• Udruženja poljoprivrednika u Srbiji održaće sastanke kako bi ocenili posledice suše i definisali kakvu pomoć očekuju od države, rekao je za javnost predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović. „Poljoprivrednici su očajni i ne bi im bio problem da izađu na ulice ako država ništa ne preduzme“, rekao je Filipović.

Zajednički sastanak, radi usaglašavanja stavova tog udruženja, Udruženja poljoprivrednika Subotice, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dolovačkih paora, Udruženja Banatska crnica, udruženja iz Srbobrana i Čantavira, Udruženja poljoprivrednika Aradac i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, biće održan u jednom od gradova u Banatu.

Foto: Goran Mulić – Stručnjaci ocenjuju da deo kukuruza ove godine neće imati roda. Ali, moći ćče jedino da se koristi za silažu i zimskui ishranu stoke!

Filipović je za javnost i agenciju Beta rekao da su posledice suše katastrofalne i da su mnoga domaćinstva egzistencijalno ugrožena jer neće imati prihoda od kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe, pa očekuju da im država zbog elementarne nepogode ponudi neku vrstu pomoći, kao što je otpis poreza ili odlaganje kredita.

„Kukuruzima koji su ranije posejani kiša neće moći da pomogne, posebno što je u mnogim krajevima pala mala količina, u Banatu na primer svega tri litra po kvadratu, što je ništa, jer da bi se zatvorile sve pukotine u zemlji potrebno je bar 150 litara po kvadratnom metro. A, ceo jun je bio bez kiše. Ovo što je bilo u julu i samo ponegde je ovlažilo zemlju“, rekao je Filipović.

Osam suša za četvrt veka!

Posle 2000. godine pa sve do kraja 2024. godine u Srbiji je bilo osam suša. U tih osam suša štete su bile oko 9,5 milijardi evra. Kolika će biti šteta u ovoj 2025. godini, tek će se videti! Siromašna država Srbija nije imala novca da neku godinu proglasi za elementarnu nepogodnu. Nego je svake godine te godine proglašavala sa padom proizvodnje u agrarnog strategiji sa dvostrukom brojkom! Za kukuruz, koji je posejan u aprilu kiša, čak i obilna kasno je došla jer ta biljka ima period od desetak dana kada se oprašuje i tada ne smeju biti previsoke temperature jer se neće oprašiti i doneti plod.  Kasnijim sortama kukuruza, kao i soji, suncokretu i šećernoj repi obilna kiša će, možda pomoći, a to će se videti tek za nekoliko dana, ali „do pre nekoliko dana nije moglo da se očekuje ništa“.

Deo nja zbog suše ostao je nezasejan!

Poljoprivrednici ističu da će usevima biti potrebna kiša i kada budu nalivali zrno. „Poljoprivrednici su očajni i ne bi im bio problem da izađu na ulice ako država ništa ne preduzme“, rekao je Filipović. Vlada i Ministarstvo poljoprivrede bi, kako je ocenio, trebalo da budu svesni posledica suše i desetkovanih prinosa prolećnih useva jer neće biti dovoljno hrane za stoku, što znači da će stočari smanjivati ili gasiti farme zbog čega će hrana poskupljivati i morati još više d da se uvozi!

 U prošloj, 2024.  godini, rodilo je samo 5,2 miliona tona kukuruza koji je bio posejan na oko 950.000 hektara. Ove godine rod će biti još manji, a kukuruz se nalazi na oko 960.000 hektara. To je loše, ali i dobro za Srbiju! Jer, neće biti problema sa viškovima,  kako ih prodati! Jer, nekada je Srbiji trebalo godišnje oko 4,5 do pet miliona  tona kukuruza. U stgajama je pre jedne decenije bilo više od dva miliona goveda, pet miliona svinja, tri miliona ovaca… Tu su sve bili veliki potrošači hrane za stoku… Danas, toga nema prazne su staje, obori i torovi u kojima ima oko 1,7 miliona grla ovaca. Međutim, sad je uništen stočni fond, pa nam je potrebno tek 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Nema više stoke da ga troši. A, sad, te daleke 1986. gdoline imali smo rekordnu proizvodnju kukuruza od 8.062.020 tona! To je rekord kome se Srbija posle skoro četiri decenije nikada nije ni promakla! Loše je što će biti manje kukuruza za izvoz. A, i sad imamo više od milion tona kukuruza od prošle godine koga nismo prodali. 

