Agrarni Ustav pišu domaći stručnjaci!

• Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju polјoporivrede od 2025. do 2035. godine. Sad je verovatno jedina zemlјa u Evropi, a među i retkima u svetu  koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. Posledica loše agroekonomske politike koaj se vodi poslednjih decenija je  da Srbija nema više samodovoljnost u proizvodnji hrane!
• Da bi se sve to ostvarilo agrar mora postati strateška grana u Srbiji!
• Poljop[rovreda koa;no mora postati strate[ka grana! Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… 
• Kreatori dosadašnje desetogodišnje loše agroekonomske politike narodu nisu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od tada nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama.
• Rezultat te loše, promašene strategiej je da Srbija mora da uvozi hranu da biprehranila 6,6 miliona stanovnika!
• Novu strategiju sad rade domaći eksperti koji treba u nju da ugrade realne, ostvarljive parameter rasta i rzvoja!

Piše: Branislav GULAN

Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru! Prema poslednjem popisu i podacima RZS u Srbiji postoji 508.365 polјoprivednih gazdinstava. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine…  Prosečno gazdisntvo u Srbiji čiji vlasnik danas  ima 60 godistna, je veličine 6,4 hektara. Ono poseduje jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnicei  43 živine! Od 4.720 sela koliko ih imau Srbiji, čak u 600 njih nema nijedne krave! U Srbiji se danas hrani proizuvodi za 6,6 mkilioamn žitelja, To jre za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Još toliko je dans svakoldmnevno gladno! Stočarstvom se bavi oko  313.495 gazdinstava. Stanje polјoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlјi od 2014. pa do početka 2025. godine. Loši rezultati su nastavljeni i danas. Jer, prema poslednjim podacima RZS sa stanjem 1. decemra 2024. godine, u odnosu na isti dan 2023.godine,  manji je ukupan broj goveda  (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto)!

Autori te strategije, koja je istekla na kraju 2024, godine bilo  je 240 stručnjaka eksperata Srbije. Oni su pre jedne decenije napisali strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta bio je prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Autore je upozorio na činjenicu da je tada dokument, bio nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu! Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Tada nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. 

Odgovor narodu je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. Međutim, to se nikada nije dogodilo! Zašto!? Javnost nezuna, ali nagađa da je bio dokukment loš!  Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast agrara Srbije  bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše i nerealne strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Rezultati te strategije je da Srbija nema smaodovljnosti u proizvuodnji hrane pa mora da je uvozi. Samo prošle 2024. godine, taj uvoz mesa, mleka i prerađevina je iznosio oko 650 miliona dolara! 

Kreatori te loše agroekonomske politike narodu nisu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od tada nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlјe. Tada je taj agrarni Ustav usvojila samo Vlada Srbije. U vreme usvajanja tog agrarnog Ustava na Vladi Srbije, premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar poljoprivrede u to vreme bio današnji savetnik za agrar predsednika Republike Srbije! 

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovolјno, mesa mleka, prerađvina, čak ni  za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara: Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Nјima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to osporio Odbor za polјoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli preuzeli da završe domaći stručnjaci. Tim domaćoh struićčnajka predvodoi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Vodja tog agreoekojomskgo timakoja trebga da uradi agrarni Ustav Srbiej je I predsednhiak Društva agroekonomista Srbije. Ona I domaći tim treba da prihvate ono što je valjano iz već urađenog okvirnog nacrta, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim  stručnjacima I poljoprivrednicima, uz uvažavanje kolikohane trea za 6.6 miliaon tanvonkika ikoliko oni to što im treba mogu da plate Srbije! 

Foto: Goran Mulić – Srbija sirovine za hranu proizvodi na 3.257.100 hektara!

Nepoverennje u strane autore!

Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci blje znaju od domaćih naučnaika u Srbiji i proizvođača šta nam treba, ali i na osnovu urađenog porednacrta, nije bilo povererenja da će trani atorim projekta,bočlje uraditi od domaćoh poznavala prilika u Srbiji.  Zato im je i otkazana dalјa saradnja. Tako su nadležni odlučili da posao rade domaći stručnjaci.  To znači da novi okvirni Nacrt treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valјano i prihvatlјivo u već irađenoim dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog  Ustava u Srbji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlјu između ostalog za ozdravlјenje polјoprivrede Srbije, nalažu se prioritentni zadaci. Prvi zadatak je da poljoprivred ai Srbiji konačno postnae strateška privredna grana,. To traži 508.365 poljoprivrfednih gazdinstav au Srbiji. Oni proizvode hrane na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarano,m gazdinstvuu Srboiji zaposleo je po 2,2lica, pa je prema popisu poljoprivrede ui njojzaposleno1.150.653 lica!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom ,,Ustavu’’ Srbije između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji končano da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. U tom cilјu neophodno je:

• Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…

 Zašto sve više uvozimo seme ratarskih kultura? 

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura! Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 40.000 hektara? Zemlja koja nema svoju smenarsku proizobnnju najbže može postati zavisna od velikih svtskih multinacionalnih kompani, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu! Dakle, budućnostt svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju! Dakle svaka zemlja koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost! U Srbiji je nauka daka pun doprinos ovoj proizvodnji do sada, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stanih hibrida i sorti, koji nisu prialgođeni ovom podneblju, pa nam je proizvdohnjji au poljoprivredi pala na nivo odpre četiri deceniej! Najbolji doka je da je suša z protekloj decneiji nanela štete veće od 7,5 milijardi evra! Otpornost na sušu supu i većše prinoise daju usevi, koej je stvorila domaća nauka, jer su prilagođeni za ovo podneblje. A koliko je domaća proizvodnja semena u teškom položaju govori i činjenica da su se samo za nekoliko godina površine pod semenskom proizvodnjom u Srbiji smanjile sa 50 na 30.000 hektara.

Krah stočastva

Najveći problemi su u stočarstvu, jer, prazne su staje,ovori za tov svinaj,torovi za ovce.  Jer, ono vveć više od tri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje. Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu polјoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da postoje ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni potrošači, jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine… Problem mora da bude što u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave!

“Ministarstvo polјoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima”, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji.  Tačan broj krava mlekulјa se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulјa. Tačno je da je pobošlјan rasni sastav stoke, pa sad neke mlekulјe daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvalјujući bolјem rasnom sastavu postojeg  broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi  na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi.  A, dokaz je se danas u prodavnicama,  nalazi i mleko iz mnogih evropskih zemlјa. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji. Uvoz mleka gasi doamče stoačrstov , Doak je da je u poslednjoj deceniji u Sribji ugašeno čak 60.000 farmi. 

Inače, u Srbiji i dalje opada broj goveda. Prema poslednjim podacima RZS u njoj sad ima ih samo 698.605 grla., što samoaz godinu dana pad od 3,7 osto, mnavpodi RZS. To znači da je u odnsouna desetgodišnji prosek proske, od 2014. Pa dok raja 2024. godine broj goved amanjii čak za19,5 odsto! Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 313.495 gazdinstava.

Dakle, Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovolјno na tržištu. U njoj je 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta ovog proizvoda od mleka. Zemlјa Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i oko 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hilјada litara konzumnog mleka. Prema podacima RZS u Srbiji se gaji oko 698.605 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina.  Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. U svet je sve oispdo 70 osto karatkerstika nerazvijenih zemalja.  Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.

Srbija više nema samodovoljnost u proizvodenji hrane. Mora da je uvoyi. U 2022. godini stočarstvo je u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Sads je to mjoš manje!  Ni 2023. godina n je bila vreme samodovolјnosti domaćeg tržišta sa mesom. Jer, i tada se moralo uvoziti meso, prerađevine, konzumno mleko i mleko u prahu! Prema podaciam RZS i PKS možemo istaći, da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši:

Procena potrošnje po članu domaćinstva 2024.	RZS
Goveđe, juneće i teleće meso, u kg.	7,7
Svinjsko meso, u kg.	15,5
Jagnjeće, ovčije i kozije meso, u kg.	3,3
Živinsko meso, u kg.	18,8

U slučaju samodovolјnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96,4 odsto). Međutim, u PKS ističu, da pokrivenost potreba stanovništva iznosi svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veća od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7,4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo).Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva! To je greška onih koji vode agropolitiku u zemlji. Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti usmeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolјe razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo. 

Polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – Stočarstvo u Srbiji na pocetku 2025. godine…

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 osto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto).

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto).

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odstoi živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto.

Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati

	Republika Srbija
	ukupno	Srbija – sever			Srbija – jug
		svega	Beogradski region	Region Vojvodine	svega	Region Šumadije i Zapadne Srbije	Region Južne i Istočne Srbije	Region Kosovo i Metohija
Goveda, broj	698.605	260.994	32.986	228.008	437.611	318.438	119.173	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	96.3	98.5	95.2	99.0	95.0	96.5	91.4	…
Svinje, broj	2.349.176	1.135.602	108.357	1.027.245	1.213.574	828.007	385.567	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	109.7	108.8	104.6	109.3	110.6	111.6	108.4	…
Ovce, broj	1.759.424	389.669	75026	314.643	1.369.755	1.081.803	287.952	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	102.5	99.4	97.7	99.8	103.4	103.3	103.6	…
Živina, broj	14.773.571	7.071.562	635.755	6.435.807	7.702.009	4.993.164	2.708.845	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	103.5	107.5	99.4	108.4	100.0	99.3	101.4	…

Podaci za 2024. godinu, koji se odnose na broj stoke sa stanjem na dan 1. decembra, dobijeni su sprovođenjem Ankete o polјoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja (APP), na uzorku.  Okvir za izbor uzorka je formiran na osnovu Statističkog registra polјoprivrednih gazdinstava. Uzorak je stratifikovan prost slučajan. Veličina uzorka je 10. 951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10.539 jesu porodična gazdinstva.  Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Foto: Goan Mulić – – Već tri decenej stoačrstov u Srbiji opada godišnje po stopi dva do tri odsto. Cilj obnove stočnog fona je kroz tov krava – tele! To u Srbiji vodi nvosadski ,,Agroprofit”! Predsednik tog udru\enja :edomir Keco ka\e da sad u Srbiji ya iyvoy ima oko 25.000 junadi!

PREDLOG ,,AGROPROFITA” O STRATEGIJI POLJOPRIVREDE SRBIJE OD 2025. DO 2035. GODINE!

Nakon davanja otkaza stranim stručnjacima iz Bosne i Hercegovine i Slovenije da rade novu strategiju poljoprivrede Srbije, taj posao dobia je da vodi predsednik Društva aagroekonomista Srbije, profesor dr Tatjana Brankov. Ona je I predsednika DAES. Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije,obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. U taj posao moraju biti uključeni i primarni proizvođači sirovina za hranu, prerađivači sirovina i ostali u ovom ciklusu. Dakle, posao mora da bude obavljen u interesu svih u ovom ciklusu u Srbiji. Kako bi se to i ostvarilo, Udruženje ,,Agrofrofit’’  koje  se bavi tovom junadi za domace tržište i izvoz uradilo je i preporuke stočara i uputilo ih tvorcima ovog budućeg agrarnog Ustava Srbije.  Pošto se ovaj  posle niza godian pitaju u i proizuvpođači pta treabs da se uigadi u taj novi agrarni Ustav, svoj prilgo dali su i stočari. 

Evo i njihovih predloga:

 U tom cilјu potrebno je modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sector, kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje  znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti,smanjenjetroškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog u tom procesu proizvodnje.

Međutim, u novije vreme nije poznato da li je agrarno razvijena zemlja samo ona koja ima najmanje 40 odsto učešća stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji. Po nepouzdanim računicama stočarska proizvodnja u Srbiji u ukupnom produktu poljoprivrede sad se kreće oko 20-25 odsto sa tendencijom pada. Po utrošku žitarica i uljarica za potrebe stočarske proizvodnje ne može se govoriti o stagnaciji. 

