.
- Najbogatija zemlja Evrope je Luksemburg gde je realni BDP po glavi stanovnika iznosio čak 100.880 evra.
- Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Jedine siromašnije zemlje od nje su Nova Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina!
- Međugodišnja inflacija je iznosila 4,7 odsto u Srbiji!
- U decembru 2024. Godine prvi prvi put u istoriji Srbije vrednost prosečne neto zarade premašila je vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada je vredela 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa bila 105.765 dinara;
- Srbija jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi, ali je I manje zadužena od drugih zemalja!
Priredio: Branislav Gulan
Mada se državnoi zvaničnici Srbije neretko hvale time da je Srbija 2024. godine imala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je bio među najvišim u Evropi, uz obavezan epitet da je ,,ekonomski tigar’’ podatak koliko naša zemlja loše stoji kada je reč o BDP-u po glavi stanvonika retko pominju! Statistički agencija Evropske unije (EU). Eurostat, objavila je nedavno podatke realnog BDP-a po glavni stanovnika za gotovo sve evropske zemlje, a oni pokazuju da je Srbije jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, piše list ,,Danas’’.
Realni BDP po glavi stanovnika je ekonomski pokazatelj koji meri prosečni ekonomski rezultat po osobi u nekoj zemlji, uzimajući u obzir i inflaciju. Podaci za Srbiju su toliko loši jer je inflacija u Srbiji među najvišim u Evropui. BDP po glavi stanvnika je bolji pokazatelj životnog standarda građana nego ukupni BDP, a kojeg predstavnici naše vlasti češće prikazuju kada žele da istaknu ,,koliko građani Srbije dobro žive”.
Međutim, kada se prosečan realni BDP po glavni stanovnika u EU koji je u 2024. godini iznosio 33.530 evra, uporedi sa BDP po glavi stanovnika Srbije koji je bio 8.900 evra, razlika u bogatstvu, odnosno siromaštvu postaje jasna. Realni BDP po glavi stanvonjuka u Srbiji ne iznosi ni celih 30 odsto (26,6 odsto) prosečnog realnog BDP-a po glavni stanovnika u EU za 2024. godinu. Može se reći da je jedan stanovnik EU u proseku skoro četiri puta bogatiji od jednog građanina Srbije. To znači da ima i više novca za bolji i kvalitetniji život, više mogućnosti da kupi više robe i usluga, da putuje, ulaže u svoje zdravlje, obrazovanje, nekretnine, pa i luksuznu robu.
Srbije na samom dnu!
Analize pokazuju da je Srbija na listi evropskog realnog BDP po glavi stanovnika pri samom dnu. Jedine siromašnije zemlje od Srbije u Evropi su Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Mada podaci za ove tri zemlje, nisu objavljeni za 2024. odinu do marta 2025. godine, može se zakljuliti na osnovu podataka iz 2023. godine, ovakvo stanje. Ti podaci pokazuju da je realni BDP po glavi stanovnika u tim zemljama bio za nekolilo hiljada evra niži čak i od Srbije.
Zanimljivo je da se Crna Gora već 2023. godine približila Srbiji kada je reč o realnom BDP-po glavi stanovnika i preti da je pretekne, te su Srbija i Crna Gora trenutno na sličnom nivou po ovom ekonomskom pokazatelju. Najbogatija zemlja Evrope je Luksemburg gde je realni BDP po glavi stanovnika iznosio čak 100.880 evra, iza nje je Irska sa 85.700 evra, a na trećem mestu je Švajcarska sa 80.080 evra. Kada je reč o iznosu realnog BPD-a po glavi stanovnika u okruženju Srbije, on je u Bugarskoj prošle godine iznosio 11.300 evra, u Rumuniji 13.130 evra, Mađarskoj 16.160 evra, a u Hrvatskoj 16.690 evra. U Sloveniji iznosi čak 25.380 evra.
