- Kada je sad već daleke 1977.godine u tadašnjoj Jugoslaviji posle tri decenije gradnje pušten u rad hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav, otvarajući branu kod Novog Bečeja, tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, je između ostalog rekao, i da će ovaj sistem da pomogne da se navodnjava 510.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara.
- Prema podacima RZS u Srbiji se od 3.257.100 hektara korišćenih njiva u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara!
- Od 2000.godine nanele štetu od oko 9,5 milijardi evra!
Foto arhiva autora: Posle ubiranja useva svake godine u Srbiji ostane oko 12,5 miliona tona poljoporivrednih ostataka ili sirovina za enerigju ili zamenu nafte!
Suša je izazvala probleme u svim granama polјoprivrede, a izuzetno velike u delovima Srbije gde je zastuplјen pašnjački način ishrane domaćih životinja. Ishrana stoke je bilo nemoguće na Pešterskoj visoravni i Staroj planini, objasnila je nedavno vanredna profesorka Univerziteta u Novom Sadu dr Tatjana Brankov, specijalna savetnica ministra polјoprivrede. Brankov je i glavna nacionalna ekspertkinja FAO za Ishrana izradu strategije polјoprivrede Srbije 2025–2034. Slična situacija može se očekivati i ove godine. U polјoprivredi Srbije 2024. bruto dodata vrednost bila je manja 7,6 odsto delimično i zbog klimatskih promena. Sveke godine posle ubgriranja useva na njivama ostane neiskorišeno bogatstvo od oko‚15, miliona tona poljoprvirednih ostataka. U polјoprivredi Srbije 2024. bruto dodata vrednost bila je manja 7,6 odsto delimično i zbog klimatskih promena
Kako kažu poznavaoci stanja u ovom sektoru, prvi otkosi deteline, recimo u Kovinu, već ukazuju da će količine za ishranu stoke biti manje zbog nedostatka vlage u zemlјištu u proteklom periodu. Ni u drugim krajevima Srbije nije bolјe, a prema informacijama sa terena uzgajivači stoke sve češće su spremni da vlasnicima zemlјišta i malih pašnjaka oko vikendica, koji su posle zimskog perioda obrasli rastinjem, ponude besplatno košenje kako bi osigurali deo hrane za životinje. Kako je nedavno objavio portal „Agroinfonet”, ni u mnogim državama Evrope nije ništa bolјe. Slama i seno prodaju se po „zlatnoj” ceni.
Suša na severu Nemačke prouzrokovala je visoke cene cene sena – 140 do 149 evra po toni u velikim balama. Na jugu su cene nešto niže. Cene slame su najveće iznenađenje i sada je za tonu potrebno izdvojiti od 105 do 170 evra u zavisnosti od dela zemlјe – navodi ovaj portal. Suša najvećim delom, a i niske investicije su 2024. godine u Srbiji smanjile realnu bruto dodatu vrednost (BDV) u polјoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 7,6 odsto, izjavila je Tatjana Brankov. Ona je na naučno-stručnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) govoreći o posledicama suše po polјoprivredu Srbije rekla da su od početka 21. veka ekstremne suše sve učestalije zbog klimatskih promena, naročito od 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. i 2024. godine. Posle 2000. godine u agraru je bilo osam suša koje su ovoj grandi nanele štetu od oko 9,5 milijardi evra.
U vreme suša prinosi sju bili smanjeni zbog manjka padavina, šteta i do 80 odsto – kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše!
I veliki i mali proizvođači hrane jedinstveni su u oceni da će prošlu sezponu u 2024. godini završiti sa gubicima. Zbog toga deo poljoprivrednika duže vreme tražio je da država proglasi sušu i posledice visokih temperatura na useve elementanom nepogodom. Ovoj zahtev nedavno je resornom ministarstvu bio je uputio i Zadružni savez Vojvodine tražeći da država pomogne proizvođačima da ublaže nastalu štetu i omogući im ulaganja u jesenju setvu. Ali, šte su bile velike, prinsoi su bili toliko smannjieni da je to obeležavano sa dvocifrenoimk borjkom. Ali, drfđžava zbog nedsotatka nvoca niej priznala elementarnu nepogodu ni ovaj put!
Prema podacima koje je objavio RHMZ, u Južnobačkom okrugu u 2024. godini bili su ispunjeni uslovi da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše, tvrdio je Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ “Zadrugar” iz Bača. Zbog toga je sa još jednim kolegom iz druge zadruge u njegovom kraju, takav zahtev uputio lokalnoj samoupravi.
Posledica saharskih uslova na kukuruzu više od 50 odsto!