O ekonomičnosti i održivosti stočarstva u praksi evo nekoliko pokazatelja koji govore o razlozima ukupnog pada:

• U govedarstvu beležimo oscilacije cena otkupa mleka, žive junadi i malu mlečnost po grlu (4.000 l u laktaciji) i pad broja proizvođača koji koriste državne podsticaje;
• U svinjarstvu je velika konkurentnost iz uvoza živih svinja i zamrznutog mesa (zamrznutog oko 180 dana), nedostatak kooperantskih ugovora o ciklusu tova i otkupu mleka;
• Nedostatak plasmana i postojanje poreskih opterećenja u Evropskoj uniji za sveže meso uvezeno iz Srbije;
• Manja selektivnost u zabrani o kvalitetu mesa svih vrsta;
• Ne postoje institucije za zaštitu potrošača i funkcionisanje stočarske proizvodnje kao što su ombudsman za hranu i uprava za stočarstvo;
• Prisutna je korupcija i kršenje zakona kod uvoza životinja (bez karantina) i mesa sumnjivog kvaliteta, kao i davanje dozvola za uvoz kada se na našem tržištu nude  tovljenici i junad;
• Gde i kako se u stočarskoj proizvodnji može povećati  „dodata vrednost“:

1. Klasična obrada i prerada mesa vezana je za klaničnu industriju, a manje za stočarska gazdinstva, pa je potrebno investiciono podržati programe gazdinstva u doradi i preradi mesa pa i mleka… (postoje primenljivi propisi za takvu delatnost); 
2. Konfekcioniranje mesa manje težine junadi uzgojene u sistemu krava-tela (težine do 350 kilograma); 
3. Obrada goveđeg mesa i zrenje na farmama uz podršku za nabavku opreme za ovaj tehnološki proces i marketing programe;
4. Program za formiranje rentabilnog i održivog stada goveda kombinovane rase i stada u sistemu krava-tele kao uslov za veću ekonomičnost u tovnom govedarstvu;
5. Korišćenje bez nadoknade pašnjaka, zaštita i održivost ovih površina za potrebe tovnih rasa, mlečnih grla autohtonih rasa u ruralnim sredinama i pašnjačkim područjima;
6. Povezivanje lokalnih uprava i državne administracije za povećanje zakonitosti i odgovornosti za izdavanje državne zemlje u zakup po principu „prečeg zakupca“ uz transparentno otklanjanje zloupotreba koje su otišle toliko daleko da se i pašnjaci obrađuju i u prirodno zaštićenim područjima;
7. Uvođenje savetodavnih stručnih poljoprivrednih službi i osnovnih odgajivačkih organizacija u odgovoran i stručan status prema gazdinstvima, što do sada u mnogim regionima nije slučaj;

Tovno govedarstvo u Srbiji

Od 2009.  do 2024. godine više od 6.000 gazdinstava odustalo je od tova junadi u Srbiji iako je veličina farme bila od 4-6 grla po gazdinstvu!

U tom periodu potrošnja goveđeg mesa po stanovniku bila je oko četiri kilograma u Srbiji! 

Broj junadi je opadao zbog nedostatka tržišta, male potrošnje junećeg mesa u Srbiji, starosne strukture na selu ali i kolebanja cena u mlečnoj i klaničnoj industriji. U gajenju goveda najviše je bilo simentalskog govečeta, što se zadržalo do danas, ali je ukupan broj krava opao čime je i smanjena proizvodnja teladi. Tako u 600 naselja nema ni jedne krave. Broj kvalitetnih priplodnih tovnih rasa od 2009. godine do danas povećan je sa 475 na 25.000 sa tendencijom rasta. Državne podsticajne mere od 55.000 po grlu, zatim za zadržane junice na farmi i za isporučenu utovljenu junad klanicama uz bespovratna sredstva za nabavku osnovnog stada dale su pozitivan rezultat u ovom delu govedarstva. Stočari očekuju da donete mere ostanu dugoročno na snazi, da budu transparentne i predvidljive. Ne bi bilo korisno da se sada stimulišu nova gazdinstva sa velikom nabavkom priplodnih grla i da se tim izdvajanjima praktično umanji očekivani postepeni razvoj tovnog govedarstva gde je realna veličina gazdinstva 300 grla što je prihvatljivo i za mlečno govedarstvo. Ova faza pristupanja Srbije u EU bez njenih fondova nije vreme za neselektivno izdvajanje ni za jednu granu stočarstva. Gazdinstvima su više potrebne mere za zaštitu pašnjaka, selekcijske mere, racionalni objekti i oprema nego nerealno uvećanje broja muznih grla u periodu postojanja viška svežeg mleka.

