Nestašica vode može podstaći masovne migracije i izazvati sukobe. Problemi sa vodom mogli bi izazvati ratove i ekonomsku nestabilnost. Ako se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i vrlo negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada. To bi moglo stvoriti sukob među državama, a posledice bi mogle otići mnogo dalјe po čemu bi 21. stolјeće moglo biti obilјeženo kao bitka za pitku vodu.  Približno dve milijarde lјudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitacije, navodi se u izveštaju agencije UN. Očekuje se da do 2040. godine Zemlјa ostane bez dovolјnih količina pitke vode.Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse, četvrtina čovečanstva pogođena je nestašicom vode. U pitanju su zemlјe Severne Afrike i Bliskog istoka. Ujedinjeni narodi procenjuju, da će se broj lјudi na Zemlјi do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi. EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje! Otprilike 450 miliona dece živi u područjima visoke ili izrazito visoke ranjivosti na vodu. Zbog toga se očekuje, da do 2040. godine Zemlјa ostane bez dovolјnih količina pitke vode. Svaki dan preko 1.000 dece mlađe od pet godina umre od bolesti povezanih s neadekvatnom vodom, sanitarnim i higijenskim uslovima.  Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni lјudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rešenja, upozorava UNICEF. Prema izveštaju UN-a o klimi, gotovo polovina stanovništva sveta ima manjak vode bar deo godine. Svet mora postati pametan u vezi s vodom. Svako ima svoju ulogu i ne možemo sebi priuštiti čekanje, naveo je UNICEF izražavajući zabrinutost u vezi problema s nestašicom pitke vode u svetu. Ujedinjeni narodi procenjuju, da će se broj lјudi na Zemlјi do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi. EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje!Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini!

Piše: Branislav GULAN

Kako smo ušli u 2025. godinu, postoji  i nekoliko klјučnh predviđanja koja oblikuju perpsektivu globaožlne polјorivrede.  Između ostalog predviđeno je da će  polјoprivrednici usvajati napredne tehnologije semena, metode uzgoja i alate za preciznu polјoprivedu. Ovaj putokaz vođen je tehnologijom koja ima za cilј povećanje prinosa, smanjenje troškova  promocije ekološke održivosti.  To je predviđeno i Zajedničkom politkom EU. Kako piše Agrobusinesss  Glllobal planiranje zaštite useva postaje drugačije. U svetskoj kompaniji Kynetee ukazuju na trend da polјoporivrednici odlažu donošenje odluka o zaštiti useva, odlučujući se da sačekaju bliže vreme setve pre nego što donesu konačne odluke. Primera radi, kako navode agencije, u Brazilu sada 41 odsto uzgajivača soje donosi odluku neposredno pre setve, u poređenjui sa 16 odsto u 2022. godini. Ovo održava globalni pristup ,,posmatraj i čekaj”, gde polјoprivrednici čekaju bolјe signale s tržišta ili povolјnije cene pre nego što se odlučle na kupovinu ili setvu. 

U Evropi se donošenje odluka o usevima za setvu  sve vše govori   tek kada se približi datum setve. Na primer u Nemačkoj sada 92 odsto uzgajivača kukuruza donosi odluku neposrdno pre setve, u poređenju sa 72 odsto u 2022. godini. Ova promena ukazuje na rastuću neizvesnost na tržištu, što navodi polјoprivrednike da usvoje fleksibilniji pristup i sačekaju povolјnije uslove. Efkasnost uvek ostaje glavni prioritet, dok sve o troškovima uvek raste. Jedan od najznačajnijih globalnih trendova je sve veći fokus na efikasnost i napredne mehanizme delovanja. Na primer, u Kini je 72 odsto polјoprivrednika, a u Nemačkoj 39 odsto uzgajivača navelo efikasnost kao glavni razlog za izbor proizvoda za zaštitu useva, ispred cene. Polјoprivrednici širom svesta daju prednost rešenjima koja pružaju visoku efikasnost protiv sve ozbilјnijih pritisaka štetočina i bolesti, koje pogoršavaju klimatske promene i rastući problemi s rezistencijom. Ova promena je posebno kritična jer se broj dostupnih alata za borbu protiv novih i sve učestalijih pretnji nastavlјvaju smanjivati. 

U Evropskoj uniji više od devet miliona farmi, dve trećine čine mala gazdinstva!

U Evropskoj uniji postoji oko 9,1 milion farmi, od kojih 64 odsto čine mala gazdinstva površine do pet hektara, pokazuje polјoprivredni popis EU koji je objavio Eurostat.

Popis se sprovodi na svakih 10 godina u 27 zemalјa EU i nekim zemlјama EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu).

Gazdinstva površine od pet do 50 hektara čine 29 odsto ukupnog broja evropskih farmi, dok je sedam odsto farmi na površini većoj od 50 hektara, od čega je četiri odsto veće od 100 hektara, prema podacima iz 2020. godine. Veće farme uglavnom služe za ratarstvo, dok se manje koriste za uzgoj stoke. Kada je reč o ratarskom zemlјištu, 62,3 odsto su oranice za useve, 30,5 odsto su travnjaci, trajni usevi su na 7,1 odsto zemlјišta (uglavnom voćnjaci i vinogradi), dok je 0,1 odsto zemlјišta namenjeno za ostale vrste upotrebe. Najviše farmi nalazi se u Rumuniji – 32 odsto od ukupnog broja, u Polјskoj ih je 14 odsto, u Italiji 12, u Španiji 10, u Grčkoj šest odsto, dok se 26 odsto farmi nalazi u ostalim zemlјama EU. Na više od trećine farmi, tačnije na 38 odsto njih, proizvodi se hrana za lične potrebe farmera.

Najviše obradivog zemlјišta koje je u posedu polјoprivrednika koji njime rukovode je u Polјskoj – oko 75,4 procenta, dok ih je najmanje u Bugarskoj, devet procenata.

U proseku 48 odsto obradivog zemlјišta u EU je u vlasništvu polјoprivrednika, 45,8 odsto polјoprivrednici iznajmlјuju, dok je 6,2 odsto zemlјišta u nekoj trećoj vrsti vlasništva. Na 3,1 milion farmi u EU nalaze se polјa sa usevima, na dva miliona farmi su trajni usevi, na 1,3 miliona farmi gaji se stoka, a 1,1 milion farmi istovremeno se koristi za ratarstvo i stočarstvo.

Svinje i živina se gaje na 700.000 evropskih farmi, dok se na još 500.000 farmi gaje i usevi. Za hortikulturu koristi se 200.000 farmi, na još 200.000 se uz hortikulturu gaje i životinje, dok se za ostale delatnosti koristi još 100.000 farmi. 

Oko 68 odsto menadžera evropskih farmi su muškarci, dok su 32 odsto žene. Šest odsto menadžera u EU su mlađi od 35 godina. Najveći broj čine stariji od 65 godina, njih 33 odsto.