Da nije sve tako crno kada je reč o Srbiji pokazuje podatak da u poslednjih 10 godina, pa i duže, realni BDP po glavi stanovnika konstantno raste. I dok je realni BDP po glavi stanovnika Srbije u 2014. godini iznosio 5.930 evra, sada iznosi 8.900 evra. To znači da je u poslednjih deset godina porastao za skoro 50 odsto.
Ekonomista Milan Kovačević ukazao je da BDP-a nije dobar meritelj kako se živi u nekoj zemlji, dodajući da čak ni njegov rast nije pravi pokazatelj da se toliko popravio život u toj zemlji. “Statistika nije tako idealna da sve to odmeri. Daću vam primer, mi smo potrošili novac jednom da se rekonstruiše nadstrešnica na staničnoj zgradi u Novom Sadu i to je nama tada povećalo BDP. Sada mi to moramo ponovo raditi, pa bi trebalo zbog toga i korigovati statistiku”, izjavio je Kovačević.
Dalje, govoreći o tome kako BDP raste, Kovačević je objasnio da je on u Srbiji pretežno vezan za „neke kraće događaje“. “Mi nemamo rast BDP-a zato što smo strana ulaganja dobili za večna vremena. Već sada znamo da su nam neki strani investitori koji su nam dodavali rast BDP-a već digli sidro i idu iz ove zemlje. Zbog toga je najbolje imati BDP koji možete u celini da potrošite kako biste postigli jedan održiv, stalni i realtivno stabilan rast. Mi to nemamo”, objasnio je Kovačević.
Dodaje da Srbiji skoči BDP nakon napravljenih nekoliko auto-puteva, dok se sledeće godine ne mogu praviti ti isti auto-putevi. Ono što će u narednim godinama uticati na rast BDP-a biće izgradnja objekata vezanih za izložbu EXPO, ukazujući da je to još jedan „kraći događaj“. Zbog toga je, kao pokazatelj mnogo bolje upotrebljavati BDP po glavi stanovnika, nego ukupan BDP. “Uz pomoć BDP-a po glavi stanovnika može se upoređivati šta se događa kod nas u odnosu na druge zemlje, a to što BDP raste u jednoj maloj zemlji, koja je krenula sa jednog niskog nivoa, taj pokazatelj treba najmanje koristiti”, naveo je Kovačević.
Takođe je istakao da je inflacija u Srbiji veća nego realni rast BDP-a, objašnjavajući da je nama veći problem što imamo visoku inflaciju nego što nam je korist od tog relativno malog rasta BDP-a. Na pitanje kada se pogleda lista Eurostata i kada se vidi da je Srbija na dnu lestvice, da li se u tom slučaju može reći da je naša zemlja „ekonomski tigar“, Kovačević, kaže da na osnovu tih podataka možemo samo reći da je Srbija jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi.
“Sva sreća pa je Evropa nešto razvijenija nego ostali svet, pa smo u ukupnom svetu malo bolji”, zaključio je Kovačević.
MAT: BDP Srbije uvećan tri odsto međugodišnje
Realni bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji u periodu januar-februar 2025. godine međugodišnje je uvećan za oko tri odsto, navedeno je u najnovijem broju mesečnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Februar je, kako je navedeno, međugodišnje posmatrano, doneo nešto lošije rezultate u pojedinim segmentima ekonomije, zbog jednog dana manje u odnosu na isti mesec prošle godine, kao i eksternog recesionog pritiska.
„Na lošije rezultate su uticali i blokade i protesti studenata, ali i bojkot kupovine u maloprodajnim lancima, na poziv udruženja potrošača“, navedeno je u MAT-u. Dodaje se da kada se izoluje efekat kalendara, u desezoniranoj seriji, ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2025. godine nije opala, već je međugodišnje uvećana za 0,8 odsto, dok je rast realnog prometa u trgovini na malo iznosio 1,3 odsto. „U decembru je prvi put u istoriji Srbije vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada je vredela 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara“, istaknuto je u tekstu.