Međutim, Srbija se hvali da je nekada bila među deset izvoznika kukuruiza u svetu! Ali, to nije za pohvalu već za kritiku! Jer, u svetu se on pretvara u više faze prerade, pa su se kao takav donosi  i mnogo veću zaradu. Jer, od kukuruza može da se proizvede više od 2.000 različitih proizvoda kroz više faze prerade i da se prodaju po pet puta višoj ceni, negoi kao sirovina.  Dakle, mi njega, kao i pšenicu, prodajemo  samo kao sirovinu! Naravno tada bi i zarada bila, mnogo, mnogo, mnogo – veća! 

Posledica loše strategije!

Slično je isa pšenicom. U ovogodišnoj dobroj žetvi dobijeno je 3,62 miliona tona.  Više od šest toan po hektaru. Novu pšenicu je sačekao neprodati rod na zalihama od million tona neprodate pšenice. Problem je sad gde uskladištiti taj  novi rod koji je doneo gubitke proizvođačima. Jer, proizvodna cena koštanja pšenice, koja  se nalazila na oko 600.000 hektara u Srbiji, uz prinos po hektaru od šest  tona, bila je 26 dinara po kilogramu. A, danas cena pšenice na Prdoduktnoj berzi u Novom Sadu je oko 20 dinara po kilogamu. Dakle, pšenicu su sejali samo zbog polodoreda i proizveli gubitke. Inače, Robne rezerve su počele i otkup za sad neobjavljenih tona – količina pšenice po ceni od 23 dinara. A, to je veomqa malo, tako neđe pomoći ni proizvođačima, da nešto zarade, jer u taj otkup nisu uključeni sitni, mali proizvođači. Inače, u Srbiji danas ima 6,6 miliona stanovnika. Po rečima Zdravka Šajatovića, direktora ,,Žitozajednice’’, Srbiji je za ishranu, odnosno meljavu, potrebno oko 700.000 tona pšenice, trebqa oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i priblićno toliko još za semenarstvo. Inače, opala je i potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji. Danas se troši godišnje sa pecivima ok 64 kilogama po jednom stanovniku godišnje. Pre jedne decenije potrošnja je bila veća čak za 20 kilograma. Razlog je siromaštvo, ali i način života. Jer, u zemlji ima 508.650 gazdinstava i oko 1.150.000 ljudi zaposlenih u poljoprivredi. Neide se više kao nekada na njivu sa veknom hleba i komadom slanine da se pojede. Poslove obavlja i nova mehanizacija, pa je manje đivog ljudskog rada.

Jer, posao obavlja oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Dakle, obavljanje poslova manje je uključeno živog ljudskpog rada. Onikoji rade  to su sad lakši poslovi, manej se umoie, pa manje i jedu na njivama.   Sve ovo govori da je Srbiji godišnje  za ishranu  rezerve, semenarstvo,  dovoljno da se pršenica proizvodi na najviš na 300.000 hektara. A, ona se seje na 600.000 hektara. Dakle, ovog trenutka imamo više od tri miliona tona pšenice! A, nemamo kupaca. Odnosno, nemamo komercijalisa, pravimk imjenoim da ih nazovemo – trgovaca, koj su sposobni da prodaju taj seljački znoj! Trebaju nam nekadašnje firme kao što su bili ,,Geneks’’, ,,Progres’’, ,,Graneksport’’…I druge sli;ne firme i ljudi koji su tada radili, unjima, pa bi prodali ovu pšenicu. Inače, u nekadašnjoj Srbiji rekordna, rod je bio je daleke 1991. godine.  Tada je bilo požnjeveno i uskladišteno 3.736.50 tona pšenice. Od postojanja Srbije, ni pre ni posle toga, taj rekord nije oboren!

