AKS i eutanazija!
- Za nestanak svinja u Srbiji ne treba optuživati samo AKS (Afriičku kugu svinja). Jer, Srbija ima tri kuge svinja. l najjača je ona agropolitčka, domaća. Zbog njene loše politike smanjen je stočni fond. Ispražnjeni su obori. Druga kuga koja je uticala bila je klasična kuga svinja, pa je tek na kraju stigao AKS. A, afričkoj kugi svinje ostalo je najmanje grla da ih potamani. Tek nešto više od 80.000… Oa šara pa se i danas povremeno pojavi u različitim mestima Srbije i regiona!
- Od početka AKS, do 11. decembra 2023. godine bilo je eutanazirano je 55.000 svinja, a do sad aukuipno vi[e od 80.000 grala. Od kada je u Srbiji prijavlјen prvi slučaj afričke svinjske kuge još 2019. godine, u skoro 2.500 polјoprivrednih gazdinstava prijavlјeni su slučajevi zaraze, a tada je bolest bila zahvatila 48 opština i 15 upravnih okruga. Ova bolest, koja se brzo širi, predstavlјa problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već postaje i pretnja po prehrambenu sigurnost države.
- Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’. Od te količine iz Srbije je odlazilo 34.000 tona. Danas iz naše zemlјe ide godišnje 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika. Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji polјoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Prema najnovijim podacima RZS sadašnji broj svinja u Srbiji je samo 2.349.176 grla. To je za 30,7 odsto manje nego u 2018. godini! Srbija enma smaodovljnost u isrhani kad aje ovo meso u pitanju!
Branislav Gulan
Stočarstvu u Srbiji odavno se ne posvećuje dovolјno pažnje pa je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala već devastirani stočni fond. Obori i staje su odavno prazni. Iz godine u godinu je stanje sve lošije. Na kraju 2022. smo, prema zvaničnim podacima, imali 3,22 miliona svinja, a danas, zvanično imamo 2.349.176 grla svinja. Odlika nerazvijenih zemalјa je da stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa manje od 60 odsto, a mi smo prošle godine imali tek 28,1 odsto. Afrička kuga nije tu ni imala mnogo toga da uništi, ali je svakako donela posledice. Danas jedna Danska ima šet miliona stanovnika i 32 miliona svinja. Nјihov uspeh je i u tome što godišnje u novac obrću 52 puta, koliko u godini ima i nedelјa. U Srbiji se novac obrće samo jednom godišnje!
Zoran Erić, polјoprivrednik i donedavno predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve, objašnjava da su mnogi farmeri već petrpeli velike gubitke, ali i da će prave posledice postati osetne tek kasnije, kada se proglasi kraj epidemije i kada tovlјenje stoke bude ponovo omogućeno, „a cene odlete u nebo“. “Mora proći najmanje 45 dana od poslednjeg prijavlјenog slučaja u nekom mestu da bi se proglasio kraj epidemije. Do tada, niko ne sme da drži svinje, a posle određenog vremena opet može da se kupi stoka i da se počne s uzgojem. Na neki način svi proizvođači svinja su lišeni mogućnosti da se bave svojom delatnošću u tom periodu, a do tada će cene skočiti, em nema stoke, em jer se sad približava period slava i praznika”, kaže Erić.
Gubici gase farme!
Stevica Gaćeša, polјoprivrednik iz sela Belegiš, koje pripada sremskom okrugu zaraženom afričkom kugom svinja, ističe da u tom selu skoro da nije ostalo nijedno domaćinstvo koje ima svinje, ali i da većina stočara i dalјe čeka da im se obećani novac isplati.
”Cena koja je predložena za nadoknadu jeste dovolјna da se pokrije jedan deo troškova. Ali niko ne uzima u obzir da će jedna krmača biti plaćena po komadu i da je ta cena mnogo manja od onoga što su krmača i njeni prasići mogli da donesu jednom gazdinstvu. Od jedne dobre krmače i prasića može se ostvariti zarada od 800 do 1.000 evra“, kaže Gaćeša.
Uvozni paradoks!
Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 odsto svojih potreba ovog mesa, a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava polјoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.Ovim dopisom odgajivači svinja žele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme! Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije.
Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Međutim, on nije doprineo povećanju stočnog fonda! Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. Za 2024. godinu postojalo je odobrenje za uvoz 500.000 prasadi. Stiglo ih je samo malo manje. Evo i zvanučnih državnih podataka o uvozu svinjskog mesa i mleka u 2024. godini za čega je potrošeno čak 650 miliona dolara. To je zemlju dovelo do toga da je izgubila prehrambenki suverenitet, u protekloj deceniji kada se sprovodila pogešnja desetogodišnja strategija poljoprivrede. Nju je krerialo 240 au tor,sa lažni,m pro cdentom rasta od 9,1 odnosno 6,1 odsto ulošij9i godinama. Alk,. Taj rast je bio samo 1,7 odsto u cleojdecneiji ili godišnej tek 0,17 odsto! za takvu strategiju napsianu na 145 stana a utolri susebe častili sa 8,2 miliona evbra namenskihjdonacija tri zemlje. Za učinejen greške, niko nije odgovarao! A, primena te stregije dovela je do toga da zemlja zbog nekontrolisanog uvoza, pre svega, svinjskog mesa, izgubi prehrambeni suverenitet.
Obnova prejhrambenog suverentieta!