Foto NBS – Inflacija je u februaru 2025. Srbiji smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou.
Inflacija je u februaru 2025. Srbiji smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. Nakon, kako je navedeno, jednomesečnog iskakanja izvan targetiranog raspona (u januaru 2025. godine), u februaru je međugodišnja inflacija vraćena u granice cilja Narodne banke Srbije (NBS), tri plus-minus 1,5 odsto. Srbija je u februaru 2025.godine imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU), a manju od samo četiri članice Unije.
Međugodišnja inflacija je iznosila 4,7 odsto u Srbiji, a 2,7 odsto u EU, odnosno 2,3 odsto u evrozoni.
Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u februaru 2025. su imale Mađarska (5,7 odsto), Rumunija (5,2 odsto), Estonija (5,1 odsto) i Hrvatska (4,8 odsto).
Srbija je u februaru 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU), a manju od samo četiri članice EU.Međugodišnja inflacija je iznosila 4,7 odsto u Srbiji, a 2,7 odsto u EU, odnosno 2,3 odsto u evrozoni. Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u februaru 2025. su imale Mađarska (5,7 odsto), Rumunija (5,2 odsto), Estonija (5,1 odsto) i Hrvatska (4,8 odsto).
U oblasti Prerađivačke industrije koje beleže u prva dva meseca ove godine najveći međugodišnji
prirast izvoza su: Proizvodnja osnovnih metala (od 78,8 miliona evra ili 20,1 odsto), Proizvodnja prehrambenih proizvoda (68,9 miliona evra ili 17 odsto), Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina (35,9 miliona evra ili 15,4 odsto), i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (35,8 miliona evra ili 14,7odsto).
Najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti Proizvodnja osnovnih metala su Turska i Kina, koja učestvuju sa 21,8 odsto i 20,9 odsto, redom u izvozu oblasti u periodu januar-februar tekuće godine. Grupa Proizvodnja bakra sa učešćem od 62,1 odsto i rastom od 46,9 odsto u odnosu na januar-februar 2024. godine prednjači u izvozu ove oblasti.
U slučaju Proizvodnje prehrambenih proizvoda najveća izvozna tržišta su BiH i Turska sa 11,6 odsto i 7,8 odsto. Grupa klasifikacije delatnosti sa najvećim učešćem (26,5 odsto ili 125,8 miliona evra) u izvozu ove oblasti je Ostala prerada i konzervisanje voća i povrća sa kumulativnim rastom od 22,1 odsto. Sledeća po vrednosti izvoza je grupa Proizvodnja ulja i masti koja čini 15,6 odsto (ili 73,9 miliona evra) izvoza oblasti i ima rast od 39,5 odsto u odnosu na period januar-februar 2024. godine.
Ukoliko robnu razmenu analiziramo kretanjem trend-ciklusa možemo uočiti da od leta 2023. godine, vrednost robnog izvoza stabilno raste sa prosečnim mesečnim priraštajima od oko 25 miliona evra, odnosno priraštajima deficita od oko 20 miliona evra mesečno. Tokom ovog perioda trenda vrednost robnog izvoza rasla je oko tri miliona evra mesečno (u prethodna četiri meseca ta vrednost se uvećava za oko 5-6 miliona evra, što je i dalje petostruko sporije od rasta robnog uvoza).
U periodu januar-februar 2025. nešto manje od tri četvrtine robnog uvoza pokriveno je izvozom (72,9 odsto). Godinu dana ranije ova vrednost je iznosila 79,9 odsto.
