Potreban novi koncept poljoprivrede

Krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivreda po kome imamo samo hilјadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hilјada! Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela i biti sirotinja

Branislav Gulan

Stručnjaci procenjuju da u narednih 15 godina trećina zemljišta neće služiti za proizvodnju hrane. U uslovima kada Srbiji nedostaju goveda i ako se zna da čak tri četvrtine hrane koju trošimo potiče iz zemljišta osiromašenog humusa, domaći agrostručnjaci ponudili su na Agrobiznis forumu u Banji Koviljači nekoliko modela razvoja za narednu deceniju.

Do sada je važilo da je energetski nezavisna zemlja – i ekonomski samostalna. Klimatske promene, nesigurni prinosi, nestabilni lanci snabdevanja, pred ekonomije svih zemalja pored energetske nametnule su i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta. Postavljeno je pitanje: može li Srbija u uslovima potpuno zatvorenih granica, recimo, to da uradi.Odgovor je – da, može! Zato što proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države, pa i Srbije, je da osnaži porodice na selu. Republika Srpska je dobar primer prakse. “Dodeljivalje 20.000 evra mladim poljoprivrednicima koji imaju zelenu diploma, diplomu poljoprivrednog, veterinarskog ili tehnološkog fakulteta, koji su spremni da se odreknu posla u javnom sektoru i koji poseduju svoje zemljište”, objašnjava prof dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Kalkulacije pokazuju da bi Srbiji nedostajalo mesa i mleka, đubriva koje bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim. Da nema nafte Srbija bi za potrebe poljoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica proizvoditi bilje za nedostajući bio-dizel. Srpski domaćin po hektaru sad ima prihod oko 1.000 evra, a holandski čak 37.000 evra. Možgao bi to i naš domaćin prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo.

“Vi kada oberete ili ovršete pšenicu uskoro u junu 2023. godine, ta zemlja,a ove god8ine radie se o više od 700.000 hektara, stoji do naredne godine! Ali kao dobro organizovana nacija vi sada proizvodite tovnu junad, a telad ste proizveli od vaših krava po nekom planu i sistemu i sad on u sistemu silaže prihoduje do sedam tona silaže i vi utovite jedno 15 bikova. Dakle, za 15 bikova puta 2.000 evra to je 30.000 evra, onda to više nije 1.000 evra”, kaže dr Vitomir Vidović, eks profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

U Srbiji pojedini voćari već zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Nesiguran je plasman, ali  i tu postoji rešenje, kao kod proizvođača jabuke u južnom Tirolu. “Gde su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde oni dobiju akontnu cenu u vreme berbe i posle se još u dva momenta isplaćuje i kad se proda, reicmo, jabuka onda se deli ta dobit”, navodi profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović.

U svetu su proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta. Jer greške su u poljoprivredi najskuplje! Zelena agenda EU smanjuje upotrebu pesticida za pola. Precizna poljoprivreda daje domaćinima rešenje.

“Postoji oko 135.000 dronova koji se u ovom trenutku koriste svetu, oni su u 2022. godini uradili tretman na preko 100 miliona hektara”, objašnjava Zoran Stojanović iz Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi.

Potreban novi koncept agrara!

Dakle, krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivreda po kome imamo samo hilјadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hilјada. Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To  znači da je Srbiji potreban novi koncept poljoprivrede sa novim kadrovima. A, sela senumitno gase. Od 4.700 njih u fazi nestajanja je 1.200 njih. Jer u 1.035 sela manej je od po 100 stanovnika… Na opstanku i ostanku nešto čini Ministarstvo za brigu o selu Vlade Srbije. I to je dobro.  Primer je kupovina 1.631 kuće za ljude do 45 godina starosti  koji hoće da se vrate i da žive u njemu. Do sada, protgeklih nekoliko godina, selo dobilo oko 5.000 novih stanovnika. To se odnosi, pre svega, na sela koja imaju šanse za opstanak i ostabnak sela, odnosno da se u njima može održati život. I to je dobro. Međutim, mi u selima imamo praznih 200.000 kuća. Kada će se one popuniti? Ako budemo ovako radili trebaće da prođe nekoliko decenija. Problem je gde pronaći dovoljno novca da se kupe parzne kuće za one koji žele da žive na selu! Jer, selo je uništavano sedam decenija! Sad imamo slučajeve, da je osam miliona ljudi na području bivše Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela otišlo u gradove. Neki ljudi, otišli su u gradove i u socijalizmu živeli kao u komunizmu. Nisu ništa učinili da spreče gašenje i nestajanje tih sela. Čak, umesto da su sprečili gašenje sela, oni su to podsticali. I sad kada su u trećem životnom dobu iz gradova i fotelja, sa novom evuliranom pameću, pokušavaju da podstiču ljude da se vraćaju u sela. Odlaze i sa ovog sveta i ostavljaju nam ruine! Tu akciju za spasavanje sela i države moraće da vode nove vlade i nove generacije, njihovi unuci i praunuci! Jer, to je nasleđe koje im ostavljaju!