Od ukupnog broja zaposlenih na evropskim farmama 82 odsto su članovi porodica koje upravlјaju zemlјom.

Najviše mladih menadžera je u Slovačkoj, Luksemburgu i Austriji – osam do 10 odsto, a najmanje u Portugalu i na Kipru, do dva odsto.

Istovremeno, 21 odsto mladih menadžera prošlo je punu polјoprivrednu obuku, dok je taj procenat među najstarijim farmerima oko četiri procenta.

Izvor: Eurostat

Fluktacije cena polјoprivrednih proizvoa najbolјe osete proizvođači, ali i potrošači. Predviđa se da će cene polјoprivednih proizvoda u vremenu koje je blisko pred nama pokazati različite trendove. Na primr, kako piše Farmraise, očekuje se da će se cene soje stabilizovati između 12 i 13 dolara po bušelu, dok se zalihe oporavlјaju od prethdonjuh niskih nivoa cena.  

Globalna polјoprivedna ekonomija suočava se s neizvesnostima zbog potenckijalnih trgovinskim sporova i ekonomskih politika. Američkio Ministarstvo polјoprivrede (USDA) predviđa pad izvoza polјoprivrednih proizvoda iz SAD na 169,5 milijardi dolara u fiskalnoj 2025. godini. Razlog su trgovinske tenzije i fluktacije  valute.  U svemu tome bitnu ulogu imaće i klimatske promene i proizvodnja useva u toku tih promena. Jer, klimatske promene nastavlјaju da utiču na polјoprivednu produktivnost. Polјoprivrednici sve više usvajaju useve otporne na suše i prilagođavaju svoje metode uzgoja kako bi ublažili uticaj  promena vrremenskih uslova. Jer, u Srbiji je, recimo tokom leta 2024. godien bilo oko 40 sparznih dana i noći. Ova predviđanja naglašavaju dinamičnu prirodu globalne polјoprivrede u 2025. godini, ističući važnost prilagodlјivsoti  i promene inovacija s novim izazovima i prilikama. U narednih 100 godiahn 52 će biti swušne. Kritilhne će biti oko 2070. Tgodiqanj kada je drastičjo da se smanji proizvdonaj pšenice i kukuruza. Nauka mora dea swe dokaže da do tada svoji ove sort ei hibride kopje će se prialgoditi potrebgena tog vremena. Odnosno da se ranije obavlјa  setva i žetva. Jer, za poslednje dve dece nkiej u Srbiji je bilo osam sjuša. One sunanele štgete od oko devet milijardi evra! Tada niej bilo dovolјno kvalitetne vode za piće. Ali, ni za korišćenje za zalivne siste. Diaz svega toga su prinsoi koji su bili rekrodni, ali samo pre tri ili četiri decenije!

Uloga malih polјoprivrednika

Uprkos svojoj veličini, mali polјoprivrednici proizvode više od trećine svetske hrane na samo 24 odsto globalnih polјoprivrednih površina. Oni takođe osiguravaju do 80 odsto snabdevanja hranom u podsaharskoj Africi i Aziji odnosno gotovo dve milijarde lјudi zavisi od proizvodnje ovih polјoprivrednika, podaci su Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (FAO), koje  je preneo  Euractiv. Međutim, navodi FAO, bez obzira na njihovu klјučnu ulogu u snabdevanju lokalnih zajednica, mnogi mali polјoprivrednici među najsiromašnijim su lјudima na svetu, često i pogođeni glađu. U svom izveštaju, dodaju da je polјoprivreda doživela značajan tehnološki napredak u poslednjim decenijama. Precizna polјoprivreda kao što su automatsko upravlјanje, optimizacije setve, mapiranje prinosa, pokazala se vrednima kako za prihod tako i očuvanje životne sredine, ali prelazak na vrhunsku tehnologiju nije ekonomski isplativa opcija za malo gazdinstvo. Mali polјoprivrednici širom sveta ekonomski gledano, bore se sa finansijskim ograničenjima kao što su otežan pristup kreditima, visoki troškovi inputa, na primer đubriva, kao i konkurencijom velikih kooperacija. “Manjak radne snage, depopulacija i sve veći troškovi proizvodnje dodatno komplikuju njihovu sposobnost održavanja profitabilnog poslovanja”, opisuju. Prema nedavnoj studiji, mnogi programi ruralnog razvoja i prateće subvencije, kako širom sveta tako i u Evropi, imaju ograničen uspeh u rešavanju temelјnih uzroka ruralnog siromaštva. To je uglavnom zato što su usredsređeni na kratkoročna rešenja bez doprinosa dugoročnoj strukturnoj transformaciji.

Zemlјa neće imati dovolјno pitke vode do 2040. godine?

Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse, četvrtina čovečanstva pogođena je nestašicom vode. U pitanju su zemlјe Severne Afrike i Bliskog istoka. Zbog toga se očekuje, da do 2040. godine Zemlјa ostane bez dovolјnih količina pitke vode, što je još 2023.  godine ocenjeno i objavlјeno na stranici organizacije World Water Reserve. Od 1960. godine do danas potrošeno je dva puta više vode nego što bi trebalo, a ocenjuje se da će udvostručena potrošnja vode nastaviti ići istim tempom. Za polјoprivredu, industriju i stanovništvo na godišnjem nivou se iskoristi oko 80 posto količina vode koje su na raspolaganju.

Stanovništvo na Zemlјi se svakodnevno uvećava, što samim tim i povećava potrebu za vodom, a na to također utiču i vremenski uslovi, koji se sve češće naglo menjaju. Očekuje se da do 2040. godine Zemlјa ostane bez dovolјnih količina pitke vode, što je pe nekoliko godina godine ocenjeno i objavlјeno na stranici organizacije World water reserve.

Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine

Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Foto: RZS – U Srbiji je u 2024. godini navodnjavano samo 48.668 hektara  od 3.257.100 hektara raspoloživih polјoprivrednih površina!

