Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) doneo je 28. juna odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom. Istovremeno, zaklјučene su redovne konsultacije po članu IV Statuta ove međunarodne finansijske organizacije sa našom zemlјom.  Prilikom donošenja odluke, konstatovano je da Republika Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program. Svi kriterijumi na osnovu kojih se prate rezultati programa su ispunjeni. Ostvareni platnobilansni i fiskalni rezultati bolјi su od očekivanih, a sprovođenje plana strukturnih reformi dobro napreduje. „Odluka Odbora direktora MMF-a potvrđuje da se u Srbiji sprovodi adekvatna ekonomska politika, što očekuju i u narednom periodu. I u vremenu globalne nesigurnosti, Srbija se dokazala kao zemlјa koja je svojim građanima i privredi obezbedila ono što im je u takvim okolnostima najpotrebnije – stabilnost”, ocenjuje guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

MMF je ocenio da je Srbija tokom poslednje decenije, uprkos spolјnim šokovima, postigla impresivne ekonomske rezultate koji odražavaju njenu snažnu ekonomsku politiku. Takva politika podržavala je snažan rast, nisku inflaciju i smanjenje javnog duga. Kao rezultat toga, prihodi su povećani, zaposlenost je povećana, životni standard je popravlјen. Devizne rezerve su značajno veće a priliv stranih direktnih investicija beleži rekordne nivoe. Uz to, visoki i rasprostranjeni prilivi stranih direktnih investicija više su nego dovolјni za pokriće deficita tekućeg računa. Iako je pandemija COVID -19 negativno uticala na rast svih ekonomija, srpska ekonomija se brzo oporavila, uz podršku snažnog paketa brojnih mera fiskalne i monetarne politike, kao i mera Narodne banke Srbije u oblasti finansijskog sektora.

Ipak, posledice konflikta u Ukrajini i kriza imali su negativne efekte i na domaću ekonomiju, kao i na sve naše trgovinske partnere, a njihovo rešavanje povećalo je potrebe za fiskalnim i eksternim finansiranjem u 2022. godini. Rast globalnih troškovnih pritisaka odrazio se i na rast globalne i domaće inflacije. U aktuelnim globalnim uslovima, očekuje se da će, uz nastavak sprovođenja oprezne monetarne politike, međugodišnja inflacija do kraja godine biti smanjena na oko 8% uz vraćanje u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa Narodne banke Srbije u 2024. godini. Pored mera monetarne politike Narodne banke Srbije, na to će uticati i globalno zatezanje finansijskih uslova, bolјa od prošlogodišnje polјoprivredna sezona, iščezavanje negativnih efekata šokova sa strane ponude i pad globalnih cena primarnih proizvoda. U skladu sa svim tim, srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora su ostala usidrena. Očekuje se i da će fiskalna politika ostati relativno čvrsta i u 2023. godini, uprkos dodatnim merama sredinom godine. Projektovanim fiskalnim deficitom, za koji se očekuje da će biti ispod 3% BDP-a 2023. godine, podržava se opadajuća putanja inflacije i dalјe smanjenje javnog duga. 

„Međugodišnja inflacija se od aprila nalazi u padu, uz očekivani oštrije smanjenje do kraja godine i ulazak u granice cilјa od 3 ± 1,5% sredinom 2024. godine. U narednom periodu, u uslovima i dalјe izraženih izazova iz međunarodnog okruženja, nastavićemo da pažlјivo donosimo odluke monetarne politike, pri čemu nam fleksibilnost našeg monetarnog okvira, koji smo kreirali, omogućava da reagujemo u najkraćem roku“, ističe guverner Jorgovanka Tabaković. 

MMF je istakao i da srednjoročni izgledi Srbije ostaju povolјni i u srednjem roku očekuju vraćanje na putanju rasta BDP-a od 4%, inflaciju u granicama cilјa Narodne banke Srbije, održivu eksternu poziciju zemlјe i snažne javne finansije. Kontinuirana makroekonomska stabilnost, ambiciozni plan strukturnih reformi i dokazano uspešno proaktivno reagovanje Srbije na razne udare, dodatno povećavaju atraktivnost Srbije kao destinacije za sve raznovrsnije direktne investicije.  U izveštaju, MMF konstatuje i da je, uprkos velikim turbulencijama na svetskom tržištu očuvana i relativna stabilnost deviznog kursa dinara, dok devizne rezerve beleže rekordne nivoe. Finansijski sektor je dokazao svoju otpornost i u uslovima velikih neizvesnosti, uz pokazatelјe adekvatnosti kapitala i likvidnosti koji su ostali znatno iznad minimalnih regulatornih nivoa. Istovremeno, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je na najniže zabeleženom niskom nivou.

„Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru i u globalno izazovnim i otežanim okolnostima, kao važan stub ukupne stabilnosti zemlјe i izvesnosti poslovanja. Devizne rezerve zemlјe smo povećali na rekordni nivo od 22,1 milijarde evra, koliko su iznosile na kraju maja. Očuvali smo i punu finansijsku stabilnost, uz visoku kapitalizovanost  i likvidnost našeg bankarskog sektora, kao i rekordno nizak nivo problematičnih kredita. Koordinacija politika, blagovremene i adekvatne mere omogućile su da, uprkos višedimenzionalnoj višegodišnjoj krizi Srbija  sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko devet odsto, rekordni prilivi SDI, kao i nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora MMF-a o ostvarenim rezultatima omogućila je povlačenje sredstava u iznosu od 164 miliona specijalnih prava vučenja (preko 200 miliona evra), čime će ukupno iskorišćena sredstva ovog aranžmana iznositi 949 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijardi evra). Ako okolnosti u eksternom okruženju budu povolјne, postoji mogućnost da se stendbaj aranžman već u vreme drugog razmatranja tretira kao aranžman iz predostrožnosti, što je ranije nego što je bilo očekivano u vreme odobrenja aranžmana.

Aktuelni standbaj aranžman odobren je Republici Srbiji 19. decembra 2022. na period od 24 meseca, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu. Cilјevi ekonomskog programa odnose se na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti prilagođavanjem karaktera politike tekućim ekonomskim potresima, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu sprovođenjem odgovarajuće energetske politike i reformi kako bi se rešili izazovi u domaćem energetskom sektoru i istovremeno zaštitile najranjivije kategorije, i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi. Rezultati programa se prate u okviru redovnih polugodišnjih razmatranja.(B.GULAN)