Sektor Prerađivačke industrije, koji od svih sektora klasifikacije delatnosti ima najveće učešće
u ukupnom robnom izvozu (86,1 odsto), ostvario je kumulativni pad izvoza od jedan odsto u periodu januar‒ februar 2025. u odnosu na isti period 2024. godine i međugodišnji pad od 3,4 odsto u februaru 2025. godine. Sledeći po učešću (5,3 godine) je bio sektor Rudarstvo, koji beleži kumulativni pad od 6,5 odsto. Izvoz električne energije je tokom prva dva meseca 2025. godine u odnosu na isti prošlogodišnji proizvodnju i promet konditorskih proizvoda u JIE ,,Bambi’’ a.d.
Aktuelnosti u ekonomskoj politici
Nakon pandemije virusa Covid-19, ruske agresije na Ukrajinu globalna ekonomija se početkom aprila suočila sa trećim velikim izazovom u ovoj deceniji. Predsednik Dolad Tramp je celom svetu uveo osnovne carine na robni uvoz od 10 osto i drakonske recipročne carine kojima de fakto zatvara američko tržište. Evropskoj uniji je, na primer, isporučena carinska stopa od 20 odsto, Japanu 24 odsto, J.Koreji 25 odsto, Kini 34 odsto, Srbiji, čak, 37 odsto!
Zašto?
U prvi mah je rečeno da će iznos recipročne carinske stope SAD sadržati polovinu stope koju naplaćuju druge zemlje, uzimajući u obzir carine, trgovinske barijere i druge nepoštene prakse. Ideja reciprociteta je da se stvori pravičnost u trgovini tako što će se preslikati carinska zaštita druge zemlje. Dakle, ako zemlja ima carinu od 20 odsto na američke automobile, SAD bi nametnule carinu od 20 odsto na automobile te zemlje.
Ali u tom slučaju za Srbiju ne bi bilo problema, jer Zakon o Carinskoj tarifi, odnosno Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2025. godinu („Sl. glasnik RS“, broj 100/24) propisuju da se carinske stope u Srbiji kreću od nule do 30 odsto. Najvišom stopom od 30 odsto Srbija carini minimalan kontingent, pre svega, prehrambenih proizvoda (deo mesnih i mlečnih proizvoda, paradajz, kukuruz, brašno od žitarica, suncokretovo ulje, testenine, mineralna i gazirana vodu, vino, rakiju)…
Jedini proizvod koji odstupa od ovog pravila su cigarete koje sadrže duvan – za njih je carinska stopa 57,6 odsto tj. min 5,15 € i max 7,57€ na 1.000 uvezenih komada. Za cigarete postoji i uvozna kvota, ali se ona odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane.
Kako se iz evidencije američke statistike (IS Census.gov) može videti da su SAD u Srbiju lane izvezle cigareta u vrednosti od 8.282.751 US$, prva pomisao da je ova praksa carinjenja cigareta poslužila za izgovor određivanja maksimalne tarife od 37 odsto!
U pitanju je, ipak, drukčija računica, jer nije uzimana niti prosečna (efektivna) carinska stopa, niti je razmatran određeni sektor u kojima su SAD smatrale da su tarife posebno nepravedne. Obračun
recipročne carine se sveo na prost količnik polovine udela trgovinskog deficita i ukupne vrednosti robnog uvoza SAD.
S jedne strane, takav obračun je metodološki kontroverzan i nelogičan. S druge, sporno je moguće
odstupanje u evidenciji spoljnotrgovinskog prometa između SAD i nekih zemalja.
Primera radi, u 2024. godini izvoz robe iz Srbije u SAD, prema opštem sistemu trgovine koji primenjuje Republički zavod za statistiku, bio je manji od uvoza robe za 69,3 miliona dolara. Međutim, podaci statističke evidencije SAD o robnoj razmeni sa Srbijom su potpuno suprotni. Po njima SAD beleži deficit i to u iznosu koji premašuje 600 miliona dolara. Uvoz robe u Srbiju, za koju je zemlja porekla robe Sjedinjene Američke Države, lane je iznosio 739,4 miliona dolara. Prema statistici SAD vrednost takve robe je 209,8 miliona dolara.