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata

hilј. m3
	2023	2024
Ukupno	70430	66742
Iz podzemnih voda	2756	3326
Iz vodotoka	65852	61941
Iz ostalih izvora	1821	1474

Preuzmi tabele u Excel

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha

	2024	Tip navodnjavanja
		površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	48668	113	44274	4281
Oranice i bašte	45514	6	44081	1428
Voćnjaci	2884	0	82	2802
Ostalo	270	107	112	51

Pravo i izazov

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. To su sve gualvnokimn polјoprivedni proizvođačui. Jer, u samo u SRbiji 217.623 mala polјorpvirenda proiizvoča imau posede do 2,5 hektara veličine. To su oni lјudi koji us u vreme socijalizmak radili u nekoj fabrici   imali te dodatne površine zemlјe za dodatni rad. Proizvodili su hranu, imali za sebe, a deo prodavali i imali bolјi život. Cilј mroa biti da se oni i danas pretvore u robne proizvođače na tim povšrinama.To može da se postigne uz intenzivan rad u staklenicima i plastenicima. Ti lјudi su ostali bez posla u plјačkaškoj priatiazciji fabrika u SRbiji psoel demokratskih promehna 2000. Godine. Ta plјačkaška privatiazucija u Srbiji obavlejna je uz pomoć drđžave. Tada su nestali mnpogi vleikikoimbainti, nestala je prerađivačka indsutoirja u Srbiji. Posledca toga je da Srbija dans neam dovolјno hrane pa mora da uvozi meso,mleko i prerađevine.A, nekada se govorilo o zemlјi koja je mogla da hrani pole Evrope. U Skupštinji Srbije je to kosntqaova da je zem,laj zasvoisna od uvoza hrane,pre svega, proizvudoja iz pertađoačke industgirje, ukoliko hoće da je ima dovolјno za vojih 6,6  miliona stanovnika.

Kada je reč o vodi aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, na neanvo održanom skupu predstavlјala je Iva Marković, koosnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. Očekuje se pomoć državnih delegacija i drugih aktera koji utiču na budućnost vodnih dobara i dostupnost pijaće vode, kada je reč o SRbijio. Jert, uvek ase govori kako smko zemlaj bogasta vodama. Voide ima eloi ne tamo gdeje potrebmnja. U Srbiji postoji 4.073.703 hekara araspoloživog polјoprivrednog zemlјišta. Od toga je 3.257.100 hektara obrqadivo, pa se koristi kao polјoprivredno. Od toga se navodnjava samo 1,4 odsto njiva. Istovremenu se u svetu navodnjava u proseku čak 17 odsto njiva! Oni koriseteći vodu imajuu visoke prinose i dve pa i tri žetve godišnje. Zato mi nemožemo biti konkj+urenti u takvom svetu. Jer, vrednost agrarne proizuvodnej po jednoim hektaru u Srbiji je 1.200 evra, a u Danskoj 37.000 evra. Hočandi ji koja je veličine Vojvodine čak 25.000 evra!

Dve milijarde lјudi u svetu nema pijaće vode!

Primarni cilј sadaje podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine. Svaki čovek na zmlјinoj kugli, ukoliko bi hteo zdravo da živi, mora bi dnevno da popije po 2,5 ligtara pijaće vode. Ali, to nmeože da ostari više od dve miliajrde lјudi.  

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi o vodi. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest o vodi  našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije,  bili su i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okuplјene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), i Revolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine….

-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama lјudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je tada Iva Marković.Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlјati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. 

Povodom Svetskog dana voda u sedištu UN će se od 22. do 24. marta i ove 2025. godine, održati Konferencija Ujedinjenih nacija o vodi. Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Očekuje se prisustvo državnih delegacija i drugih aktera koji utiču na budućnost vodnih dobara i dostupnost pijaće vode.

Primarni cilј takvih konferencija je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030. Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropskog pokreta za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi. –Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama lјudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Voda je zajedničko dobro a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je Iva Marković, pred odlazak u Nјujork.

Nestašica vode je svetski problem!

Problemi sa vodom mogli bi izazvati ratove i ekonomsku nestabilnost. Ako se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i vrlo negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada. To bi moglo stvoriti sukob među državama, a posledice bi mogle otići mnogo dalјe po čemu bi 21. stolјeće moglo biti obilјeženo kao bitka za pitku vodu. 

Stručnjaci ne odbacuju mogućnost ratova zbog nedostatka pitke vode, a Ujedinjeni narodi prije dve godine podsetili su, da je zbog tog problema 1947. godine zabilјeženo 37 sukoba. Više od 800 miliona lјudi nije imalo pitku vodu prije dvije godine, a više od 2,5 milijardi nije imalo mogućnost obaviti osnovne higijenske uvjete zbog nedostatka vode. Ujedinjeni narodi procjenjuju, da će se broj lјudi na Zemlјi do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi.

Približno dve milijarde lјudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitacije, navode iz UN-a. Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema. Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode.

Problem pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema današnjice (Ilustracija)

Voda je direktna žrtva globalnog zatoplјenja, ali i glavni faktor njegovih učinaka. Svet koji se zagrejava prirodno dovodi do isparavanja više vode u atmosferi, uzrokujući suše, smanjenje vodnih resursa i salinizaciju tla. Ti se rizici brzo pretvaraju u društvenu i političku nestabilnost piše Haris Ljevo.

U martu 2023.godine UN je održao konferenciju o budućnosti vode u svetu koji je sve više pogođen klimatskim slomom. Brojni su primeri problema s nestašicom vode u kojem se svet već sada nalazi, a neki stručnjaci idu s toliko crnim prognozama da tvrde da će se u budućnosti voditi ratovi za vodu kao što su se do sada vodili za naftu! Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode. Takvi uticaji mogu drastično utecati na količinu i kvalitetu vode koja je djeci potrebna za preživlјavanje.

Klima i voda!

Danas se promena klime oseća prvenstveno kroz promenu vode. Milioni dece su u opasnosti. Ekstremne vremenske prilike i promene u obrascima ciklusa vode otežavaju pristup sigurnoj pitkoj vodi, posebno za najugroženiju decu. Oko 74 posto prirodnih katastrofa između 2001. i 2018. godine bilo je povezano s vodom, uklјučujući suše i poplave. Očekuje se da će se učestalost i intenzitet takvih događaja samo povećati s klimatskim promenama.

Otprilike 450 miliona dece živi u područjima visoke ili izrazito visoke ranjivosti na vodu. To znači da nemaju dovolјno vode za zadovolјenje svakodnevnih potreba. Kada katastrofe pogode, one mogu uništiti ili kontaminirati cele zalihe vode, povećavajući rizik od bolesti poput kolere i tifusa na koje su deca posebno osetlјiva. Rastuće temperature mogu dovesti do smrtonosnih patogena u izvorima slatke vode, čineći vodu opasnom za piće. Kontaminirana voda predstavlјa ogromnu opasnost za živote dece. Bolesti povezane s vodom i sanitarnim uslovima jedan su od vodećih uzroka smrti dece mlađe od pet godina. 

Svaki dan preko 1.000 dece mlađe od pet godina umre od bolesti povezanih s neadekvatnom vodom, sanitarnim i higijenskim uslovima!

Klimatske promene pogoršavaju nedostatak vode u područjima s izrazito ograničenim vodnim resursima, što dovodi do povećane konkurencije za vodu, čak i sukoba. Do 2040. godine gotovo jedno od četvero djece živjet će u područjima s izrazito visokim nedostatkom vode. Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni lјudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rešenja, upozorava UNICEF.

