 Kada je reč o proširenju EU, u narednim mesecima tokom 2025. godine, mnogo će zavisiti
od političke volјe i sposobnosti lidera u regionu da pokažu da evropske vrednosti nisu samo
deklarativan cilј, već konkretna smernica razvoja, ocenjuju stručnjaci
 Globalna ekonomja u svetu se kreće ka najsporijem rastu poslednjih šest decenija!
 Svet se kreće ka najsporijem ekonomskom rastu još od 1960-ih, a Trampov trgovinski rat
glavni je sadašnji krivac, tvrdi Svetska banka!

Zgrada Svetske banke u Vašingtonu Foto: The Bold Bureau/Shutterstock

Globalna  ekonomija  se kreće ka najsporijem rastu u poslednjih 60 godina, pokazuje najnovija
analiza Svetske banke, koja kao jedan od klјučnih uzroka navodi trgovinski rat koji je pokrenuo
američki predsednik Donald Tramp.
Svetska banka predviđa da će talas novih  carina  koje je Tramp uveo američkim trgovinskim
partnerima dodatno usporiti globalni rast, sve do najnižeg nivoa još od finansijske krize 2008.
godine, ako se izuzmu godine kada je svet bio u recesiji.
Iako institucija sa sedištem u Vašingtonu ne očekuje novu globalnu recesiju zbog carina, navodi se
u saopštenju da će, ako se ovogodišnje i naredne projekcije ostvare, prosečan rast svetske privrede
u prvih sedam godina ove decenije biti najsporiji još od 1960-ih.
U novom izveštaju, Svetska banka je snizila prognozu globalnog BDP-a za ovu godinu na 2,3 odsto,
što je pad u odnosu na raniju procenu od 2,7 odsto iz januara. Ova brojka zasniva se
na pretpostavci da će globalne carine ostati na nivou iz kraja maja.

2
To bi značilo da je svetska ekonomija na putu ka najslabijem rastu u poslednjih 17 godina, ako se
izuzmu dve velike recesije, ona iz 2009. posle finansijske krize, i iz 2020. kada je izbila pandemija
koronavirusa. Tih godina globalni BDP je pao za 1,3 odsto, odnosno 2,9 odsto.
“Naglo povećanje carina i prateća neizvesnost doprinose sveopštem usporavanju rasta i pogoršanju
ekonomskih izgleda širom sveta”, navodi Svetska banka.
Dodaje se da je “poremećaj” koji su izazvale “pojačane trgovinske tenzije” doveo do smanjenja
prognoza rasta u skoro 70 odsto svetskih ekonomija, bez obzira na region ili nivo razvijenosti.
Očekuje se i da će zemlјe u razvoju dodatno trpeti zbog dugoročnih izazova kao što su rastući javni
dugovi.
Posledica Trampovih carina
Agencija za kreditni rejting Fitch Ratings takođe je snizila svoju procenu globalnih državnih
obveznica, prešavši sa “neutralne” na “pogoršavajuću” perspektivu, navodeći kao razlog upravo
posledice trgovinskih carina i neizvesne politike.
“Eskalacija trgovinskog rata, neizvesnost oko krajnjeg dometa carina i njihov uticaj na globalne
tokove robe, lance snabdevanja, investicije i međunarodne odnose predstavlјaju ozbilјan negativan
šok za svetsku ekonomiju”, stoji u izveštaju te agencije.
Otako se vratio na vlast u januaru, Donald Tramp je ponovo pooštrio trgovinsku politiku, uvodeći
nove takse na robu iz većine američkih partnerskih zemalјa, uklјučujući automobile i čelik. Novi
krug visokih “recipročnih carina” trebalo bi da stupi na snagu 9. jula, osim ako do tada ne dođe do
dogovora sa Vašingtonom, uprkos tome što su carine prošlog meseca naišle na pravnu prepreku.
Novi pregovori između SAD i Kine počeli su u ponedelјak u Londonu i nastavlјeni su i u utorak,
dok obe strane pokušavaju da očuvaju krhki dogovor postignut prošlog meseca.
I pored nastavka dijaloga, sama najava novih carina, njihovo nepredvidivo uvođenje i nesigurnost
koju unose u globalnu ekonomiju, već ozbilјno opterećuju poslovni sektor i potrošače širom sveta,
javlјa sajt EUpravo zato.
Ekonomski rezultati u Srbiji
U prvom kvartalu 2025. godine BDP je u Srbiji uvećan za oko dva odsto, a u budžetu je ostvaren
deficit! Prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, realni BDP Srbije u periodu
januar-april 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, navedeno je u novom broju časopisa
Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski
institut. Ukupna industrijska proizvodnja je uvećana za 2,1 odsto – rast je ostvaren u sektorima
Prerađivačka industrija (3,5 odsto) i Rudarstvo (3,6 odsto). Od početka godine zabeležen je
i dvocifreni međugodišnji rast spolјnotrgovinske razmene – u tom okviru, vrednost robnog izvoza
iznosila je oko 10,8 milijardi evra (za 8,2 odsto više), vrednost uvoza oko 14 milijardi evra (za 12,5
odsto više).
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,2 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne
godine, kada je iznosila 80,4 odsto.