Govedarstvo u Srbiji se svodi na oko 180.000 h junadi za tov i isto toliko za dalju reprodukciju. Broj farmi sa više od 100 grla u Srbiji je manji od 50. 

Naša tradicionalna tržišta za goveđe meso i živu junad kao što su bile zemlje Italija, Grčka, Izrael,  Turska više nisu partneri.

Istraživanje koje je sprovelo Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada pokazalo je da od 103 zemlje sa prodajnom cenom junećeg mesa – 45 zemalja mogu biti nama od koristi, ali mnoge ne uvoze govedinu. Naš najbolji i nekada veliki kupac  Italija gde se cena junećeg mesa u trgovačkim lancima kreće od 16,50 do 18,00 eura/kg. Zemlje u koje bi cenovno mogli da izvozimo juneće meso su Izrael (16,50/kg), Švedska (15,18 eur),  Malta (13,84), Turska (12,49), Grčka (12,20), Saudijska Arabija (12,00), Albanija (11,00) Egipat 10,30…

Italija uz Grču bila je nekada najveći kupac. Trenutno ima pad u ponudi i potrošnji goveđeg mesa i najveća klanica u Modeni radi sa manje od polovine kapaciteta.

Pad proizvodnje junadi u Srbiji nastao je zbog umanjena izvoza pa smo došli u situaciju da junetinu uvozimo iz Ruske Federacije. Zbog carinskog opterećenja za uvoz u zemlje EU gotovo i da nema izvoza. Ta carinska opterećenja se kreću od 0,34 do 1,43 eur/kg. Sve do nedavno državna administracija i nije uočila ovaj problem, već se nedostatak izvoza pripisivao samo našoj maloj ponudi. 

Već sada bi bilo potrebno da se prema EU otvore ova opterećujuća pitanja pre pristupanja da bi smo stvorili pogodnost kao što je to uspela Mađarska, koja je zadržala nacionalni program podsticaja prema poljoprivredi i pet godina po ulasku u EU.

Rezime: 

• Zadržati postojeće podsticaje za tovno govedarstvo da budu predvidljivi jer su razvojno održivi i ekonomski opravdani
• Korišćenje pašnjaka nameniti stočarima svih kategorija, objediniti upravljanje i korišćenje sa strogom regulativom kršenja propisa
• Utvrditi nacionalni interes u zaštiti poljoprivrednog zemljišta. Jedan od modela može biti i formiranje  Nacionalnog saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta.

Nedostajući zakoni ili izmene:

• Zakon o poljoprivrednom gazdintvu
• Zakon o integralnoj proizvodnji
• Zakon o stočarstvu
• Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta
• Zakon o veterini
• Pravilnik ili zakon o Knjizi polja
• Zakon o poljoprivrednim savetodavnim službama

Iskustva iz Hrvatske

Otvaranjem modela proizvodnje prema preporukama EU u Hrvatskoj je došlo do toga da ova zemlja nema vlastitu proizvodnju u dovoljnim količinama  ni mleka ni mesa. Stočari su očajni i zahtevaju zaštitne cene i podsticaje koje imaju zemlje EU, iz kojih uvoze mleko i meso. Pre ulaska u EU imali su 64.000 proizvođača mleka i 320.000 mlečnih krava, a danas imaju 2000 proizvođača i 70000 mlečnih krava. Cena mleka je 52 euro centa. Hrvatska nema hranidbenu sigurnost, jer su preplavljeni uvozom mesa za koje je zatvoreno kinesko tržište. Junad od 450 kg se prodaju po 4,2 eura, tovne svinje po 1,10 eura kilogram, a utovljena junad 3,6 do 3,8 eura. 