Sad se stvara program kako da se on vrati kroz buduću strategiju. Jer, Sribja je trenutno i jedina zemlaj u Evropi bez agrarne strategije! Sad novu strategiju kreira specijalna savetnica ministra poljoprivrede dr Tatjanja Brankov, koja vodi i posao kreiranja nove strategije, koja bi kada se usvoji, trebala da važi od 2025. pa do 2034. godine. Ona kaže kaže u izjavi za javnost da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika poljoprivrede Srbije, pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađianjem sa agrarnim propisima EU. Po njenim rečima, jedan od prioriteta nove strategije biće i promena načina subvencionisanja. Jer, trenutno se čak 88 odsto agararnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. Strategija koja se priprema preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa ciljem da do 2034.godine dostignu 30 odsto. Što je uskladu sa preporukom EU. Poseban akcenat stavljen je na mlade u selu o podsticaje koji će zadržati mlade generacije u poljoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođala, koje će se dodeljivati za školovanje u oblastima poput ekonomije, veterine i agroekologije. Jer, cilj je očuvanje porodičnih poljoprivrednkih ga gazdinstava. A, sad je njihvoi broj registrovanih blizu 500.000!
Nakon poslednjeg popisa sad u Srbiji ima 508.365 gazdinstava, a u protekloj deceniji je ugašeno oko 62.000 gazdinsav i nestalo je toliko farmi! Yato sun am sad prayne staje I obori. U stajam je samo 698.000 goveda, a u oborima 2,34 miliona svinja. Toliko je bilo ,,blaga’’ odmah posle Drugog svtskog rata!
Uz spašavanje davno posrnulog stočarstva, jedna od značajnijnijih novina koju buduća strategija predviđa je uvođenje instititucije obdusmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontrolnih cena i zaštiti potoršača. Reč je o modelu inspirisanom s pozitivnhim iskustvima iz drugih zemalja, poput Izraela, Hrvaske i Mađarske, koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica. Pored toga očekuje se konačan početak rada, davno izgrađene nekad nove loboratorije za kontrolu kvaliteta mleka u Batajnici, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezdednosti hrane. Novi kabinet minstra poljoprvirede već je pokrenuo prosec usmeren ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača.
- Čvarci kao luksuz
- Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2.500 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hilјade. Nekada je bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvalјujući cenama, postao luksuz! Zbog posta je opala potražnja za mesnim prerađevinama na užičkoj pijaci. Prodavci zato nisu bili volјni da odgovore na pitanje zbog čega su čvarci skupi, a uprkos tome su tražena roba. Čačani o tome razmišlјaju ovako: „Malo čvaraka, malo pršutice. Mora da imaš za mezence, za ukućane, za komšije kad dođu”. „Ma ne može se bez njih. Nisu ni jeftini, a nisu baš ni skupi, ali eto. Daj de mene jedno pola kila ovih”. Na cenu čvaraka utiče i to da li su krupniji, sitniji ili duvan čvarci. Međutim, o razlozima za visoku cenu različito gledište imaju mesari i trgovci.
- Tako Milorad Nedelјković, mesar iz Požege kaže za javnost: „Ti čvarci su nekad bili nus proizvod, sad su prevazišli cenu pršute, što nije realno”. „Zato što je potražnja velika, zato što se prodaju, što su ukusni, zato što su delikates. I najbolјi su kod nas, evo probajte”, objašnjava Gordana Starčević, radnica u mesari u Užicu. Na to se nadovezuje mesar iz Požege: „Za kilogram čvaraka da kupite dva kilograma suve svinjske pršute, stvarno ne može biti realno, niti je normalno da bude takva cena”. Gordana dodaje: „Da se ne prodaju ne bi bili skupi, bili bi jeftini, bili bi kao bela slanina, kao mast”. Zbog ukusa su mnogima neodolјiva slana poslastica, ali nemaju priliku da probaju i kada su topli i tek sveže ceđeni. Milan Novaković iz Guglјa se zbog toga ne odriče tradicije svinjokolјa i dobro zna koliko šta košta, i kaže: „Čvarci uopšte nisu skupi za proizvodnju, to je najjeftiniji proizvod koji postoji. Najjeftiniji proizvod, a samo što je naduvana cena, pa to digli, lјudi otišlo. Do skora čvarke niko nije hteo. Sad su naduvali cenu i sad svi traže samo čvarke, a najjeftiniji proizvod”. Ali zbog cene, čvarci su postali luksuzni delikates. Domaći su se nekada na pijaci pazarili samo zimi. Popularnost je uticala da ih mesna industrija i prerađivači proizvode cele godine.
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS OD 1947. DO 2025. godine!
| Godina | Svinje u hilјadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023/24. 2.263
2024/25 2.349
Šansa, ali uvozimo!
Evropska kriza u svinjarstvu možda može biti šansa za naše farmere, a mi svinjetinu uvozimo. Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlјi. Međutim, ciklično kretanje cena tovlјenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara.
- Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je prvi od 1,1 miliona, zatim od 300.000 krmača njihov broj u Srbiji smanjen na 80.000. Nekad smol imaliu oboriam 1,1 miliaon krmača prasilja, danas je taj borj deset puta manji. Sa njim nema obnvoe stočnog fonda. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u živu meru, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu, ista cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno za uvozne dozvole, i za kvartale. Smatram da nas to vodi na dobar put, naveo je Ronald Holoo.
- Dovoljno pšenice i kukuiruza!
Srbija ima dovoljno strateških proizvoda poput pšenice i kukuruza! Čak i ogromne viškvoe. Jer, nema menadžera koji to mogu da prodaju u svetu, kao što je nekda bilo kada je postokao ,,Geneks’’, ,,Progres’’, ,,Graneraleksport’’ i druge slične firme! Danas Srbiji trebaju taqkve firme. Jer, ovo trentuka ona ima yha iuvoy vi[e od 3,5 miliona tona pšenice koja čeka kupca!
Ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić izjavio 6. jula 2025. godine da Srbija ima dovoljno strateških proizvoda poput pšenice i kukuruza za svoje potrebe i da ne treba očekivati velike skokove cena tih proizvoda.
SrbimkaIma viškove, ali nema kadrove koji to trega da prodaju!
„Cene će rasti, ali ne treba strahovati da će cene ići u ekstreme nekih namirnica. Ekstremno se desilo sa trešnjama, ali to nije nešto bez čega se ne može. Verovatno mnogi ne znaju – cena maline u ovom momentu je dostigla i preko 600 dinara. To je tržište, ali kad je reč o strateškim proizvodima – pšenici, kukuruzu, brašnu – i ako bude skokova cena, to će biti minimalni skokovi. Imamo dovoljno za svoje potrebe“, rekao je Glamočić za RTS I javnost.
On je istakao da nema mesta za brigu, jer je Srbija zemlja izvoznica i, bez obzira na sve teškoće, najjača je u regionu. Jer, pored velikih problema u agraru treba istaći da je on u 2024. godini pak imao suficit u trgovini sa svetom. Jer, ukupan izvoz je bio 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više nego u 2023. godini. Za uvoz hrane koji se mogao proizvesti i u zemlji Srbiji, a potrošeno je za nju ćak 3,9 milijardi evra. Ali i pored toga mi imamo suficit, kada je agrar u pitannju od 1,2 milijarde evra!
Navodnjavanje u Srbiji
Ministar poljoprivrede ocenio je da bi bilo dobro da kiša padne u narednih deset do 15 dana, ali je napomenuo da biljke imaju svoj mehanizam za zaštitu.
„Negde će pasti kiša, negde će biti nevreme, ali Srbija raspolaže dovoljnim zemljišnim površinama i ima uvek viškove hrane“, naveo je Glamočić. Po njegovim rečima, nije racionalno navodnjavati sve kulture, jer ni najbogatije zemlje to ne rade. „U ovih nekoliko godina, preko 100.000 hektara je dobilo sisteme za navodnjavanje. Do kraja godine biće pušteno još 20.000, ali treba da se shvati da bogate zemlje ne navodnjavaju sve kulture. Nije racionalno, nije opravdano. Vi možete navodnjavati povrtarsku proizvodnju, voćarsku proizvodnju i, uglavnom, u 90 odsto slučajeva ta proizvodnja u Srbiji je pokrivena navodnjavanjem“, zaključio je Glamočić.
Kada je reč o navodnjavanim površinama postoji raskorak u izjavama proteklih 17 ministara i zvaničnih držvanih podataka! Zato se i postalvja pitanjeda li daveruije institucijama sistema ili pojedinim ,,listopadnim’’ ministrama koji daju drugačije podatke. Primer je o navodnjavanju.
- I dok mninstiar tvdi da je Srbija protekloj godina dobila sistema za navodnjavanje na preko 100.000 hektara, podaci Republičkog zavoda za statistiku to demantuju. Evo zvaničnih podataka datih javnosti 9. januara 2025. godine od strane RZS: U Srbiji je 2024.godini navodnjavano samo 48.668 hektara! Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno bilo zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. To zanči da se u Srbiji navodnjava manje od 1,5 korišćenih površina. U svetu se navodnjava prosečno 17 odso obvradivih njiva! Priemra radi u svetu se navdonvja uproseku 17 odstgo obradivih njia. Primera radi u Albaniji se već decenjama 380.000 hektara!
- Od 2020. godine sadašnji ministar poljoprivrede je 17 na tim poslovima. To je njemu drugi put da sedne u tu fotelju. Prvi put je bio samo sedam meseci. Svi dosadašnji ministri su obećavali izgradnju novih sistema za navodnjvanje. Bilo je tu brojki počevod 100.000 hektara pa do miliona hektara. A, da je svaki za svog mandata izgradio samo na po 10.000 hektara, sad bi Srbija imala novih sistema na 170.000 hektara! To bi doprinelo da imamo dve i tri žetve godišnje i nekoliko puta veću proizvodnju i izvoz hrane! Ovako, prazne su staje i obori.
- Rezultat dosadašnjg rada je da Srbija nema samodovoljnost u ishrani kada je meso u pitanju. Dokaz je uvoz u 2024. godini za koji je potrošeno 650 miliona evra!
- Državne institucije su uvek davale drugačije podatke o navodnjvanim površinama od zvaničnika. Nažalost, tako je i sada. Stvarnost koju iznose institucije decenkjiaj je drugačija i lošija od onog što iznosee trenutni ministri. Jer, tu su uvek od trentunih ministara uvek bila samo obećanja i očekivanja, ali je stvarnost uvek bila drugačija. Eto, sadašnji aktuelni ministar je 6. jula 2025. godine govorio kako Srbija poslednjih godina ima nove sisteme za navodnjavanje od peko 100.000 hektara. Istovremeno njive su žedne! Od osam suša koje su bile posle 2000. godine štete su bile čak 9,5 milijaradi evra. Za ovu godinu ćemo izneti na kraju proizvodne godine. A, funkcionišu samo vodni sistemi koji su pušteni u rad daleke 1977. godine kada je Stane Dolanc, tada visoki savezni funkcioner, pustio u rad hidrosistem Duavn – Tisa – Dunav i rekao kako će se navodnvjati 510.000 hektara i odvodnjavanje sa milion hektara. Navodnjavanje nikada nije bilo na tolikim površinama. Odvodnjavanje je funkcionisalo do 2005. godine. Tada hidristem zbog previše mulja nije više mogao da prima suvišne vode pa je došlo do poplava. Inače, kad je građen hdirosistem iskopano je 135 miliona kubika zemlje. On do sada nije bio valjano održavan pa ima višak od 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti i sistem privesti nameni. To znači da njvie tread a plove brodovi za privredu i turizam. Jer, najjeftiniji transport je vodeni. Ukoliko se to neuradi D-T-D će birti jedna od najvećih promašenih invsticija u Evropi posle Drugog svetskog rata!