Zaduženost Srbije
Poređenja javnog duga Srbije sa zemljama EU jasno ukazuju da je naša zemlja zadužena daleko ispod proseka dugovanja članica. Novi auto-putevi, škole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i drugi brojni infrastrukturni projekti koji se rade u Srbiji, nesumnjivo su doveli do pitanja koliko to utićče na zaduženost zemlje.
Samo u 2025. godinhi Srbija će za kamate morati da plati 1,9 milijardi evra, navodi Fiskani savet Srbije. Inače, Srbija prinuđena da se i u 225. godini zadužuje zbog deficita u budžetu, a samo za kamate će ove godine država morati da plati 1,9 milijardi evra! To tvrdi glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević koji smatra da je to i šteta ,,jer je taj novac mogao da bude bolje iskorišćen’’. Jer, tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, mogao je da se izbegne iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.
,,Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika’’, reako je ja BETU Brčerević. Za sve to država se zaduživala. Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske, u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u ovoj godini, slično kao i u Srbiji, ali razlika je u tome što su se te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije mogla je i da izbegne ovaj trošak. Još se navodi da povećanje ovogodišnjeg budžetskog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jo[ nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru. Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. godine pa do 2023. godine, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficit tokom pandemije, bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu duguročno ugrozili budžetski ravnotežu jer su bili prolaznog karaktera.
Promenili budžet i podigli deficit
Međutim, od 2024. godine uvode se, kako je naveo nove ,,rastrošne” politike i višegodišnji projekti poput Eksa (EXPI 2027) koji koštaju više nego što je planirano, pa su oni strukturno i promenili budžet i podigli defcit na relativno visok nivo od tri odsto. ,,Zbog toga su morala da se suspenduju opšta fiskalna pravila koja su u 2025.godini predvoiđala deficit od 1,5 odsto BDP-a. Buđžet sa tri odsto deficita postaje napregnut, pa se odlažu neki važni projekti, kao što su metro. Za nove politike, koje se najavljuju, više nema mnogo mesta, posebno jer je tu i Međunarodni monetarni fonda sa kojima Srbija ima aranžman i koji će tešk dozvoliti veće odstupanje po dogovorene fiskalne politike”, rekao je Brčerević.
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta je još istakao da se budžetski defciti mora fiannsirati novim zaduživanjem zemlje, pa je Vlada Srbije zbog toga projektovala da će javni dug da se poveća sa 2025. godine sa 39,3 milijardi evra na 41,9 milijardi evra. Na taj novi dug plaćaće se, kako je rekao i relativno velikkirashodi za kamate, jer su uslovi zadužianja još uvek nepovoljni. Makroekonmija to može da podnese i neće biti rizika od fiskalne krize, ali glavno pitanje je da li su ovi troškovi opravdani i hoće li privreda imati dogoročne koristi od Ekspa ili nacionalnog stadiona koji bi opravdali taj novi dug. Ekonomisti su mišljenja da bi Vlada Srbije konačno trebala da pokaže studije opravdanosti tih i svih drugih projekata jer poreski obveznici maju pravo da znaju u šta se njihov novac ulaže.
Odgovorarajući ma pitaneju da li će rasti zahtevi za povećanjem plata i penzija, Brčerevoić je rekao da je povećanj penzija u Srbiji zakonski precizno definisano, na ekonomski dobar način, a da i rast plata u javnom sektoru ima zakonsko ogranićčenje koje sprečava da ukupni trošak zarada u budžetu raste brže od mogućnosti privrede da ih finansira. ,,Odstupanje od ovih pravila bio bi haos u krizu, pa Vlada Srbije u ovom polju ne bismela da pravi imprvizacije. Videli smo već kako se to završilo, krajem 2014. godine kad su penzije i plate u javnom sektoru morale da se smanje. Penzije i plate su navjeći budžetski rashod i uređenje zemlje teži ka tome da na njiho povećanje ne utiče politička volja već objektivni kriterijumi”, naveo je Brčerević.