Stimulacija velikih farmera sa 4-5.000  krava ugasila je proizvodnju mleka na oko 62.000 domaćinstava! Tolikio je sad praznih staja za tov goveda u Srbiji!

Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco u Privrednoj komori Srbije. ”Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište”, ističe on. Proizvođači su uspeli da izvezu kvalitetan “bebi bif” za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu ,,crvenog mesa’’. Domaći proizvođači najbolјe su trgovali sa Italijom – ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu žive mere.

Foto: Goran Mulić – Srbija sad u oborima ima 2.349.176 svinja. to je broj kao posle Drugog svetskog rata., 1947. godine. Sad se godišnje uvozi blizu 500.000 prasića pojedinačne težine do 50 kilograma!

Slučaj svinjskog mesa!

U slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne proizvodnje. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67,9 odsto. Dalјe, ostvareni uvoz od 43.178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,1 odsto!

Ovčijeg mesa više od potreba!

Samodovolјnost tržišta za ovčijim mesom od 146,1 odsto indirektno nam je pokazatelј da je domaća proizvodnja veća od domaćih potreba. Međutim učešće industrijske proizvodnje ovčijeg mesa u ukupnim potrebama stanovništva od svega 5,2 odsto direktan je pokazatelј disbalansa u strukturi ovčarske proizvodnje, potrošnje i pozicioniranja ovog sektora stočarstva u Republici Srbiji. Dalјe, niska pokrivenost ovčijim mesom, potvrđuje se i niskim učešćem ove vrste mesa u ishrani stanovništva (3.3 kilogramapo stanovniku) i moguće je da ovčije meso nije značajno zastuplјeno u ishrani, za razliku od drugih vrsta mesa (piletina, svinjetina, govedina). Pored razloga navedenih i u slučaju tovnog govedarstva (genetika, ishrana i sl.) najveći izazov u narednom periodu bio bi uskladiti nesklad između proizvodnje i domaćinsatva potrošnje (možda usmeriti i na druge industrijske grane – na pr. proizvodnja vune, koju niko neće dakupuje!). Naglašavamo da je ostvareni izvoz u 2023. godini u odnosu na uvoz bio veći 32 odsto, sa učešćem domaće proizvodnje u izvozu 32,6 odsto.

Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj ovaca (za 0,2 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), veći je broj ovaca za 1,1 odsto.

Živinarstvo, rast proizvodnje i potrošnje!

U slučaju živinskog mesa, dobijen je indirektni pokazatelј samodovolјnosti tržišta od 89,1 osto, dok su potrebe stanovništva domaćom proizvodnjom živinskog mesa pokrivene sa 65,7odsto. Podatak o samodovolјnosti tržišta (89,1 odsto) pokazuje da domaća proizvodnja uspeva da zadovolјi veliki deo ukupne potražnje za živinskim mesom. Može se reći da je živinarska proizvodnja relativno razvijena u odnosu na ostale grane stočarstva, ali i da još uvek pokazuje određena ograničenja, kako u kapacitetetima proizvodnje, konkurenciji sa uvoznim proizvodima, specifičnim zahtevima tržišta za živinskim mesom, tako i sa ograničenim izvoznim potencijalima (ostvareni izvoz bio je manji od uvoza u 2023. za 3,2 puta, a čini svega 5,6 odsto domaće proizvodnje živinskog mesa u 2023. godini). Pokrivenost potreba stanovništva od 65,7 odsto ukazuje se samo oko dve trećine živinskog mesa obezbeđuje iz domaće proizvodnje, preostalih 35,3 odsto potiče iz uvoza. Razlika između samodovolјnosti tržišta i domaće potrošnje ukazuje da se deo domaće proizvodnje ne koristi za direktnu ishranu stanovništva, već ide u industrijsku preradu ili izvoz… Bilo bi značajno uticati na smanjenje uvoza i veću iskorišćenost domaćih resursa, jer visoka zavisnost od uvoza čini tržište osetlјivim na međunarodne cenovne i logističke promene. Ovaj sektor ima veliki potencijal za rast, ali su neophodne cilјane mere za povećanje efikasnosti i konkurentnosti domaće industrije, iznad svega omogućavanje uslova za izvoz živinskog mesa (administrativne prepreke). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan živine (za 3,6 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj živine manji je za 12,1 odsto!

