Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede
 Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije
poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Dokument predviđa
promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i
proizvodnje input
 Ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5
odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo polјoprivrede. U istom
periodu uvezeno je polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde
evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra.

Buduća strategija: dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva,
mlekarstva i proizvodnje inputa.
Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i
ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti
predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske
užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni
razvoj.
Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka
Ekonomskog fakulteta u Subotici prof. dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca
razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

2
„Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i
usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše
poljoprivreda“, navodi Brankov.
Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za
ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. „Strategija preporučuje značajno povećanje
sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je
očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja
strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe
Brankov.
Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i
poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman
domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. „Time ne samo da podižemo
kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za
decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih
sastojaka“, kaže Brankov.
Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača
koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na
gazdinstvima.
Ombdusman za hranu!
Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila
zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti
ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena.
Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlјa da beleži pozitivne rezultate u
spolјnoj trgovini polјoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog
izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu
godinu, saopštilo je ministarstvo polјoprivrede. U istom periodu uvezeno je polјoprivredno-
prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2
milijarde evra. Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavlјeni su i u prvom kvartalu 2025.
godine. 
U prva tri meseca izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlјa rast od 10,9 odsto u
odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra. Ministar
polјoprivrede Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od
najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede. 
Uvoz polјoprivredno-prehrambenih proizvoda 3,94 milijarde evra
„Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu
potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je Glamočić. 
Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemlјama Evropske unije. 

3
Ministarstvo polјoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno orijentisanim
proizvođačima, uz poseban fokus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje
standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera.
Srbija uvozi cveće!
Srbija ima ogroman potencijal za razvoj sektora ukrasnog i lekovitog bilja, zaključeno je na
stručnom skupu ”Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi“, koji je
nedavno održan u organizaciji Ministarstvapoljoprivrede. Kako je istakla prof. dr Tatjana
Brankov, posebna savetnica ministra, naša zemlja je prošlegodine u oblasti ukrasnog bilja ostvarila
trgovinski deficit od čak 30 miliona evra. S druge strane, bilans u sektoru lekovitog bilja bio je
pozitivan – suficit od pet miliona evra. ”Iako sektor horticulture ima izražen ekonomski, tržišni I
ekološki značaj, još uvek je nedovoljno razvijen. Velika potražnja za cvećem I ukrasnim biljem se
uglavnom zadovoljava uvozom”, naglasila je Brankov. – To jasno pokazuje da postoji prostor za
unapređenje domaće proizvodnje, a Ministarstvo će nastaviti da podržava I podstiče razvoj ovog
sektora. Brankov je najavila da će naredni period biti fokusiran na nekoliko prioritetnih pravaca,
uključujući razmenu znanja, jačanje savetodavne službe, razvoj urbanog baštovanstva, kao i uzgoj
alternativnih i egzotičnih vrsta. Pored toga, važno je mapirati teritorije koje su pogodne za
hortikulturnu proizvodnju. Poseban akcenat stavljen je na organsku proizvodnju, jer lekovito bilje
uglavnom pripada ovom segmentu. Iako trenutno zauzima svega dva odsto obradivih površina,
najavljena je intenzivnija podrška širenju ovih zasada.
Takođe, planirane su investicije u preradu, skladištenje, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i
izgradnju savremenih plastenika i staklenika. Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje
lekovitog bilja ”Josif Pančić“, upozorio je na zabrinjavajući pad tržišnog udela Srbije u
međunarodnoj trgovini lekovitim biljem. ”Nekada smo bili među vodećim izvoznicima lekovitog
bilja u svetu, a danas smo sve više uvoznici”, napominje Lukić. – Agroekološki uslovi u Srbiji su
izuzetno povoljni, ali brojni problemi, pre svega nedostatak radne snage, ozbiljno ugrožavaju
sektor. Kako navodi, gajenje lekovitog bilja je decenijama bilo zanemareno, što potvrđuju i podaci
– trenutno se u Srbiji uzgaja na svega oko 1.800 hektara, iako potencijali višestruko prevazilaze tu
cifru. Od vrsta koje se najviše gaje i za koje postoji konstantna i rastuća potražnja, posebno se
izdvajaju kamilica i nana. Po rečima Lukića, upravo te biljke bi u narednim godinama mogle
postati ključne i za domaće i za strano tržište.
Gajimo kamilicu i nanu, a možemo 700 vrsta lekovitog bilјa!
Kamilica i nana najviše se gaje na našim polјima i najviše traže, pa onda matičnjak i beli slez.
Domaće tržište lekovitog bilјa nije na zavidnom nivou kao što je bilo pre četiri i po decenije, kada je
Srbija bila jedan od najvećih izvoznika, mada  imamo veliki potencijal za gajenje oko 700 bilјnih
vrsta lekovitog bilјa.
 18.000 dinara po hektaru imaju proizvođači lekovitog bilјa
-Danas je lekovito bilјe praktično zanemareno, gaji se na svega 1.800 do 2.000 hektara, mada
agroekološki uslovi pogoduju da ga imamo na daleko većim površinama, pogotovo što ne izisukuje
posebna trud odgajivača niti je tehnološki zahtevno kao što je to slučaj kod drugih bilјnih vrsta.
Jedino što je za gajenje lekovitog bilјa potrebna radna snaga koje nemamo dovolјno i taj
nedostatak je razlog zašto se gajenje bilјa ne razvija brže – istakao je direktor Insituta za