Slično je i sa svinjama. Najbolji podatak je činjenica da u Srbiji sad ima samo 2.347.100 svinja, a toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata! Troši se ukupno po stanovniku samo 40 kilograma svih vrsta mesa, od toga je svinjskog oko 15 kilograma. Danas svaki građanin Srbije od stanovnika Evropske unije troši godišnje manje čak 25 kilograma svih vrsta mesa. Da bi ih stigli u potrošnji mesa EU, po današnjim stopama razvoja Srbije, treba da prođe najmanje 60 godina!

Slično je i sa goveđoim mesom. Jer, danas u stajama Srbije ima samo 698.605 grla goveda. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 86.000 tona govedine. Potoršnja po jednom stanovniku je tek oko četiri kilgoama godišnje! Taj broj ggoveda je najmanji  u Srbiji poslednjih 100 godina. Izvoz ovog mesa jođš uvek je simboličan iako se tvrdi da sad u tovu imamooko 25.000 grla junadi.

Ovakva proizvodnja je samo posledica lošee agroekonomske politike koja se vodila, poslednjih decenija.  Najlošija straqtegiaj je bila  poslednja, vođena a od 2014. godine do sada. Jer, Srbija je sad zemlja bez agrarne strategije, čija izrada je u toku. Po toj od 2014. pa do kraja 2024. godine, narodu je bilo obećano med i mleko.To znači da je 240 autora napisalo strategiju na 145 strna, u kojoj je pisalo da će se agrar godišnje razvijati  po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama, 6,1 odsto. Tu promašenu strategiju Vlada je usvojila krajem jula 2014. godine, bez javne rasprave. Bilo je obećano daće ići na Skupštinu na raspravu. pa usvajanje.  Ali se to nije dogodilo! Da je to loša, netačnaa i po državu štetna stratgegija upozoravo je tadašnji njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni  ministar za  poljoprivredu u Jugoslaviji. Ali ga niko nije slušao Ta strategija važila je punu deceniju. Donela je mnogo lošeg, svima.Vlastima, narodu ekonomiji Srbije… Njeni rezultati su pogubnji za državu. Samo u prošloj 2024.godinji za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina, potrošeno je čak 650 miliona evra! Godinu dana pre toga, za iste namene trošak je bio blizu 600 miliona evra…Sve to smo moigli sami da poroizvedmneo za sebe I da još toliko izvezemo… Ali, pobedili su uvoznici!

Strategija za prehrambeni suverenitet!

Država je izgubila prehrambeni suverentiet koji sad, kroz buduću strategiju mora da vraća. Zato je prehrambveni suverenitet sad trega vratiti kroz primenu novog agrarnog Ustava. To je buduča strategija. Jer, budućnost poljoprivrede Srbije na 3.257.100 hektara njiva koje  se koriste, nalazi se u povratku u prošlost. Da bude proizvodnja po prinosima i kvalietu kao nekada, da budu staje pune goveda , obori svinja, torovi ovaca, odnosno blaga kako je to narod zvao! Vidi se jedino p+kroz povratak u prošlost. To je da se proizvodi po količinama i kalitetu kao što je to pbilo pre tri, četiri, pet pa i više decenija. tek psole toga da se krene sa novim rekordima. 

Dakle, obnova prerhambesnog suverentiet biće ključni cilj nove Desetogodišnje poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije, za deceu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede profesora Ekonmskog  fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

,,Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se  i način na koji se subvencioniše poljoporivreda’’, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. Zato nova strategija preporučuje značajno povećenje sredstava za ruralni razvoj. Ali, narednih godina.

Iako budžet za 2025. godinu već postoji  i ne može se menjati, realno je očekivati da se u nardne tri godine izdvajanja za ove mere  povećaju za 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da se dostigne 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje , kroz uvođenje ,,zelenih stipendija’’ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je i šema školskih užina koja će omogćiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa, – direktno u škole. Time ne samo da se podiže kvalitet ishrane, veći smanjuju se viškovi hrane na tržištu. Organizovaće se i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka. Zelene stipendije, kako se objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet sa gazdnstvom. Strategija takođe predviđa usposavljanje institucije ombdusmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. To je jedno od rešenja koja će biti ponuđena javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovaj dosadašnji problem.

                                                                                      (Autor je analitičar i publicista)

Ako država ništa ne preduzme zbog suše, ratari ponovo na ulicama!?