“Na području opštine Bač 2. Jula 2024. godini bilo je palo je 34 litra kiše po kvadratnom metru. Do prve dekade jula usevi su izgledali fantastično, pa smo očekivali izuzetno dobre prinose. Međutim, usledio je period ekstremno visokih temperatura. Sledeća kiša bila je 20. jula i to samo dve litra, dok je 3. avgusta pao litar kiše po kvadratnom metru. Još dve litre padavina zabeležene su 29. avgusta. To je ukupno pet litara za dva meseca”, objašnjava Vuković.
U trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, kaže, na njivi je prelazila pedeseti podeljak, a takve uslove biljka teško da može da preživi.
“Palmerov indeks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik. Karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. U Južnobačkom okrugu taj indeks iznosio je od 5 do 5,9”, kaže Vuković.
Prinosi zbog suše bili smanjeni i do 80 odsto!
Posledica saharskih uslova na šećernoj repi je u 2024. godini bila bila je 70-80 procenata štete. Toliko je, bilo i na soji, dok je na kukuruzu više od 50 odsto. Jer, prema pdoaciajm RZS očekivalo se više od osam milioantoja, a rodilo je swamo 5,2 miliaonjtona. Sve sreća je što
Srbija niej više mnogo stoke, a ima I smao 6,6 miliona stanovnika,. Pa joj je sad za sve potrebe dovoljno samo 3,5 milioan tona kukuruza i oko 1,2 do 1,3 milioma tona pšenice. Najgore od svega je, što je 2024, bila četvrta sušna godina zaredom u tom delu zemlje.
“Prve dve godine nekako smo rezervama prevazišli nastalu situaciju. U 2023. godina je bila teška, a 2023. godine nismo znali šta ćemo. U prethodnom periodu dug poljoprivrednika prema nama se nagomilao, ali mi moramo da finansiramo naše seljane kako ne bi propali i kako bi taj dug jednom počeli da vraćaju. Najveći priliv novca u budžet opštine Bač dolazi od poljoprivrede”, pričao je Miloš Vuković.
Zadruga, ističe, nije moćna. Koliko je mogla do sada je radila, ali više ne može. U ovom trenutku ne govori o propasti zadruga, već sela kao takvog.
“Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu, ali apelujemo da pomogne koliko može, I tada I sada. Od poljoprivrede će u Srbiji o je 2024. godine godine biti jako mali priliv novca”, upozorava naš sagovornik.
Zadrugari su tažili da se zbot suše 2024. godina suša proglasit elementarnom nepogodom. Alki, valsti to nsoiu dozvoloiel već su obećavali da će proglasiti visok dvocifren pad agrarne proizvodnje. Zadružni savez Vojvodine, koji iam oko 44 zadruge, bio je uputio zahtev da se suša proglasi elementarnom nepogodom i da država preduzme mere kako bi proizvođači preživeli tešku sezonu i mogli da započnu jesenju u 2024. godini. Ali, onki su to oečkvaili, međutim vlasti nisui čuel ili nistu htel da čuju njihove vapaje.
“Suština je bila da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge oslobode plaćanja poreza i doprinosa, uključujući one za navodnjavanje i odvodnjavanje, na svim nivoima. Naš zahtev je bio i da se omogući reprogram kratkoročnih i dugoročnih kredita kod poslovnih banaka uključujući i kamate”, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.
I vlasnici porodičnih poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije navodili su 2024. godine da su u nezavidnom položaju, zbog čega čekaju reakciju i pomoć države. U suprotnom će, kažu, biti ugrožen čitav sektor proizvodnje hrane.Rezulta je da imamo sve manje hrane, dad a je proizuvdonaju sve skupolja I da se svaqe manje troši. Srbija višenema prehramkbenu sigurnost, pa se sad obećava da će se vratiti kroz izradu nove agrarne strategiej od 2025 do 2034.godine. Rezultat su prazne staje u kojims ima samo 698.605 grla goveda, zatim samo 2.349.176 svinja, a toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata. Zbog svega toga Srbija je u 2023. godini morala za uvoz mesa, mleka prerađevian da plati 557 miliona evra,a u 2024.godinji taj uvoz je koštao 650 miliona evra!
“Bilo je neophodno je da se krediti prolongiraju, da vidimo kako će proizvođači da reše dugovanja prema organizatorima proizvodnje i kako će da dođu do repromaterijala i potrebnih sredstava za zasnivanje proizvodnje za narednu godinu”, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Kako država može da pomogne
Činjenica je, navodi, da smo imali elementarnu nepogodu, jer u određenim delovima zemlje kap kiše nije pala duže od 40 dana. Ipak, ne zna šta bi se tačno proglašenjem tog stanja dobilo i da li bi samo tako država mogla da donese mere koje bi pomogle poljoprivrednicima ili može i bez toga da im izađe u susret.