Globalni problem koji postaje sve gori

Nestašica vode prijeti zdravlјu i razvoju zajednica dilјem svijeta. Klimatske promjene intenziviraju problem, tjerajući vlade da pronađu inovativnije načine auradnje za rješavanje problema s vodom, navodi se u analizi Vijeća za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations, CFR).

CFR navodi kako milijarde lјudi dilјem svijeta nemaju odgovarajući pristup jednom od bitnih elemenata života: čistoj vodi. Iako su vlade i humanitarne organizacije pomogle mnogima koji žive u regijama s nedostatkom vode da dobiju pristup poslјednjih godina, predviđa se da će se problem pogoršati zbog globalnog zatoplјenja i rasta stanovništva. U međuvremenu, nedostatak međunarodne koordinacije o sigurnosti vode usporio je potragu za rešenjima.

Nestašica vode može se dramatično razlikovati od jednog mjesta do drugog, u nekim slučajevima uzrokujući širu štetu, uklјučujući javno zdravlјe, ekonomski razvoj i globalnu trgovinu.Nestašica vode može potaknuti masovne migracije i izazvati sukobe. Sada raste pritisak na zemlјe da provedu održivije i inovativnije prakse i pobolјšaju međunarodnu saradnju u upravlјanju vodama.

Naučnici imaju različite načine definiranja i merenja stresa vode, uzimajući u obzir niz faktora uklјučujući sezonske promjene, kvalitetu vode i dostupnost. U međuvremenu, mjerenja vodnog stresa mogu biti neprecizna, posebno u slučaju podzemnih voda.

“Svake brojke treba uzeti s rezervom”, kaže Upmanu Lall, profesor sa Univerziteta Columbia i stručnjak za vodu. “Nijedna od ovih definicija obično ne uzima u obzir korištenje podzemne vode ili zalihe podzemne vode.”

Šta je vodeni potres?

Do vodenog potresa, odnosno nestašice vode, dolazi kada potražnja za sigurnom, upotreblјivom vodom u određenom području premašuje ponudu. Što se tiče potražnje, velika većina, otprilike 70 posto, svjetske slatke vode koristi se za polјoprivredu, dok je ostatak podijelјen između industrijske (19 odsto) i kućanske upotrebe (11 odsto), uklјučujući i vodu za piće.

Nestašica vode često se deli u dve kategorije: fizička nestašica, kada postoji nestašica vode zbog lokalnih ekoloških uvjeta; i ekonomska oskudica, kada postoji neadekvatna vodna infrastruktura. To dvoje često dolazi zajedno i uzrokuje stres vode. Na primer, područje pod stresom može imati i manjak padavina kao i nedostatak odgovarajućeg skladišta vode i sanitarnih objekata.

Stručnjaci kažu da čak i kada postoje značajni prirodni uzroci za nedostatak vode u regiji, lјudski faktori često imaju klјučnu ulogu u problemu, posebno u pogledu pristupa čistoj vodi i sigurnim sanitarnim uvjetima. Rat u Ukrajini, na primer, oštetio je kritičnu infrastrukturu, ostavlјajući šest miliona lјudi s ograničenim ili nikakvim pristupom sigurnoj vodi u 2022. godine.  “Problem pitke vode gotovo uvek nema nikakve veze s fizičkom nestašicom vode”, kaže Mark Giordano sa Univerziteta Georgetown, stručnjak za upravlјanje vodom. „To je povezano s nedostatkom finansijskih i političkih sredstava za postavlјanje infrastrukture kako bi se lјudi snabdijeli čistom vodom. Odvojeno je.”

Foto: lična dokumentacija autora – Veliki broj lјudi u svetu prisilјen je stajati u redu za pitku vodu (Reuters)

U isto vreme, neka područja koja pate od fizičke nestašice vode imaju infrastrukturu koja je omogućila razvoj života, poput Omana i jugozapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država. Razne vlasti, od nacionalnog do lokalnog nivoa, upravlјaju ili na drugi način utiču na vodosnabdevanje.

Pandemija COVID-a 19 povećala je potrebu za sigurnim pristupom vodi. Pranje ruku jedan je od najefikasnijih alata za borbu protiv koronavirusa, ali zdravstveni stručnjaci primijetili su da tri od deset osoba, ili 2,3 milijarde lјudi u svijetu, nisu mogle prati ruke kod kuće na početku pandemije.

Rastuća nestašica vode u EU

Problem s nedostatkom pitke vode nemaju samo zemlјe trećeg sveta. EU, iako politički i ekonomski veoma moćna organizacija, također ima određenih problema. Olivia Lazard iz Carnegie Europe smatra kako je strategija EU-a za vodu previše plitka. “Rehidracija Zemlјe golem je i hitan izazov. Evropa već doživlјava rezultate rastuće nestašice vode. Suše postaju geološke. U zemlјi poput Francuske to više nije ograničeno samo na trgovačke prolaze kao rezultat presušivanja rijeka ili smanjenja polјoprivredne proizvodnje. To također uzrokuje povećanu političku polarizaciju i građansko nasilјe“.

Kao odgovor na suše, dodaje Lazard, francuska vlada je odlučila izgraditi infrastrukturu sliva vode koja je posebno dizajnirana za pružanje dodatne podrške polјoprivrednim proizvođačima. Ali strukture sliva vode postale su fizička utjelovlјenja podela između onih koji favoriziraju strategije ublažavanja rizika suočenih s klimatskim promenama, sa cilјem da nastave polјoprivredno poslovanje kao i obično – i oni koji favoriziraju promenu sistema, podržavajući ekološki prihvatlјiviju i lokaliziranu polјoprivredu.

Više vode koja ulazi u atmosferu pojačava učinke uglјičnog dioksida i klimatskih poremećaja, kao što su suše, poplave, požari kao i cikloni. Jedan od najhitnijih zadataka čovečanstva je ponovno dovesti vodu u krajolike kako bi se zaustavilo, ako ne i preokrenulo, oštećivanje tekućih i dostupnih izvora vod

Pitka voda postaje jedan od najvećih izazova s kojima se vlade svjetskih zemalaj moraju suočiti (EPA) (EPA)

Svet mora postati pametan u vezi s vodom. Svako ima svoju ulogu i ne možemo sebi priuštiti čekanje, naveo je UNICEF izražavajući zabrinutost u vezi problema s nestašicom pitke vode u svetu. Nestašice vode zbog njene preterane potrošnje i klimatskih promena mogle bi dovesti do svetske krize vode, upozorili su iz UN u svomk izveštaju. Približno dve milijarde lјudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitacije, navodi se u izvještaju agencije UN-Water i UNESCO-a uoči današnjeg otvaranja konferencije UN-a o vodi u New Yorku.

Voda  krvotok čovečanstva!

Svet „slijepo putuje opasnim putem… vampirske prekomjerne potrošnje i prekomjernog razvoja”, navodi se u izvjštaju, a prenosi BBC.. Hilјade delegata je prisustvoval poslednjem trodnevnom skupu u američkom New Yorku. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres rekao je da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem.