• Udruženja poljoprivrednika u Srbiji održaće sastanke kako bi ocenili posledice suše i definisali kakvu pomoć očekuju od države, rekao je za javnost predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović. „Poljoprivrednici su očajni i ne bi im bio problem da izađu na ulice ako država ništa ne preduzme“, rekao je Filipović.

Zajednički sastanak, radi usaglašavanja stavova tog udruženja, Udruženja poljoprivrednika Subotice, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dolovačkih paora, Udruženja Banatska crnica, udruženja iz Srbobrana i Čantavira, Udruženja poljoprivrednika Aradac i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, biće održan u jednom od gradova u Banatu.

Foto: Goran Mulić – Stručnjaci ocenjuju da deo kukuruza ove godine neće imati roda. Ali, moći ćče jedino da se koristi za silažu i zimskui ishranu stoke!

Filipović je za javnost i agenciju Beta rekao da su posledice suše katastrofalne i da su mnoga domaćinstva egzistencijalno ugrožena jer neće imati prihoda od kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe, pa očekuju da im država zbog elementarne nepogode ponudi neku vrstu pomoći, kao što je otpis poreza ili odlaganje kredita.

„Kukuruzima koji su ranije posejani kiša neće moći da pomogne, posebno što je u mnogim krajevima pala mala količina, u Banatu na primer svega tri litra po kvadratu, što je ništa, jer da bi se zatvorile sve pukotine u zemlji potrebno je bar 150 litara po kvadratnom metro. A, ceo jun je bio bez kiše. Ovo što je bilo u julu i samo ponegde je ovlažilo zemlju“, rekao je Filipović.

Osam suša za četvrt veka!

Posle 2000. godine pa sve do kraja 2024. godine u Srbiji je bilo osam suša. U tih osam suša štete su bile oko 9,5 milijardi evra. Kolika će biti šteta u ovoj 2025. godini, tek će se videti! Siromašna država Srbija nije imala novca da neku godinu proglasi za elementarnu nepogodnu. Nego je svake godine te godine proglašavala sa padom proizvodnje u agrarnog strategiji sa dvostrukom brojkom! Za kukuruz, koji je posejan u aprilu kiša, čak i obilna kasno je došla jer ta biljka ima period od desetak dana kada se oprašuje i tada ne smeju biti previsoke temperature jer se neće oprašiti i doneti plod.  Kasnijim sortama kukuruza, kao i soji, suncokretu i šećernoj repi obilna kiša će, možda pomoći, a to će se videti tek za nekoliko dana, ali „do pre nekoliko dana nije moglo da se očekuje ništa“.

Deo nja zbog suše ostao je nezasejan!

Poljoprivrednici ističu da će usevima biti potrebna kiša i kada budu nalivali zrno. „Poljoprivrednici su očajni i ne bi im bio problem da izađu na ulice ako država ništa ne preduzme“, rekao je Filipović. Vlada i Ministarstvo poljoprivrede bi, kako je ocenio, trebalo da budu svesni posledica suše i desetkovanih prinosa prolećnih useva jer neće biti dovoljno hrane za stoku, što znači da će stočari smanjivati ili gasiti farme zbog čega će hrana poskupljivati i morati još više d da se uvozi!

 U prošloj, 2024.  godini, rodilo je samo 5,2 miliona tona kukuruza koji je bio posejan na oko 950.000 hektara. Ove godine rod će biti još manji, a kukuruz se nalazi na oko 960.000 hektara. To je loše, ali i dobro za Srbiju! Jer, neće biti problema sa viškovima,  kako ih prodati! Jer, nekada je Srbiji trebalo godišnje oko 4,5 do pet miliona  tona kukuruza. U stgajama je pre jedne decenije bilo više od dva miliona goveda, pet miliona svinja, tri miliona ovaca… Tu su sve bili veliki potrošači hrane za stoku… Danas, toga nema prazne su staje, obori i torovi u kojima ima oko 1,7 miliona grla ovaca. Međutim, sad je uništen stočni fond, pa nam je potrebno tek 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Nema više stoke da ga troši. A, sad, te daleke 1986. gdoline imali smo rekordnu proizvodnju kukuruza od 8.062.020 tona! To je rekord kome se Srbija posle skoro četiri decenije nikada nije ni promakla! Loše je što će biti manje kukuruza za izvoz. A, i sad imamo više od milion tona kukuruza od prošle godine koga nismo prodali. 