Prema zvaničnim podacima RZS, za navodnjavanje je u 2024. godini ukupnobilo zahvaćeno 66.742 hilјada. m3 vode, što je za 5,2 osto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. A, u 2024. godini navodnjavano je samo 48.668 hektara. A, a Srbija ima 3.257.100 hetkara obradivih korišćenih površina!Istraživanjem RZS o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Foto: MPS – U 2024. godini njive u Srbiji bile su žedne jer se navodnjvalo samo 48.668 hektara! Rod kukuruza bio je samo 5,2 miliona tona!
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilј. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48.668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Sad je pitanje kome verovati zvaničnim državnim institucijama ili ministrima kada dođu na vlast, pa govore podatke u koje ni sami neveruju. Najbolji primer za poslednjih četvrt veka je navodnjavanje! Jer, prema podacima RZS, u zemlji je 2024. godine bilo navodnjavano samo 48.668 hektara!
Mehanizacija starija od svojih vlasnika!
U Srbiji postoji 481.000 traktora što je i previše mehanizacije dovoljno za obradu 3.257.100 hektara njiva. Ali, većina tih traktora je starija od svojih vlasnika!
Da bi se obradila ta velika njiva pod otvorenim nebom u Srbiji, veličine 3,25 miliona hektara korišćenih polјa u Srbiji postoji 481.000 traktorai oko 46.000 kombajna. U odnosu na njivu, a u Srbiji ima 19 miliona parcela, to je previše mehanizacije.Veliki deo ostaje neiskorišćen, jer u Srbiji nepostoje mašinski prstenovi, a skoro trećina mehanizacije je starija od svojih vlasnika! Recimo u Sloveniji se to drugačije radi. Tamo se funkcioniše po mašinskim prstenovima Udruženi su u zadruge, neko ima traktor, neko kombajn pa se tako po rasporedu koristie mašine kad je kome koja potrebna.Niko ne mora da ima sve mašine, kao u Srbiji. I sve je iskorišćeno. Srbiji je potrebna i obnova mehanizacije. Jer, još uvek se dešava da se od tri stara traktora sklapa jedan koji može da uđe u njive. Kada se sakuplјa letina najbolјe je da se taj posao godine, recimo, žetva obavi recimo za desetak dana. Tada se i najviše letine sakupi. Ako je kvalitetna mehanizaicja manje je propadanja zrna…
A, kada je i reč o sakuplјanju letine mr Đorđe Mišković, izvršni direktor Kompanije KITE DOO iz Novog Sada, ističe da nam je budućnost ,,digitalna i zelena’’, u skladu sa porukama sa velikih svetsksih skupova posvećenih budućnosti polјoprivrede. Digitalizacija je neminovna, kaže on, a od zelene agende se ne odustaje iako povremeno posustajemo pod uticajem geopolitičkih faktora. On pojašnjava koji je koncept precizne polјoprivrede i kako ona funkckioniše u Srbiji i koji je tu doprinos komorskog sistema firme KITE DOO u pomoći polјoprivrednicima da prihvate novi način poslovanja. On kaže, precizna polјoprivreda je naše strateško opredelјenje. Po definiciji, pokušavamo da upravlјamo varijabilnošću parcela, sa cilјem povećanja efikasnosti i profitbilnosti proizvodnje i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu zbog neracionalnog korišćenaj inputa. Našu strategiju zasnivamo na 10 pretpostavki. Cilј je da se dokaže gde su uštede u semenu, mineralnim hranivima, sredstvima za zaštititu bilјa, vodenim resurisma, energiji i vremenu potrebnok za dređenu operaciji…
Akcije Vlade Srbije.
Na osnovu sporazuma iz oktobra 2024.godine sa predstavnicima nekoliko polјoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara polјoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u bilјnoj proizvodnji u 2024. godine ističe ministiar polјoprivrede u Vladi Srbije dr Aleksandar Martinović. Ukupno je za podsticaje po hektaru isplaćeno približno 50 milijardi dinara, naglasio je ministar tada, i podvukao da su sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu tada bili ostvarili pravo na podsticaj poslata preko sistema e-agrar. Takođe, kako je predočio, polјoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru, pri čemu je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćen 216.171 zahtev, u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara. Ministar je, kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću 2025. godinu, rekao da je on najveći do sada, budući da je njime za polјoprivredu opredelјeno rekordnih 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu. To je ukupno 149 milijrid dinara. Autor ovih redova to potvrđuje, ali kaže da bi to koristilo u Srbiji samo kada bi novac došao na zdrav agrar i kada bi se novac pravilno i rasporedio. To znači onima kojima je potreban, a ne onima koji ga dobijaju po partijskoj liniji, odnosno zaslužuju!
Građani Srbije u proseku pojedu po 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU!