U izveštaju se upozorava da “nestašica vode postaje endemska” zbog prekomernog trošenja i zagađenja, dok će globalno zagrevanje povećati sezonske nestašice vode kako u oblastima bogatim vodom tako i u onim koje već osećaju manjak.

Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres rekao je da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem (Reuters)

Richard Connor, vodeći autor izveštaja, rekao je kako približno deset posto stanovništva svijeta trenutno živi u oblastima gdje je nestašica vode visoka ili kritična. „U našem izvještaju navodimo kako do 3,5 milijardi lјudi živi u uvjetima s manjkom vode najmanje jedan mjesec dana godišnje”, rekao je on za BBC. Prema najnovijem izveštaju UN-a o klimi, gotovo polovina stanovništva sveta ima manjak vode bar deo godine. Connor je rekao u izjavi za javnost da se “neizvjesnosti povećavaju”, kada je rieč o globalnom snabdevanju vodom i kako će definitivno doći do globalne krize ako se ne počne rešavati taj problem.

Nedostatak vode  i  ekonomska stabilnost!

Prema procenama Svetske banke, nedostatak vode uticaće negativno i na ekonomiju u zemlјama koje budu najviše pogođene. U državama Bliskog istoka i severne Afrike očekuje se da će ekonomski gubici do 2050. godine biti između šest i 14 odsto budućeg BDP-a. Ipak, neke države posvetile su se ovom problemu i trude se učiniti ono što je moguće.

Država Oman, koji je jedan od 17 najugroženijih, svu otpadnu vodu prerađuje i od 100 odsto iskoristi ponovo 78 posto vode! Visokom razinom stresa kada je u pitanju nestašica vode, označene su 44 države u kojima živi jedna trećina sveta. Jedna od najugroženijih, pored Omana, je Indija u čijem su šestom gradu po veličini Chenneiu rezervoari skoro u potpunosti suvi. Stručnjaci, ipak ocenjuju da je moguće dobro regulisati i pravilno upravlјati postojećim kapacitetima vode, kao što je slučaj s Omanom. U Saudijskoj Arabiji počeo se provoditi program pod nazivom “Kaplјica”, koji ima za cilј smanjiti potrošnju vode za 43 odsto!?

U Namibiji se u poslednjih ppla veka fekalna voda prerađuje i koristi kao pitka, dok je u Australiji prepolovlјeno snabdevanje vodom iz domaćih izvora.

Tri klјučna rešenja za problem nedostatka vode:

Pored pomenutih mogućih rešenja, koja se već provode u nekim državama, postoji još nekoliko od kojih su tri klјučna, ocenjuju stručnjaci.

• Prvo se odnosi na korištenje vode u polјoprivredi. Proizvođači bi se, ocjenjuju stručnjaci, trebali okrenuti proizvodnji sjemena koje zahtijeva manje vode i koristiti precizno zalijevanje umjesto toga što se voda rasipa po polјima;
• Drugo podrazumeva da se malo više sredstava uloži u građevinsku i zelenu infrastrukturu u cilјu toga, da postrojenja za prečišćavanje i održavanje vodnih područja rade u tandem; 
• I treće rešenje odnosi se na prerađivanje otpadne vode i ponovno korišćenje kao pitke;

Problemi sa vodom mogli bi izazvati ratove i ekonomsku nestabilnost. Ako se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i vrlo negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada. To bi moglo stvoriti sukob među državama, a posledice bi mogle otići mnogo dalјe po čemu bi 21. stolјeće moglo biti obeženo kao bitka za pitku vodu!

Stručnjaci ne odbacuju mogućnost ratova zbog nedostatka pitke vode, a Ujedinjeni narodi pre nekoliko godina podsetili su, da je zbog tog problema 1947. godine bilo zabeleženo 37 sukoba. Više od 800 miliona lјudi nije imalo pitku vodu pre dve godine, a više od 2,5 milijardi nije imalo mogućnost obaviti osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode.Ujedinjeni narodi procenjuju, da će se broj lјudi na Zemlјi do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi. EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje!

U tri godine 41 sukob zbog pitke vode

U skorijem periodu bilo sukoba zbog pitke vode, te je tako u Oaklandu od 2010. do 2013. godine zabeležen 41 oružani sukob izazvan upravo nedostatkom vode za piće, objavio je institut “Pacific” u Oaklandu. I na Balkanu je bilo istih sukoba. Pre 18 godina Makedonci i Albanci došli su u sukob zbog kontrole nad izvorom Rašče i rezervoarima kojima se Skoplјe snabdeva vodom, piše Andrijana Glišić. prenosi Sputnik Srbija. U istom tekstu Đuro Japarić, kaže ovdje ne spominjem iskop novih kanala, već ČIŠĆENJE postojećih. Koji su BITNI kod prekomernih oborina koji se sve češće pojavlјuju. A, zbog zapuštenosti istih njive su pod vodom, ALI se uredno poziva na pojaseve koje nesmemo obrađivati uz te kanala.

 Iskopom kanala spušten je nivo podzemnih voda što povećava rizik od suše . Treba na kanalima raditi drugačije zahvate , jasno uz održavanje , a održavati ih u nizini Slavonije i Baranji nemaju interes lјudi koji imaju državnu zemlјu na privremeni zakup , 2 , 5 , 10 godina! Imam zemlјu u brdskoj Slavoniji i bez izgradnje akumulacija mi nemamo vodu za neko bitnije navodnjavanje! Postoji jezero Borovik od kojega se moraju ukopati cijevi za navodnjavanje sa prirodnim padom. To isto omogućava i jezero PETNJA , a posebno da se sagradi akumulacija Londža ( deo radova je izveden ) moguće zapremine 20 5 miliona kubika i sa prirodnim padom navodnjavati oko 5 000 hektara. Kamenska 1 i 2 mogu imati preko 50 miliona kubika i mogućnost navodnjavanja sa prirodnim padom, plus uzgoj ribe , plus proizvodnja struje ( HIDROELEKTRANA je sagrađena u Pleternici ) i onda sa planskim ispuštanjem vode iz Kamenska 1 i 2 te Londža možete shvatiti mogućnost korištenja vode, plus vodoopskrba.