Međutim, Srbija se hvali da je nekada bila među deset izvoznika kukuruiza u svetu! Ali, to nije za pohvalu već za kritiku! Jer, u svetu se on pretvara u više faze prerade, pa su se kao takav donosi  i mnogo veću zaradu. Jer, od kukuruza može da se proizvede više od 2.000 različitih proizvoda kroz više faze prerade i da se prodaju po pet puta višoj ceni, negoi kao sirovina.  Dakle, mi njega, kao i pšenicu, prodajemo  samo kao sirovinu! Naravno tada bi i zarada bila, mnogo, mnogo, mnogo – veća! 

Posledica loše strategije!

Slično je isa pšenicom. U ovogodišnoj dobroj žetvi dobijeno je 3,62 miliona tona.  Više od šest toan po hektaru. Novu pšenicu je sačekao neprodati rod na zalihama od million tona neprodate pšenice. Problem je sad gde uskladištiti taj  novi rod koji je doneo gubitke proizvođačima. Jer, proizvodna cena koštanja pšenice, koja  se nalazila na oko 600.000 hektara u Srbiji, uz prinos po hektaru od šest  tona, bila je 26 dinara po kilogramu. A, danas cena pšenice na Prdoduktnoj berzi u Novom Sadu je oko 20 dinara po kilogamu. Dakle, pšenicu su sejali samo zbog polodoreda i proizveli gubitke. Inače, Robne rezerve su počele i otkup za sad neobjavljenih tona – količina pšenice po ceni od 23 dinara. A, to je veomqa malo, tako neđe pomoći ni proizvođačima, da nešto zarade, jer u taj otkup nisu uključeni sitni, mali proizvođači. Inače, u Srbiji danas ima 6,6 miliona stanovnika. Po rečima Zdravka Šajatovića, direktora ,,Žitozajednice’’, Srbiji je za ishranu, odnosno meljavu, potrebno oko 700.000 tona pšenice, trebqa oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i priblićno toliko još za semenarstvo. Inače, opala je i potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji. Danas se troši godišnje sa pecivima ok 64 kilogama po jednom stanovniku godišnje. Pre jedne decenije potrošnja je bila veća čak za 20 kilograma. Razlog je siromaštvo, ali i način života. Jer, u zemlji ima 508.650 gazdinstava i oko 1.150.000 ljudi zaposlenih u poljoprivredi. Neide se više kao nekada na njivu sa veknom hleba i komadom slanine da se pojede. Poslove obavlja i nova mehanizacija, pa je manje đivog ljudskog rada.

Jer, posao obavlja oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Dakle, obavljanje poslova manje je uključeno živog ljudskpog rada. Onikoji rade  to su sad lakši poslovi, manej se umoie, pa manje i jedu na njivama.   Sve ovo govori da je Srbiji godišnje  za ishranu  rezerve, semenarstvo,  dovoljno da se pršenica proizvodi na najviš na 300.000 hektara. A, ona se seje na 600.000 hektara. Dakle, ovog trenutka imamo više od tri miliona tona pšenice! A, nemamo kupaca. Odnosno, nemamo komercijalisa, pravimk imjenoim da ih nazovemo – trgovaca, koj su sposobni da prodaju taj seljački znoj! Trebaju nam nekadašnje firme kao što su bili ,,Geneks’’, ,,Progres’’, ,,Graneksport’’…I druge sli;ne firme i ljudi koji su tada radili, unjima, pa bi prodali ovu pšenicu. Inače, u nekadašnjoj Srbiji rekordna, rod je bio je daleke 1991. godine.  Tada je bilo požnjeveno i uskladišteno 3.736.50 tona pšenice. Od postojanja Srbije, ni pre ni posle toga, taj rekord nije oboren!