4
proučavanje lekovitog bilјa „Dr Josif Pančić Milan Lukić na 92. međunarodnom polјoprivrednom
sajmu u Novom Sadu.
 Umesto da smo izvoznici, kao što smo bili ranije, mi smo uvoznici.
Najviše se kupuje u Albaniji, koja je najveći izvoznik. Gledajući uopšteno domaće tržište lekovitog
bilјa, nemamo dovolјno ni za domaće potrebe, pa naravno ni za izvoz, mada se izvesne količine i
prodaju na inotržištu. Doduše, u tom izvozu ne valјa što lekovito bilјe prodajemo kao gotovu
sirovinu umesto da od lekovitog bilјa pravimo poluproizvod i gotovu robu od kojih bi imali daleko
veći prihod i zaradu.
Sedam miliona evra od mlevene paprika!
Mada nam gajenje lekovitog i začinskog bilјa nije jača strana, gledajući izvozno – uvozne rezultate
u 2024. godini više smo ga prodali na inotržišta nego što ga uvezli. Statistika kaže da smo prošle
godine u izvoz prodali lekovitog bilјa za 23,8 miliona evra, od kojih smo sedam miliona evra dobili
od prodaje mlevene droblјene začinske paprike. Najviše lekovitog bilјa smo prodali zemlјama EU
(61 procenat) i CEFTE (28 procenata).  Istovremeno u 2024. godini kupili smo u uvozu 5.187 tona
lekovitog bilјa za 19,5 miliona evra što je gledajući 2023. godinu povećanje uvoza za devet odsto.
Ono što ohrabruje, napomenu je direktor Lukić, jeste što Ministarstvo polјoprivrede vidi lekovito
bilјe kao jedno od značajnih sektora u razvoju polјoprivrede i to je odlično jer za širenje
proizvodnje imamo već ono šta nam treba, dobre agroekološke uslove i potrebu da se šire polјa pod
lekovitim bilјem. 

• Dobro je i to što polјoprivrednici koji ga gaje imaju iste subvencije kao i ratari, 18.000 dinara po
  hektaru, i mogu kao i drugi zemlјoradnici da učestvuju na konursima za subvencije za
  mehanizaciji. Tako imamo preduslove da, pored Bavaništa koji je centar lekovitog bilјa, bude još
  mesta koja mogu brzo da postanu, takođe, veliki proizvođači lekovitog bilјa.