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovolјno govori i taj da se u našoj zemlјi jede mnogo manje mesa nego u EU.
Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalјa članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelј bogatstva jedne zemlјe jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja ima oko šest milioan stanovnika, a u ooborima gaji čak 32 miliona svinja, Srednej razvijena zemlaj danas, koja troši ovo meso, treba da ima svinja koliko i stanovnika. Analitiuačri podsećaju On podseća na to da smo krajem XVIII veka Srbija imala 1.062 svinje na 1.000 stanovnika u Srbiji. To je tada bilo višenego u SAD,koja je imala na 1.000 stanovnika!
Pad potrošnje hleba
U Srbji je sad opala i porošnja hleba. Direktor novosadskde ,,Žitozajednice’’ Zdravko Šajatović kaže da se u Srbiji sada troši nekih 64,5 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalјa. Srbija sad godoišnje treba za ishanu oko milioan toan pšenic,e oko 150.000 tona za robne rezerve ioko 150.000 tonja za semenarstvo. Podaci Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 64,5 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom i znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 100 litara po stanovniku, bez prađevina u EU je tri puta više. Pošto je Srbiji godišnje potrebno za ishranu, semenarstvo i robne rezerve oko 1,3 miliona tona pšenice.To ona može da obezbedi setovm na 300.000 hektara. Ona pšenicu godišnje prosečno seje godipšnje na oko 600.000 hektara. Sve ostalo što ima ona može da izvizi, akoi ima dobar marktin koji će to da proda!
Međutim, ako se pogleda potrošnja mleka i perađevina ona u Srbiji iznosi manje od 200 kilograma po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi! Nalazimo se na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevian od njega od EU. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulјa, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
Potrošnja mesa u Srbiji i svetu!
Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 15,4 kilograma svinjskog i 15 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je samo 4,1 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, a sad je to tek 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.
Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedlјivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Pre krize, nekada se u Srbiji, po glavi stanovnika kod nas trošilo do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalјe nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih. U razvijenijim zemlјama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Analitičar Milan Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj. Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastuplјenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Sad se tršo pi po stanovniku samo 15 kilograma ovog mesa. Istovemeno je porasla potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilogama. Razlog je manje mesa na tržištu, a živinsko je i jeftinje. Prema podacima RZS za 2023. godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport. S druge strane, prema podacima za 2017. godinu koje je objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od ove kod nas. Stanovnici zemalјa članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.
U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje!
Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlјe, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma.
Preradom i konzervisanjem mesa u Srbiji bavi se 828 kompanija! U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi manje od 300.000 tona, goveđeg do 86.000 tona, a živinskog 118.000 tona. Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovolјno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz. Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Sad je prosečan godišnji uvoz svinjskog mesa porastao na oko 40.000 tona! Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.
Analitiačlri ukazuju da je stočarstvo u Srbiji odavno na stranputici. Jer, Srbija je od 1991. godine godine proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,26 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja. To značai da Sroibja sad uoborima ima svinaj koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata. A, trebalo bi da ima ima koliko i stanovnika! Jer, Pprema njegovmm mišlјenju, srednje razvijena zemlјa mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,6 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna. Poslednji veliki mesa u vrednosti od 762 miliana dolara, koji je išao u EU, ali i u SAD za njihovu vojsku, iz Srbije bio je 1991. Godine. Posle je dosašo raspada SFRJ, poa sanckiej Srbiji, loap agroekonkimska poolitiak, pa su se praznia sela, staje i obori. Dopšak je zabgrana izvoza svinjskgomes au EU, koja i danas važi, kao i zabrana transporta ovog mesa preko zemalјa EU, ukoliko nije prerađeno na najmanje 72 stepena. Sve to dovelo je do toga da zemlјa koja je govorila nekad, a da može da hranui poak Evrope, a to je Srbija, danas mora da uvozi hranu za svojih 6,6 miliona stanovnika!Verujemo da ‘eto prestati kada po;ne primena, noe jo[ neusvoejne stragegiej o proizvodnji hrane dpo 20234.godine!
Manji izvoz ,,bebi bifa’’ za 100 puta!
Evo i primera. Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’ Od te količine iz Srbije je odlazilo 34.000 tona. Danas iz naše zemlјe ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika: Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji polјoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine. Prema najnovijim podacima RZS sadašnji broj svinja u Srbiji je samo 2.349.176 grla. To je za 30,7 odsto manje nego u 2018. godini!
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija. Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.
Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, bila je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle,2023. godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara. Ukupan prihod kompanije u 2023. godini je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020. Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlјe. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti polјoprivrede, trgovine i ugostitelјstva.
Druga na listi dobitaša u prošloj 2023.godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.
Treći na listi dobitaša u 2021. godini je „Agro-papuk“ d.o.o. iz Kukujevaca. Ova firma je tokom 2023. godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.
Četvrta firma među najuspešnijima je Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu, kod Pećinaca. Ova kompanija se bavi tovom, preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.
Među pet kompanijama sa najvećom dobiti našla se i zemlјoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Tako je tada PZZ „Trlić“ ostvarila profit od oko 160 miliona dinara.
Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ iz Bačke Topole 88,3 miliona dinara.
Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 15. decembra 2019. godine, kada je ona ukinuta. Nakon poslednjeg rata, kada je ukinuta obavezna vakcinacija, nema troškova uvoza vakcina, ali nije ukinuta klasična kuga, a stigla je i afrička!
Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavlјivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, posle prestanka vakcinacije. Odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena – objašnjava aautor ovih redova i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima ne bi bila ni konkurentna na tržištu EU.