Slično je i sa svinjama. Najbolji podatak je činjenica da u Srbiji sad ima samo 2.347.100 svinja, a toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata! Troši se ukupno po stanovniku samo 40 kilograma svih vrsta mesa, od toga je svinjskog oko 15 kilograma. Danas svaki građanin Srbije od stanovnika Evropske unije troši godišnje manje čak 25 kilograma svih vrsta mesa. Da bi ih stigli u potrošnji mesa EU, po današnjim stopama razvoja Srbije, treba da prođe najmanje 60 godina!

Slično je i sa goveđoim mesom. Jer, danas u stajama Srbije ima samo 698.605 grla goveda. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 86.000 tona govedine. Potoršnja po jednom stanovniku je tek oko četiri kilgoama godišnje! Taj broj ggoveda je najmanji  u Srbiji poslednjih 100 godina. Izvoz ovog mesa jođš uvek je simboličan iako se tvrdi da sad u tovu imamooko 25.000 grla junadi.

Ovakva proizvodnja je samo posledica lošee agroekonomske politike koja se vodila, poslednjih decenija.  Najlošija straqtegiaj je bila  poslednja, vođena a od 2014. godine do sada. Jer, Srbija je sad zemlja bez agrarne strategije, čija izrada je u toku. Po toj od 2014. pa do kraja 2024. godine, narodu je bilo obećano med i mleko.To znači da je 240 autora napisalo strategiju na 145 strna, u kojoj je pisalo da će se agrar godišnje razvijati  po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama, 6,1 odsto. Tu promašenu strategiju Vlada je usvojila krajem jula 2014. godine, bez javne rasprave. Bilo je obećano daće ići na Skupštinu na raspravu. pa usvajanje.  Ali se to nije dogodilo! Da je to loša, netačnaa i po državu štetna stratgegija upozoravo je tadašnji njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni  ministar za  poljoprivredu u Jugoslaviji. Ali ga niko nije slušao Ta strategija važila je punu deceniju. Donela je mnogo lošeg, svima.Vlastima, narodu ekonomiji Srbije… Njeni rezultati su pogubnji za državu. Samo u prošloj 2024.godinji za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina, potrošeno je čak 650 miliona evra! Godinu dana pre toga, za iste namene trošak je bio blizu 600 miliona evra…Sve to smo moigli sami da poroizvedmneo za sebe I da još toliko izvezemo… Ali, pobedili su uvoznici!

Strategija za prehrambeni suverenitet!

Država je izgubila prehrambeni suverentiet koji sad, kroz buduću strategiju mora da vraća. Zato je prehrambveni suverenitet sad trega vratiti kroz primenu novog agrarnog Ustava. To je buduča strategija. Jer, budućnost poljoprivrede Srbije na 3.257.100 hektara njiva koje  se koriste, nalazi se u povratku u prošlost. Da bude proizvodnja po prinosima i kvalietu kao nekada, da budu staje pune goveda , obori svinja, torovi ovaca, odnosno blaga kako je to narod zvao! Vidi se jedino p+kroz povratak u prošlost. To je da se proizvodi po količinama i kalitetu kao što je to pbilo pre tri, četiri, pet pa i više decenija. tek psole toga da se krene sa novim rekordima. 

Dakle, obnova prerhambesnog suverentiet biće ključni cilj nove Desetogodišnje poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije, za deceu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede profesora Ekonmskog  fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

,,Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se  i način na koji se subvencioniše poljoporivreda’’, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. Zato nova strategija preporučuje značajno povećenje sredstava za ruralni razvoj. Ali, narednih godina.

Iako budžet za 2025. godinu već postoji  i ne može se menjati, realno je očekivati da se u nardne tri godine izdvajanja za ove mere  povećaju za 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da se dostigne 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje , kroz uvođenje ,,zelenih stipendija’’ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je i šema školskih užina koja će omogćiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa, – direktno u škole. Time ne samo da se podiže kvalitet ishrane, veći smanjuju se viškovi hrane na tržištu. Organizovaće se i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka. Zelene stipendije, kako se objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet sa gazdnstvom. Strategija takođe predviđa usposavljanje institucije ombdusmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. To je jedno od rešenja koja će biti ponuđena javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovaj dosadašnji problem.

                                                                                      (Autor je analitičar i publicista)