 Ili od Našica prema Zagrebu u brdskoj SLAVONIJI mora se ići u program izgradnje više stotina MALIH akumulacija i velikih kao što je opisano! Na površinski MALIM i usitnjenim parcelama POJEDINCI ne mogu napraviti ni male akumulacije, pa to MORA BITI državni program uz IZMENE Zakona o vodama ! ENERGETIKA , NAVODNJAVANJE , VODOOPSKRBA, UZGOJ RIBE , REKREACIJA, to su mogućnosti u BRDSKOJ SLAVONIJI ! Đuro Japarić, je gvorio: za početak i prvo bi trebali riješiti odvodnju koja je zapuštena i odnese u većini slučajeva prinose. Kada se riješi to onda se može razgovarati o navodnjavanju. Bitno je za hrvatske političare da je Hrvatska bogata sa vodom, a istina je da je za Slavoniju i Branju smještaj glavnih vodotoka NEPOVOLJAN, sjever Drava, jug Sava , istok Dunava, te želјeni kanal Dunav – Sava na čijem sam projektu predstavlјanja bio i vidio dio izvedenih radova .Središnji, brdski, dio Slavonije ima puno manjih vodotoka u kojima je količina vode svake godine sve manja. Na tim vodotocima MORAJU se graditi VELIKE AKUMULACIJE : Londža kod Čaglina , Kamenska 1 i 2 itd … Te VELIKI broj malih akumulacija. REŽIM u Zagrebu, ne poduzima ništa bitno u smislu izgradnje AKUMULACIJA i sustava za navodnjavanje! U vodoopskrbi stanovništva već ima problema, a mnogi nemaju PRIKLJUČAK na vodovode u državi ,,bogatoj’’ sa vodom? Zašto je to tako?

Glad i žed!

Oko dve milijarde lјudi nemaju pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nemaju pristup sigurnim sistemima sanitacije, navodi se u izveštaju agencije UN-Voda i Uneska uoči današnjeg otvaranja konferencije UN o vodi u …

• Više od 2,2 milijarde lјudi i dalјe nema pitku vodu, a 4,2 milijarde …

• Procenjuje se da oko dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće.
• Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema

Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni lјudi. Klimatske promjene se događaju sada. Moramo djelovati, a voda je dio rješenja, upozorava UNICEF.

Istraživači sa Univerziteta Northwestern i UNC otkrili su da u SAD, uprkos tome što preko 97 posto stanovništva ima pristup čistoj vodi, oko 40 oDsto lјudi … Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 odsto do polovine veka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde lјudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće.

Polјoprivrednici, voda i ulaganja…

U svetu tome bitno jeđta, mi I preproučluju polјoprivfrednkici, odnosno mali proizvođačjuihrane u svetu, EU  i Srbiji. 

Prema izveštaju, nakon razgovora sa skoro 2.000 polјoprivrednika usedam zemalјa, a koji predstavlјaju 43 odsto evropske polјoprivredne proizvodnje, došli su do podatka da 80 odsto njih navodi da potražnja potrošača podstiče usvajanje održivih praksi, a samo 46 odsto smatra to sredstvom za pobolјšanje učinka gazdinstva. Polјoprivrednici su takođe izrazili zabrinutost zbog skupih ulaganja potrebnih za prilagođavanje tehnologija poput sistema navodnjavanja klimatskim promenama.Na primer, samo tri odsto nemačkih proizvođača krompira ima navodnjavanje. S niskim prihodima i osjetlјivošću na tržišne fluktuacije, mali i srednji ne mogu sami da reše ovaj problem!

Identifikovali su i značajne razlike u intervencijama kroz strateške planove Zajedničke polјoprivredne politike. Polјoprivrednici su izrazili zabrinutost da bi ta razlika mogla narušiti tržišnu konkurentnost. Istaknuto je i da su polјoprivrednici klјučan faktor opstanka ruralnih krajeva, a standardizovani pristupi i studije temelјene samo na dokumentima, ne vide specifičnosti ovih područja i njihovih potreba. Zato je potrebno prepoznati ih i doneti intervencije koje će biti efikasne.

U Srbiji Postoji ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemlјišta. Od toga se obrađuje 3.257.100 hektara. Prema pdoacima RZS u Srbiji trenutno postoji 508.355 polјoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. Prema popisu polјoprivrede u Srbiji postoji ukupno 1.150.653 lcida na gazdinstvima. To je za 14 odsto manje nego li pak 2018. godine. Tada ih je prema RZS bilo 1.336.714…

Analiza gazdinstava  farmi

• 

Foto: Goran Mulić – U Srbiji postoji 217.623 gazdinstva sa posedom do 2,5 hektara.

Gazdinstva u Srbiji

• Seosko stanovništvo je u ovom periodu smanjeno za 311.139 stanovnika (10,9 odsto), po prvi put opalo na nivo ispod tri miliona, te danas čini 40,6 odsto ukupnog stanovništva Srbije.
• Najveće smanjenje stanovništva zabeleženo je u seoskim naselјima Regiona Južne i Istočne Srbije, gde je za devet godina broj stanovnika smanjen za čak 19 odsto. Region Šumadije i Zapadne Srbije je danas jedini u Srbiji u kojem više stanovnika živi u seoskim nego u gradskim naselјima (52,6 odsto).  
• Opadanje broja stanovnika ruralnih oblasti nešto veće u ženskoj nego u muškoj populaciji. • ruralna ženska populacija napušta selo u ranijem starosnom dobu i da češće nego muško stanovništvo trajno migrira… zbog veće mogućnosti zapošlјavanja ženske radne snage u tercijarnom sektoru na poslovima koji ne zahtevaju visok nivo obrazovanja (ugostitelјstvo, trgovina i sl.), kao i veća mogućnost ekonomskog zbrinjavanja mlađih muškaraca kroz radno angažovanje na sopstvenom gazdinstvu.

Uzrok nerazvijene polјoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika. Pema pdaociam RZS prema pdaiciam psoeldnej straegiej razhviaj agrara od 2014. 2024. Godine imalai smkio strateginju pada. Jer, prema pdaoickja strategiej koju je napsjialoi 240 naših autora na 145 strana bilo je predivđeno da prosečan godišnji rast bude 9,1 odsto, a ukoliko je loša godian da to bude 6,1 odsto. to je bila  netačna i loše urađena strqategijea. Na to je upozhoravo I njen recenzent proof dr Kovilјko Lovre, bivši savezni ministar polјoprivrede u Jugoslaviji. Vlastgi ga nsiu slušale, krajem jula 2014. Godien usvojieol su strategiju, uz naglasak da će ići na usvjan aje u Skupštinu Srbije. Strategieju je usvojila Valda Srbie, ali popšto niko unju nije verovao, oan niadka niej upućena na raspravu uSkupštinu Srbije. 

• Tada je premijer Srbije bio današnji predsednik Srbije, dok je minsitar polјopvirede u to vreme  bio današnji savetnik predsednika Srbije za polјoprivredu!