Od kakvog je značaja za jednu zemlјu kada može da prehrani svoje stanovništvo u kriznim vremenima i ima viškove polјoprivrednih proizvoda jasno je pokazala pandemija kovida 19. Ne čudi zato što je Kina nedavno svojim partnerima u 17 zemalјa jugoistočne Evrope poručila da će  u narednih pet godina na 170 milijardi dolara povećati uvoz njihove robe sa naglaskom na polјoprivredu i agroindustrijski kompleks.  

Lepo je bilo ovih dana videti da je kompanija koja je najveći proizvođač hrane u Egiptu i najveći uvoznik žitarcica zainteresovana za naše proizvode, da je u Srbiji nedavno boravila i delegacija Irana takođe zainteresovana za uvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i za plasman srpskog semena i semenskog materijala. Međuti, Srbiaj je zenlaj koaj je dans od izvoznika mnogihj proizvoda, postal uvoznik!  Kada je agara u pitanju, lane smo izvezli ponajviše sirovina za proizvodnju hrane, prema podacima RZS, u vrednosti 4,8 milijardi dolara, a uvezli za 3,1 milijardu dolara. Imali smo suficit od 1,7 milijardi dorla. I to je dobro. Ali, prema mogućnostima Srbije to bi treblao da bude bar deset puta više!

Ili još jedna priemr da izvozimo sirovien za proizvodnju hrane. Jer, od kukuruza se može napraviti 2005 proizvoda, a mi ga izvozimo kao sirovinu. Na poznatom sajmu hrane u Dubaiju su se posebno raspitivali za naše sveže voće i povrće, posebno zamrznuti program, pre svega, maline, borovnice, jagodičasto voće, ali i za sokove i konditorske proizvode. I to je dobro eto, nam na vidiku i novih tržišta!

Ako nastavimo sa izvozom sirovine ostaćemo bez sela

Procene su da će Srbija, posle setve, ove godine imati više miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat. Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet-šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom ostati sirotinja. On kaže da treba učiti od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, što je poslednjih godina radila Rusija koja polako ali sigurno izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će, kaže, postati i ozbilјan izvoznik goveđeg mesa. Primera radi, po njegovim rečima, proteklih godina u Rusiji su izgrađene 564 farme nove farme svinja!

Od njive do trpeze

Zato nova koncepcija agrara Srbije treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industriju. To donosi mnogo veći obrt kapitala. Jer zemlej kojima teđimoi, koje rad epo nordijskom sistemu kapita brću 52 puta godišnje. Toliko puta, jer toliko u godinan ima nedelja i na kraju svake nedelje imaju svež kapital – novac. U Srbiji je to tri do pet puta u godini. Zahvaljujući takvom radu oni imaju i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Tako se radi i u nordijskiim zemljama, po zatvorenom sistemu od njive do trpeze. Da bi se krenulo tim putem, Vidović ističe, da je potrebno napisati nacionalnu stgrategiju agrara sa pravcima razvoja i organizacijom zadružnog sistema. Zadruge će u tom slučaju biti privatnog karaktera, i u njih treba da se vrati prerađivačka industrija. Da bi to ostvarili treba da se postigne nacionalni konsenzus i da se po granama i vrstama proizvodnje vidi kako će se funkcionisati po detalјima i da se krene na posao. Ne treba nam ništa više. To bi, kako podvlači, bila samo polazna osnova. Na konstataciju da je poslednjih godina osnovano više od 1.100  novih zadruga, on kaže da nije cilј da imamo samo zadruge koje okuplјaju nekoliko domaćina i ne mogu da napune šleper robe nedelјno.

