- Dr Predrag Andrejević na poslu, u sredini
- Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić na Sretenje i Dan
državnosti odlikovao je petoro zaslužnih ljudi iz srpskog rasejanja
Piše: Marko Lopušina
U srpskoj dijaspori živi i radi 2,5 miliona naših ljudi u 159 država
sveta. Svake godine na Dan državnosti Srbije predsednik Aleksandar
Vučić uručuje odlikovanja zaslužnim institucijama i ličnostima. Ove
godine na Sretenje odlikovano je petoro zaslužnih ljudi iz srpskog
rasejanja. - Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani je
Mladen Filipović, predsednik Saveza Srba u Austriji, prvak udruženja
koje okuplja Srbe i afirmiše srpski identitet u Austriji. Filipović je ujedno
i predsednik Predsedništva Republike Srpske u Austriji, u kojoj živi oko
300.000 Srba. Odlikovan je i za naročite zasluge u promovisanju srpske
kulture u Republici Austriji.
Doktor Predrag Andrejević je kao i Filipović vođa srpske kolonije
na Malti. On je predsednik Malteško-srpske zajednice i glavni pokratač
mnogih srpskih aktivnosti u ovoj državi. Predsednik Srbije ga je
odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge i postignute rezultate u
razvijanju kulturne saradnje između Republike Srbije i Republike Malte
VREDNI LESKOVČANIN
Andrejević je rođen u Leskovcu 1963. Potiče iz ugledne porodice
trgovca iz Lebana. Deda mu je bio bio arhimandrit jablanički i paroh
bošnjački, a otac prvi pedijatar u regionu Leskovca. Diplomirao je na
Medicinskom fakultetu u Beogradu 1989. Završio je osnovnu hirurška
obuka na RCSI u Irskoj 2000. godine. Diplomu Pasterovog Univerziteta
u Strazburu iz laparoskopske hirurgije stiče 2004. godine.
Od 1989. radio je kao lekar pri KBC Zemun. Završio je
specijalizaciju pri Univerzitetskoj bolnici za ginekologiju i akušerstvo u
Beogradu i doktorirao je urgerntnu i laparoskopsku hirurgiju. Andrejević
odlazi 1992. da radi kao lekar u bolnici „Sveti Luka” na Malti, gde je bio
hirurg na specijalizaciji na Odeljenju opšte hirurgije. Od 2008. godine
radi kao saradnik na Odeljenju minimalno invazivne hirurgijе pri
Univerzitetskoj bolnici „Cisanello“, Piza i do 2012. kao rezident
specijalista opšte hirurgije u „Mater Dei“ bolnici na malti. Bio je i
supervizor za obrazovanje „Foundation“ programa, Malta.
Jedan je od tri direktora za speciajlizaciju iz opšte hirurgije u
bolnici „Mater Dei“ i glavni je konsultant hitne i laparoskopske hirurgije
pri ovoj bolnici. Gostujući je predavač hirurgije pri Univerzitetu na
Malti. Naučni saradnik je pri „American College of Surgeons“ od 2016.
Osnivač je internacionalne hirurške skole za specijalizante na Malti
Sekretar je inostranih poslova pri Udruženju hirurga Malte (ASM) i bivši
podpredsednik. Učesnik je mnogih naučnih konferencija i autor naučnih
dela iz hitne i laparoskopske hirurgije.
Doktor Predrag Andrejević je član kraljevske škole „Royal College
of Surgeons“ (RCSI) u Irskoj i nastavnog kadra fakulteta AIMS
Akademije u Milanu. Član je EAES (Evropska asocijacija za
endoskopsku i Laparoscopsku Hirurgiju), ESTESE (Evropsko udruženje
za traumatsku i urgentnu hirurgiju, Kraljevskog koledž za sportsku
medicinu u Irskoj.
Osnivač je i predsednik Malteško srpske zajednice , u kojoj sa
Majom Brov Blagojević radi na rešavanju statusnim probelema
doseljenih Srba i njihovom kulturnom i društevenom životu. Sarađuje sa
SPC na Malti i sa humanitranim organizacijama (Puttinu Cares ) radi
pomoći deci oboleloj od malignih obolenja. Organizator je dobrotvonog
košarkaškog turnia. Doktor Andrejević s aporodicom živi u La Valeti.
Zlatnu medalju za zasluge dobila je i Vesna Milićević, poreklom iz
Medveđe, koja danas živi u Vićenci. Ona je majka devetoro dece – osam
sinova i nedavno rođene kćerke, koja sa svojim suprugom neguje i
prenosi na svoju decu ljubav prema Srbiji, jeziku i kulturi. Odlikovana je
za izuzetne zasluge, iskazanu životnu hrabrost i upornost.
Ljiljana Tanasijević na terenu u S. Makedoniji
Sva deca Slobodana i Vesne Milićević su rođena u Italiji. Najstariji
sin Luka rođen je 2005. godine, potom Stefan 2006, pa Đorđe 2008,
Aleksa 2010, Nikola 2012, Dušan 2016, Petar 2018 i Pavle 2020. To što
su rođeni i žive daleko od svoje otadžbine ne sprečava ih da gaje
tradicionalne vrednosti, a roditelji se trude da nikada ne zaborave odakle
potiču.