“Ako se poljoprivrednici ne budu razdužili kod ugovarača proizvodnje, oni će otići u stečaj i onda može da dođe neko da ih pokupuje. To će neminovno voditi monopolu, a svi znamo šta znači kada neko ima monopol na tržištu. Jedna firma će formirati i cenu naših proizvoda i cenu repromaterijala koju ćemo plaćati”, govorili su tada poljoprivrednici.
“Predlagali smo nadležnima da zbog velike suše i niskih otkupnih cena, država uplati određena sredstva proizvođačima nezavisno od subvencija. Da to bude za kukuruz, suncokret, soju, repu doplata određenog iznosa po kilogramu proizvdene robe”, kaže Jakšić.
U poslednnjij 2024 sušnoj godini na pojedihnim njivama prinosi su bili smanjeni zbog manjka padavina, a šteta i manji prinos su bili i do 80 odsto. Proizvođači su govorili da bi država mogla da im pomogne i zaštitnom cenom strateških proizvoda.
“Ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu, recimo, pšenice i kukuruza. Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija u kojoj primarne ratarske proizvode proizvodimo ispod njihove cene koštanja”, govorio je u 2024. Godini Vojislav Mrkšić, direktor ZZ “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja.
Podsećao je da su uvoznici repromaterijala svoje cene formirali kada je cena žitarica bila gotovo dvostruko veća i da one i danas važe.I dans se to oseća.
“To znači da su nam inputi preskupi, a naši proizvodi više nego jeftini. Još nas je zadesila i suša. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu je pitanje svih pitanja”, dodaje.
Kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše
Iako u sektoru poljoprivrede ima više od 50 godina iskustva, agroekonomski analitičar i nekadašnji pomoćnik saveznog sekretara za poljoprivredu Milan Prostran taa je govorio da se ne seća da je na nivou države ili veće oblasti u Srbiji ikada bila proglašena elementarna nepogoda u poljoprivredi. Lokalno, međutim, jeste, pa je i ovoga puta, smatra, velika odgovornost na lokalnim samoupravama.
Po njegovom sećanju samo je 1986. godine postojao predlog da se elementarna nepogoda u poljoprivredi proglasi na teritoriji Vojvodine.
“Te godine u julu imali smo olujni vetar koji je u području od Bezdana do Bele Crkve duvao jačinom od 180 kilometara na čas. Tadašnja Jugoslavija je bila sastavljena od šest republika. Pokušali smo argumentima da se izborimo za proglašenje elementarne nepogode, ali nismo uspeli, jer nismo mogli da ubedimo ljude u Bosni i Hrvatskoj da je Vojvodina zaista pretrpela ozbiljnu štetu”, prisećao se Milan Prostran.
Foto: Goran Mulić – Šteta na šećernoj repi bila između 70 i 80 odsto
Da bi se suša proglasila elementarnom nepogodom, kaže, potrebno je da postoje jasni kriterijumi i metodologija za utvrđivanje štete, a kako mu se čini, oni su javnosti za sada nepoznati.
“Te 1986. jedan od kriterijuma je bio da se elementarna nepogoda proglašava kada je šteta veća od 10 odsto BDP-a. U našem slučaju to je bilo 10 procenata BDP pokrajine. Po nekoj logici procene štete bi trebalo da urade lokalne samouprave, pa da se vidi da li u nekoj lokalnoj samoupravi, okrugu ili na nivou čitave zemlje ima razloga za proglašenje elemetarne nepogode ili nema. I to ne samo za ratarske useve, već i za voće i povrće, jer su i oni stradali ove godine. Još je važnije saopštiti šta sledi iza toga tj. da li će biti odlaganja ili otpisa obaveza koje poljoprivrednici imaju”, dodaje.
Razmatra li država mogućnost proglašenja suše elementarnom nepogodom ili načine kako bi pomogla proizvođačima i obezbedila nacionalnu prehrambenu sigurnost, u resronom ministarstvu nismo uspeli da saznamo. Na kraju se videlo da to niej bilopo niu jendij varijanti da je vlastoi proglais u 2024. Godini.
Specijaloni savetnik ministra poljoprivred eu Vladi Srbuije kaže da se ove godine očekuje pad proizvodnje voća od osam do 12 odsto. – S obzirom na to da se očekuju učestalije suše, mere adaptacije moraju se efikasnije primenjivati. Odgovor ministarstva će biti snažnije ulaganje u infrastrukturu za navodnjavanje. Ove godine će se nastaviti projekat Republičke direkcije za vode kojim će se do kraja 2026. stvoriti tehničke mogućnosti za navodnjavanje 127.000 hektara, rekla je Brankov, Ali, prema zvanićnim podaciamq Republičkog zavoda za statistiku u Sribji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara. Što je bilo tek 1,5 odstgo korišenih oranica.