3
U periodu od početka godine, u budžetu Republike je ostvaren deficit od oko 78 milijardi dinara
usled realnog rasta izdataka budžeta od 4,5 odsto uz istovremeno realno smanjenje budžetskih
primanja od -2,1 odsto.
Promet u trgovini na malo u stalnim cenama je uvećan za 0,4 odsto. „Slabiji međugodišnji rezultat
u aprilu (naročito, tokom perioda februar-april, kada promet međugodišnje realno stagnira) može
se pripisati studentskim blokadama koje su unele neizvesnost i nervozu na domaćem potrošačkom
tržištu i odložile deo kupovine za naredne mesece“, navedeno je u MAT-u. U martu i aprilu 2025.
registrovana je mesečna inflacija od 0,1 odsto i 0,3 odsto, te međugodišnja inflacija od 4,4 i 4,0
odsto. Međugodišnja inflacija je u aprilu na najnižem nivou još od juna 2024. godine.
Ko je najbliži EU: Proširenje ostaje strateški prioritet!
Na osnovu ekonomskih procena i analiza analitičara na sajtu E-UPRAVO ZATO, objavlјena je i
analiza ko je najbliži članstvu u EU i šta direktno, ali i između redova, poručuju zvaničnici! U
svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja i sve izraženije potrebe EU da ojača svoje prisustvo u
regionu, evropski lideri sve više pažnje posvećuju Zapadnom Balkanu!

Sarajevo Foto: Elvis Barukcic/EC – Audiovisual Service

Zapadni Balkan  je već dve decenije čvrsto na evropskom kursu, sa jasno izraženom posvećenošću
svih zemalјa regiona priklјučenju  Evropskoj uniji . Ipak, taj put nije bio ni pravolinijski ni brz, jer
se tokom svih ovih godina svaka zemlјa susretala sa periodima intenzivnih reformi i napretka, ali i
fazama zastoja.
U svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja i sve izraženije potrebe EU da ojača svoje prisustvo u
regionu, poslednjih nedelјa evropski lideri sve više pažnje posvećuju Zapadnom Balkanu. Visoka
predstavnica EU za spolјnu politiku  Kaja Kalas , komesarka za proširenje  Marta Kos , kao i
predsednik Evropskog saveta  Antonio Košta , posetili su proteklih nedelјa region i razgovarali sa
liderima. Nјihove poruke jasno ukazuju na to da proširenje ostaje strateški prioritet EU, ali i da je
napredak i dalјe strogo uslovlјen, ne samo donošenjem, već i sprovođenjem reformi u oblastima
vladavine prava, demokratije i regionalne stabilnosti.

4
Kako su tekli ovi razgovori, šta su poručili evropski zvaničnici i, možda najvažnije, koja zemlјa je
najbliža da postane nova članica evropske porodice, pitanja su na koja sve više traže odgovore i
političari i građani širom regiona.
Da li je Crna Gora najbliža članstvu?
Crna Gora je od svih zemalјa Zapadnog Balkana najdalјe odmakla u pregovorima sa Evropskom
unijom zbog čega se, analitičari smatraju i s pravom, smatra da je najbliža članstvu. Marta Kos je
izjavila da, ukoliko se nastavi trenutnim tempom, pregovarački proces sa Crnom Gorom može biti
završen do kraja 2026. godine. Ocenila je da je tehnički potpuno moguće zatvoriti sva
pregovaračka poglavlјa u narednih godinu i po dana.
Ovo je prva konkretna vremenska procena koju je dala neko od visokih evropskih zvaničnika u
poslednje vreme, što se tumači kao snažan signal podrške Podgorici. Uz relativnu političku
stabilnost i proevropsku orijentaciju nove vlade, Crna Gora trenutno ima najjasniju mapu ka
punopravnom članstvu.

