• Srbija postala deo SEPA (Single Euro Payments Area), jedinstvenog područja plaćanja u evrima, koji će Srbiji omogućiti lakša i efikasnija plaćanja u evrima unutar Evrope, kao da se vrše unutar jedne države!

Završeni razgovori s misijom MMF -rezultati Srbije i dalјe snažni

Završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) s delegacijom Republike Srbije. Tom prilikom postignut je dogovor s predstavnicima misije MMF-a o prvom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. Obavlјene su i redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a.

Generalna ocena predstavnika misije MMF-a jeste da su makroekonomski rezultati Srbije i dalјe snažni. „Tržište rada je i dalјe snažno, inflacija se smanjuje, devizne rezerve su visoke, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.” 

• Iako u kratkom roku na rast utiču globalne neizvesnosti i domaći faktori, očekuje se njegovo ubrzanje sa tri odsto u 2025. na četiri u 2026. godini i u srednjem roku. Očekuje se da će, nakon prvog tromesečja, rast ojačati podstaknut realizacijom državnog investicionog programa i povećanjem izvoznih kapaciteta prerađivačke industrije. Priliv stranih direktnih investicija je usporio, ali se očekuje da će, zajedno sa izvozom, nastaviti da podržava rast deviznih rezervi, koje su već na visokom nivou;

• Ukupna inflacija je vraćena u granice cilјanog raspona Narodne banke Srbije, zahvalјujući, između ostalog, i smanjenju cena energenata i usporavanju bazne inflacije. Tome je doprinela i monetarna politika koja je adekvatno restriktivna i treba da ostane takva s obzirom na rizike od rasta cena; 
• Fiskalni deficit u periodu 2025–2027. godine neće premašiti tri odsto bruto domaćeg proizvoda, čemu će doprineti i primena posebnih fiskalnih pravila o indeksiranju zarada u javnom sektoru i penzija. Sve dodatne potrebe za potrošnjom biće unutar deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, uz pažlјivu prioritizaciju javnih investicija i preraspodelu budžeta. Ovaj uravnotežen pristup prioritetima u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i drugim prioritetnim oblastima potrošnje obezbediće da javni dug nastavi da pada, dodatno jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora;
• Uz makrofinansijsku stabilnost, očekuje se nastavak reformi u cilјu dalјeg jačanja poslovnog okruženja i povećanja produktivnosti, uklјučujući modernizaciju propisa koji uređuju tržište rada, kao i dalјu digitalizaciju pojedinih segmenata javnog sektora i pravosuđa. Reforme u energetskom sektoru napreduju, ali predstoje dalјe aktivnosti kako bi se obezbedile finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima;
• I u ovakvom globalnom okruženju makroekonomski rezultati Srbije su i dalјe snažni. Srbija je izgradila znatne odbrambene mehanizme za suočavanje s rizicima – devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalozovane i likvidne.
• FOTO NBS: Tokom razgovora guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se u Srbiji sprovode dobre i koordinirane politike;

• Međugodišnja inflacija je u granicama našeg cilјa 3 ± 1,5 odsto i u aprilu je iznosila odosto; 
• U narednom periodu inflacija će nastaviti da usporava i krajem godine će se približiti centralnoj vrednosti cilјa od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. 
• Naše devizne rezerve su na izuzetno visokom nivou mereno svim pokazatelјima, uklјučujući i metriku MMF-a, i pokrivaju blizu sedam meseci uvoza robe i usluga. U izveštajima svih rejting agencija, kao jedan od važnih elemenata koji nas izdvaja pozitivno u odnosu na zemlјe uporedivog kreditnog rejtinga jesu upravo visoke devizne rezerve zemlјe, koje smo kreirali tokom prethodnih više od deset godina. 
• Ove godine očekujemo stopu rasta od 3,5% zahvalјujući i faktorima na strani ponude, dok za 2026. i 2027. godinu projektujemo privredni rast u rasponu između četiri i pet  odsto, čemu će doprinositi i planirane investicije u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
• Priklјučili smo se području SEPA, za koje smo odavno bili spremni, ali sada imamo priliku da i platni promet sa zemlјama Evropske unije učinimo efikasnijim i jeftinijim. Mi smo u Srbiji u domaći platni promet, koji čini najveći deo svakodnevnih plaćanja građana i preduzeća, odavno uveli najsavremenije servise zasnovane na transakcijama koje se izvršavaju u nekoliko sekundi.
• Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane i imaju visoke rezerve likvidnosti: 
  • pokazatelј adekvatnosti kapitala na nivou sistema je 21 odsto, 
  • pokazatelј pokrića likvidnom aktivom 190 odsto, a 
  • pokazatelј neto stabilnih izvora finansiranja 178 odsto; 
• Dosadašnje ublažavanje monetarne politike prenelo se u punoj meri na kamatne stope na tržištu novca i dinarskog kreditiranja, a ublažavanje monetarne politike Evropske centralne banke na cenu zaduživanja u evrima kod nas. Uz dalјe ublažavanje kreditnih standarda za stanovništvo, to je doprinelo ubrzanju kreditne aktivnosti na 10,5 odsto u aprilu, uz rast kredita privredi za osam odsto, a stanovništvu za 12 odsto; 
• Po svim tim osnovama, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je najnižem nivou od 2,3 odsto; 
• Imamo i pozitivne efekte po osnovu ograničenja kamatnih stopa, koji se mogu odlično videti na primeru stambenih kredita, gde smo sprečili potencijalan rast problematičnih stambenih kredita, i njihovo učešće u ukupnim stambenim kreditima u aprilu ove godine svedeno je na 1,25 odsto;