Neminovan uvoz svinjskog mesa!

Prema podacima  Privredne komore Srbije  uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju za prvih 11 meseci 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovolјno izmaže tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište. 

SPONOLjTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNјE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA

Tar.oznaka/godina	2024./UVOZ	2024./IZVOZ	2023.UVOZ	2023.IZVOZ
0102/živa goveda	28.877 kom./24,8 mil.evra	20.272 kom./25,5 mil.evra	22.966 kom./10,3 mil.evra	33.824 kom./39,4 mil.evra
0103/prasad t.m. do 50 kg.	457.289 kom./50,7 mil.evra	/	286.755 kom./32,4 mil.evra	/
0201+0202/goveđe meso	2.855 t./19,5 mil.evra	1.728 t./8,9 mil.evra	2.286 t./14,7 mil.evra	1.482 t./7,1 mil.evra
0203/svinjsko meso	48.700 t./164,7 mil.evra	502 t./1,3 mil.evra	42.760 t./148 mi.evra	403 t./1,4 mil.evra
0207/živinsko meso	13.770 t./27,7 mil.evra	7.245 t./16,6 mil.evra	16.508 t./33,5 mil.evra	4.616 t./10,5 mil.evra
0210+1601+1602/proizvodi od mesa	26.000 t./111,7 mil.evra	13.886 t./61,3 mil.evra	24.780 t./101 mil.evra	17.640 t./73,7 mil.evra
0209+1501/svinjska masnoća-ČMT	18.273 t./23,3 mil.evra	133 t./362.425 evra	16.284 t./24,3 mil.evra	97 t./380.000 evra
UKUPNO CELO STOČARSTVO	650,4 mil.evra	240,7 mil.evra	578,6 mil.evra	253,5 mil.evra

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini

Slučaj agrarnog Ustava Srbije!

Validnost Strategije razvoja polјoprivede Srbije istekla je krajem jula 2024.godine. Pošto nova nije doneta, validnost ove postojeće, bila je produžena do kaja 2024. godine. Zadatak da pišu novu strategiju u 2024. godini dobili su eksperti, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i još njih 10 iz Slovenije. Pomagala su  im četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni Nacrt novog dokumenta od 100 strana koji su pisali stranci, odbio je da prihvati Odbor za polјoprivredu Skupštine Srbije, kajem 2024. godine.

Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju polјoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlјa u Evropi, a među i retkima u svetu  koje trenutno nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija!

Posledica te loše strategije je rezultat da Srbija mora da uvozi meso, mleko, perađevine… Prema istaživanju Privredne komoe Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ponajviše zavisna od uvoza svinjskog mesa. Jer, pema poslednjem popisu u oborima je na kraju 2024. godine bilosamo  2.263.705 svinja. To je za 30,7 odsto manje negoli 2018.godine. Prazni su obori za tov svinja u Srbiji.Toliko svinja, koliko oha sad ima u Srbiji, bilo je i 1947. godine, dakle  posle Drugog svetskog rata! 

Ovo što sad svinja ima u Srbiji, prema podacima RZS, dovolјno da se podmiri tek 66,1 odsto potreba za 6.641.197 stanovnika Srbije. Dakle, Srbije je prinuđena na uvoz ovog mesa. Evo i istraživanja o delimičnom uvozu, ovog puta svinjskog mesa, do 1.decembra 2024. godine.

Rezultatti popisa agrara

Prema rezultatima popisa agrara obavlјenog u 2023. i 2024. godini, prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina.  Tek svaki 11 nosilac gadinstva je mlađi od 40. godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice. To jeprosečna veličina gazudinstva, a akjo se posebno računa, najveći prosek od 13,2 hektara je u Vojvodini, zatim 5,7 hektara u Beogradskom regionu, i po 4,4 hektara u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije.