To treba sad da se uradi, jer nam sledeće 2024. godine ističe važnost važeće Strategije razvoja poljoprivrede, donete 2014. godine koja važi do 2024. godine. Nju je napisalo 240 naših eksperata. Međutim, ona je validna i danas, ali nije zaživela u praksi. Jer, je predviđalala godišnji rast agrarne proizvodnje od 9,1, odnosno u lošijim godinama od 6,1 odsto. Međutim, taj  razvoj je je od 2000. godine imao stopu rasta od samo 0,61 odsto!

Dakle, neophodna je i promena koncepta funkcionisanja polјoprivrede kako bismo umesto samo hilјadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum deset hilјada.  To je samo za početak. Jer, naši proizvođači, ovako kak danas rade  i obrću novac ne mogu biti konkurentni u svetu, gde se kapital obrće 52 puta godišnje.

Neophodne velike specijalizovane zadruge

Koncept koji se predlaže, podrazumeva osnivanje specijalizovanih, velikih izvozno orijentisanih zadruga koje bi okuplјale sve zainteresovane koji se bave proizvodnjom u samo jednoj oblasti. To treba da se uradi odmah, da imamo zadruge koje će da zamene  nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slične firme.

Tako bi, u celoj Srbiji postojala po jedna zadruga specijalizovana, na primer, za proizvodnju povrća ili voća, koje bi u svom delokrugu imale i kapacitete za njegovu preradu, pa bi u izvoz umesto sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju. A, nje sada nema jer je u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države u Srbiji, posle demoratskih promena 2000. godine privatizovana i prerađivačka industrija koju su gradili primarni proizvođači.  

Na zapadu, ako ste samo proizvođač žita vi državi plaćate rentu jer iscrplјujete zemlјu, koliko god da ste njen nominalni vlasnik. Ako, pak, proizvodite i stoku koju hranite tim žitom i zemlјi vraćate stajnjak i obnavlјate sloj humus, pa u okviru zadruga obavezno imate i klanicu i još i prerađujete meso, onda možete da računate i na subvencije. U Srbiji je drugačoiaj situacija. Jer, dana zbog alaramantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne. Jer, stručnjaci upozoravjau da je nivo humnjusa u zemljištu već ispdo tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovoini XX veka) bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na manje od tri odsto. Krajenji je moment da,presvega, država shvati razmere ovog probloema I dareaguje. U suprotnom Vojvodinu  uskoro0 nećemo više moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope. To znači da Srbiji, aposebno Vojvodini, preti veliak opasnpost od trajngo siromašenja zemljištga, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer, uprkos tome što se primenjuju kompoletne agrotehehničke mere, prinosi  opadaju!

Oko 75 odsto površine Vojvdoine pokriveno je sa dva tipa zemljištga, černozemom I ritskom oranicom, koaj je u drugoj polov9inji prošlog veka imala sadržaj organske materije pet odsto,a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan samo na jedan odsto površina! Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethdone tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje, i sad je na najnižim granam od Prvog svetskog rqata. U tome i leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.

Činjenica je da u stvaranju BDP u agrarqau Srbije sotčarstvo uičestvuej samo sa 28,1 odsto,a u svetu su sve nerazvijeni gd ej to9 ispdo 60 odsto,. Dakle, rešenej problema treba tražiti u oporavku stočarstva I povećanju borja goveda. U tomkontekstu zanimljvi je podatak da četiri navjeća tajkuna u Sribji raspolažu sa više od 120.000 hektara orancia. Ka bi po sfvakom hetkaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda, to bi značilo da u stočnom fondu imamo 120.000 juunadi. Bi bi bilo pveoćanej u odnosu na 2018. godinu za 10 puta!

Nauka u vlasništvu farmera

Dakle, sadašnji koncept (ne)korišćenja i skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate.  Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere „hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji.