Srbija i dobre politike

„I prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prethodnih sedam godina od blizu četiri odsto, (realan rast) govori o dobrim politikama i dobrom ambijentu koji smo stvorili. To potvrđuju i podaci da je u prethodnih sedam godina u Srbiju u proseku investirano oko četiri milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje, ili 6,8 odsto bruto domaćeg proizvoda u proseku, uz rekord koji je postignut prošle godine sa 5,2 milijarde evra. I to što oko 80 odsto stranih direktnih ulaganja čine ulaganja u vlasnički kapital i reinvestiranu dobit govori da investitori u Srbiji šire postojeće projekte i pokreću nove, uprkos problemima na matičnim tržištima.

Sve to, i činjenica da smo u Srbiji i u uslovima izraženih geoekonomskih i geopolitičkih rizika postigli s snažan pad inflacije i njeno kretanje unutar cilјanog koridora,

• očuvana i dodatno ojačana finansijska stabilnost i
• realan rast bruto domaćeg proizvoda među najvišima u Evropi, uz rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti potvrđuju da smo sprovodili dobre politike. Oni su i potvrda da ćemo tako nastaviti da radimo i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković.

FOTO NBS – Jorgovanka Tabaković: Realan rast bruto domaćeg proizvoda među najvišima u Evropi, uz rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti potvrđuju da smo sprovodili dobre politike. Oni su i potvrda da ćemo tako nastaviti da radimo i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković.

 Instrument za koordinaciju politike je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemlјama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku. Takođe, konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda obavlјaju se redovno sa svim zemlјama članicama u okviru nadzorne funkcije ove međunarodne finansijske institucije. Prethodne konsultacije po ovom osnovu s Republikom Srbijom uspešno su obavlјene 2023. godine.

U saopštenju NBS se naglašava da je guverner centralne banke Srbije istakla i da relativna stabilnost kursa dinara prema evru nema alternativu i da ona veruje da je i ta vrsta izvesnosti izuzetno važna za finansijski i realni sektor, čak i na kratak, a posebno na dug rok.

Po njem rečima, iako relativno stabilna, valuta sama po sebi nije dovoljna za prosperitet, dok je nestabilna valuta dovoljna za krizu.

„U ovom našem krugu moram da kažem i ovo nije žalba, već naprotiv, nas rejting agencije tokom sastanaka uopšte i ne pitaju za bankarski sektor.

Njihova ocena je već godinama ista i citiraću Standard & Poor’s : Ocenjujemo da će rizici po finansijsku stabilnosti u Srbiji ostati niski, podržani dobro kapitalizovanim, profitabilnim i likvidnim bankarskim sistemom finansiranim domaćim depozitima”, rekla je Tabaković.

Ona je dodala i da je pokazatelj problematičnih kredita ostao na istorijski najnižem nivou, uprkos globalnim ekonomskim izazovima i da je danas taj važan pokazatelj kvaliteta aktive banaka na nivou od 2,3 odsto.