Milićevići već 25 godina žive i rade u italijanskom mestu
Kastelgomberto i verovatno su najbogatiji bračni par u srpskoj dijaspori.
Njihovo bogatstvo je zdrava i srećna porodica koja broji ima ukupno 11
članova. Vesna i Slobodan su dvadeset godina braka proslavili rođenjem
devetog deteta, ćerkice Mile.
SRPSKO-MAKEDONSKA PRIČA
Zlatnom medaljom za zasluge odlikovan je Vladimir Stajić, počasni
konzul Republike Srbije u Kumanovu. Stajić je generalni menadžer
porodične kompanije „Supertrejd”, osnovane 1991. godine, koja se do
- godine bavila maloprodajom nafte i naftnih derivata. Te godine
donesena je poslovna odluka o prelasku na veleprodaju i direktan uvoz.
Stajić je, 2018. godine, izabran za menadžera godine u Severnoj
Makedoniji. Svoju poslovnu poziciju iskoristio je da pomaže mnoge
nevladine organizacije, kulturno-umetnička društva i manifestacije koje
neguju srpsku tradiciju i, kako ističe, tradiciju i kulturu njegovog,
srpskog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji.
Republike Srbije ima ukupno 15 počasnih konzula u šest država na
Balkanu. Odlukom Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije u Severnoj
Makedoniji su 2022. godine otvorena još dva Počasna konzulata Srbije.
Jedan u Ohridu, drugi u Kumanovu. Za počasne konzule R. Srbije
imenovani su poslovni ljudi i srpski aktivisti Mihajlo Filev (Ohrid) i
Vladimir Stajić (Kumanovo). Počasni konzul u Severnoj Makedoniji je
i Siljan Micevski u Bitolju.
Vladimir Stajić je nagrađen za izuzetne zasluge u negovanju i
učvršćivanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Severne
Makedonije.Nekoliko godina bio je član Organizacionog odbora
Svetosavske akademije, koja se održava povodom nacionalnog praznika
Srba – Savindana, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra
Vučića, vlade RSM premijera Zorana Zaeva.
Odlikovana je i Ljiljana Tanasijević, autorka kapitalne knjige
“Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja” o srpskim spomenicima u
Severnoj Makedoniji. Dala je važan doprinos kulturi sećanja na
Balkanske i Prvi svetski rat i ostvarila izuzetne zasluge u oblasti javnih i
kulturnih delatnosti.
Stajić i Tanasijević na svoj način svedoče o makedonskoj priči srpskog
naroda. Stajič o srpskom nacionalnom identitetu danas popisanih oko 24.000
Srba u Severnoj Makedoniji. A Tanasijević o 59 srpskih grobalja i na desetine
pronađenih pojedinačnih grobnih mesta sa ukupno 648 nadgrobnih spomenika iz
Prvog svetskog rata u ovoj zemlji, koju su Srbi tri puta oslobađali.
- U Severnoj Makedoniji imate veliki broj belega koja je iza sebe ostavila
srpska vojska posle bitaka u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
Mnoga od grobalja više ne postoje, sa nekih su ekshumirani posmrtni ostaci,
neke je pokrila zemlja, jedan broj je uništio neprijatelj, a neke nebriga i zaborav.
Mali broj natpisa je u potpunosti očuvan – izjavila je Tanasijević na promociji
svog kapitalnog dela.
Prema rečima LJiljane Tanasijević, stanje velikog broja kosturnica koje se
nalaze širom Makedonije: u Prilepu, Udovu, na Zebrnjaku, u Krivoj Palanci, u
Karaslarina, Ceri, Manastirecu, u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju –
Hram Slave, negde je bolje, a negde lošije. Na primer, spomen-kapela sa
kosturnicom u selu Manastirec kod Makedonskog Broda, na jugozapadu
Makedonije, koje je poznato kao Mala Šumadija. U njoj počivaju ostaci preko
stotinu najuglednijih meštana Poreča, koje su bugarski neprijatelji ibili na Badnji
dan 6. januara 1916. godine.
Uz 1.200 fotografija, monografija sadrži i sa spomenika verodostojno
preneta 542 imena srpskih vojnika i svi druge podatke koji su sa njima ukesani.
Za neke od njih dati su i biografski podaci, fotografije, kao i podaci o dobijenim
odlikovanjima. Popisano je 65 odlikovanih ratnika sa 125 odlikovanja. Uz
razjašenje na koje se čekalo skoro ceo jedan vek ko je od srpskih vojnika palih na
Kajmačalanu sahranjen kasnije na Zejtinliku, srpskom vojnom groblju u Solunu,
u ovoj monogafiji obrađeni su i podaci za tridesetak spomenika poginulim
srpskim vojnicima u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine.
Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Predsedništvu
Srbije, koji na Sretenje odlikuju zaslužne pripadnike srpskog naroda,
neguje se kultura sećanja na velikane iz srpske dijaspore, koji se svaki na
svoj način, bore za očuvanje i razvijanje srpskog nacionalnog identiteta.