• Nјive u Srbiji su rasparčane! Dokaz je ta u njoj postoji 19 miliona parcela! Nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemlјišta srpska polјoprivreda procvetati u najmanju ruku je neozbilјno. Kada god se zapodene priča o domaćoj polјoprivredi, neizbežno se, pre ili kasnije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda. Naime, u javnosti se uporno forsira ideja da je jedini isplativi način bavlјenja polјoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno polјoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego u Evropskoj uniji, pa je logično zašto je srpska polјoprivreda tu gde jeste;

• Istovremeno, često se govori i o usitnjenosti poseda, ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne površine koju jedno gazdinstvo obrađuje, dok “usitnjen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih parcela. I ma koliko ovo izgledalo kao cepidlačenje, zapravo je reč o potrebi da se selektivne informacije, koje na kraju dovode do pogrešnih zaklјučaka i loših zakonskih rešenja, preciznije definišu;

Idemo redom:

• Tačno je da je prosek gazdinstava u EU veći nego u Srbiji – prema podacima Evropske komisije, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 hektara, a u Srbiji 6,4 hektara. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju koliko procentualno ima farmi određene veličine, a oni govore da čak 49,1 odsto svih farmi u EU ima površinu manju od dva hektara, 20,2 odsto je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto poseda većih od 100 hektara – pogledajte u tabeli na kraju teksta;

• Istovremeno, prema podacima popisa polјoprivrede iz 2012, samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je bilo je do dva hektara, a čak 23,6 odsto, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 hektara. Kada uporedimo ove podatke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti polјoprivrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50 odsto gazdinstava manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6 odsto gazdinstava veće od 100 hektara, a u EU samo tri odsto. Sudeći prema statističkim podacima, domaća polјoprivreda bi trebalo da bude mnogo uspešnija od one u EU;

• Ono što, međutim, jeste problem sa kojim se polјoprivredni proizvođači u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gazdinstvo, prosečne veličine od 6.4 hektara, obično sastoji od šest odvojenih parcela, koje su često fizički udalјene jedne od drugih i različitog su kvaliteta zemlјišta, što sve uvećava troškove njihove obrade. To se relativno jednostavno rešava komasacijom;

Farme u EU  i njihovih veličina

Prema podacima iz Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, do 2006. komasacija je sprovedena na 1,445 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta, od čega se čak 77 odsto nalazi u Vojvodini. Doduše, to nije nikakvo čudo kada se zna da su baze podataka u katastarskim službama u katastrofalnom stanju, a i da je sam proces komasacije odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi službenog položaja. Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemlјišna politika, kao srž agrarne politike, tretira veoma ozbilјno, a efektivnost i efikasnost proizvodnje doživlјavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit. Polazeći upravo od efikasnosti i efektivnosti proizvodnje, treba reći da i male parcele mogu da budu isplative, ako se prihvati drugačiji pristup od onoga koji ima većina polјoprivrednika u Srbiji, a to je gajenje monokultura.

Uzrok nerazvijene polјoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemlјišta srpska polјoprivreda procvetati, u najmanju ruku, neozbilјno;

Tačno je da su u Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj veliki posedi zastuplјeniji, ali je takođe istina da u Italiji, Grčkoj i Španiji dominiraju mala gazdinstva. Ove tri države takođe imaju veoma dobro razvijenu polјoprivredu, ali se ona zasniva na nešto drugačijem pristupu od onog u Nemačkoj ili Danskoj. Zemlјe u kojima su veliki posedi dominantni neguju intenzivnu polјoprivredu sa velikim ulaganjima i velikim državnim subvencijama. 

• Velike površine koriste se za uzgoj monokultura (kukuruz, pšenica, soja, suncokret, šećerna repa) jer to je isplativo jedino na tako velikim parcelama!

• S druge strane, monokulture predstavlјaju samo sirovine za stočarstvo, ili za dalјu preradu, pa je isklјučivo fokusiranje na takvu proizvodnju najmanje isplativo, a dugoročno izuzetno narušava kvalitet zemlјišta. Zato je potrebno forsirati dugoročno održivu polјoprivrednu proizvodnju koja ne iscrplјuje prirodne resurse preko njihove prirodne granice obnavlјanja. Upravo tu je šansa za male polјoprivredne proizvođače;
• Treba takođe ukazati i na činjenicu da u zemlјama EU u kojima su veliki posedi u većini, država mnogo pažnje obraća na to da oni koji su vlasnici zemlјišta ne budu istovremeno i vlasnici velikih pogona za preradu, kao i trgovinskih lanaca, jer je cilј da se samostalni polјoprivredni proizvođač sačuva, a ne da se pretvori u najamnu radnu snagu, kao što se kod nas pokušava. Takođe, gajenje monokultura spada u najintenzivnije, a samim tim i u polјoprivredne aktivnosti koje u najvećoj meri utiču na plodnost zemlјišta i kvalitet životne sredine, pa je takva proizvodnja u razvijenom svetu sve skuplјa, zbog ekoloških taksi;
• Kod nas, zbog siromaštva, polјoprivreda nije previše razvijena, a zemlјište nije ispošćeno. I umesto da te prednosti iskoristimo za razvoj organske i ekološke proizvodnje, mi smanjujemo, ili ukidamo, ekološke takse i forsiramo intenzivnu proizvodnju! A kao šlag na tortu, dolazak velikih polјoprivrednih korporacija, koje se povlače iz EU zbog strogih ekoloških zakona, i svoju prlјavu proizvodnju planiraju da izmeste u našu zemlјu, najavlјujemo kao veliki uspeh;
• Kada je reč o malim gazdinstviam u Srbiji sa psoedomk do 2,5 hekara ima oko 217.623 vlasniak psoeda veločuien do dva i po hektara. To su uglavnkom u rualnjkim pdorčjima, lnjdi koji su nekada bikli zaposelni a ovi posedi su im bila imanaj samoza pobolјšanej života I standarda. Međutim, kada su ostali bez posla u gradskim centrima, većina njih sad mora da živi isklјučivo od rada na tim posedima. Oni se sad nalaze među onjih 508.350 žitelјa Srbije koji  su na granici onih kojih su sirotinja Jedino je dobro što imaju te posede pa baš nisu gladni!
• Alki, kada bi država odlučila da agrar bude strateška grana,  a to znači dase problemi sistemski rešavaju, na tim poseidma bi se podigli staklenici, pabi se inemnzivno proizvodila hrana!

Foto, arhiva autora: U Srbiji se koristi odnosno obgrađuje 3.257.100 hetkara zemlјišta!

Jedini koji će od toga imati korist su oni koji te poslove sa strancima sklapaju, a Srbija će početi da gubi ono što je u ovom momentu njena sasvim realna komparativna prednost nad zemlјama EU – plodna, neispošćena zemlјa, idealna za organsku proizvodnju koja je u toj istoj EU i te kako tražena i još bolјe plaćena. 

A, ta organska proizvodnja je bogom dana upravo za mala gazdinstva i najjednostavniji je način da se učine profitabilnim! U Srbiji se onaobalvbja na 24.000 hektara. Tim poslom se bavi 7.000 gazdinstava. 