Ona je navela i podatak da je devizna štednja građana u ovoj godini povećana za dva odsto na 15,7 milijardi evra, a u odnosu na 2012. godinu je udvostručena. „Ovi uspesi jesu zajednički, jer mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo, ali ni vi bez svog regulatora.

 Ja sam i u decembru, na drugom bankarskom samitu našim kolegama iz regiona poželela da imaju saradnju između bankarskog sektora i regulatora i supervizora, onakvu kakvu mi imamo u Srbiji. 

 To znači da imamo dijalog o svemu, kako o mogućnostima razvoja sektora tako i o problemima koje zajednički rešavamo. To je model saradnje koji govori da imamo otvorenost za razmenu argumenata i koji samo kao takav može da opstane i traje”, rekla je Tabaković.

Prema njenim rečima, NBS je tu da obezbedi dobar regulatorni okvir i da podrži stabilno poslovno okruženje, jer samo u kvalitetnoj sinergiji između finansijskog i realnog sektora, oba mogu da napreduju.

Guverner centralne banke Srbije je podsetila i da je ove godine dodatno unapređen regulatorni okvir i da je usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, kao krovnog zakona za poslovanje banaka, upotpunjena efektivnost i efikasnost okvira za poslovanje, superviziju i restrukturiranje banaka.

Istakla je i da je unapređen i okvir za restrukturiranje banaka, uključujući i obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS, naglašavajući da se time takođe vrši i dodatno usklađivanje s relevantnom direktivom za oporavak i restrukturiranje banaka.

„Kroz zakonsko prepoznavanje ključnih funkcija i nosilaca ključnih funkcija u banci pojačali smo značaj korporativnog upravljanja u bankama.

Veći fokus je i na sistemu unutrašnjih kontrola u banci, a tu je i propisivanje dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke na način da se prilikom imenovanja ceni i njegova mogućnost da obavljanju tih poslova svaki od članova posveti dovoljno vremena”, kazala je guverner.

 Kako se navodi u saopštenju NBS, Tabaković je navela i da je polazeći od potreba na koje je ukazala praksa i uzimanjem u obzir rešenja krovnih akata EU, unapređeni je i prudencijalni okvir za banke.

 „Propisali smo dodatne dužnosti banaka, ali smo i pojačali supervizorska ovlašćenja i odgovornosti NBS, a precizirali smo i proces supervizorske procene koju obavlja centralna banka Srbije u načelu, materijalno i procesno i to u skladu s dosadašnjom praksom i osnovnim principima evropskih smernica i propisa”, rekla je ona.

Naglasila je i da su važne izmene i dopune izvršene i u delu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, čime se dodatno povećava pravna sigurnost u obavljanju transakcija, a time se i dodatno doprinosi pozitivnoj oceni srpskog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u šestom krugu evaluacije koji sprovodi Komitet Saveta Evrope Manival.

Tabaković je kazala i da je donet i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i da je u fokusu javnosti najviše bilo ograničenje kamatnih stopa „U aprilu je prosečna ponderisana kamatna stopa na indeksirane stambene kredite bila 4,73 odsto, i bila je za 27 baznih poena ispod ograničenja, dok je prosečna ponderisana stopa na postojeće stanje bila na nivou od 4,92 odsto.

Od ukupnog broja novoodobrenih stambenih kredita u periodu od primene prvog ograničenja iz 2023. do kraja decembra 2024. čak 45,24 odsti je ugovoreno s fiksnom stopom, što je ogroman napredak.Ovi podaci pokazuju da smo ciljeve i postigli”, rekal je guverner NBS. Podsetila je i da su uvedene nove obaveze i instituti , među kojima je odgovorno zaduživanje, koje na strani banke znači procenu kreditne sposobnosti orijentisanu na korisnika i njegovu sposobnost da bez značajnih teškoća otplati kredit, a ne samo procenu kreditnog rizika u smislu prudencijalnih propisa, kao i uvođenje instituta savetodavne usluge i regulisanje načina pružanja tih usluga, što bi korisnicima trebalo da pomogne da izaberu uslugu koja najviše odgovara njihovim potrebama i koja je najbolja vrednost za dati novac.

„Verujem i da će i praksa apsolutno potvrditi ispravnost naše odluke u vezi sa obavezom banke da nakon raskida ugovora o stambenom kreditu, a pre prodaje nekretnine, ponudi korisniku da sam proda nekretninu ili da prenese pravo svojine na banku”, rekla je Tabaković.