,,Slikovito objašnjavajući kako to funkcionoiše ističe se činjenicama da su taj zapadni sistem preuzeli i u Rusiji.Oni su potpuno primenili nauku u praksi. Školski, baš kako treba, tako su uradili. A, sve je privatno, ništa nije državno. Država tu samo plaća fakultete, ostalo, pa i institute plaćaju farmeri, kako to rade i Danci. Oni od jedne svinje kilogram daju u fond za nauku i za razvoj. Znači 32 miliona svinja – 32 miliona kilograma ide u taj fond.  Naravno, pretvoreno u novac iz koga se finansira rad instituta od kojih farmeri dobijaju nalog kako da postupaju u proizvodnji. Koliko sledećeg jutra mogu da dobiju nalog šta da promene u načinu rada, ne čekaju godinama kao mi da primene nauku. Kod nas transefer znanja traje 15 godina, a u  razvijenim zemlјama nekoliko meseci, ili nekoliko nedelјa’’, navodi Vidović.

Kako su Rusi preporodili polјoprivredu

Doktor biotehničkih nauka, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović, pod čijim mentorstvom su izrasli magistri i doktori nauka koji danas prenose znanja drugima, od Harvarda, preko Nemačke, Švajcarske do Australije, koji je samo u Kini boravio 16 puta i držao predavanja na Polјoprivrednom univerzitetu u Pekingu, a u Holandiji ni ne zna koliko puta je boravio stičući konkretna iskustva, smatra da treba da menjamo i način sticanja znanja.

Učeći od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, Rusija izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu. Srednjoškolci, a posebno studenti polјoprivrede i veterine, kaže, tri dana bi trebalo da idu na teorijsku nastavu, a dva dana na praksu, a studenti bi od zadrugara dobijali stipendije i odmah posao kada diplomiraju. Rusi su napredovali jer su prekopirali taj danski i holandski sistem, ističe naš poznati stručnjak, koji je na poziv više zemalјa radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja. Prethodnih godina je bio angažovan i na megaprojektu u Vladivostoku gde je  prema ugovoru Rusije i Kine  napravlјen centar za uzgoj prasadi za potrebe Kine.  

I kod nas nekoliko primera

On  napominje da ima i kod nas nekoliko primera za ono o čemu priča, koji imaju proizvodnju od njive do trpeze gde obrnu kapital 50 puta godišnje i zapošlјavaju po 3.000 radnika.  Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete samo malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko hilјadu evra, a Holanđani preko 24.000 evra.!

Samo od kukuruza, koji mi prodajemo kao sirovinu, možete da napravite 2005 proizvoda. Holanđani ga kupe za 200 evra po toni i prerade i dobiju paritet 1:8, ističe Vidović.

„Ne treba nam mnogo novca za to, a naš BDP bi se multiplikovao, galopirajuće bi išli napred. Kad se zalaufate organizacijski, kada se zalaufa kapital i znanje, onda stvar ide sama po sebi. To nije lak posao, ali u zemlјama kao što je Danska umešala se svojevremeno čak i crkva i rekla vladi – ne može narod da bude sirotinja“, napominje Vidović. To bi, kako ističe, s početka morao da bude državni projekat gde bi država pomogla da se napravi moćna prehrambena prerađivačka industrija u okviru zadruga. Ako ne promenimo koncept ostaje nam samo da budemo sirotinja, a narod će i dalјe s pravom da napušta sela. Ako bi imali agrar po ovakvom konceptu onda nam ne bi trebale firme u Srbiji kao što je RI TINTO. Jer, ovakav agrar bi nam donosio najmanje 64 milijardi godišnje, kaže idejni kreator tog novog koncepta agrarne poltike Srbje. Koliko je to, najbolji dokaz je da ćemo tek nešto veći BDP od toga što može da donese sam agrar, u ovoj godini imati u Srbiji. Jer, rast se predviđa od najviše četiri odsto!