• Međutim, da bi mala gazdinstva mogla da budu rentabilna i da podignu celu polјoprivredu, potrebna je kontinuirana edukacija farmera. Osim toga, treba podstaći udruživanje, razvoj kreditnih linija namenjenih polјoprivrednicima, izgradnju skladišta, kao i pogona za preradu i pakovanje, uz obavezno povezivanje ratarske i stočarske proizvodnje. Upravo takav pristup ima Zajednička polјoprivredna politika EU (ZPP), koja insistira na prilagođavanju realnoj situaciji.

Stela Strsoglavec, je konsultant za održivi razvoj Centra za obrazovanje odraslih Educa humana

Veličina farme u EU i u Srbiji i procentualna zastuplјenost

Površina (u ha)               Procenat (EU)            Procenat (Srbija)

2                                     49,1                                  8,0

2-5                                  20,2                                17,3

5-10                                10,9                                18,0

10-20                               7,5                                 12,7

20-30                               3,0                                   5,4

30-50                               3,0                                   5,9

50-100                             3,0                                   9,1

100                                    3,0                               23,6

izvor> agrosmart.net

Primer iz Italije – Kooperativa Melinda 

• Kooperativa se bavi uzgojem jabuka. Danas, 16 zadruga čine Melinda Consortium koji ima više od 5.000 članova – zadrugara. Tokom godina razvoja, Melinda je bila u mogućnosti kombinovati tradicionalnu proizvodnju sa modernim marketinškim tehnikama kako bi se bolјe takmičila sa kvalitetnim proizvodima,  sa prepoznatlјivim identitetom i imidža na domaćem i inostranom tržištu. Kupci su odmah prepoznali kvalitet proizvode “Melinda Val di Non” jabuke i brigu za čovekovu okolinu povezanu sa integralnom polјoprivrednom proizvodnjom koju koriste proizvođači iz doline. Istraživanje je otkrilo da je “Melinda”  najpoznatija i najčešće kupovana jabuka kao izgrađena marka (brend) u Italiji. Svake godine, više od 300.000 tona Val di Non jabuke se bere, što predstavlјa više od 60 odsto proizvodnje jabuka iz regije Trentino, 10 odsto italijanske proizvodnje, i pet odsto evropske proizvodnje. Oko četvrtine proizvodnje se izvozi. Finansijski promet Konzorcija je narastao na gotovo 200 miliona dolara godišnje.

U novije vreme, kao odgovor na zahtev kupca, Melinda lansira dva nova proizvoda: Melinda sok, čisti sok od jabuke bez dodate vode ili šećera, i Melinde Snack, koji se sastoji od kriški Golden Delicious jabuka (Zlatni delišes) iz Val di Non, koje su ogulјene i očišćene, narezane i sušene. Registracija za kolektivni žig za svoje jabuke dopušta proizvođačima Val di Non zajednički plasirati svoje proizvode i povećati prepoznatlјivost proizvoda, te ih razlikovati od proizvoda svojih konkurenata, dok je u isto vreme koristi za poverenja potrošača u kvalitet jabuka koje nudi pod Melinda žigom. Udruživanje sredstava različitim zadruga im je pomoglo da prevladaju izazove povezane sa posedima  male veličine i izolovanosti na tržištu. Teško su bili prepoznati kao proizvođači.  

Kada su osnovali zadrugu, u koju su svi bili udrfuženi, ostvarili su veću mogućnost plasmana proizvoda, a kada su osnovali konzorcijum sa 16 zadruga počeo je njihov nagli razvoj i prihod od 200 miliona dolara godišnje. Za poređenje država Srbija godišnje u Rusiju izvozi za oko 300 miliona dolara (voća, povrća, mesa) dok oni toliki prihod ostvaruju samo od jabuka.

Državne njive u arendi: Najviše i najskuplјe u Vojvodini

Izdavanje državnih njiva u ovoj  2025. ekonomskoj godini (1. novembar 2024 − 31. oktobar 2025) u gradovima i opštinama dobro je počelo.

Po podacima Uprave za polјoprivredno zemište pri Ministarstvu za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, izdato je više od 254.000 hektara (254.137,2877 hektara), od oko 260.000 hektara, koliko se godinama izdaje zemlјe u državnoj svojini. Neizdatih površina je oko 140.000 hektara, jer imamo oko 400.000 hektara državnog zemlјišta, najviše njiva − oko 57 odsto, pašnjaka je 27,5 odsto i livada 10 odsto, piše Zorka Delić u novosadskom ,,Dnevniku”.  Opštine Kovačica i Žagubica bile su najbrže u izdavanju njiva. U njima je završen prvi, drugi i treći krug javnog nadmetanja. Prvi i drugi krug javnog nadmetanja za sada je prošao u 79 lokalnih samouprava, a u 33 opštine završen je prvi krug izdavanja državnih njiva. 

Trenutno su oglasi za prvi krug nadmetanja objavlјeni u opštinma Žablј, Bečej, Inđija, Vladimirovci. Usvojeno je 144 programa izdavanja polјoprivrednog zemlјišta, a jedan program nije usvojen, u Kocelјevi. Od izdatih oranica javnim nadmetanjem, polјoprivrednim proizvođačima je izdato najviše državnih njiva − više od 119.000 hektara (119.657 ha), dok su stočari zakupili malo više od 72.000 hektara (72.343 hektara).

U prošloj agroekonomskoj godini država je od zakupa dobila više od 48,7 miliona evra (48.743.371,05 evra) u dinarskoj protivvrednosti, dok je prosečna cena arende bila skoro 300 evra po hektaru (297,51 evro). Cene zakupa su bile neujednačene, kretale su se od svega 10 evra po hektaru do blizu 700 evra. Visina zakupa pašnjaka zavisila je od klase zemlјišta i lokalne samouprave pa se arenda plaćala od osam do 151 evro po hektara.

Najniže u Rasinskom okrugu

,,Najplaćenije su bile državne njive uzete u arendu u Vojvodini − Sremskom, Severnobačkom, Zapadnobačkom, Južnobanatskom i Južnobačkom upravnom okrugu (opštinama Inđija, Mali Iđoš, Kula, Pančevo, Srbobran i Plandište), gde je hektar zakupa bio od 450 do 690 evra po hektaru. Znajući taj podatak, može se reći da je visina arende za državne njive u Vojvodini bila skuplјa od zakupa njiva u privatnom posedu, jer se nije moglo čuti da je zakupac plaćao arendu iznad 500 pa i 600 evra za obradu njiva u privatnom posedu”, navodi Zorka Delić. 

Najniža prosečna cena zakupa postignuta je na javnim nadmetanjima u području Rasinskog, Pirotskog, Braničevskog i Borskog upravnog okruga (Brus, Dimitrovgrad, Žagubica, Pirot, Negotin), gde je hektar arende koštao od 10 do 50 evra.

               (Autor je analitičar i publicista)