U cilјu valјanog snabdevanja tržišta,  da bi bilo dovolјno mleka za potrošnju u Srbinji, ono mora da se uvozi! Zato sad u svakoj trgovini, ima i mleka iz drugih evropskih zemalјa. Proizvođači mleka ističu  da su otkupne cene sirovog mleka od 37 dinara po litru do maksimalno 65 dinara, što je kako je rekao sramota, jer je jeftinije od flaširane vode.

 Na sastanku proizvođača Mlaka Srbije I predsavnoka vlasti, bili su predstavnici Imleka, Ubske mlekare, Kralјevačke mlekare, Mlekoprodukta, Šabačke mlekare, mlekare Kikinda, kao i ministar polјoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga. Otkupne cene sirovog mleka spustili su 31. decembra 2024. godine, po rečima Palamarevića, mlekare Jastrebački eko biseri, Kralјevačka mlekara, mlekara Dukat – Vrbila, mlekara “Seničić”, otkuplјivač “Mitić”, kao i mnogo manjih mlekara. Palamarević je rekao da je na sastanku proizvođačima mleka obećano i da će se uraditi analiza mleka i mlečnih proizvoda jer primarni proizvođači tvrde da mlekare sipaju vodu u mleko i dodaju razne konzervanse i materije koje nisu životinjskog porekla. Predstavnik laboratorije mleka Analab Ivan Smajlović je rekao da ta laboratorija može da ispita autentičnost mleka ukoliko se to bude tražilo o dnje. Jer u okviru Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane, to još nije moguće, jer još nije opremlјena i puštena u rad laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka! Palamarević je rekao da su proizvođači mleka zabrinuti za opstanak i da smatraju da mlekare smanjenjem okupnih cena mleka isisavaju novac koji stočari dobijaju za subvencije, a ne smanjuju cene mleka i gotovih proizvoda u trgovinama. Nakon sastanka Ministarstvo polјoprivrede je objavilo saopštenje u kojem se i ne pominje da je tema razgovora, na zahtev proizvođača mleka, bila smanjenje otkupnih cena sirovog mleka i sastav gotovih proizvoda. Palamarević je rekao da su proizvođači mleka koji su bili na sastanku šokirani saopštenjem u kojem se uopšte ne pominje smanjenje cena što je bila glavna tema razgovora i povod za organizovanje današnjeg sastanka, kao ni otkup viškova mleka za sušenje, niti analiza mleka. U saopštenju Ministarstva polјoprivrede piše da je na sastanku dogovoreno da će se oformiti radna grupa za izradu strateškog plana za unapređenje kvaliteta i higijenske bezbednosti sirovog mleka koju će činiti predstavnici Ministarstva polјoprivrede,Vlade Srbije, prerađivača i proizvođača. 

Uvoz mesa, gasi domaći tov!

Tovlјači svinja u Srbiji u istoj su poziciji, danas kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalјa. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovlјači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke.  U Srbiji je sad broj svinja kao posle Drugog  svetgskog rata! Prema podacima RZS sad se u oborima Srbije nalazi samo 2.263.705 grla svinja.

U EU se godišnje po stanovniku troši 25 kilograma mesa više nego u Srbiji! To SRbiej nemnože d astien niza poa veka uz godišnji razvoj kao što danas, ima rekordan na Balkanu!

Proizvodnja pred kolapsom!

Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja pred kolapsom, država favorizuje klanice i uvoznike Udruženje odgajivača svinja Srbije (UOSS) je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbija je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi. 

Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidlјivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja. „U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministasrtvo polјoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone, odnosno nestaje.  Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministasrtvu polјoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.

Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa. „Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni. Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, „uz zanemarivanje uloge i interesa odgajivača svinja“.

Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja, učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.

Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta. „Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da „ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.

1. Srbija nema mesa, uVoz za pet godina porastao 500 odsto!

Prema podacima RZS u proteklih pet godina uvoz je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona evra. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okuplјaju najozbilјnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije. Otkupna cena pala 30 odsto, a u radnjama nema pojeftinjenja!? „Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovlјenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.