,,Da su klaničari bili voljni da kupe utovljene svinje od domaćih farmera pre godinu dana u preradi bi bilo u oktobru obrađeno oko 35.000 tovljenika i za mnoga gazdinstva to bi značilo nastavak bavljenja ovim poslom, a ovako se farme gase, a višea samo u ovom vremenu bez posla je ostalo oko 10.000 ljudi. Ili jo[ jedan priemr ya jednu decneinju mi smouSrbiji ybog lo[e agroekonomske politiek ugasili 62.000 gazdisntava, odnsonoi farmi. Bilo ih je 630.000, a sad ima 565.00’’, navodi Vitomir Vidović.

Mi iz naše poljoprivrede danas dobijamo samo u proizvodnji samo 1.000 evra po hektaru. Holandija im do 24.000, a Danska oko 22.000 evra. Kada bi poljoprivreda bila strateška grana vrednost njene proizvodnje bi bila i do 64 milijarde dolara! Tada ni ne trebali da tražimo boljitak života od firme poput ,,RIO TINTA’’ i sličnih kompanija i da im prodajemo naše prirodno bogatstvo, kao što sad hoće to da uradi aktuelna vlast. Sve se Pravda voljom naroda, a ‘’RIO TINTO’’ je već otkupio na desetine kuća u okolini Loznice, gde namerava da kopa litijum, koga mi imamo samo jedan odsto, ne 10 odsto u svetu, kako govore oni koji prodaju Srbiju. Ali kuće su prodali samo neki koji su otišli. Svi ne žele da idu. Hoće da im deca ostanu na žive u tim prirodnim lepotama. Ako bi se vlasti okrenule agraru kao strateškoj grani, koja to još uvek nije u Srbiji, ta proizvodnja bi donela profit, veći of ,,RIO TINTA. Taj novac bi ostajao ovde, dok će strane kompanije profit koje dobiju iz našeg prirodnog bogatstva da odnesu uz iz Srbije. Zašto nam to treba, pitaju se analiti;ari u ovoj oblasti.

Litijum i polljoprivreda

Koliko mi je poznato koncesije stranim institucijama i kompanijama na geološka istraživannja u principu se ne daju. Šta više, geološki i rudni potencijali, a posebno lokacije, u državi se smatraju tajnom!?

Naravno da nije moguće sve tajiti, ali se pribegava maksimalnom tajenju podataka o potencijalima i rezervama kao i geološkoj stratigrafiji. Zato države imaju svoje naučnoistraživačke institute i fakultete, koji geološku i rudnu stratigrafiju interno istražuju.

Na osnovu nalaza i niza drugih faktora se na kraju odlučuje da li će se pristupiti komercijalnoj eksploataciji. Za to su potrebne procene. Prvo ekološke procene i drugo ekonomske procene – zasnovane na osnovnom pitanju: Da li konkretno zemlljište na površini može da donese veću dobit od one koja bi dolazila iz dubine – u ovom slučaju Jadra nameće se i pitanje devastacije prostora i širenje toksičnosti, kao i višedecenijskom, a moguće i viševekovnom problemu rekultivacije zemlljišta.

,,Kada govorimo o većim dobitima sa površine zemllje, mislimo na poljoprivredu – strateški najvažniju granu privrede, definitivno važniju i od energetike. Konkretno prostor Jadra predstavllja ogromni poljoprivredni potencijal, stalno i trajno obnovlljiv i uz pametnu ekonomsku politiku, svakako može da pruži veću i neuporedivo veću dobit nego što bi u konačnici dao litijum i to ne računajući na štetne posledice eksploatacije i prerade rude. Poljoprivreda daje jednako koristan produkt i nusprodukt, (kompust i energetska biomasa), dok ostale eksploatacije daju izvesnu korist produktu i ogromnu štetu od nusprodukta (jalovina i toksična jedinnjennja), ali i koruptivni finansijski profit, navodi u svom pisanju i razmišljanju Marko Omčikus.

Politička renta: Agraru oteto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u Jugoslaviji dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Ako se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine to znači da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji, pre pola decenije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona ,,bebi-bifa’’ godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu. Nudili su svinjsko meso koje niej moiglo ni da se izviozu u EU niti9 je moglo da se transportuje preko zemalja. Uz to nudilki smo svinjsko mesa (iako je inejga malko u Srbji) u vreme kada u Evropskoj uniji svakog trenutka u oborima ima višak od 50 mliona tovljenlka.

                                                                            (Autor je analitičar i publicista)