Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu  koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! 

Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu  uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru.

Foto: Pixabay (ilustracija)

Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da su ogromne zalihe i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka.

“Ministarstvo poljoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima”, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

U Srboji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji.  Tačan broj krava mleulja se nezna. Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulja. Tačno je da je pobošljan rasni sastav stoke, pa sad mlekulje daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvaljujući boljem rasnom sastavu postojeg  broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku, To je dokaz da se Srbija nalazi  na dnu lestvice po potrošnji mleka i prera]evina u Evropi. 

Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga biloo dovoljno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta sireva. Zemlja Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i blizu 10.000 tona mleka u prahu. Prema podacima RZS u Srbiji se gaji oko 725.408 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina. Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje. Prema poslednjem popisu i podaciam RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivednih gazdinstava. Od toga se 313.495 njih bavi  stočarstvom. Prosečan broj članova  stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trealo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine.

Stanje poljoprivrede, a i gašenja storastva  u Srbiji, je posledica loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlji od 2014. pa do početka 2025. godine. Autori te strategiej, 24o0 stručnjaka  eksperata Srbije napisalo je strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina p stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni minitar poljoprivrede Jugoslavije, je autore upozorio na činjenicu da je document, nerealan, netačan  i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu. Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština na koju nije bila ni upućena!?  Nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Odgovor je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. To se nikada nije dogodilo! Zašto!? Rezultati te strategije pada danas su da je u protekloj celoj decneniji rast bio samo 1,7 odsto,a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto. Za izradu loše strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora.  Niti su narodu objasnili ya[ti su glaslai ya dono[enej takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastomkod 9,1 ,odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada,  autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlje. 

Validnost strategije je istekla krajem jula 2024.godine. Pošto nova nije doneta, validnost ove je produžena do kaja 2024. godine. Zadatak da pišu novu strategiju u 2024. godini dobili su eksperti, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i još njih 10 iz Slovenije. Pomažu im četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni nacrt novog dokumenta na 100 strana koji su pisali stranci odbio je da prihvati Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, kajem 2024. godine.

Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu  koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija!

Prosečnastarost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina.  Tek svaki 11 nosilac gadinstva je mlađi od 40. godina. Prosečno gazdinstov u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice- To jeprosečna veličina gazudimnstva, a navjeći prosek od 13,2 hektara je u Vojvodini, zatim 5,7 hetkara u Begoradskom regionu, i po 4,4 hektara u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije.

U cilju valjanog snabdevanja tržišta,   da bi bilo dovoljno mleka za potrošnju u Srbinji, ono mora . da se uvozi! Zato sad u svakoj trgovini,  ima i mleka iz drugih evropskih zemalja. 

Dodao je da su otkupne cene sirovog mleka od 37 dinara po litru do maksimalno 65 dinara, što je kako je rekao sramota, jer je jeftinije od flaširane vode.

Na sastanku su bili predstavnici Imleka, Ubske mlekare, Kraljevačke mlekare, Mlekoprodukta, Šabačke mlekare, mlekare Kikinda, kao i ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.

Otkupne cene sirovog mleka spustili su 31. decembra 2024. godine, po rečima Palamarevića, mlekare Jastrebački eko biseri, Kraljevačka mlekara, mlekara Dukat – Vrbila, mlekara “Seničić”, otkupljivač “Mitić”, kao i mnogo manjih mlekara.

Palamarević je rekao da je na sastanku proizvođačima mleka obećano i da će se uraditi analiza mleka i mlečnih proizvoda jer primarni proizvođači tvrde da mlekare sipaju vodu u mleko i dodaju razne konzervanse i materije koje nisu životinjskog porekla.

Predstavnik laboratorije Ana lab Ivan Smajlović je rekao da ta laboratorija može da ispita autentičnost mleka ukoliko se to bude tražilo jer u okviru Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane još nije opremljena i puštena u rad laboratorije za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.

Palamarević je rekao da su proizvođači mleka zabrinuti za opstanak i da smatraju da mlekare smanjenjem okupnih cena mleka isisavaju novac koji stočari dobijaju za subvencije, a ne smanjuju cene mleka i gotovih proizvoda u trgovinama.

Nakon sastanka Ministarstvo poljoprivrede je objavilo saopštenje u kojem se i ne pominje da je tema razgovora, na zahtev proizvođača mleka, bila smanjenje otkupnih cena sirovog mleka i sastav gotovih proizvoda.

Palamarević je rekao da su proizvođači mleka koji su bili na sastanku šokirani saopštenjem u kojem se uopšte ne pominje smanjenje cena što je bila glavna tema razgovora i povod za organizovanje današnjeg sastanka, kao ni otkup viškova mleka za sušenje, niti analiza mleka.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede piše da je na sastanku dogovoreno da će se oformiti radna grupa za izradu strateškog plana za unapređenje kvaliteta i higijenske bezbednosti sirovog mleka koju će činiti predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Vlade Srbije, prerađivača i proizvođača. (B.Gulan)