Važno je, da Vlada Srbije, napokon bolje i objektivnije uredi sistem zarada i zaposlenosti u državi, u raličitim oblastima – zdravstvu, prosveti, MUP-u, vojsci, administgraciji. Reforme se najavljuju još od 2013. godine, ali smo se sapleli, već na prvom koraku, u prebrojavannju zaposlenih u javnom sektoru. Privredni rast se si u ovoj teđkoj godin planira na ok četiri osto. Sve što se radi podrazumeva rast najvećeg dela privrede od nešto ispod četiri odsto, uz očekivani oporavak poljiprivrede od suše u 2024.godini, odnosno i rast tog sektora od oko deset odsto! Važno je skrenuti pažnju na to da je trenutno glavni pokretač privrednog rasta Srbije relativno visoka domaća tražnja, što je održivo samo u ograničenom roku, jer tako neuravnotežen rast nepovoljno utiče na inflaciju i trgovinski deficit zemlje.
Kada jde reč o inflaciji u Srbiji, prema saopštenjima NBS za javnost, očekuje sa, da će se ona postepeno smanjivati, ali je pitanje, koliko brzo. Jer, prosečna inflacija u 2024. godini prema izvestšaju NBS, iznosila je oko 4,7 odsto, i po podaciama Evropstata, veći rast cena u Srbiji imale su samo Turska i Rumunija. Važno je razumeti da se u 2024. godini strukturna ifnlacija u Srbiji promenila.
Dominirala i uvezena inflacija
Analitičari ističu da je ranijih godina dominirala i uvezena inflacija zbog svetskog rata cena energenta, hrane i drugih proizvoda, a sada je ona praktično na nuli, što znači da je domaća inflacija postala ključni problem. Analitičari ističu da su rađene neke grube procene koje pokazuju da je domaćinska inflacija trenutno na nivodu od oko sedam odsto. Za dalji pad inflacije veoma je važna koodinacija monetarne i fiskalne poltike, koja trentuno izostakje. Narodna banka Srbije je od septembra prošle 2024. godine opravdano obustavila spuštanje kamatne stope zbog jakih cenovnih pritisaka, ali fiskalna politika ide u suprotnom smeru, povećavajući deficit budžeta, što deluje inflatorno. To je još jedan važan razlog zbog koga je planirano i povećanje budžetskog deficita. To nije valjana ekonomska politika.
Odgovarajući da li će Srbija u 2025. godini dobaciti projetkivani privredni rast od 4,2 odsto, analitičari ističu da rizici postoje, ali je konsenzus međunarodnih i domaćih institucija, uključujuči i Fiskalni savet, da će Srbija u 2025.godini ostvariti solidan privredni rast od oko četiri odsto. Analize pokazuju da deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. gododin ubrzano raste, i verovatno će premašiti 5,5 osto BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na 2023. godinu, kada je bio 2,4 odsto BDP-a.
Dva su ključna razloga za ovaj rast.
Prvi je preveliko oslanjanje ekonomije na domaću tražnju, što podstiče rast uvoza i stvara neravnoteženje.
Drugi razlog je povezan sa Stranim direktnim investicijama (SDI).
Stranci počeli da iznose profit!
Jer, prema podacima NBS, Srbija od 2017. godine ima veliki priliv SDI, što je donosilo snažne prilive deviza i tako je uticalo na jačanje dinara. Međutim, sa završetkom ciklusa investiranja stranci počinju da iznose profit iz zemlje ,,što je prirodnoi, jer oni su i došli u Srbiju radi zarade.
Srbija sad prelazi u tu fazu, što pokazuju i podaci da je u prvih deset meseci 2024. godine neto priliv novih SDI bio 3,5 milijardi evra, a strani investitori su iz zemlje izneli 3,3 miliajrde evra!Za godinu ili dve, počeće da iznose više deviza neto što unose u zemlju, što će dodatno opredeliti već veliki spoljnotrgovinski deficit.