U 2024. godini navodnjavanje na većim površinama
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Republički zavod za statistiku… Kada je sad već daleke 1977.godine u tadašnjoj Jugoslaviji posle tri decenije gradnje pušten u rad hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav, otvarajući banu kod Novog Bečeja, tadašnnji visokoih funkcioner SFRJ Stane Dolanc, je između ostalog rekao i da će ovaj sistem da pomogne da se navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Navodnjvanje na tim obećabnkim povšriabnma ninjeniakda fubnkjciobnisalo ni u Jugosalviji ni u Srbiji. Ali, zato je svaki od 17 dosadašnjih ministara u Valdi Srbije, koliko ih je bilpoo posle 2000. Kada je dolaziona vlast obećavao da će za vrme njegovog vladanja bkiti izgrfađeno višedewsetinqa hiladja hetara sisema za navodnjvanje, pa vbiše sotoitiqan hilajda, a jedna od tih bivših minstiar je rekao da će se izgradi siestemi na milioin hektara. U Srbiji se danas navodnjava tek 1,5 odsto od 3.257.100 hektara obradivih površina. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto obradivih površina.Ili, već decenijama u Albaniji iz koje dosta ranog povrća navodnjava se godišnje oko 380.000 hektara.
Kada je reč o odvodnjavanju, ono je fumnkcionisalo sbve do 2005. godine. Posle toga više ni on ne funkcioniše. Kada je građen ovaj hidrosistem iz 960 kilometara je iskopano oko 135 miliona kubika zemlje. Posle toga on nije valjano održavan niti je čiščen pa se u njemu nakupilo mnogo mulja. Tako sad već daleke 2005.godine nije mogao da primi suvišne vode i došlo je dovelikih poplava u Banatu u Vojvodini. Procene su da je sad potrebno da se očisti najmanje15 miliona kubika mulja iz tog sistema, kako bi on bio koristan za privredu i turizam. To znači da na njemu plove privredni, ali i turistički brodovi. U njegovu gtadnju koja je trajala tri decenije, uloženo je blizu milijardu dolara tada. Tada je to bial navjeća investicija u Evropi. Ukooliko ovako osane, biće to i navjeća promašena invdesticija u Evropi! Ukoliko ostane neiskorišćen, kao što je danas i preti opasnost, da zbog zapuštenosti d bude jedna od najvećih promašenih investicinja u regionu, nakon posle pola veka! A, transport vodom ko to koristi je jeftiniji od železničkog i drumskog transporta. A, mi to kao da nevidimo pa ni ni ne pričpamo o njemu niti planiramo ga koristimo!
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini.
Republički zavod za statistiku navodi u izveštaju da se najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 ha poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju RZS. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Paket osiguranja
Specijalna savetnica miniitra poljoprvirede Srbije prof dr Tatjana Brankov, kaže da je neophodno, kako je ocenila, paket osiguranja u agraru prilagoditi specifičnim potrebama polјoprivrednika, pa će ministarstvo kroz saradnju sa osiguravajućim kućama pomoći da se pojednostavi procedura procene štete i obračun za isplate. Prema njenim rečima, biće podstaknuta i upotreba kvalitetnog sertifikovanog semena. Kreiranje mera koje će unaprediti otpornost agrara zavisiće, kako je dodala, od razmene znanja, iskustava i ekspertskih predloga.Ali, sad se po raznim procenma govori kkako se u Srbiji osigurava proizvudoenhaju samo na oko 10 pa najviše do 13 – 15 odsto površina. Još uvek se na osiguranje useva i njiva gleda kao na trošak, a za razbijanje gradonosnih oblaka radi se na dosadašnji stari način, pa takonemožemo da spasimo njve od štgeta. Mogu smao da se umanje štete. Može I kod onih koji su osiguali d aim se neštoi smanji od štgeta kroz nadoknade.
Predsednik SANU Zoran Knežević je rekao da „ iako su lјudi svesni posledica klimatskih promena, i dalјe od polјoprivrede očekuju značajan doprinos razvoju zemlјe”.
– Akademijski odbor za selo SANU je ukazao na niz mera kako bi se ostvarila očekivanja od polјoprivrede u uslovima u kojima prirodne okolnosti ne idu naruku. Mere su korigovanje plana rejonizacije, povećanje udela ozimih useva, povećanje površina pod navodnjavanjem, stvaranje vodenih akumulacija na svim prostorima Srbije, čišćenje kanala za navodnjavanje, povećanje solarnih panela za navodnjavanje „kap po kap” i primena sorti tolerantnih na sušu – rekao je Knežević. Istakao je da od primene tih mera zavisi i sigurnost prehrane stanovništva.
(Autor je analitičar i publicista)