Posle napisa u medijima da uvozimo oko 40.000 do 50.000 tona svinjskog mesa godišnje i to lošijeg kvaltieta, jer nemamo domaćeg, krajem 2024. godine, reagovalo je i ministarstvo polјoprivrede Srbije. Bilo je postavlјeno i pitanje da li se uvozno meso u Srbiji prodaje kao domaće? Ministarstvo polјoprivrede demantovalo je da uvozimo meso neproverenog kvaliteta, uz isticanje da se SVE SE PROVERAVA, JER JE ZDRAVLjE GRAĐANA NA PRVOM MESTU!?, ,rekao je TADA nadležni ministar. Prema podacima stručnjaka u ministarstvu polјoprivrede meso se sad ponajviše uvozi iz Španije. Jer, tamo je najjeftinija proizvodnja. Jer, u ovoj zemlјi EU, proizvodnja, odnosno ishrana svinja u Španiji je jeftinija nego u Srbiji čak za 40 odsto! Razlog se nalazi u tome što se tamo svinje hrane sa GMO. To meso se posle uvozi u Srbiju i troši u njoj. Iako je ovde zakonski zabranjena GMO proizvodnja i potrošnja. Ministarstvo polјoprivrede je demantovalo da Srbija “uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta”, odnosno koje koristi GMO ishranu! Iz Ministarstva ističu da su proizvodnja i promet proizvoda životinjskog porekla pod nadzorom Uprave za veterinu.
“Uvoz navedenih pošilјaka odobrava se iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su odobreni ili registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnog organa. Pošilјke koje se uvoze ili su u provozu moraju da budu bez zaraznih bolesti, koje se obavezno prijavlјuju, te obeležene na propisan način i u zavisnosti od prirode zarazne bolesti i mogućeg rizika ne mogu poticati sa gazdinstva, područja, odnosno države izvoznice, niti biti u provozu kroz područje ili državu u kojoj postoji zarazna bolest koja se obavezno prijavlјuje”, navodi se u saopštenju tvovlјača svinja. Dodaje se i da uvezene pošilјke moraju da budu bezbedne po zdravlјe lјudi, da imaju izdatu originalnu Međunarodnu veterinarsku potvrdu, kao i rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz, ali i da budu obeležene tako da je moguće utvrditi poreklo pošilјke.
“Obaveštavamo javnost i o tome da prilikom uvoza ili prevoza pošilјke podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnom prelazu. Granični veterinarski inspektor dozvolјava ulazak pošilјke do određenog odredišta u Republici i ako je tako naznačeno u zajedničkom veterinarskom ulaznom dokumentu, zabranjuje promet pošilјke do dobijanja nalaza ovlašćene laboratorije kojim se potvrđuje bezbednost pošilјke po zdravlјe životinja i lјudi”, dodaje se u saopšenju Vlade Srbije. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi da pošilјka nije bezbedna za ishranu lјudi i životinja, zabranjuje se njen promet i vrši se neškodlјivo uništavanje pošilјke ili njen povraćaj u zemlјu izvoznicu.
“Zakon o bezbednosti hrane obavezuje subjekte u poslovanju sa hranom, uklјučujući uvoznike, prodajne objekte, prerađivače, prevoznike i druge, da kao odgovorni subjekti obezbede sledlјivost kojom se mora dokazati poreklo svakog proizvoda ili sirovine, bilo da je domaćeg ili uvoznog porekla, a veterinarska inspekcija vrši stalni nadzor po pitanju sledlјivosti i poštovanja Pravilnika o deklarisanju proizvoda. U slučaju kada bi došlo do ovakve vrste obmane, postoje jasne kaznene odredbe za takve subjekte”, navodi se u saopštenju. Tadašnji ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović pozvao je opozicione političare da prestanu sa plašenjem građana iznošenjem neistina i poručio da su državi zdravlјe, bezbednost i dobrobit građana uvek na prvom mestu, kao i da Ministarstvo neće dozvoliti da to bude ugroženo.
Moravka – svinja pitome naravi, laka za uzgoj i ZDRAVA!
Radiša Đorđević iz sela Gornja Crnuća u Šumadiji uzgaja autohtonu rasu svinja MORAVKA. Razlog su dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. To je i poduhvat čuvara autohtonih rasa sa Sokolskih planina! U Šumadiji se svinja moravka, autohtona rasa koja datira iz sredine 19. veka, već dugo gaji, a Radiša se odlučio za uzgoj ove rase pre šest godina. Razlog su, pre svega, dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. Moravke ne vole da budu zatvorene, već traže prostor i slobodu kretanja. Daju u pra[enju po 12 prasadi. Zatvaraju se samo one koje treba da idu na klanje, i to na mesec dana kako bi se što bolјe uhranile. Radiša se prve tri godine bavio uzgojem ovih svinja po principima ogranske proizvodnje, ali je ubrzo odustao jer je veoma teško naći organsku hranu za stoku. Za Radišu Đorđevića ne postoji bolјa rasa svinja za uzgoj. On drži šumadijsku Moravku, ali objasnio nam je da se u Srbiji uzgaja i banatska moravka, koja je nešto kraća i dosta čupavija, i dosta podseća na mangulicu! Moravka je autohtona rasa svinja koja živi u skladu sa prirodom, a donosi meso izvanrednog kvaliteta. Moravka u proseku prasi 12 prasića, ali u proseku odgaji 10 prasića.
Polјoprivrednicima na ime subvencija isplaćene 92 milijarde dinara!