Ekonomisti ocenjuju da je strane investitore dosada u Srbiji porivlaćila jeftina i dostupna radna snaga. Međutim, situacija se brzo menja, jer je stopa nezapooslnosti pala na osam odsto, a tržište rada sve više oseća demografske trendove emigracije radno sposobnog stanovništtva. Situacija je takva da se u Srbiji već neko vreme pojačava problem manjka kvalitikovane radne snage, a rast plata premašuje rast produktivnosti. Oseća se da jedan broj investitora zbog troškova poslovanja i manjka radne snage, smanjuje aktivnsoti ili su se odučili na jeftinije lokacije pa odlaze iz Srbije. Investicije koje nisu toliko osetljive na veći trošak radne snage. One koje su iskorišćene dobile su prirodne resurese ili koriste ,,prljave tehnologije”. Sad se postavlja pitanje da li Srbiji treba tavka ekonomija? Najbolji strani investitori su oni koji donose napredna znanja i tehnologije, ali njuih do sada nismo uspeli dqa privučemo u Srbiju u dovoljnoj meri. Kada je reč o domaćim investicijaqma, one će početi da rastu kada se stvori dobar ambijent za njih.
Do početka ove 2025. godine strane investicije su bile rekordne, a domaće investicije skromne. Razlika je u tome što strani investitori manje zavise od domaćeg okruženja. Poznavaoci prilika istilču da strani investitori svoje proizvode uglavnom plasiraju na ostrano tržište i kad naiđu na administrativne ili pravne prepreke mogu da računaju na podršku svojih ambasada. Domaći investitori su, međutim, zavisni od kvaliteta naših institucija, erfikasnosti administracije, rasprostranjenosti korupcije, vladavine pravai i tržišne konkurencije. A, ni počemu tome Srbija nema ugled kod domaćih poslovnih ljudi. I istražianje Svetske banke pokazuje da je Srbija po tim kriterijuma među poslednjima u Ervopi, a da je zabrinjavajuće što se od 2014. godine situacija pogoršava. Zaboravljeno je je da je motor razvoja privrede trebalo da bude mlada obrazovana radna snaga. Ali, sve se radilo na tom polju, nije donelo rezzultate. Pre svega, zbog odnosa vlasti prema mladim.
Prema planu u bliskoj budućnosti Srbija od 2025. godine planira investicije od 7,4 odsto BDP, što je uz Estoniju, najviše u Evropi. Sad bi se za to moglo reći da je to nerelna želja. Inače, to je uz Estoniju najviše u Evroipi. To je samo na prvi pogled impresivan postigntu rezultat. Jer, Srbija je sve najveće investicije izmestila iz standardnih procedura. Umesto toga, sklopljeni su međudržavni ugovori, usvojeni posebni zakoni (lex specialis) koji omogućavaju da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma i objavljenih analiza isplativosti. Omogućeno je i da se radovi ugovaraju direktnim pogodbama umesto na tenderima, često i uz ajnost ugovora, lošu projekntu dokumentaciju…. Taj ad-hok pristup jeste već otkačio neje važne projekte koji su godinama tapkali u mestu, ali s njim pretaralo i problemi su postoali sve očigledniji. Tu ima mnogo problema pa nije pitanej zašto pojedine projekte probibaju već dogovorene cene, loš kvalitetet, pa je i nedovoljna bezbednost, loši uslovi zadužinja, visoka korupija…
Srbija mora da menja način rada. To znači da nema više rada po starom da se investiciona politika vidi po sistemu kao deo procedrue za neku poznatu ličnos. To znači da mora bidi prisutna puna transparetnost, instituje moraju dokazati da postoje, a u sistemu sve mora a postojati prvo sve na papiru pa rtek odna u praksi. Ukoloiko sistem vrati svoju ulogu, može se verovati da će Srbija krenuti putem boljitka, a to znalič da se korupcija svede na minimum. Kada je reč o privrednom rastu Srbije, on se zasnvia na državnim investicijama i SDI koje idu na tradicionalne sektore privrede. Posebn se zapaža da te investocije idu nove investicije i objetke koji nisu drugo održičivi. Poznavgqacoi priliku kažu, da s druge strane zemlje CIR svoj rast zasnivaju na povećanoj produktivnosti i sve više se oslaanjaju na razvoj naprednih,visokotehnoloških sektora. Zato njihov privredni rast u tom periodu ima bolju perspektivu. Razlog je i u sektoria za koje se u Srbiji smatra da brzo rastu poput IT industirje, imaju kratak dah o ograničenho vrme opstanka. Samo kod nas i u svetu taj sektor isključivo čine radne snage, za strano tržište. U zemjama CIE te poslove nastavljaju da rade velike domaće kompanije, čije vrednosti prelaze preko milijardu evra.