Crna Gora i Evropska unija Foto: PhotopankPL/Shutterstock

Marta Kos je, u obraćanju Odboru za spolјne poslove Evropskog parlamenta, istakla da je u
poslednjih sedam meseci zatvoreno više poglavlјa sa zemlјama kandidatima nego u protekloj
deceniji! “Crna Gora brzo napreduje. Privremeno smo zatvorili šest poglavlјa i uskoro očekujemo
još. Cilј da se sva poglavlјa zatvore do 2026. godine jeste ambiciozan, ali dostižan ako se reforme
nastave”, rekla je Kos.
Navela je i da su pojedine zemlјe shvatile ozbilјnost trenutka i sprovode reforme brže nego ranije.
Albanija je do sada otvorila 24 poglavlјa i, uz Crnu Goru, prednjači u oblasti vladavine prava.
Međutim, dodala je da usvajanje zakona nije dovolјno – klјučna je njihova primena.
Albanija – brzo napreduje, ali uz uslovne pohvale
Albanija, koja je zajedno sa Severnom Makedonijom otvorila pregovore 2022. godine, nalazi se na
pozitivnom kursu.  Zvaničnici EU redovno pohvalјuju Tiranu zbog digitalizacije javne uprave i
regionalne stabilnosti, ali ističu da “ništa nije garantovano” bez dosledne primene evropskih

5
standarda. Albanija je u prednosti u odnosu na druge zemlјe kandidata, posebno u oblasti
administrativne pripreme.
Poruke u tom tonu čule su se i prilikom posete Kaje Kalas Tirani, kada je naglasila da Albanija ima
ambiciozan plan za završetak pregovora o članstvu do 2027. godine, ali je istakla da put ka EU
zahteva duboke i održive reforme, naročito u oblasti vladavine prava.
“Albanija je snažan partner EU. Takođe ste dragoceni i korisni u pogledu saradnje u regionu. EU
je posvećena Albaniji i naša saradnja donosi koristi za obe strane. Posvećeni smo dalјem jačanju
odnosa sa Albanijom. Ne postoji prečica do članstva u EU, osim pravilnog sprovođenja reformi, a
reforme su teške, tako da imate našu punu podršku u otvaranju drugih poglavlјa i ispunjavanju
komparativnih standarda, posebno u oblasti vladavine prava”, rekla je tada nakon sastanka sa
premijerom Edijem Ramom.

Foto: Printscreen/Youtube

Govoreći na konferenciji Centra za evropske studije u Briselu, Marta Kos je naglasila odlučnost
evropskih institucija da unaprede proširenje, sa Albanijom u fokusu ovog procesa.
“Naravno, u okviru mog mandata kao komesarke za proširenje imaćemo nove članice EU iz
zemalјa Zapadnog Balkana. Sa Edijem Ramom imamo dogovor. Uvek insistiram da ovaj proces
bude zasnovan na zaslugama, ali smo postigli kompromis da konačno ostvarimo taj brak Albanije
sa Evropom. Moramo otvoriti još jedan set poglavlјa sa Albanijom i to će se dogoditi u junu 2025.
godine i time ćemo otvoriti sva pregovaračka poglavlјa. Tada će početi zatvaranje poglavlјa, što je
takođe veoma važan proces”, izjavila je Kos, pohvalila napredak koji je Albanija postigla u okviru
reformi evropskih integracija, ističući posvećenost svih nivoa društva.
“Izdvajam Albaniju jer se tamo obavlјa izuzetan posao sa integracionim reformama od strane
građana i političara, naglasila je komesarka.
Srbija – klјuč leži u dijalogu sa Prištinom i vladavini prava!