Dposkorasnji, pretposlednji Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije dr Aleksandar Martinović saopštio je da su polјoprivrednim proizvođačima u Srbiji tokom 2024. godine na ime subvencija isplaćene približno 92 milijarde dinara. Martinović je na konferenciji za novinare rekao da je u toku 2024. godine, u okviru nacionalnih mera podsticaja, raspisan 21 javni poziv za sve mere direktnih plaćanja, ruralnog razvoja, tržišne podrške, dok je korisnicima na raspolaganju bila i mera kreditne podrške. Rok za podnošenje zahteva za očuvanje genetičkih resursa produžen je do 30. decembra, napomenuo je on i dodao da je u okviru nacionalnih mera podsticaja u 2024. godini isplaćeno više od 88 milijardi dinara, što čini 99 odsto podnetih zahteva. Takođe, kako je podsetio, završena je obrada zahteva za drugi kvartal premija za mleko, dok je administrativna obrada zahteva za treći kvartal u toku. Po njegovim rečima, svim polјoprivrednicima koji su uredno podneli zahteve po ovom javnom pozivu, novac će biti isplaćen u decembru 2024. godine, što čini oko 65 odsto zahteva, dok su ostali pozvani da svoje zahteve dopune. Ministar je precizirao da će do kraja 2024. godine svim polјoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u aprilu 2024. godine biti isplaćeno dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke.
Na osnovu sporazuma iz oktobra 2024.godine sa predstavnicima nekoliko polјoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara polјoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u bilјnoj proizvodnji u 2024. godini, napomenuo je tada Martinović. Ukupno je za podsticaje po hektaru isplaćeno približno 50 milijardi dinara, naglasio je ministar i podvukao da su sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu ostvarili pravo na podsticaj poslata preko sistema e-agrar. Takođe, kako je predočio, polјoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru, pri čemu je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćen 216.171 zahtev, u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara. Martinović je najavio da će na sednici Vlade uskoro biti usvojen Nacrt zakona o izmeni Zakona o polјoprivredi i ruralnom razvoju. Kroz te izmene izašli smo u susret polјoprivrednicima, jer će sada moći da se upišu u registar polјoprivrednih gazdinstava, odnosno u katastarsku parcelu po osnovu faktičkog korišćenja polјoprivrednog zemlјišta na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa, odnosno kod javnog beležnika, objasnio je Martinović. Ministar je, kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću 2025. godinu, rekao da je on najveći do sada, budući da je njime za polјoprivredu opredelјeno rekordnih 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu. To je ukupno 149 milijardi dinara. Autor ovih redova to potvrđuje, ali kaže da bi to koristilo u Srbiji samo kada bi novac došao na zdrav agrar i kada bi se novac pravilno i rasporedio. To znači onima kojima je potreban, a ne onima koji ga dobijaju po partijskoj liniji, odnosno zaslužuju!
Čekajuči bolјi selјački život u Srbiji
Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu, 60 godina!
U svojim istorijskiim obećanjima i najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi.
Put dobrovolјne propasti!
Obećanja bolјeg života u selima nikada nije nedostajalo! Ipak, u većini mesta, ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad!
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju bolјeg života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka’’!
I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.
A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!
Zaraza čekanjem, način vladanja!
Međutim, lјudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi.
Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvalјujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, koje uspešno vodi Milan Krkobabić, dobile su 3.620 vlasnika, smanjen je broj. Te k učei ta sela dobila su ukupno 16.500 novih stanovnika. U mnogim selima se po priv put posle nekoliko cenija čuje dečija graja! Koliko je to najbolјe pređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština na jugu Srbije ima 1.500 stanovnika. To znači da je, akciojom MBS I države, osnovano deset takvih sela širom Srbije.
Do sada se uglavnom iz sela odlazilo u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokove.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu je iz grada, pa su odlučili da promeni sredinu. I odu da žive u selu. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji. Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika.
Spasavanje sela je spasavanje i države!
U Srbiji sad prema poslednjem popisu ima 4.720 sela. Prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nestati oko 3.000 sela! Ovo što radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanje sela Srbije znači i spasavanje države! Zahvalјujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je do početka 2025. godine 3.620 kuća. Akcija je nastavlјena i u 2025. godini i konkurs je otvoren sve do 1. novembra tekuće godine. Kuće, za život koej samipronađu u seliam Srbije, koje su odmah uslvoene za život, ponajvišoj ceni do 12.000 evra, dobijaju svi oni koji ispunjavaju uslove i konkurišu u tom roku. To su sve lјudi prosečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelјa te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života. Konkurisati mogu ponikoji prvi prvi put reašvaju svoj stambeni problem I ako hoće da žive na selu. Dobijenu kuću ne mogu otuđivati jednu deceniju.
Problem je veliki, puno je onih koji se javlјajiuu na konkurs, a nedovolјno novca da se process ubrza. Jer, ovim tempompom proces će trajaćei pola veka. To jepsoa za sve budućče vlad ei minister. To je šansa da beskućnici do 45 godineh života odu na selo reše najveći životni problem.Da dobiju svojkrov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbilјno shvati da bez sela nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak iz sela u grad. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati… To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade!
To je valјana akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile, i od njive se koristile, potrebna im je i prerađivačka industrija u selima, Trea daradi u oikvkiru zadruga gde postoje, a osnovati ih ako ih nema. A, nje nema jer je u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana.