Dakle, Srbijase priključila grupi razvizjenih zemalja što je je bio i decenijski cilj, sad ali i u budućče, a procena je da će na tom putu treati da bude bar još pola veka dok ne sti gen ona ono gde je krenula. To znači da jpoj je potrebanj i novi modelr privrednod rada i rasta.
Manje zaduženi od drugih!
Analoize pokazuju da se Srbija se, ulažući u infrastrukturu, odgovorno zaduživala za razliku od mnogih zemalja EU, a posebno Hrvatske koja je izgubila kontrolu nad važnim resursima. Poređenja javnog duga Srbije sa zemljama EU jasno ukazuju da je naša zemlja zadužena daleko ispod proseka dugovanja članica. Ovde treba uzeti u obzir i pogodnosti koje zemlje EU imaju za razliku od Srbije kada je reč o znatno povoljnijim kreditima i uslovima zaduživanja.
Javni dug Srbije iznosi 38,87 milijardi evra, Hrvatska 49,16 milijardi, Slovenija 45,47 milijardi, Mađarska 150, 47 milijardi i Austrija 394,78 milijardi./Владимир Шпорчић
Iz priloženih podataka se vidi da je Srbija, ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu već i na evropskom nivou. Srbija je daleko od „prekomernog duga“ koji može ugroziti ekonomiju dok se državni dug drži pod kontrolom, a sredstva usmeravaju na konkretne projektima koji donose dobrobit svim građanima.
U poslednjih dvanaest godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je još 195 kilometara u izgradnji. Izgrađeno je nekoliko mostova, veliki broj škola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, što je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost.
Prosečna plata je danas znatno povećana kao i mogućnost zaposlenja i zarade. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka. Srbiaj navjio[e hrane oiyvoiyi u Bosnji I Hercegovinu i u Tursku. Uprkos negodovanju političkih protivnika aktuelne vlasti koji najčešće govore o zaduživanju i padu putovanja, što je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i poboljšanja životnog standarda.
Razlika Srbije od Hrvatske i Slovenije
Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, jer, je svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. Pored toga, javni dug Srbije je dosta manji nego što je slučaj sa ove dve komšijske zemlje.
Uprkos tome što Hrvatsku ističu kao primer uspešne turističke zemlje, jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj – autoput Zagreb–Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od auto-puta ne ide direktno u državni budžet već privatnom koncesionaru.
Pored toga, ukupna mreža autoputeva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara i radi se proteklih 20 godina, što je tek nešto više od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu auto-puteva. Uprkos tome što je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18 odsto veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra. Razlika je i u tome što Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, što je dugoročno održivo.
Na drugoj strani, Slovenija koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika, ima javni dug od 70 odsto BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti.
Zaduživanje samo po sebi nije problem – problem je ako se zaduženi novac troši neodgovorno ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se višestruko isplatiti – ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.
(Autor je analalitičar i publicista)