarda bezbednosti hrane i zdravlјa životinja.

• Ovih dana je u Izrael iz Adorjana u Vojvodini optremlјeno oko 5.000 jagnjadi!

Ministar u teničkoj Vladi Srbije prof. dr Dragan Glamočić rekao je tim povodom da ovakvi izvozni aranžmani podstiču rast proizvodnje, obezbeđuju stabilniji plasman domaćih proizvoda i unapređuju konkurentnost srpskih polјoprivrednika na međunarodnom tržištu. On je poručio da će Ministarstvo nastaviti aktivnosti na dalјem širenju izvoznih tržišta.

• Plan nove Strategije polјoprivrede i ruralnog rayvoja Srbije od 2026. do 2034. godine je da za nekoliko godina u torovima i na pašnјacima Srbije bude 3,5 miliona ovaca!
• Očekuiej se da će se iuvoztada vraiti na nekadašnaj tržiđte bivšeg nesvrstanog sveza pa će se godišnje u na to tržište izvoziti po nekoolikoi desetina hoalkdja ovaca, ali i govedjeg i ovčijeg mesa. Jer, se  uskoro o čekjuej renoviranej i osposooblavjanej za rad klanice za goved ai ovce u Bujanvocu. Jer, samoi natoj teritoriji trentuni ima za izvoz više od 25.000 ovaaca i nekoliklo hiljada junadi.Alk, tada se neće izvoziti žive žvio0tinej, vem njihovo mesto što ne četiri povećčati prihjdo od tog izvoua,k navoldi difrektor Veterinarske stanice u Bujanovcu Miško Milković.

                                                      (Aутoр je aнaлитичaр и публицистa)