Sprečiti sukob interesa!

Po njenim rečima,vodilo se računa i da se spreči sukob interesa između podsticaja prodaje bankarskih usluga i koliko-toliko „nezavisnog saveta” koji je u interesu korisnika, a da bi to bilo moguće, neophodno je da banke u svojim filijalama imaju ljude sa adekvatnim stručnim i profesionalnim kvalitetima da odgovore tim zadacima. „Digitalizacija jeste potrebna, ali ljudski kontakt i savet nemaju zamenu, i sigurna sam da racionalizacija i smanjenje troškova u toj oblasti neće dati željeni rezultat”, kazala je ona.

Tabaković je podsetila i da je Srbija skoro postala deo područja SEPA – Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima. „Prema kalendaru Evropskog platnog saveta, predviđeno je da pružaoci platnih usluga iz Srbije od novembra ove godine mogu podnositi dokumentaciju za pristupanje platnim šemama SEPA, a maj 2026. predviđen je kao datum od kada može da se krene s realizacijom plaćanja u okviru ovih šema. Ovo je važno jer je priključenje području SEPA, kao formalnopravni preduslov daljeg unapređenja prekograničnih plaćanja sa EUi regionom, omogućava nam da pređemo na drugu, mnogo značajniju fazu ovog procesa a to je tehničko povezivanje domaće platne infrastrukture sa evropskom, bez koje priključenje području SEPA predstavlja samo zamenu jednog seta pravila drugim, bez suštinskih koristi”, zaključila je Tabaković, prenosi Tanjug.

NBS (Foto/ D. Jevremović) – Kroz zakonsko prepoznavanje ključnih funkcija i nosilaca ključnih funkcija u banci pojačali smo značaj korporativnog upravljanja u bankama!

Rezerve zlata sada su preko 50 tona!

Rezerve zlata u Srbiji dostigle su više od 50 tona, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i istakla je da je to rekordna cifra koja je u odnosu na kraj jula 2012. godine preko tri puta veća!

.

Tabaković je, na konferenciji o finansijskim uslugama: “Investicije u fokusu – Globalni trendovi, lokalni odgovori” koja je održana u Beogradu, istakla da je Srbija u poslednjih nekoliko godina doživela velike uspehe u finansijskom sektoru i izdvojila to što je  ocenjena kao zemlja investicionog ranga.”Mi smo zemlja investicionog ranga, a to smo i zaslužili”, rekla je Tabaković. Istakla je da su devizne rezerve Srbije na jako visokom nivou u izveštajima svih rejting agencija.

Istakla je da je Srbija postala deo SEPA (Single Euro Payments Area), jedinstvenog područja plaćanja u evrima, koji će Srbiji omogućiti lakša i efikasnija plaćanja u evrima unutar Evrope, kao da se vrše unutar jedne države!

Podsetila je i da NBS sarađuje i sa američkom kompanijom Discover koja povoljno utiče na privredu Srbije.

Kao jedan od uspeha, izdvojila je i to što je stopa nezaposlenosti mladih gotovo prepolovljenja.

“Govorim o realnom rastu i o ambijentu koji je stvoren u Srbiji”, rekla je Tabaković.

Osvrnula se i na razvoj veštačke inteligencije u Srbije i ocenila je da ona nije sektor budućnosti, već sadašnjosti Srbije.

Guvernerka je rekla da je Srbija u prethodnih šest meseci doživela teži period, a kako je rekla, ne može da vrati ono što je propušteno, ali zato može da ga nadoknadi.

Istakla je da je u trenutnoj situaciji važnija saradnja umesto podela, a najbolji oblika saradnje je onaj u kome obe strane imaju korist za sebe, jer, kako je rekla, takva saradnja je uvek održiva.

Konferencija o finansijskim uslugama: Investicije u fokusu – Globalni trendovi, lokalni odgovori organizuje Savet stranih investitora Srbije treću godinu za redom.

Na trećem izdanju finansijske konferencije u fokusu su uticaj aktuelnih geopolitičkih na poslovanje i investicije u Srbiji, očekivanja investitora i korisnika finansijskih usluga u vremenima neizvesnosti, globalnim trendovima i otpornosti finansijskog sektora u Srbiji. (B. GULAN)6