6
Za Srbiju su poruke bile nešto nijansiranije. Iako se prepoznaje napredak u pojedinim oblastima,
poput ekonomije i digitalne transformacije, i Kalas i Kos su ukazale da tempo pristupanja zavisi
isklјučivo od unutrašnjih reformi i normalizacije odnosa sa Prištinom.
Kaja Kalas je izjavila da “nema napretka bez iskrenog i održivog dijaloga sa Prištinom”, a Marta
Kos je dodala da “Srbija sama odlučuje o brzini svog evropskog puta”. Iako se Srbija formalno
nalazi među vodećim zemlјama kandidata, spremnost na usklađivanje sa spolјnom politikom EU
i  dijalog sa Prištinom  ostaju glavne prepreke!
Boraveći u zvaničnoj poseti Srbiji, komesarka Kos sastala se sa predstavnicima vlasti sa kojima je
govorila o evropskom putu Srbije, kao i tome šta je potrebno da na tom putu učine. Naglasila je da
je neophodno da Srbija radi sa EU na reformama kako bi članstvo bilo moguće.
“Mi sad imamo mogućnost koja se javlјa jednom u generaciji da dovršimo unifikaciju Evrope. Ne
radi se tu samo o proširenju. Mnoge zemlјe kandidatkinje su shvatile da je neophodno sprovesti
reforme brže nego što je to do sad bio slučaj”, poručila je Kos nakon sastanka sa premijerom
Srbije, a potom i otkrila detalјe razgovora iza zatvorenih vrata.
“Mi smo premijeru Macutu prezentovali našu ponudu za srpski narod, a ona je sledeća: radite sa
nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavlјanju
nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na
sprovođenju zakona i uspostavlјanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva
mišlјenja biti zastuplјena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se
volјa srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje”, rekla je Kos na konferenciji.
Ona je naglasila da bez tih promena “Srbija ne može da napreduje” i da je to uvek bila zemlјa
velikih mislilaca i jednog jakog društva.
Ipak, da nije samo na Srbiji da radi, već i na EU, istakla je Kaja Kalas prilikom posete našoj
zemlјi. Nakon sastanaka koji je u Beogradu imala sa predstavnicima vlasti, u okviru zvanične
posete našoj zemlјi i diplomatske turneje po zemlјama zapadnog Balkana, Kalas je poručila da
proces proširenja “zahteva razmišlјanje lјudi kako zaista da sprovedu neophodne reforme”.
“Jedna je stvar koju zahtevamo od naših zemalјa kandidata, druga ono što radimo sami. Ako
zemlјe kandidati sprovode reforme, ali ne vide napredak jer smo mi, Evropska unija, zaglavlјeni
iza naših procedura i procesa donošenja odluka, onda to donosi frustraciju. Znam da je za Zapadni
Balkan proces bio veoma dug, i donosi frustraciju što lјudi zaista ne vide opiplјive koristi od ovoga.
Ali, mogu vam reći da zaista vidim da imamo politički zamah koji treba iskoristiti”, odgovorila je
Kalas tada na pitanje novinarki portal E-UPRAVO ZATO.
Severna Makedonija – blokirana bilateralnim sporovima
Severna Makedonija se suočava s političkim zastojem, uprkos tome što je godinama bila
percipirana kao „primer reformske posvećenosti“. Ipak, zbog bugarskog veta i unutrašnjih tenzija
oko ustavnih promena, napredak u pregovorima je faktički zamrznut.

7
Kos je naglasila da će kao komesarka insistirati da se bilateralni sporovi ne koriste kao mehanizam
blokade procesa pristupanja, što se jasno odnosi na slučaj Skoplјa. Severna Makedonija ima
podršku EU, ali domaće političke podele i spori institucionalni procesi trenutno koče njen put.
Tema  prijema Severne Makedonije u EU  bila je i tokom sastanaka visoke predstavnice EU za
spolјnu politiku i bezbednost, Kaje Kalas, sa predstavnicima državnog vrha u Skoplјu. Nakon
sastanka sa premijerom Kalas je održala konferenciju za medije, gde se među pitanjima našlo i ono
o deblokadi pristupanja Severne Makedonije EU.
“Jasno je da želimo da Severna Makedonija napreduje na svom evropskom putu. Znamo da
postoje prepreke i razgovarali smo o tome kako ih prevazići. Zapadni Balkan je u Evropi i naš cilј
je da bude integrisan u EU. Integracija Zapadnog Balkana u EU je najbolјi recept za mir i
bezbednost u celom regionu”, izjavila je tada Kalas.
Bosna i Hercegovina – podrška uz upozorenja
Za Bosnu i Hercegovinu, poruke evropskih zvaničnica su bile kombinacija ohrabrenja i ozbilјnih
upozorenja. Kallas je tokom posete Sarajevu poručila da EU podržava suverenitet BiH, ali je
istakla da „pokušaji razgradnje institucija predstavlјaju ozbilјan izazov“.
Marta Kos je dodatno naglasila važnost funkcionalne uprave, pravosudne reforme i borbe protiv
etničkog nacionalizma. Iako je BiH ove godine formalno otvorila pristupne pregovore,
institucionalna nefunkcionalnost i politička fragmentacija i dalјe su najveće prepreke.
U svetlu poslednjih izjava evropskih liderki, Crna Gora i Albanija trenutno prednjače u procesu
pristupanja Evropskoj uniji. Srbija ima potencijal, ali i najveće političke prepreke, govore poruke
koje su se proteklih nedelјa mogle čuti iz središta EU. Isti signali poručuju da je Severna
Makedonija zaroblјena zbog bilateralnih odnosa, dok Bosna i Hercegovina mora hitno rešavati
unutrašnju disfunkciju kako bi iskoristila otvorena vrata EU.
Zajednička poruka zvaničnika EU, koja se čula u svim zemlјama Zapadnog Balkana prilikom
poslednjih poseta, jeste da “prečica do EU nema i da će svaka buduća članica morati da uradi
domaći zadatak, odnosno ispuni uslove koji su pred nju stavlјeni”. U narednim mesecima, mnogo
će zavisiti od političke volјe i sposobnosti lidera u regionu da pokažu da evropske vrednosti nisu
samo deklarativan cilј, već konkretna smernica razvoja, ocenjuju stručnjaci. (B.Gulan)