Jer, zadruge u svetu su ekonomska okosnica opstanka sela. Polјoprivrednici Srbiji trega da se uduržuju u zadruge. Jer, ukoliko to ne učine poješće ih velike multinacionalne kompanije. Uruživanje danas predsavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi ne mali kapital. Kolikoje udruživanje zmnačajn svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilusturju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda yadruigara koji su organiyoani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju vie od 100 miliona poslova širom sveta, žto je za 20 odsto od multinacionalnih korporacija.
Zadrugarstvo danas
Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:
U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu;
Ukupan broj zadruga bliži se brojci od oko 5.500. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, usluga, i drugih delatnosti) u skladu sa Zakonom o zadrugama;
Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one ne postoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
Posle dobijanja pomoći od države 2017. do 2021. godine u iznosu oid 2,2 milijarde dinara za 207 zadruga, preko tadašnjeg Ministarstva za regionalni razvoj, a kasnije Ministarstva za brigu o selu, zadrugarstvo Srbije posle je upalo ponovo u krizu. Kažu jednu od težih poslednjih decenija pa sad traže pomoć, odnosno podsticaje za opstanak i ostanak od novog ministra polјoprivrede prof dr Dragana Glamočića.
Od ukupnog broja zadruga njih oko 3.000 je aktivno. Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;. Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;
Misija na delu
„Sela Srbije čekaju mlade lјude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini i dodaje: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.500 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 3.620 kuća u selima širom Srbije“, poručio je Krkobabić.
Predstavlјeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani u čak 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Program naselјavanja napuštenih sesokih kuća, svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, odavno je premašio sva očekivanja. Samo je 2024. godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.
U ime njih, prisutnima se obratila Mina Vujanović, koja se sa porodicom iz Beograda nedavno preselila u selo Brajkovići kod Kosjerića. „Zahvalјujući ovom programu, ostvarili smo naš san, stekli krov nad glavom, a sada je sve lakše. Suprug je automehaničar, a ja sam pokrenula svoj biznis, pravim heklane torbe. Nameravamo da uzgajamo koze, imamo velike planove, ali sve to ne bismo mogli bez ovog programa i pomoći države. Deca će odrastati u zdravoj sredini, a tamo nam je sve blizu- škola, vrtić, dom zdravlјa…“
Slično priča i Dragana Janjin, koja se sa svojom porodicom preselila iz Novog Sada gde su živeli kao podstanari u Đurđevo, u opštini Žabalј. Danas planriaju da se bave uzgojem pilića u okviru svog imanja, koje su uredili prema svojim potrebama.
Tu misiju odlazak iz grada u selo uspešno sprovodi MBS. Vojvodina i sela u njoj su najprivlačnija. To je i mesto Đurđevo, prema podacima Wikipendije, u Vojvododini između Novog Sada i Zrenjanina, u opštini Žabalј. Prema popisu iz ,2011. godine u njemu je bilo je 5092 stanovnika. Relјef đurđevačkog atara je prilično ravničarski.
U setvenoj strukturi vodeće mesto zauzimima kukuruz i pšenica. Pored svega toga Đurđevčane najčešće spominju po tomelubenicamašto je najbolјi dokaz kvaliteta i tradicije, a to je lubenica. Tu je i Lovište Lovačkog društva „Zec“. Ono zahvata površinu od 8.033 hektara sa više sorti useva. Udalјeno je 25 kilometaram od Novog Sada.
Mini busevi i domovi kulture
Čak 500 sela u Srbiji nema asfaltnu vezu sa svetom. Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život besplatan prevoz minibusevima u Srbiji. U 2024. godin dodelјeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početak programa – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji. Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, sa istim cilјem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, ove godine pokrenut je Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodelјen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svijih teritorija. Očekuje se da oko 50 prvih preduzetnika već početkom godine krene u realizaciju svojih biznisa.
Jednako kao i žitelјima gradova, i stanovništvu na selu je potrebno mesto na kom će se okuplјati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodelјen i uskoro počinje obnova 19 Seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji.
I u 2024. godini širom Srbije realizovani su Miholјski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemlјio ministar Krkobabić. I 2024. godine godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Svečanost u Palati Srbija upotpunile su boje i ukusi iz raznih krajeva Srbije. Gosti iz metropole naivnog slikarstva, sela Kovačice priredili su malu izložbu naive, vredne članice Udruženja žena “Šimanovčanke” prikazale su radionicu tkanja, veza i heklanja, a domaćice iz Ade najslađi deo Miholјskih sureta uz tradicionalne ukuse Vojvodine.
Potreban novi koncept polјoprivrede
Srbiji je potreban novi koncept polјoprivrede. To je ukazano i na tradicionalnom 59. godišnjem Savetovanju više od 500 polјoprivrediia na Zlatiboru 2025. godine. Ali, on prov mor da dobiej strateški status.Pre izrade svake straegiej moraju se uraditi sektorske analize i na osnovu tog iskustva graditi dugoročne projekcije. Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta. Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru imao šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolјi život u agraru će da se čeka najmanje još šest pet – decenija!
Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad seljanima u Srbiji!
Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavlјeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju! Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim lјudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije, živi u ruralnim sredinama. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi. A, to nije dobar način ešavanja problema. To je samo gašenje ili razbuktavanje požara. Portrebnoje sve sisemski da se rešava- Ovako se radi urdbama, koje su samokratkotrajno rešenje. Jer, glas proizvođača hrane se ne čuje sa njiva i iz njihovoih saja, obor9jma, ekonomskih dvorišta. Tek kad izađu na ulice stižu obećanja! Selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelјa, koji obrađuju zemlјu, veći od 60 godina!
(Autor je analitičar i publicista)